14.10.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd.

Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd.
Brazil se potvrdio kao zemlja vrhunskih paradoksa: hvaljen po tome što nema spoljnih neprijatelja, najednom je pokazao sklonost da na čelo države dovede političara koji masovno “vidi” neprijatelje unutar njega.

U drugi krug predsedničkih izbora je kao favorit, tako, ušao kandidat koji je obećao da će naciju izbaviti sa ruba “komunističkog ambisa”, očistiti je od “po državu štetnih uticaja” tradicionalnog establišmenta, međunarodnog dogovora o klimatskim promenama, vodećih medija, Indiosa, crnaca, ateista, pokreta bezemljaša, a uz vanredne podsticaje oružanim snagama kako bi se “najzad zaveo red”.

Nije se libio ni da kaže, zabeleženo je, kako žene ne treba da zarađuju isto kao muškarci, da je jednu ćerku (posle četiri sina) dobio “u trenutku slabosti” i da bi više voleo da mu sin umre nego da bude gej. Pa i da “policija koja ne ubija i nije policija”.

Iako je sve to odvalio, ipak je on – Žair Bolsonaro (63) – u prvom izbornom krugu dobio znatno više glasova (46:29 odsto) nego glavni mu rival Fernando Hadad (55) iz Partije radnika. Ponovo će snage, dvobojem u plej-ofu, odmeriti 28. oktobra, pri čemu će biti znatno lakše, procenjuju poznavaoci, očuvanje prednosti nego nadoknađivanje zaostatka.

Protivnicima Bolsonara ostaje da se nadaju u jedno od dva “čuda”. Prvo, da Hadadu pođe za rukom da okupi sve poražene, pa i one koji su bliži favoritu, a ako to ne uspe, da se bar ispostavi da je Bolsonaro zapaljivo govorio samo da bi bio “shvaćen ozbiljno, ali ne i bukvalno”.

Kako i šta Brazilci shvate i (ne)prihvate, tako će im i biti. Zasad je izvesno samo to da su u prvom izbornom krugu pokazali izrazito, gotovo prevratničko, antiestablišmentsko raspoloženje. Čak toliko da su pokazali naklonost prema kandidatu čiji stavovi prilično osporavaju dostignuća demokratije, obnovljene 1985. posle dve decenije vojne vladavine. Bolsonaro je, naime, u više navrata pohvalio učinak diktature.

Opozicija prema njemu nije ništa manje oštra nego on prema njoj. Pojedinci se ne ustručavaju da ga porede s nacistima.

Najčešće mu se, međutim, nalaze sličnosti sa američkim predsednikom. Nadenut mu je nadimak “tropski Tramp”, pošto je preuzeo ponešto od ekstravagancije njujorškog milijardera. Sledi ga, uz ostalo, davanjem prednosti društvenim mrežama nad klasičnim medijima, prenaglašavanjem sopstvene persone, forsiranjem porodice u političkim zahvatima. Uzgred budi rečeno, i jedan i drugi su u trećem braku i imaju po petoro dece.

Obojica se prepoznatljivi i kao partijski preletači i po upozorenjima da ne bi priznali rezultate izbora ukoliko pobedi neko drugi. Istovremeno se i hvale da su razbijači zatečenog establišmenta, s tim što je “karioka” ipak insajder jer je deo brazilske političke strukture, s poslaničkim mandatom još od 1991...

Tu bi poređenja mogla da se skrase jer SAD imaju razrađene institucije koje obuzdavaju liderska “iskakanja iz koloseka”, dok je Brazil još u nekoj vrsti tranzicione demokratije, podložne svakojakim potresima. Ipak ih opet spaja ono što je važnije za svet nego za njih dvojicu.

Uspon Bolsonara, bez obzira na ishod drugog kruga predsedničkih izbora, doživljava se takoreći na sve strane kao novi vrhunac specifičnog globalnog tumbanja, među čijim rodonačelnicima je i Tramp, a čije su glavne karakteristike jačanje desničarskog populizma, ksenofobičnosti, konzervativizma i autokratskih stremljenja u uređivanju i nacionalnih i internacionalnih odnosa. “U modi” su, reklo bi se, lideri koji umeju da “udare pesnicom o sto”, da nude brze odgovore na pitanja koja zahtevaju dugoročna proučavanja, da unutrašnje nevolje pripisuju spoljnim faktorima, da podstiču strahove od “drugih” kako bi sebe predstavili kao spasitelje.

Brazil je specifičan slučaj. Na startu ovog veka proglašavan je za globalnog šampiona u ekonomskom i demokratskom napretku, da bi ga globalna finansijska kriza i, još više, lokalna korupcija unazadile toliko da je građanima postao prihvatljiv Bolsonaro kao “izbor u beznađu”.

Ankete su pokazale da su neočekivano visoki procenti prihvatanja autokratije ako bi ona donela poboljšanja koja su izostala u demokratiji. Kao da se zaboravilo da je demokratija Brazilcima popravila život više nego što su ga prethodne diktature pokvarile.

Brazil je u tom pogledu donekle sličan nama. Aktuelni ovdašnji lideri veći problem vide u vlastima koje su neposredno nasledile nego u pretprethodnom režimu iz kojeg su nam sve velike traume počele, a čiji su deo bili oni lično, u različitim dozama.

Bolsonaro mi se, pritom javlja kao fenomen koji prepliće manire Trampa i Aleksandra Vučića. Kao i njih dvojica, ima lepše mišljenje o režimima iz kojih su proistekle suštinske nacionalne i internacionalne drame nego o ustrojstvima koja su neposredno oni nasledili.

Otud možda i sklonost sve trojice ka autokratiji. U njoj su za sve krivi prethodnici i oni koji se s tim liderskim nalazom ne slažu...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd. Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd.

    Brazil se potvrdio kao zemlja vrhunskih paradoksa: hvaljen po tome što nema spoljnih neprijatelja, najednom je pokazao sklonost da na čelo države dovede političara koji masovno “vidi” neprijatelje unutar njega.

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija oko "neprijatelja" Dimitrije Boarov: Konfuzija oko "neprijatelja"

    Iako se decenijama bavim privrednim temama i raznovrsnom proizvodnjom, moram priznati da sam stalno zaobilazio jednu od najstarijih i najrazvijenijih “proizvodnji” u Srbiji – proizvodnju “unutrašnjih i spoljnih neprijatelja”.

  • Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni

    Prema istraživanjima javnog mnjenja Balkan Barometar, građani Bosne i Hercegovine su najnezadovoljniji na Balkanu i imaju negativna očekivanja.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side