19.01.2020 Beograd

Momčilo Pantelić: Tramp, Hari i Megan…

Momčilo Pantelić: Tramp, Hari i Megan…
Ne bi se reklo da ikako mogu da zaliče američki atentat u Iraku i odluka prinčevskog para da se odmetne od britanske krune, ali… Povezuje ih otklon od normi.

Odstupanje od pravila ponašanja i običaja već je globalni, pa i ovdašnji fenomen, ali su odluke Donalda Trampa da dronom likvidira teheranskog generala u Bagdadu, a vojvode i vojvotkinje od Saseksa Harija i Megan da se izuzmu od službenih obaveza na dvoru Ujedinjenog Kraljevstva, doživljene kao dalekosežne novosti. Pogotovo što su oba poteza načinjena posle dugotrajnih, tajnih priprema, bez obaveštavanja niza ovlašćenih za njihovo blagovremeno razmatranje.

Kada je nešto tako mogućno u dve najmoćnije demokratske sile, šta li tek sve nas ostale može da strefi  – žmarac je koji je prostrujao planetom. Zebnja je samo donekle otklonjena činjenicama da su i sadašnji vremešni šef Bele kuće i pomenuti mladi prinčevski par poznati kao “remetilački faktori” unutar establišmenta.

Razlozi za zabrinutost su, naravno, različiti. Sa strepnjom se postavljaju pitanja – hoće li Tramp nastaviti sa ustreljivanjem neprijatelja po svetu i pod tom neizvesnošću naterati mnoge neistomišljenike da mu se podrede? Iz postupka Saseksovih nazvanog posprdno Megzit, uz svaljivanje odgovornosti za razlaz na Megan, roje se slutnje da je to nastavak Bregzita, izlaska Britanije iz EU, pa da dvorski zaplet, uz škotske i irske “komplikacije”, ide u prilog slabljenju Ujedinjenog Kraljevstva, ako ne i njegovom rashodovanju. A onda, na raznim poljima “kom obojci kom opanci”, možda nalik gibanjima pri svojevremenom raspadu britanske imperije…

Zanimljive su, pri svemu ovome, i razlike između dva procesa. Tramp se svojim iskoracima iz utvrđenog reda naglo dokopao vlasti, a Hari je iskakanjima iz protokola, pa i nepodobnim egzibicijama, ubrzano sve uveravao da mu i nije do titule kralja, koja mu je, u međuvremenu, postala i praktično nedostižna jer su ispred njega, u naslednom redu, otac Čarls, brat Vilijam i troje sinovaca.

U međuvremenu su se, uporedo s neuporedivim statusima, ispoljile opet izvesne sličnosti. I u Americi i u Britaniji na sceni je ideološki dvoboj između konzervativaca i progresista, kao i između sklonosti medija, tim povodom.

Tramp, tako, svoje izborne potencijalne glavne rivale etiketira kao izdanke poraženog komunizma, dok je do razlaza na britanskom dvoru došlo dobrim delom zbog insistiranja na “progresivističkoj modernizaciji” monarhijskog tradicionalizma. Između Trampa i Megan već je dolazilo do čarki, a ovog puta on je kritikovao i njenu i Harijevu odluku da se osamostale i odustanu od dvorskih obaveza.

Komentatori Gardijana nalaze još jedno preplitanje: od starta se u pojedinim i uticajnim britanskim krugovima ispoljava nelagodnost što je Megan meleskinja (majka crnkinja, otac belac) i što nije domaća nego Amerikanka. Živimo u vremenima “besnih belaca” širom sveta koji ne podnose prava i slobode žena i manjina, što je takođe, prema tim autorima, često karakteristika i Trampove i politike niza autoritarnih režima.

Saseksovi su se opredelili da žive pola-pola, u Britaniji i Kanadi. Ovu drugu domovinu odabrali su kao kompromis između susedstva Meganinoj domovini i pripadništvu Komonveltu, u kojem je suveren formalno i dalje britanska kraljica. Tamošnji Gloub and mejl upozorava, međutim, da su dobro došli samo kao posetioci, ali ne i kao članovi kraljevske porodice koji bi da se nastane u Kanadi jer je to, napominje se, protivno njenom dogovorenom statusu. Ta zemlja rado prima doseljenike, ističe se, osim onih koji odlaze iz Britanije, a ostaju članovi britanske kraljevske porodice jer je takvima cenjeno prebivalište podalje, na suprotnoj obali Atlantika, tamo odakle su se zaputili.

I u Americi je došlo do ukrštanja unutrašnje i spoljne politike. Na impičment protiv Trampa zbog njegovog navodnog uplitanja stranog faktora (Ukrajine) u tekući predizborni proces, opozicioni demokrati su nadovezali i kritiku zbog likvidacije iranskog generala Kasema Sulejmanija kojom je, tvrde, pogoršana ionako eksplozivna situacija na Bliskom istoku. Moglo bi čak da se dogodi da spoljna politika, prvi put posle dužeg vremena, postane jedna od glavnih tema u nadmetanju za kormilo Bele kuće.

Najzad, ostaje da pomenemo još jednu kontradiktornu koincidenciju u sudbinama Trampa i Saseksovih. On je, dobrim delom, na krilima lažnih vesti postao najmoćniji čovek sveta, a oni zbog “povlačenja kroz blato” u tabloidima odlaze iz Britanije u Kanadu, gde se s pravom nadaju da će blaćenja biti pošteđeni.

Sličnosti s njima ispoljavaju se i kod nas. I odavde se na sve strane odlazi ne samo trbuhom za kruhom već i zbog potrebe da se više ne živi u lažima i blatu tabloidizovanog sistema. Samo što ovde to nije odstupanje od normi nego isforsirana norma…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side