16.07.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Tramp i Putin kao hit

Momčilo Pantelić: Tramp i Putin kao hit
Ako se iko kladio da će premijerni susret Donalda Trampa i Vladimira Putina ispiliti neko veliko iznenađenje – pogotovu u vidu bitnog popravljanja međunarodnih odnosa – izgubio je.

Njih dvojica jesu bili hit samita Grupe 20 (velikih i sila u najavi) u Hamburgu, mada su uverljivo unapređivali samo – međusobne lične veze.

Razigrali su se, pritom, toliko da je njihov sastanak s predviđenih 30 do 45 minuta produžen na više od dva sata. Prema dostupnim izveštajima, nije mogla da ih razdvoji ni američka “prva dama”, koja je ulazila u odaju da ih upozori da ih čekaju i druge preuzete obaveze. Rastali su se tek kad su prekardašili sa iznurivanjem protokola.

Obojica su razgovor proglasili plodonosnim. Bio je, uostalom, i osuđen na uspeh. Susret je Putinu poslužio da pokaže kako probija zapadnu blokadu, zavedenu zbog amputacije dela Ukrajine, a Trampu – da sunarodnike uveri da ispunjava izborno obećanje da je moguća normalizacija odnosa s Moskvom. U uzajamnim komplimentima ovog puta je prednjačila ruska strana.

Šef Kremlja je našao za potrebno da kaže kako je Tramp u stvarnosti znatno drugačiji nego na televiziji. Pa da je “apsolutno konkretan, apsolutno na odgovarajući način razume sagovornika, brzo analizira”… Putinov portparol Dmitrij Peskov je dodao da nisu tačne optužbe da je Tramp nekompetentan i preneo utisak da je šef Bele kuće “dobro obavešten i vešt pregovarač”.

Mnogim liderima bi takve pohvale “udarile u glavu”, ali se Trampu, po svemu sudeći, obijaju o glavu. U opoziciji, glavnim medijima, pa i među pojedinim njegovim stranačkim kolegama protumačene su kao spoljno priznanje za “popustljiv stav” prema “protivniku”.

U Americi su novi zamah dobile slutnje da su veze sa Rusijom i njeno uplitanje u izborni proces doprinele dolasku Trampa na vlast. Lično se nalazi između čekića i nakovnja, u položaju u kakvom nisu bivali njegovi prethodnici u Beloj kući.

Proklamovao je poboljšanje sa Rusijom kao jedan od svojih globalnih prioriteta, ali mu potezi u tom pravcu otežavaju odbranu od optužbi da su hakeri iz Moskve, u saradnji s njegovom okolinom, bitno doprineli da on kao “autsajder” pobedi na izborima. To bi, ako se dokaže, vodilo ka parlamentarnom suđenju (impičmentu), koje bi moglo da mu prekrati mandat.

Kao uspeh u pregovaranju s Putinom Trampu se pripisuje sporazum o prekidu vatre u delu sirijskog ratišta, gde je već bilo sijaset prekršenih dogovora. Još se relativnijom ispostavila najava da će Amerikanci i Rusi stvoriti zajednički tim za onemogućavanje hakeraja jer je to u delu Vašingtona protumačeno kao nonsens, pošto se kooperacija uspostavlja sa osumnjičenima za sajber kriminal. Posle takvih zamerki Tramp je tvitovao da iskazana želja za povezivanjem u delikatnom domenu ne znači da će se takva saradnja i ostvariti.

Sve je, dakle, više relativno nego relevantno. U takvim okolnostima vanredni publicitet je dobila Trampova porodica. Ćerka Ivanka ga je nakratko odmenila u samitskoj fotelji, što je protumačeno kao nepotistička rokada, a supruga Melanija se pojavila u trostrukoj ulozi: osim poziva na skraćivanje produženih razgovora s Putinom, doprinela je, sedeći pored dotičnog na svečanoj večeri, relaksaciji atmosfere, dok je u Varšavi, na samitu Inicijative tri mora (12 zemalja između Jadranskog, Crnog i Baltičkog mora) najavila muževljev nastup.

Trampov referat u poljskoj prestonici bio je programskiji od njegovih javnih istupa u Hamburgu, gde je ostao usamljen u otporu merama za slobodu trgovine i smanjivanje zagađenja koja povećavaju klimatske lomove. Tamo gde nije imao oponenata održao je govor koji je podsetio na doktrinu o sukobu civilizacija.

Ključno je pitanje našeg vremena ima li Zapad volju da preživi, da sačuva našu civilizaciju u suočavanju sa onima koji bi da je unište – naglasio je i apelovao na pojačavanje borbe protiv islamskog terorizma, ilegalne imigracije… Pozvao je, ujedno, Rusiju da prestane da destabilizuje Ukrajinu i druge delove sveta i da se priključi frontu protiv “zajedničkog neprijatelja i odbrani civilizacije kao takve”. Pritom je istakao ono što je u prethodnoj prilici propustio, da Amerika ostaje privržena kolektivnoj odbrani NATO i preporučio novost – da se više kupuje gas (tečni) iz Amerike nego iz ruskih gasovoda.

Američko-ruska varijanta rivalstva i partnerstva u pokušaju prilično je bacila u zasenak ostale događaje na samitu G20. Po publicitetu su joj samo konkurisale opravdane masovne demonstracije protiv prekomernih nejednakosti, propraćene neopravdanim nasiljem ekstremističkih “pravednika”.

Publicitet je prilično zapostavio tri vrste zbivanja znatno bitnijih, po mom mišljenju, za planetarno ustrojstvo. Prvo, stešnjena između isključivosti Amerike i Rusije, Evropa sve ubedljivije ispoljava težnju ka samostalnosti, pri čemu nije dovoljno jasna doza njene homogenizacije. Drugo, Kina sve više pretenduje da postane barjaktar globalizacije iako joj je na čelu KP, koja je, uopšte uzev, praktično relikt prošlosti. I treće: problemi unutar vodećih sila, generalno, približavaju se klasičnim problemima koje one prave drugima.

Dolazi vreme kad će ove teme da prevagnu. I kada će, možda, i vlasti morati da izađu na ulice da protestuju protiv prevladavajuće realnosti, koju joj sada predočavaju demonstranti.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”? Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”?

    “Prima socijalnu pomoć 7.000 dinara i nema šta da jede, a uplatio stranci 650.000 dinara” – ovako su 2015. godine izveštavali mediji o donatoru SPS.

  • Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu

    Iako štrajk u fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija u Kragujevcu, zbog doista niskih plata zaposlenih (nižih od srpskog proseka) traje tek desetak dana, već sada je jasno da je otvoren veliki privredni problem Srbije koji neće biti ni brzo ni jeftino rešen i koji će zagorčati život ne samo novoj-staroj vladi, na čelu s premijerkom Anom Brnabić, nego i mnogim poreskim obveznicima države.

  • Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola

    Igra prestola i dalje traje u Advokatskoj komori Beograda. Već mesecima gledamo beskrupuloznu igru za osvajanje trona, uz brojne intrige i obmane, s promenjivim saveznicima i neprijateljima, gde se o časti mnogo priča, a urušavaju se svi temelji advokatske profesije.

  • Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje

    “Ekonomska situacija u Srbiji se dramatično popravila od usvajanja ekonomskog programa” koji podržava MMF stendbaj sporazumom.

  • Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora

    Kada se vuk povredi tokom lova ili zanemoća usled bolesti, njegov život zavisi isključivo od toga da li će ostatak čopora pokazati samilost i ostaviti mu poneku neoglodanu kost. Samilost inače traje dok čopor ne ogladni i ne ostavi ranjenog člana u bespuću.

  • Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena

    Na pragu žetve pšenice i sa početkom prikupljanja ovogodišnjeg roda malina ponovo je pokrenuto pitanje po kojim cenama će se moći prodati ova dva od tri najvažnija poljoprivredna proizvoda Srbije.

  • Mijat Lakićević: Vučićem protiv Vučića Mijat Lakićević: Vučićem protiv Vučića

    Vučić je Tadića pobedio Tadićevim oružjem. Evropskom unijom. Onog trenutka kada su bivši radikali navukli evropsku odoru, oni su prestali da budu strašilo, “normalizovani” su, što im je omogućilo da ih prihvate i Evropa i Srbija.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side