04.03.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih

Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih
Zlatna olimpijska medalja u hokeju najveća je pobeda Rusa posle američkih predsedničkih izbora 2016.

Ovaj jetki komentar takmičara iz Kolorada u Pjongčangu možda najbolje odslikava vanrednu posvećenost njegovih zemljaka da pokažu kako postoji veza među naizgled nepovezivim događajima i ljudima, u kojoj je, navodno, Moskva doprinela dolasku Donalda Trampa na čelo Bele kuće.

Pomna istraga koju vodi specijalni tužilac Robert Maler nije, međutim, dosad potvrdila takvu vezu. Njegova lista osumnjičenih za nju se ipak širi, i to uz njihovu pomoć.

Upravo je bivši pomoćnik Trampove izborne kampanje Rik Gejts posle nagodbe s nadležnima priznao učešće u zaveri za finansijske delikte i da je lagao istražitelje kad je govorio da nije bilo kontakta između članova te ekipe i Rusa. Kooperativnost će mu, izvesno, ublažiti kaznu, ali će sigurno otežati položaj njegovog svojevremenog kampanjskog šefa Pola Manaforta, koji i dalje odbija navode optužnice.

Prema najnovijim nalazima Malerovog tima, pomenuti tandem dosadašnjih velikih prijatelja upuštao se svojevremeno, uz ostalo, u nedozvoljeno lobiranje. Radili su u prilog ukrajinskim, tada proruskim vlastima, obrazlaže se, ali se nisu registrovali u tom poduhvatu kao lobisti, iako su zapravo to bili, već su aranžman prikazivali kao nezavisni aktivizam.

Za tu namenu su u periodu 2012-2013. utrošili oko dva i po miliona dolara, isplaćenih, kako se navodi, i pojedinim bivšim funkcionerima članica EU. Među takvima su, kao članove “Habsburške grupe” (nazvane po dugotrajnoj dinastiji) mediji identifikovali bivšeg austrijskog kancelara Alfreda Guzenbauera (angažovan i kao savetnik ondašnjeg PPV-a u Srbiji), Romana Prodija, koji je bivao i italijanski premijer i predsednik Evropske komisije, kao i nekadašnjeg šefa poljske države Aleksandra Kvašnjevskog… Sva trojica su odgovorila da nemaju veze ni sa kakvim nepodopštinama u SAD.

Angažovali su se, tvrde, u prilog poboljšavaju saradnje između EU i Ukrajine, što se ispostavilo kao jalov napor jer se tadašnji predsednik u Kijevu Viktor Janukovič preokrenuo ka Moskvi, da bi potom bunom bio smenjen, za čim su usledili: rat u Ukrajini, pripajanje Krima Rusiji i zavođenje zapadnih sankcija dotičnoj zbog te amputacije. Zvanično ih Malerov tim nije poimence ni prozvao niti ih, dok je ovaj tekst išao u štampu, predvideo za saslušavanja.

Najveću pažnju privlači okolnost da dok istražuju rusko izborno uplitanje, Amerikanci sve više upiru prst u svoje ljude, čak i u njihove veze s pojedincima iz članica EU. Ako istraga nastavi razotkrivanja u tom tempu i smeru, moglo bi da se dogodi da po broju označenih za ovakva umešateljstva Amerikanci (zasad petorica iz nekadašnjeg Trampovog okruženja) pristignu Ruse (trinaestoro u nedavnom raportu), kao i da se svima pridodaju “sumnjiva lica” iz drugih regiona.

Pogotovu što je prozivanje Manaforta i Gejtsa povećano sa prvobitnih 12 sa još 35 nepočinstava. Previše, reklo bi se, za samo dvojicu.

Nevinih je sve manje – proizlazi iz pedantnih analiza. Podrivanje demokratije, uticaj novca i zakulisnih radnji u izbornim procesima poodavno je uzelo maha i u SAD. Komentatorka Njujorkera dodatno se pita čime je Tramp zaslužio položaj najmoćnijeg čoveka na svetu, za kakvog i dalje slovi šef Bele kuće, i kako su u njegove timove uopšte dospeli razni samozvanci, pa zaključuje da su razmahana unutrašnja iskušenja dalekosežnija od ishoda istrage o ruskim uplitanjima.

Čak i za nadmetanje velikih sila – SAD, Rusije, EU i Kine – biće važnije kako se one iznutra drže nego kakvom se snagom prse prema spoljnim rivalima. Ovakvu prognozu daje kolumnista Fajnenšel tajmsa, uz nekoliko originalnih poređenja prošlosti i sadašnjosti.

Pa tako kaže da je u Prvom svetskom ratu Nemačka olakšala Lenjinov povratak u Rusiju jer je znala da će boljševik uzdrmati carev režim i težiti miru (uz ustupke na štetu domovine), a da je sa sličnom računicom Moskva nedavno podržala (antiestablišmentskog) Trampa, koji je propovedao zbližavanje sa Rusijom.

U obe računice dobici su bili kratkoročni. Nemačka je izgubila Veliki rat, a odnosi između SAD i Rusije su, prema obostranim ocenama, danas gori nego ikad posle Hladnog rata.

Istraga o spoljnom uticaju na američke predsedničke izbore ne mora, čini se, zapasti u takvu kontraproduktivnost. Ishodom ka kojem teži – da vrati poljuljano poverenje u pravnu državu – mogla bi i da smanji tenzije između Vašingtona i Moskve, izbegne zamku svemoći jednog čoveka i potvrdi, sada ugrožavani, primat demokratije nad drugim sistemima. Samo da Maler ne doživi neki maler.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Mijat Lakićević: Savez za izolaciju Mijat Lakićević: Savez za izolaciju

    Da li je Tramp trapav, lud ili glup, nije ni važno – bar ne u kontekstu ove priče – ali je svojom izjavom o nekim “agresivnim Montenegrinima koji prete da izazovu treći svetski rat” američki predsednik, kao što je to već konstatovano, u stvari otkrio na šta mu se ruski kolega žalio.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side