04.03.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih

Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih
Zlatna olimpijska medalja u hokeju najveća je pobeda Rusa posle američkih predsedničkih izbora 2016.

Ovaj jetki komentar takmičara iz Kolorada u Pjongčangu možda najbolje odslikava vanrednu posvećenost njegovih zemljaka da pokažu kako postoji veza među naizgled nepovezivim događajima i ljudima, u kojoj je, navodno, Moskva doprinela dolasku Donalda Trampa na čelo Bele kuće.

Pomna istraga koju vodi specijalni tužilac Robert Maler nije, međutim, dosad potvrdila takvu vezu. Njegova lista osumnjičenih za nju se ipak širi, i to uz njihovu pomoć.

Upravo je bivši pomoćnik Trampove izborne kampanje Rik Gejts posle nagodbe s nadležnima priznao učešće u zaveri za finansijske delikte i da je lagao istražitelje kad je govorio da nije bilo kontakta između članova te ekipe i Rusa. Kooperativnost će mu, izvesno, ublažiti kaznu, ali će sigurno otežati položaj njegovog svojevremenog kampanjskog šefa Pola Manaforta, koji i dalje odbija navode optužnice.

Prema najnovijim nalazima Malerovog tima, pomenuti tandem dosadašnjih velikih prijatelja upuštao se svojevremeno, uz ostalo, u nedozvoljeno lobiranje. Radili su u prilog ukrajinskim, tada proruskim vlastima, obrazlaže se, ali se nisu registrovali u tom poduhvatu kao lobisti, iako su zapravo to bili, već su aranžman prikazivali kao nezavisni aktivizam.

Za tu namenu su u periodu 2012-2013. utrošili oko dva i po miliona dolara, isplaćenih, kako se navodi, i pojedinim bivšim funkcionerima članica EU. Među takvima su, kao članove “Habsburške grupe” (nazvane po dugotrajnoj dinastiji) mediji identifikovali bivšeg austrijskog kancelara Alfreda Guzenbauera (angažovan i kao savetnik ondašnjeg PPV-a u Srbiji), Romana Prodija, koji je bivao i italijanski premijer i predsednik Evropske komisije, kao i nekadašnjeg šefa poljske države Aleksandra Kvašnjevskog… Sva trojica su odgovorila da nemaju veze ni sa kakvim nepodopštinama u SAD.

Angažovali su se, tvrde, u prilog poboljšavaju saradnje između EU i Ukrajine, što se ispostavilo kao jalov napor jer se tadašnji predsednik u Kijevu Viktor Janukovič preokrenuo ka Moskvi, da bi potom bunom bio smenjen, za čim su usledili: rat u Ukrajini, pripajanje Krima Rusiji i zavođenje zapadnih sankcija dotičnoj zbog te amputacije. Zvanično ih Malerov tim nije poimence ni prozvao niti ih, dok je ovaj tekst išao u štampu, predvideo za saslušavanja.

Najveću pažnju privlači okolnost da dok istražuju rusko izborno uplitanje, Amerikanci sve više upiru prst u svoje ljude, čak i u njihove veze s pojedincima iz članica EU. Ako istraga nastavi razotkrivanja u tom tempu i smeru, moglo bi da se dogodi da po broju označenih za ovakva umešateljstva Amerikanci (zasad petorica iz nekadašnjeg Trampovog okruženja) pristignu Ruse (trinaestoro u nedavnom raportu), kao i da se svima pridodaju “sumnjiva lica” iz drugih regiona.

Pogotovu što je prozivanje Manaforta i Gejtsa povećano sa prvobitnih 12 sa još 35 nepočinstava. Previše, reklo bi se, za samo dvojicu.

Nevinih je sve manje – proizlazi iz pedantnih analiza. Podrivanje demokratije, uticaj novca i zakulisnih radnji u izbornim procesima poodavno je uzelo maha i u SAD. Komentatorka Njujorkera dodatno se pita čime je Tramp zaslužio položaj najmoćnijeg čoveka na svetu, za kakvog i dalje slovi šef Bele kuće, i kako su u njegove timove uopšte dospeli razni samozvanci, pa zaključuje da su razmahana unutrašnja iskušenja dalekosežnija od ishoda istrage o ruskim uplitanjima.

Čak i za nadmetanje velikih sila – SAD, Rusije, EU i Kine – biće važnije kako se one iznutra drže nego kakvom se snagom prse prema spoljnim rivalima. Ovakvu prognozu daje kolumnista Fajnenšel tajmsa, uz nekoliko originalnih poređenja prošlosti i sadašnjosti.

Pa tako kaže da je u Prvom svetskom ratu Nemačka olakšala Lenjinov povratak u Rusiju jer je znala da će boljševik uzdrmati carev režim i težiti miru (uz ustupke na štetu domovine), a da je sa sličnom računicom Moskva nedavno podržala (antiestablišmentskog) Trampa, koji je propovedao zbližavanje sa Rusijom.

U obe računice dobici su bili kratkoročni. Nemačka je izgubila Veliki rat, a odnosi između SAD i Rusije su, prema obostranim ocenama, danas gori nego ikad posle Hladnog rata.

Istraga o spoljnom uticaju na američke predsedničke izbore ne mora, čini se, zapasti u takvu kontraproduktivnost. Ishodom ka kojem teži – da vrati poljuljano poverenje u pravnu državu – mogla bi i da smanji tenzije između Vašingtona i Moskve, izbegne zamku svemoći jednog čoveka i potvrdi, sada ugrožavani, primat demokratije nad drugim sistemima. Samo da Maler ne doživi neki maler.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Nadežda Gaće: U susret prošlosti Nadežda Gaće: U susret prošlosti

    Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

    Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side