Momčilo Pantelić: Tri deke i baka kolo vode
15.09.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Tri deke i baka kolo vode

Momčilo Pantelić: Tri deke i baka kolo vode
Može li išta još da nas, bar među nama, iznenadi kao pokolenje koja je na svet došlo, čak u poslednjoj deceniji prve polovine prošlog veka? Sada samo “igramo na ispadanje”, refren nam je kad se okupimo kao probrano društvance sklono da se crnim humorom o sebi prikopčava za opšte, ozbiljno zacrnjene lokalne i globalne perspektive.

Ali baš se iz te generacije, od koje se mahom očekuje da ne bude teret za druge, ispilila grupa pretendenata za status najmoćnije osobe današnjice s kojeg se umnogome oblikuje sudbina čovečanstva. Tri deke i jedna baka, rođeni 1940-ih, “kolo vode” u predizbornom nadmetanju do novembra sledeće godine za gazdovanje Belom kućom.

Na reizbor računa republikanac Donald Tramp (73), a u tome su rešeni da ga osujete demokrati, među kojima su favoriti za rivalsku, stranačku nominaciju bivši potpredsednik Džo Bajden (76), i senatori Berni Sanders (78) i Elizabet Voren (70). Zbir njihovih godina je 297 i znatno nadmašuje istoriju države (243), koju bi da predvode. A ponaosob gotovo dvostruko premašuju prosečnu starost stanovništva Amerike (oko 38 godina), računa londonski Gardijan.

Nikada, prema dostupnim podacima, nije bilo tako mnogo veterana u maratonskoj trci za najvišu funkciju u jednoj relativno mlađanoj naciji, a usavršenoj demokratiji, kao što je Amerika. Podsmevali smo se Politbirou SSSR čiji su članovi 1980-ih u proseku imali 71 godinu, a danas mi imamo obrise gerontokratije (vlasti starih), ocenjuje analitičar vašingtonskog sajta Politiko, navodeći i poodmaklu dob mnogih drugih visokih funkcionera SAD.
Ubrzano starenje društava na severnoj polulopti dosad se mahom izražavalo u rastu gerontološke i gerijatrijske brige, kao i u uvozu “sveže krvi”. Sada pak, uporedo sa brigom za starije i prilivom imigranata, dobijamo i vlast starijih, uz sasecanje priliva spoljne radne snage. Zasad prevashodno u američkom slučaju, koji po pravilu ne ostaje usamljen, ali ovoga puta nema pomnih sledbenika.

Nema gerontokratije (70 plus) čak ni tamo gde su lideri projektovani da ne silaze s vlasti, ako baš ne budu prinuđeni. I Vladimir Putin i Si Đinping imaju “tek” po 66 godina, Redžep Tajip Erdogan jedno leto manje, a Narendra Modi dva više.

Još ubedljivije od gerontokratije odudaraju vođi unutar EU i evroatlantskih integracija. Francuski predsednik Emanuel Makron ima 41 godinu, španski premijer Pedro Sančes 47, njegov italijanski kolega Đuzepe Konte 55, holandski Mark Rute 52, švedski Stefan Leven 62 godine. “Ispod crte” su takođe generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg (60) i nemačka dugovečna kancelarka Angela Merkel (65), kao i novoizabrane liderke u EU, njena zemljakinja Ursula van der Lejen (60) i Francuskinja Kristin Lagard (63). A još dalje u tom merenju za američkim “uzorom” zaostaje britanski premijer (na vanrednim iskušenjima, dok ovaj tekst ide u štampu) Boris Džonson (55).
Čitaoci Novog magazina znaju da godine nisu pouzdano merilo vrednosti vladara. Ovdašnji predsednik ima svega 49 i premijerka tek 43 leta, a naše društvo je sve starije i, sudeći makar po odlivu i mozgova i mišića, sve besperspektivnije.

Ali, vratimo se Americi i njenom poskoku ka gerontokratiji. Ona je samo delimično “osveta” za mladalački prevrat oličen u Baraku Obami, koji je Belu kuću preuzeo 2009. u njegovoj 45. godini. Više je izraz volje “besnih belaca” zbog osećaja da je, posle vladavine jednog crnca, zapravo meleza, poslednji čas da se izbore za opstanak dominacije svoje čiste rase kao identitetskog pečata nacije.

Da bi se stvari “uravnotežile”, i na prošlim predsedničkim izborima 2016. nadmetala se generacija 1940-ih. Tada je 70-godišnji belac Tramp pobedio godinu dana mlađu belkinju Hilari Klinton. Kao da se sada ta vrsta megdana “unapređuje” – s kvartetom belih i još vremešnijih favorita.

Eksperti svih profesija pokušavaju da objasne težnju ka “gerontokratiji”. Po mišljenju jednih, ona proizlazi iz poimanja da je situacija toliko komplikovana, da je neophodan lider s pozamašnim iskustvom, makar ono bilo i Trampovo nepolitičko vežbalište s nekretninama i rijaliti šouima. Drugi pak smatraju da bi pretendenti u poodmaklim godinama za najvišu funkciju trebalo da se podvrgnu detaljnom medicinskom pregledu kako bi se odagnale slutnje o “igrama na ispadanje” ili psihološkim zastranjivanjima u praktikovanju mandata (tipa “ja, pa ja”, od čega pate i ovdašnji lideri).

Ima i mlađih aspiranata. Šanse su im, zasad, male čak i među vršnjacima iako se ne libe da kažu da bi im mlađa vlast bila i slađa.

Možda je i u tom paradoksu deo objašnjenja za uspon “gerontokratije”. Mladi kao da imaju pametnija posla od posvećivanja politici i rado je prepuštaju starima. Bar dok postoji paragraf prema kojem za predsednika ne mogu da konkurišu mlađi od napunjenih 35 godina. Bez njega bi, po svemu sudeći, njihov favorit bila “revolucionarna” kongresmenka Aleksandrija Okasio Kortez (29).

Da bi se otklonila njena generacijska “nepodobnost”, valjalo bi promeniti Ustav. Tome, međutim, nije sklona ni vladajuća ni opoziciona gerontokratija iz 1940-ih. Čiji protagonisti – deke i bake – sebe ne vide kao učesnike u crnohumornoj “igri na ispadanje”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
E-pretplata
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

  • Nadežda Gaće: Stvarno... a šta posle? Nadežda Gaće: Stvarno... a šta posle?

    Stvarno je naslov eseja Ibera Vedrina, bivšeg ministra inostranih poslova Francuske, objavljenog u ovom broju Novog magazina, publikovanog pandemijskog juna 2020, u kojem se bavi pitanjem šta posle Korone? Mnogo je razmišljanja na tu temu, ali kod Vedrina postoji meni inspirativna postavka.

  • Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem

    Oni kao hoće da nas prime, a mi kao hoćemo da uđemo. Ovom rečenicom – parafrazirajući onog vojnika iz rata u Sloveniji početkom devedesetih – sve češće se na opozicionoj sceni kvalifikuje proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Drugim rečima – niti Srbija hoće zaista da uđe u Evropsku uniju niti EU hoće da primi Srbiju.

  • Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo

    Stiče se utisak da se RGZ navikao na birokratsku supremaciju nad vlasništvom (jer tamo gde se o vlasništvu navodno konačno odlučuje, tamo je moć i sve drugo što uz nju ide), a na drugoj strani, i Vladi odgovara hronični svojinski nered u kojem poslednju reč može, u svakom ad hoc slučaju, imati najviša izvršna vlast

  • Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata" Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata"

    Stičem utisak da je Vlada Srbije otkrila čari “finansijskih instrumenata” kojima se poskrivećki može dolivati novac poreskih obveznika u državne firme, što upućuje na zaključak da ništa nije skupo kada treba “lakirati” njene poslovne poteze kako bi vladajuća “politika uspeha” ostala nenarušena.

  • Vladimir Gligorov: 100 evra Vladimir Gligorov: 100 evra

    Nije sporno da srpske vlasti nisu podelile (gotovo) svima po 100 evra s ciljem da se umanji siromaštvo ili nejednakost već zato da bi bolje prošli na izborima. To, međutim, ne znači da ta mera nije uticala na društvenu nejednakost.

  • Vladimir Gligorov: Državne plate Vladimir Gligorov: Državne plate

    Kako to već biva, povećanje plata u javnom sektoru sledeće godine najavljeno je, naravno, kao redak svetski uspeh. Malo koja druga zemlja će u tome uspeti, a najverovatnije nijedna. Jer, čini se da je tvrdnja da nemaju prostora u budžetu.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
No? istraživa?a 2020
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side