10.03.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Tramp kao “slučaj”

Momčilo Pantelić: Tramp kao “slučaj”
Samo što se posle sastanka s Kim Džong Unom kući vratio praznih šaka, po njima su Donaldu Trampu udarene žestoke packe. Protiv njega je pokrenuta još jedna u seriji istraga koje ga sumnjiče za sve i svašta, čak više nego on uzdrmanog venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura.

Nije mu uspeo pokušaj da kombinacijom dalekoistočne kooperacije i južnoameričke konfrontacije bar donekle ublaži domaće političke izazove. Naprotiv.Odavno šef jedne države nije bio izložen tako velikim unutrašnjim i spoljnim kritikama kao sada lider najmoćnije zemlje sveta.

Opozicione demokrate, koje čine većinu u Predstavničkom domu Kongresa, zatražile su da preispitaju praktično sve u Trampovojkratkotrajnoj političkoj karijeri, sugerišući da se on ogrešio o zakone i dok se borio za vlast i za nešto više od dve godine predsednikovanja. Pod lupom će biti, kako se navodi, nagomilane slutnje o “šurovanju” s Rusima u izbornoj kampanji, zloupotrebi položaja, ometanju pravosuđa, korupciji.

Šef Odbora za pravna pitanja Džerom Nadler poslao je pisma na 81 adresu sa zahtevom da prozvani pojedinci, institucije i kompanije pošalju kompletnu dokumentaciju koja bi mogla da pomogne rasvetljavanju “slučaja” Tramp. Među njima su nekadašnji Trampovi saradnici, kao i njegovi sinovi Donald Mlađi i Erik, kao i zet Džared Kušner, pa i Džulijan Asanž,čiji je Vikiliks doprineo polemičnosti o toku izborne kampanje 2016. Zahteva se, takođe, i razgovor s prevodiocemdijaloga Tramp–Putin kako bi se “proučili” detalji koji su obavijeni velom državne tajne.

Za odgovore je dat rok od dve nedelje, a očekuje se da uskoro budu objavljeni i nalazi specijalnog istražitelja Roberta Milera, koji bi trabalo da razjasne da li je bilo, i eventualno u kom stepenu, umešanosti Rusa u Trampovom uzletu do Bele kuće. Uz sve to, javnost je uzbudilo i svedočenje bivšeg Trampovog advokata Majkla Koena,koji se nije libio da nekadašnjeg klijenta okarakteriše kao “prevaranta”, “rasistu”…

Ukupna atmosfera zamirisala je na pripremu impičmenta, procesa u parlamentu koji može da dovede do smene predsednika. Za tako nešto pak nema izgleda dok većinu u Senatu drže Trampovi republikanci, koji ne bi želeli da još jedan njihov šef države– posle Ričarda Niksona 1974. godine zbog afere Votergejt – bude primoran da zglajza.

Tramp je “slučaj” koji izmiče poređenjima. Uprkos udarcima sa svih strana,njegov rejting je stabilan, pa je neposredno pre najnovijih događaja porastao do anketnog proseka podrške od 45 odsto. Procenjuje se da je tako mahom zbog solidnog rasta ekonomije i nezadovoljstva učincima klasične političke elite, čiji opozicioni deo predsednik kategoriše kao zagovornike “socijalizma” (zapravo, socijaldemokratije), što je u Americi i dalje prilično pogrdna etiketa.

Polarizaciju unutar američkog društva dobrim delom je nasledio,ali ju je i “unapredio” zapaljivim i izjavama koje nipodaštavaju neistomišljenike,pa i izbezumljuju zdrav razum. Na spoljnom planu, međutim, od starta se upustio u produbljivanje polarizacije, odstupajući od kakvih-takvih pravila igre nastalih u vremenima rastuće multipolarnosti.

Izazvao je, tako, sijaset zamerki. Prebacuje mu se što je oslabio veze s tradicionalnim saveznicima, a nije doprineo smanjivanju nepoverenja ni sa istrajnim ni sa novopečenim rivalima. Kao i što istupa iz međunarodnih sporazuma, od klime do Irana, što osporava čak i važnost NATO i navija, takoreći, za raspad EU,podržavajući evroskeptike, kao i što s Rusijom ubrzava trku u nuklearnom naoružavanju i s Kinom vodi trgovinski rat.

Usamljujući se ipak pokazuje ambiciju da “niveliše” svetske odnose usredsređivanjem na probrane neuralgične tačke. Dve najaktuelnije mete su mu Venecuela i Severna Koreja.

Uz sve razlike, ova dva izazova sadrže i važne sličnosti – Tramp želi da i na Pacifiku i u “zadnjem dvorištu” (Južna Amerika) obuzda širenje uticaja Kine i Rusije, kao i da odstrani ostatke malih, otpadničkih komunizama. Oko smenjivanja vlasti u Venecueli čak je uspeo da skupi podršku većine evropskih i latinoameričkih zemalja, ali otpor Pekinga i Moskve sluti da bi ta zemlja mogla da se pretumba u reprizu Sirije. Pohvale vredno je uspostavljanje dijaloga s Pjongjangom, ali se ispostavlja da su razlike u težnji za denuklearizacijom i dalje nepremostive. I ranije je pokušavana trampa – odricanje Severne Koreje od nuklearnog arsenala u zamenu za investicije koje bi je pretvorile u ekonomsku silu – ali je uspeh izostao zbog obostranih izvrdavanja, pa i zbog drugačijih angažmana njenih suseda, Kine i Rusije.

Tramp se ponadao da će u aranžmanu s Kimom uspeti da bar sebi obezbedi Nobelovu nagradu za mir, ali,kako sada stvari stoje,veću šansu za to priznanje imaju premijeri Grčke i Severne Makedonije Aleksis Cipras i Zoran Zaev posle dogovora o promeni imena južnog nam suseda. Američki predsednik bi ih možda pretekao kad bi se i on više posvetio Balkanu i izdejstvovao kompromisno rešenje za Kosovo.

Američko angažovanje na ovom prostoru jeste pojačano, ali više kao suprotstavljanje rastu uticaja Rusije i Kine i kao dokazivanje neefikasnosti EU. Ako takve pobude ostanu, na “buretu baruta” će se Nobel češće pomaljati kao izumiteljdinamita.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Nadežda Gaće: Autogolovi Nadežda Gaće: Autogolovi

    Ne razumem se u fudbal, ali znam da je glavno dati bar gol više. Naša politička scena mi liči na fudbal u kojem niko ne mrda ispred svoga gola, nikako se ne meša s protivnikom – a rezultat se svodi na prebrojavanje autogolova.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side