04.03.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih

Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih
Zlatna olimpijska medalja u hokeju najveća je pobeda Rusa posle američkih predsedničkih izbora 2016.

Ovaj jetki komentar takmičara iz Kolorada u Pjongčangu možda najbolje odslikava vanrednu posvećenost njegovih zemljaka da pokažu kako postoji veza među naizgled nepovezivim događajima i ljudima, u kojoj je, navodno, Moskva doprinela dolasku Donalda Trampa na čelo Bele kuće.

Pomna istraga koju vodi specijalni tužilac Robert Maler nije, međutim, dosad potvrdila takvu vezu. Njegova lista osumnjičenih za nju se ipak širi, i to uz njihovu pomoć.

Upravo je bivši pomoćnik Trampove izborne kampanje Rik Gejts posle nagodbe s nadležnima priznao učešće u zaveri za finansijske delikte i da je lagao istražitelje kad je govorio da nije bilo kontakta između članova te ekipe i Rusa. Kooperativnost će mu, izvesno, ublažiti kaznu, ali će sigurno otežati položaj njegovog svojevremenog kampanjskog šefa Pola Manaforta, koji i dalje odbija navode optužnice.

Prema najnovijim nalazima Malerovog tima, pomenuti tandem dosadašnjih velikih prijatelja upuštao se svojevremeno, uz ostalo, u nedozvoljeno lobiranje. Radili su u prilog ukrajinskim, tada proruskim vlastima, obrazlaže se, ali se nisu registrovali u tom poduhvatu kao lobisti, iako su zapravo to bili, već su aranžman prikazivali kao nezavisni aktivizam.

Za tu namenu su u periodu 2012-2013. utrošili oko dva i po miliona dolara, isplaćenih, kako se navodi, i pojedinim bivšim funkcionerima članica EU. Među takvima su, kao članove “Habsburške grupe” (nazvane po dugotrajnoj dinastiji) mediji identifikovali bivšeg austrijskog kancelara Alfreda Guzenbauera (angažovan i kao savetnik ondašnjeg PPV-a u Srbiji), Romana Prodija, koji je bivao i italijanski premijer i predsednik Evropske komisije, kao i nekadašnjeg šefa poljske države Aleksandra Kvašnjevskog… Sva trojica su odgovorila da nemaju veze ni sa kakvim nepodopštinama u SAD.

Angažovali su se, tvrde, u prilog poboljšavaju saradnje između EU i Ukrajine, što se ispostavilo kao jalov napor jer se tadašnji predsednik u Kijevu Viktor Janukovič preokrenuo ka Moskvi, da bi potom bunom bio smenjen, za čim su usledili: rat u Ukrajini, pripajanje Krima Rusiji i zavođenje zapadnih sankcija dotičnoj zbog te amputacije. Zvanično ih Malerov tim nije poimence ni prozvao niti ih, dok je ovaj tekst išao u štampu, predvideo za saslušavanja.

Najveću pažnju privlači okolnost da dok istražuju rusko izborno uplitanje, Amerikanci sve više upiru prst u svoje ljude, čak i u njihove veze s pojedincima iz članica EU. Ako istraga nastavi razotkrivanja u tom tempu i smeru, moglo bi da se dogodi da po broju označenih za ovakva umešateljstva Amerikanci (zasad petorica iz nekadašnjeg Trampovog okruženja) pristignu Ruse (trinaestoro u nedavnom raportu), kao i da se svima pridodaju “sumnjiva lica” iz drugih regiona.

Pogotovu što je prozivanje Manaforta i Gejtsa povećano sa prvobitnih 12 sa još 35 nepočinstava. Previše, reklo bi se, za samo dvojicu.

Nevinih je sve manje – proizlazi iz pedantnih analiza. Podrivanje demokratije, uticaj novca i zakulisnih radnji u izbornim procesima poodavno je uzelo maha i u SAD. Komentatorka Njujorkera dodatno se pita čime je Tramp zaslužio položaj najmoćnijeg čoveka na svetu, za kakvog i dalje slovi šef Bele kuće, i kako su u njegove timove uopšte dospeli razni samozvanci, pa zaključuje da su razmahana unutrašnja iskušenja dalekosežnija od ishoda istrage o ruskim uplitanjima.

Čak i za nadmetanje velikih sila – SAD, Rusije, EU i Kine – biće važnije kako se one iznutra drže nego kakvom se snagom prse prema spoljnim rivalima. Ovakvu prognozu daje kolumnista Fajnenšel tajmsa, uz nekoliko originalnih poređenja prošlosti i sadašnjosti.

Pa tako kaže da je u Prvom svetskom ratu Nemačka olakšala Lenjinov povratak u Rusiju jer je znala da će boljševik uzdrmati carev režim i težiti miru (uz ustupke na štetu domovine), a da je sa sličnom računicom Moskva nedavno podržala (antiestablišmentskog) Trampa, koji je propovedao zbližavanje sa Rusijom.

U obe računice dobici su bili kratkoročni. Nemačka je izgubila Veliki rat, a odnosi između SAD i Rusije su, prema obostranim ocenama, danas gori nego ikad posle Hladnog rata.

Istraga o spoljnom uticaju na američke predsedničke izbore ne mora, čini se, zapasti u takvu kontraproduktivnost. Ishodom ka kojem teži – da vrati poljuljano poverenje u pravnu državu – mogla bi i da smanji tenzije između Vašingtona i Moskve, izbegne zamku svemoći jednog čoveka i potvrdi, sada ugrožavani, primat demokratije nad drugim sistemima. Samo da Maler ne doživi neki maler.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

  • Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu

    Čudno je to da i porast i pad cena nafte na svetskom tržištu uvek izazivaju zabrinutost. Kad cene rastu, uvoznici moraju da računaju na veće energetske troškove. Kad cene naglo padaju, to obično znači da se očekuje usporavanje svetske privredne konjunkture, pa će većina zemalja uvoznica ono što dobije na sniženju troškova za naftu izgubiti na smanjenju izvoznih prihoda (obično su gubici od recesije i veći).

  • Dimitrije Boarov: Budžet za 2019. Dimitrije Boarov: Budžet za 2019.

    Iako predlog budžeta Srbije za iduću godinu još nije usvojen u Vladi i, dakako, još nije poznat ni poslanicima Narodne skupštine, oni koji imaju informacije o njegovoj pripremi u Ministarstvu finansija, na osnovu sporadičnih vesti o projekcijama plata i investicija za 2019. godinu, već govore o njegovom “razvojnom” usmerenju.

  • Ivan Jovanović: Pozorište realnosti Ivan Jovanović: Pozorište realnosti

    Aktuelna situacija u Narodnom pozorištu pokazuje postojanje umetničke solidarnosti, one koju smatramo nepostojećom baš u tim profesionalnim krugovima.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side