10.03.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Tramp kao “slučaj”

Momčilo Pantelić: Tramp kao “slučaj”
Samo što se posle sastanka s Kim Džong Unom kući vratio praznih šaka, po njima su Donaldu Trampu udarene žestoke packe. Protiv njega je pokrenuta još jedna u seriji istraga koje ga sumnjiče za sve i svašta, čak više nego on uzdrmanog venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura.

Nije mu uspeo pokušaj da kombinacijom dalekoistočne kooperacije i južnoameričke konfrontacije bar donekle ublaži domaće političke izazove. Naprotiv.Odavno šef jedne države nije bio izložen tako velikim unutrašnjim i spoljnim kritikama kao sada lider najmoćnije zemlje sveta.

Opozicione demokrate, koje čine većinu u Predstavničkom domu Kongresa, zatražile su da preispitaju praktično sve u Trampovojkratkotrajnoj političkoj karijeri, sugerišući da se on ogrešio o zakone i dok se borio za vlast i za nešto više od dve godine predsednikovanja. Pod lupom će biti, kako se navodi, nagomilane slutnje o “šurovanju” s Rusima u izbornoj kampanji, zloupotrebi položaja, ometanju pravosuđa, korupciji.

Šef Odbora za pravna pitanja Džerom Nadler poslao je pisma na 81 adresu sa zahtevom da prozvani pojedinci, institucije i kompanije pošalju kompletnu dokumentaciju koja bi mogla da pomogne rasvetljavanju “slučaja” Tramp. Među njima su nekadašnji Trampovi saradnici, kao i njegovi sinovi Donald Mlađi i Erik, kao i zet Džared Kušner, pa i Džulijan Asanž,čiji je Vikiliks doprineo polemičnosti o toku izborne kampanje 2016. Zahteva se, takođe, i razgovor s prevodiocemdijaloga Tramp–Putin kako bi se “proučili” detalji koji su obavijeni velom državne tajne.

Za odgovore je dat rok od dve nedelje, a očekuje se da uskoro budu objavljeni i nalazi specijalnog istražitelja Roberta Milera, koji bi trabalo da razjasne da li je bilo, i eventualno u kom stepenu, umešanosti Rusa u Trampovom uzletu do Bele kuće. Uz sve to, javnost je uzbudilo i svedočenje bivšeg Trampovog advokata Majkla Koena,koji se nije libio da nekadašnjeg klijenta okarakteriše kao “prevaranta”, “rasistu”…

Ukupna atmosfera zamirisala je na pripremu impičmenta, procesa u parlamentu koji može da dovede do smene predsednika. Za tako nešto pak nema izgleda dok većinu u Senatu drže Trampovi republikanci, koji ne bi želeli da još jedan njihov šef države– posle Ričarda Niksona 1974. godine zbog afere Votergejt – bude primoran da zglajza.

Tramp je “slučaj” koji izmiče poređenjima. Uprkos udarcima sa svih strana,njegov rejting je stabilan, pa je neposredno pre najnovijih događaja porastao do anketnog proseka podrške od 45 odsto. Procenjuje se da je tako mahom zbog solidnog rasta ekonomije i nezadovoljstva učincima klasične političke elite, čiji opozicioni deo predsednik kategoriše kao zagovornike “socijalizma” (zapravo, socijaldemokratije), što je u Americi i dalje prilično pogrdna etiketa.

Polarizaciju unutar američkog društva dobrim delom je nasledio,ali ju je i “unapredio” zapaljivim i izjavama koje nipodaštavaju neistomišljenike,pa i izbezumljuju zdrav razum. Na spoljnom planu, međutim, od starta se upustio u produbljivanje polarizacije, odstupajući od kakvih-takvih pravila igre nastalih u vremenima rastuće multipolarnosti.

Izazvao je, tako, sijaset zamerki. Prebacuje mu se što je oslabio veze s tradicionalnim saveznicima, a nije doprineo smanjivanju nepoverenja ni sa istrajnim ni sa novopečenim rivalima. Kao i što istupa iz međunarodnih sporazuma, od klime do Irana, što osporava čak i važnost NATO i navija, takoreći, za raspad EU,podržavajući evroskeptike, kao i što s Rusijom ubrzava trku u nuklearnom naoružavanju i s Kinom vodi trgovinski rat.

Usamljujući se ipak pokazuje ambiciju da “niveliše” svetske odnose usredsređivanjem na probrane neuralgične tačke. Dve najaktuelnije mete su mu Venecuela i Severna Koreja.

Uz sve razlike, ova dva izazova sadrže i važne sličnosti – Tramp želi da i na Pacifiku i u “zadnjem dvorištu” (Južna Amerika) obuzda širenje uticaja Kine i Rusije, kao i da odstrani ostatke malih, otpadničkih komunizama. Oko smenjivanja vlasti u Venecueli čak je uspeo da skupi podršku većine evropskih i latinoameričkih zemalja, ali otpor Pekinga i Moskve sluti da bi ta zemlja mogla da se pretumba u reprizu Sirije. Pohvale vredno je uspostavljanje dijaloga s Pjongjangom, ali se ispostavlja da su razlike u težnji za denuklearizacijom i dalje nepremostive. I ranije je pokušavana trampa – odricanje Severne Koreje od nuklearnog arsenala u zamenu za investicije koje bi je pretvorile u ekonomsku silu – ali je uspeh izostao zbog obostranih izvrdavanja, pa i zbog drugačijih angažmana njenih suseda, Kine i Rusije.

Tramp se ponadao da će u aranžmanu s Kimom uspeti da bar sebi obezbedi Nobelovu nagradu za mir, ali,kako sada stvari stoje,veću šansu za to priznanje imaju premijeri Grčke i Severne Makedonije Aleksis Cipras i Zoran Zaev posle dogovora o promeni imena južnog nam suseda. Američki predsednik bi ih možda pretekao kad bi se i on više posvetio Balkanu i izdejstvovao kompromisno rešenje za Kosovo.

Američko angažovanje na ovom prostoru jeste pojačano, ali više kao suprotstavljanje rastu uticaja Rusije i Kine i kao dokazivanje neefikasnosti EU. Ako takve pobude ostanu, na “buretu baruta” će se Nobel češće pomaljati kao izumiteljdinamita.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu

    Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”.

  • Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu

    Svi smo mi Karakas, moglo bi se prigodno kazati. Doista, gotovo da nema dela sveta koji u dramama prestonice Venecuele ne prepoznaje bar neki delić sebe.

  • Jelka Jovanović: Lekcija No1 Jelka Jovanović: Lekcija No1

    Najbolji svetski teniser Novak Đoković proglašen je za najboljeg sportistu na planeti 2018. godine po izboru Akademije Laureus.

  • Momčilo Pantelić: Buka oko bauka Momčilo Pantelić: Buka oko bauka

    Ne verujem u veštice, ali da ih ima, ima ih – svojevremena je izreka jednog argentinskog sveštenika, čiji je smisao ovih dana nehotice preuzeo predsednik SAD. Ni on ne veruje u socijalizam, ali “uviđa” da taj “bauk” ne samo da postoji već i da se oštri da mu preotme Belu kuću.

  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Dimitrije Boarov: Polovna Srbija Dimitrije Boarov: Polovna Srbija

    Sada kada očekujemo statističke podatke o startnom nivou prosečnih plata u Srbiji u ovoj godini posle Vladine povišice, ponovo se pokreće pitanje zašto mesečne plate u privatnim preduzećima rastu sporije nego one u “opštoj državi”.

  • Jelka Jovanović: Asocijalna mreža Jelka Jovanović: Asocijalna mreža

    Šta to mladi ljudi rade na socijalnim mrežama kad ih iznenada obuzme neodoljiv osećaj promašenosti, pa u rano zimsko jutro izađu napolje i ubiju prvog ko im naiđe?

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side