16.07.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Tramp i Putin kao hit

Momčilo Pantelić: Tramp i Putin kao hit
Ako se iko kladio da će premijerni susret Donalda Trampa i Vladimira Putina ispiliti neko veliko iznenađenje – pogotovu u vidu bitnog popravljanja međunarodnih odnosa – izgubio je.

Njih dvojica jesu bili hit samita Grupe 20 (velikih i sila u najavi) u Hamburgu, mada su uverljivo unapređivali samo – međusobne lične veze.

Razigrali su se, pritom, toliko da je njihov sastanak s predviđenih 30 do 45 minuta produžen na više od dva sata. Prema dostupnim izveštajima, nije mogla da ih razdvoji ni američka “prva dama”, koja je ulazila u odaju da ih upozori da ih čekaju i druge preuzete obaveze. Rastali su se tek kad su prekardašili sa iznurivanjem protokola.

Obojica su razgovor proglasili plodonosnim. Bio je, uostalom, i osuđen na uspeh. Susret je Putinu poslužio da pokaže kako probija zapadnu blokadu, zavedenu zbog amputacije dela Ukrajine, a Trampu – da sunarodnike uveri da ispunjava izborno obećanje da je moguća normalizacija odnosa s Moskvom. U uzajamnim komplimentima ovog puta je prednjačila ruska strana.

Šef Kremlja je našao za potrebno da kaže kako je Tramp u stvarnosti znatno drugačiji nego na televiziji. Pa da je “apsolutno konkretan, apsolutno na odgovarajući način razume sagovornika, brzo analizira”… Putinov portparol Dmitrij Peskov je dodao da nisu tačne optužbe da je Tramp nekompetentan i preneo utisak da je šef Bele kuće “dobro obavešten i vešt pregovarač”.

Mnogim liderima bi takve pohvale “udarile u glavu”, ali se Trampu, po svemu sudeći, obijaju o glavu. U opoziciji, glavnim medijima, pa i među pojedinim njegovim stranačkim kolegama protumačene su kao spoljno priznanje za “popustljiv stav” prema “protivniku”.

U Americi su novi zamah dobile slutnje da su veze sa Rusijom i njeno uplitanje u izborni proces doprinele dolasku Trampa na vlast. Lično se nalazi između čekića i nakovnja, u položaju u kakvom nisu bivali njegovi prethodnici u Beloj kući.

Proklamovao je poboljšanje sa Rusijom kao jedan od svojih globalnih prioriteta, ali mu potezi u tom pravcu otežavaju odbranu od optužbi da su hakeri iz Moskve, u saradnji s njegovom okolinom, bitno doprineli da on kao “autsajder” pobedi na izborima. To bi, ako se dokaže, vodilo ka parlamentarnom suđenju (impičmentu), koje bi moglo da mu prekrati mandat.

Kao uspeh u pregovaranju s Putinom Trampu se pripisuje sporazum o prekidu vatre u delu sirijskog ratišta, gde je već bilo sijaset prekršenih dogovora. Još se relativnijom ispostavila najava da će Amerikanci i Rusi stvoriti zajednički tim za onemogućavanje hakeraja jer je to u delu Vašingtona protumačeno kao nonsens, pošto se kooperacija uspostavlja sa osumnjičenima za sajber kriminal. Posle takvih zamerki Tramp je tvitovao da iskazana želja za povezivanjem u delikatnom domenu ne znači da će se takva saradnja i ostvariti.

Sve je, dakle, više relativno nego relevantno. U takvim okolnostima vanredni publicitet je dobila Trampova porodica. Ćerka Ivanka ga je nakratko odmenila u samitskoj fotelji, što je protumačeno kao nepotistička rokada, a supruga Melanija se pojavila u trostrukoj ulozi: osim poziva na skraćivanje produženih razgovora s Putinom, doprinela je, sedeći pored dotičnog na svečanoj večeri, relaksaciji atmosfere, dok je u Varšavi, na samitu Inicijative tri mora (12 zemalja između Jadranskog, Crnog i Baltičkog mora) najavila muževljev nastup.

Trampov referat u poljskoj prestonici bio je programskiji od njegovih javnih istupa u Hamburgu, gde je ostao usamljen u otporu merama za slobodu trgovine i smanjivanje zagađenja koja povećavaju klimatske lomove. Tamo gde nije imao oponenata održao je govor koji je podsetio na doktrinu o sukobu civilizacija.

Ključno je pitanje našeg vremena ima li Zapad volju da preživi, da sačuva našu civilizaciju u suočavanju sa onima koji bi da je unište – naglasio je i apelovao na pojačavanje borbe protiv islamskog terorizma, ilegalne imigracije… Pozvao je, ujedno, Rusiju da prestane da destabilizuje Ukrajinu i druge delove sveta i da se priključi frontu protiv “zajedničkog neprijatelja i odbrani civilizacije kao takve”. Pritom je istakao ono što je u prethodnoj prilici propustio, da Amerika ostaje privržena kolektivnoj odbrani NATO i preporučio novost – da se više kupuje gas (tečni) iz Amerike nego iz ruskih gasovoda.

Američko-ruska varijanta rivalstva i partnerstva u pokušaju prilično je bacila u zasenak ostale događaje na samitu G20. Po publicitetu su joj samo konkurisale opravdane masovne demonstracije protiv prekomernih nejednakosti, propraćene neopravdanim nasiljem ekstremističkih “pravednika”.

Publicitet je prilično zapostavio tri vrste zbivanja znatno bitnijih, po mom mišljenju, za planetarno ustrojstvo. Prvo, stešnjena između isključivosti Amerike i Rusije, Evropa sve ubedljivije ispoljava težnju ka samostalnosti, pri čemu nije dovoljno jasna doza njene homogenizacije. Drugo, Kina sve više pretenduje da postane barjaktar globalizacije iako joj je na čelu KP, koja je, uopšte uzev, praktično relikt prošlosti. I treće: problemi unutar vodećih sila, generalno, približavaju se klasičnim problemima koje one prave drugima.

Dolazi vreme kad će ove teme da prevagnu. I kada će, možda, i vlasti morati da izađu na ulice da protestuju protiv prevladavajuće realnosti, koju joj sada predočavaju demonstranti.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam

    Svekolika borba protiv svakojakih ekstremizama trpi istrajne i dalekosežne poraze protiv samo jednog od njih – sistemskog ekstremizma. Gotovo sva ustrojstva su omogućila da minimalna manjina maksimalizuje svoju premoć, ekonomsku, a sve više i političku, nad većinom savremenika – uveravaju internacionalni i nacionalni istraživači.

  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Dva populizma Vladimir Gligorov: Dva populizma

    Najviše je ekonomskih istraživanja populizma u Latinskoj Americi. Ovo i zato što je na tom iskustvu nastao i takozvani Vašingtonski konsenzus (Williamson 1990), koji je posebno predmet kritike ekonomista i komentatora na levici, mada ne samo njih.

  • Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski

    Da je Davos bio dve nedelje ranije, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bi čestitali na makroekonomskoj stabilizaciji i pitali ga za investicione mogućnosti; ovako će ga prepoznavati kao čoveka iz zemlje u kojoj je nedavno ubijen opozicioni lider.

Preporuke prijatelja
FEST 2018
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw