16.04.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Sve delikatnije balansiranje

Momčilo Pantelić: Sve delikatnije balansiranje
Američko raketiranje sirijske vazduhoplovne vojne baze koju koriste i Rusi uzrujalo je svet, a možda ponajviše ovdašnje obožavaoce Vladimira Putina i Donalda Trampa.

Mogli su, takoreći, ruku u vatru da stave da će lideri Rusije i SAD postati dvojac koji će prekomponovati globalne odnose, toliko da ćemo se i mi nekako ovajditi, kad ono – nagovešteno partnerstvo zastrani u ljuto rivalstvo, i to oko sudbine sirijskog vođe Bašara el Asada, takođe omiljenog među pomenutim obožavaocima kormilara Kremlja i Bele kuće.

Pred novim velikim iskušenjem našlo se i rukovodstvo Srbije. Uz balansiranje između Zapada i Moskve, već otežano povodom ruske aneksije dela Ukrajine, sada treba da balansira i povodom Trampovog bombardovanja dela Sirije pod Putinovim plaštom, a koje je dobilo podršku lidera EU ka čijem članstvu službeno težimo.

Ni opšta perspektiva nije jasna. Novonastala situacija pogoduje katastrofičarskim viđenjima. Ruski premijer Dmitrij Medvedev je ocenio da je bombardovanjem Sirije Amerika zakoračila do “ivice vojnog sukoba” s njegovom zemljom, dok Sputnjik u analizi berzanskih kretanja naglašava da “zlato predviđa skori početak rata”.

Ujedno šef diplomatije SAD Reks Tilerson posredno nagoveštava da bi slične akcije Amerika mogla da izvede protiv “svih koji, bilo gde u svetu, čine zločine protiv nevinih ljudi” (a takvih je, zna se, takoreći svukuda). Specijalista londonskog Gardijana upozorava i da Tramp već pojačava ratna dejstva (po “proširenom” Bliskom istoku”) što je kurs koji bi svet mogao da dovede i do “katastrofalnih sudara”. A ekspert njujorškog Saveta za spoljne odnose je izračunao da je pod novim šefom Bele kuće prošlog meseca u antiterorističkim operacijama izvedeno prosečno 1,8 napada dronovima dnevno, što je tri puta više nego u vreme predsednika Baraka Obame.

Usuđujem se da se ne složim s katastrofičarima, bar ne onima koji propovedaju “smak sveta”. Ne čine mi se realnim predviđanja direktnih sukoba među velikim silama: niti Amerika – Rusija oko Sirije itd, niti Amerika – Kina oko razgraničavanja u Južnokineskom moru i reagovanja na istrajne nuklearne izazove Severne Koreje.

Iako se u ovom trouglu redefiniše globalni poredak, mali su izgledi da bi velike sile odustale od stare prakse da međusobna nadgornjavanja namiruju preko leđa malih zemalja, posebno onih koje ne znaju šta će same sa sobom i na koju bi stranu. Ratova će, dakle, biti ali, mislim, ne i onih koji bi – osim, nažalost neizbežnih, regionalnih humanitarnih – izazvali globalne strateške katastrofe.

Ipak, nesigurnosti su toliko povećane da relativizuju prognoze. Pre svega zbog trampizma, kursa u spoljnoj politici Amerike za koju tamošnji ugledni globalista Farid Zakarija na CNN-u kaže da se menja pri takoreći svakoj (ne)prilici, bez pažljive procene situacije i određivanja dugoročnog kursa, s liderom koji u svoje vrline ubraja nepredvidljivost, iako se po svetu ona doživljava kao mana zvana nedoslednost, blago rečeno.

Tramp je, pokazalo se, prebrzo hvaljen kao lider koji munjevito ispunjava izborna obećanja. Odgovarao je Obamu od dubljeg uplitanja u Siriju, da bi se kao predsednik direktno upleo u tamošnji front. Govorio je i da će s njim na čelu Amerika prvashodno brinuti o svojim problemima, da bi veću odlučnost pokazao u spoljnoj oružanoj intervenciji, premijernoj protiv režima Bašara el Asada.

Takođe, dok je poduže razmenjivao komplimente s Vladimirom Putinom i priprećivao Kini, dao je dovoljno povoda da se pomisli kako je on “obrnuti Ričard Nikson”, koji se povezivao s Pekingom da bi oslabio Moskvu. Od pre nekoliko dana Tramp je pak zaoštrio prema Putinu, a ublažio prema kineskom predsedniku Si Đinpingu, koga je ugostio na Floridi, uz pevušenje svoje unuke na jeziku gosta, takoreći istovremeno sa izdavanjem naredbe da se sa 59 krstarećih raketa raspali po sirijskoj bazi i razljuti Moskva, koja zamišlja da baš s Pekingom ospori opstajuću američku dominaciju.

Želim da verujem da je udar po Siriji bio izolovani akt, ali mi se čini i kao najava mogućnog šireg vojnog angažovanja Amerike u svetu. Šire su već i te kako, na različite načine, angažovane i Rusija i Kina, pa će odnosi u tom trojstvu ponajviše uticati na ukupnu situaciju u svetu – ka stabilizaciji usredsređivanjem na zajedničke ciljeve ili ka destabilizaciji ako nastave da insistiraju na razlikama i razgraničavanjima interesnih sfera.

Mogla bi da ohrabre preovlađujuća objašnjenja u analizama da je Tramp bombardovao cilj u Siriji samo da bi popravio loš rejting među sunarodnicima i relativizovao optužbe da je gajio previše bliske veze s Rusijom. Rejting je, sudeći prema anketama, popravio, ali se istraga o spornim vezama nastavlja sve dok ih on možda ne razveje još nekim zaoštravanjem s Moskvom.

Nadam se da će poseta Tilersona Moskvi (pre koje je ovaj tekst otišao u štampu) dovesti do zaključka da dve sile imaju preča zajednička posla nego da se međusobno konfrontiraju. Slutim, međutim, da će među poljima nesaglasnosti ostati Balkan, kako su mogli da se tumače i akcenti američkog senatora Džona Mekejna prilikom posete Beogradu.

Bude li tako, balansiranje će ovde biti još delikatniji posao nego dosad. I to ne samo spolja nego i iznutra.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Demokratski i patriotski protesti Vladimir Gligorov: Demokratski i patriotski protesti

    Uzmimo tek završene predsedničke izbore u Srbiji i proteste koji su izbili odmah posle proglašenja rezultata. Poruka protestanata, koliko sam u stanju da razumem, jeste da im je izbor nametnut.

  • Biljana Vankovska: Čekajući Đinđića Biljana Vankovska: Čekajući Đinđića

    Kada sam pomenula da sam pozvana da napišem tekst povodom desetogodišnjice smrti Zorana Đinđića, prijatelji su me zapanjeno pogledali. Usred svega što se trenutno događa u Makedoniji, što se nas tiče ovaj događaj? Kakav je, i da li je uopšte postojao nekakav uticaj ovog harizmatičnog političara na region, i posebno na Makedoniju?

  • Mijat Lakićević: Osveta najboljih đaka Mijat Lakićević: Osveta najboljih đaka

    Za školu se u Srbiji često kaže da predstavlja osvetu loših đaka. Za politiku bi se, međutim, moglo reći da predstavlja osvetu onih najboljih.

  • Momčilo Pantelić: Neugodni uzlet Momčilo Pantelić: Neugodni uzlet

    Balkanu je poskočio rejting. Vanredno ga upisuju u dnevni red velikih međunarodnih skupova i poklanjaju mu upadljiva mesta u moćnoj štampi kojima, obično, ne može ni da primiriše.

  • Nadežda Gaće: Neodoljiva privlačnost Belog Nadežda Gaće: Neodoljiva privlačnost Belog

    Luka Maksimović je osvojio nešto manje glasova na predsedničkim izborima od drugoplasirane stranke na prethodnim parlamentarnim izborima – SPS-a, a daleko više od SRS, DJB, koalicije oko DS, koalicije ČBČ i svih ostalih učesnika tih izbora.

  • Vladimir Gligorov: Alternativne Evrope Vladimir Gligorov: Alternativne Evrope

    Istorijski posmatrano, Evropa bi mogla da bude organizovana na sledeća četiri načina. Jedan jeste neka verzija Evropske unije. Kažem neka verzija jer stepen integrisanosti zavisi od toga kako se obezbeđuju osnovna javna dobra, a tu ima više mogućnosti.

  • Ivan Krastev: Jedinstvo Rusije i Turske u smanjenju uticaja EU Ivan Krastev: Jedinstvo Rusije i Turske u smanjenju uticaja EU

    Danas je veoma verovatno da će Balkan biti mesto na kojem će posthladnoratovski božji zakoni u Evropi biti pred najdramatičnijim izazovom i zato ne treba da bude iznenađenje što je region bio tema prošlonedeljnog samita Evropske unije

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side