Momčilo Pantelić: Tramp, Hari i Megan…
19.01.2020 Beograd

Momčilo Pantelić: Tramp, Hari i Megan…

Momčilo Pantelić: Tramp, Hari i Megan…
Ne bi se reklo da ikako mogu da zaliče američki atentat u Iraku i odluka prinčevskog para da se odmetne od britanske krune, ali… Povezuje ih otklon od normi.

Odstupanje od pravila ponašanja i običaja već je globalni, pa i ovdašnji fenomen, ali su odluke Donalda Trampa da dronom likvidira teheranskog generala u Bagdadu, a vojvode i vojvotkinje od Saseksa Harija i Megan da se izuzmu od službenih obaveza na dvoru Ujedinjenog Kraljevstva, doživljene kao dalekosežne novosti. Pogotovo što su oba poteza načinjena posle dugotrajnih, tajnih priprema, bez obaveštavanja niza ovlašćenih za njihovo blagovremeno razmatranje.

Kada je nešto tako mogućno u dve najmoćnije demokratske sile, šta li tek sve nas ostale može da strefi  – žmarac je koji je prostrujao planetom. Zebnja je samo donekle otklonjena činjenicama da su i sadašnji vremešni šef Bele kuće i pomenuti mladi prinčevski par poznati kao “remetilački faktori” unutar establišmenta.

Razlozi za zabrinutost su, naravno, različiti. Sa strepnjom se postavljaju pitanja – hoće li Tramp nastaviti sa ustreljivanjem neprijatelja po svetu i pod tom neizvesnošću naterati mnoge neistomišljenike da mu se podrede? Iz postupka Saseksovih nazvanog posprdno Megzit, uz svaljivanje odgovornosti za razlaz na Megan, roje se slutnje da je to nastavak Bregzita, izlaska Britanije iz EU, pa da dvorski zaplet, uz škotske i irske “komplikacije”, ide u prilog slabljenju Ujedinjenog Kraljevstva, ako ne i njegovom rashodovanju. A onda, na raznim poljima “kom obojci kom opanci”, možda nalik gibanjima pri svojevremenom raspadu britanske imperije…

Zanimljive su, pri svemu ovome, i razlike između dva procesa. Tramp se svojim iskoracima iz utvrđenog reda naglo dokopao vlasti, a Hari je iskakanjima iz protokola, pa i nepodobnim egzibicijama, ubrzano sve uveravao da mu i nije do titule kralja, koja mu je, u međuvremenu, postala i praktično nedostižna jer su ispred njega, u naslednom redu, otac Čarls, brat Vilijam i troje sinovaca.

U međuvremenu su se, uporedo s neuporedivim statusima, ispoljile opet izvesne sličnosti. I u Americi i u Britaniji na sceni je ideološki dvoboj između konzervativaca i progresista, kao i između sklonosti medija, tim povodom.

Tramp, tako, svoje izborne potencijalne glavne rivale etiketira kao izdanke poraženog komunizma, dok je do razlaza na britanskom dvoru došlo dobrim delom zbog insistiranja na “progresivističkoj modernizaciji” monarhijskog tradicionalizma. Između Trampa i Megan već je dolazilo do čarki, a ovog puta on je kritikovao i njenu i Harijevu odluku da se osamostale i odustanu od dvorskih obaveza.

Komentatori Gardijana nalaze još jedno preplitanje: od starta se u pojedinim i uticajnim britanskim krugovima ispoljava nelagodnost što je Megan meleskinja (majka crnkinja, otac belac) i što nije domaća nego Amerikanka. Živimo u vremenima “besnih belaca” širom sveta koji ne podnose prava i slobode žena i manjina, što je takođe, prema tim autorima, često karakteristika i Trampove i politike niza autoritarnih režima.

Saseksovi su se opredelili da žive pola-pola, u Britaniji i Kanadi. Ovu drugu domovinu odabrali su kao kompromis između susedstva Meganinoj domovini i pripadništvu Komonveltu, u kojem je suveren formalno i dalje britanska kraljica. Tamošnji Gloub and mejl upozorava, međutim, da su dobro došli samo kao posetioci, ali ne i kao članovi kraljevske porodice koji bi da se nastane u Kanadi jer je to, napominje se, protivno njenom dogovorenom statusu. Ta zemlja rado prima doseljenike, ističe se, osim onih koji odlaze iz Britanije, a ostaju članovi britanske kraljevske porodice jer je takvima cenjeno prebivalište podalje, na suprotnoj obali Atlantika, tamo odakle su se zaputili.

I u Americi je došlo do ukrštanja unutrašnje i spoljne politike. Na impičment protiv Trampa zbog njegovog navodnog uplitanja stranog faktora (Ukrajine) u tekući predizborni proces, opozicioni demokrati su nadovezali i kritiku zbog likvidacije iranskog generala Kasema Sulejmanija kojom je, tvrde, pogoršana ionako eksplozivna situacija na Bliskom istoku. Moglo bi čak da se dogodi da spoljna politika, prvi put posle dužeg vremena, postane jedna od glavnih tema u nadmetanju za kormilo Bele kuće.

Najzad, ostaje da pomenemo još jednu kontradiktornu koincidenciju u sudbinama Trampa i Saseksovih. On je, dobrim delom, na krilima lažnih vesti postao najmoćniji čovek sveta, a oni zbog “povlačenja kroz blato” u tabloidima odlaze iz Britanije u Kanadu, gde se s pravom nadaju da će blaćenja biti pošteđeni.

Sličnosti s njima ispoljavaju se i kod nas. I odavde se na sve strane odlazi ne samo trbuhom za kruhom već i zbog potrebe da se više ne živi u lažima i blatu tabloidizovanog sistema. Samo što ovde to nije odstupanje od normi nego isforsirana norma…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih

    Kad je teško, onda žene. Pandemiji i manje podležu i više je obuzdavaju nego muškarci.

  • Vladimir Gligorov: Tri napomene Vladimir Gligorov: Tri napomene

    Prva je donekle akademska, mada su posledice po privrednu politiku, zapravo, značajne.

  • Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo

    Smanjuje se Grenland, a nivo morske površine raste. Ima li to neke veze s pojavom koronavirusa i epidemijom Covida-19. Reklo bi se da nema nikakve, ali to je zabluda: sve na ovom svijetu ima neke veze s poremećajem bioravnoteže planete na kojoj živimo.

  • Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini

    Kako se izvini kaže u Kini? Mora da je neka teška reč, kao u Srbiji, kako je to davno (stihom u naslovu) utvrdio Đorđe Balašević.

  • Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija

    Pre neki dan visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žosep Borel izjavio je da svetu i Evropi preti kriza biblijskih razmera zbog koronavirusa jer će zemlje u razvoju izgubiti sve prihode, budući da je došlo do kraha izvoza, cena nafte i sirovina, a turizam je stao, isto kao i doznake ekonomskih emigranata.

  • Mijat Lakićević: Kristalna noć Mijat Lakićević: Kristalna noć

    Kristalna noć, poznato je iz istorije, zbila se 9. novembra 1938, kada su nacisti razbijali izloge jevrejskih radnji u Nemačkoj. Noć u ponedeljak 3. maja – mada ne kao početak nego kao završni čin – kristalno jasno je pokazala da su građani Srbije postali neka vrsta “modernih Jevreja” čije su, ne izloge nego živote, razbijale grupe razularenih bandita.

  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side