16.04.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Sve delikatnije balansiranje

Momčilo Pantelić: Sve delikatnije balansiranje
Američko raketiranje sirijske vazduhoplovne vojne baze koju koriste i Rusi uzrujalo je svet, a možda ponajviše ovdašnje obožavaoce Vladimira Putina i Donalda Trampa.

Mogli su, takoreći, ruku u vatru da stave da će lideri Rusije i SAD postati dvojac koji će prekomponovati globalne odnose, toliko da ćemo se i mi nekako ovajditi, kad ono – nagovešteno partnerstvo zastrani u ljuto rivalstvo, i to oko sudbine sirijskog vođe Bašara el Asada, takođe omiljenog među pomenutim obožavaocima kormilara Kremlja i Bele kuće.

Pred novim velikim iskušenjem našlo se i rukovodstvo Srbije. Uz balansiranje između Zapada i Moskve, već otežano povodom ruske aneksije dela Ukrajine, sada treba da balansira i povodom Trampovog bombardovanja dela Sirije pod Putinovim plaštom, a koje je dobilo podršku lidera EU ka čijem članstvu službeno težimo.

Ni opšta perspektiva nije jasna. Novonastala situacija pogoduje katastrofičarskim viđenjima. Ruski premijer Dmitrij Medvedev je ocenio da je bombardovanjem Sirije Amerika zakoračila do “ivice vojnog sukoba” s njegovom zemljom, dok Sputnjik u analizi berzanskih kretanja naglašava da “zlato predviđa skori početak rata”.

Ujedno šef diplomatije SAD Reks Tilerson posredno nagoveštava da bi slične akcije Amerika mogla da izvede protiv “svih koji, bilo gde u svetu, čine zločine protiv nevinih ljudi” (a takvih je, zna se, takoreći svukuda). Specijalista londonskog Gardijana upozorava i da Tramp već pojačava ratna dejstva (po “proširenom” Bliskom istoku”) što je kurs koji bi svet mogao da dovede i do “katastrofalnih sudara”. A ekspert njujorškog Saveta za spoljne odnose je izračunao da je pod novim šefom Bele kuće prošlog meseca u antiterorističkim operacijama izvedeno prosečno 1,8 napada dronovima dnevno, što je tri puta više nego u vreme predsednika Baraka Obame.

Usuđujem se da se ne složim s katastrofičarima, bar ne onima koji propovedaju “smak sveta”. Ne čine mi se realnim predviđanja direktnih sukoba među velikim silama: niti Amerika – Rusija oko Sirije itd, niti Amerika – Kina oko razgraničavanja u Južnokineskom moru i reagovanja na istrajne nuklearne izazove Severne Koreje.

Iako se u ovom trouglu redefiniše globalni poredak, mali su izgledi da bi velike sile odustale od stare prakse da međusobna nadgornjavanja namiruju preko leđa malih zemalja, posebno onih koje ne znaju šta će same sa sobom i na koju bi stranu. Ratova će, dakle, biti ali, mislim, ne i onih koji bi – osim, nažalost neizbežnih, regionalnih humanitarnih – izazvali globalne strateške katastrofe.

Ipak, nesigurnosti su toliko povećane da relativizuju prognoze. Pre svega zbog trampizma, kursa u spoljnoj politici Amerike za koju tamošnji ugledni globalista Farid Zakarija na CNN-u kaže da se menja pri takoreći svakoj (ne)prilici, bez pažljive procene situacije i određivanja dugoročnog kursa, s liderom koji u svoje vrline ubraja nepredvidljivost, iako se po svetu ona doživljava kao mana zvana nedoslednost, blago rečeno.

Tramp je, pokazalo se, prebrzo hvaljen kao lider koji munjevito ispunjava izborna obećanja. Odgovarao je Obamu od dubljeg uplitanja u Siriju, da bi se kao predsednik direktno upleo u tamošnji front. Govorio je i da će s njim na čelu Amerika prvashodno brinuti o svojim problemima, da bi veću odlučnost pokazao u spoljnoj oružanoj intervenciji, premijernoj protiv režima Bašara el Asada.

Takođe, dok je poduže razmenjivao komplimente s Vladimirom Putinom i priprećivao Kini, dao je dovoljno povoda da se pomisli kako je on “obrnuti Ričard Nikson”, koji se povezivao s Pekingom da bi oslabio Moskvu. Od pre nekoliko dana Tramp je pak zaoštrio prema Putinu, a ublažio prema kineskom predsedniku Si Đinpingu, koga je ugostio na Floridi, uz pevušenje svoje unuke na jeziku gosta, takoreći istovremeno sa izdavanjem naredbe da se sa 59 krstarećih raketa raspali po sirijskoj bazi i razljuti Moskva, koja zamišlja da baš s Pekingom ospori opstajuću američku dominaciju.

Želim da verujem da je udar po Siriji bio izolovani akt, ali mi se čini i kao najava mogućnog šireg vojnog angažovanja Amerike u svetu. Šire su već i te kako, na različite načine, angažovane i Rusija i Kina, pa će odnosi u tom trojstvu ponajviše uticati na ukupnu situaciju u svetu – ka stabilizaciji usredsređivanjem na zajedničke ciljeve ili ka destabilizaciji ako nastave da insistiraju na razlikama i razgraničavanjima interesnih sfera.

Mogla bi da ohrabre preovlađujuća objašnjenja u analizama da je Tramp bombardovao cilj u Siriji samo da bi popravio loš rejting među sunarodnicima i relativizovao optužbe da je gajio previše bliske veze s Rusijom. Rejting je, sudeći prema anketama, popravio, ali se istraga o spornim vezama nastavlja sve dok ih on možda ne razveje još nekim zaoštravanjem s Moskvom.

Nadam se da će poseta Tilersona Moskvi (pre koje je ovaj tekst otišao u štampu) dovesti do zaključka da dve sile imaju preča zajednička posla nego da se međusobno konfrontiraju. Slutim, međutim, da će među poljima nesaglasnosti ostati Balkan, kako su mogli da se tumače i akcenti američkog senatora Džona Mekejna prilikom posete Beogradu.

Bude li tako, balansiranje će ovde biti još delikatniji posao nego dosad. I to ne samo spolja nego i iznutra.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Benevolentni diktator Vladimir Gligorov: Benevolentni diktator

    U ekonomskoj teoriji koristi se fiktivni lik benevolentnog diktatora. On može da bude od mnogostruke koristi. Uzmimo da on ima neposredan uvid u sklonosti i sposobnosti svake pojedine osobe neke zajednice, društva ili države.

  • Vladimir Gligorov: Francuska i Evropa Vladimir Gligorov: Francuska i Evropa

    Kada bi Francuzi glasali za napuštanje Evropske unije, to bi promenilo sve. Kako izgleda, neće. Zašto?

  • Dimitrije Boarov: Taktika protiv strategije Dimitrije Boarov: Taktika protiv strategije

    Ima nečeg neobičnog u tome što je jedan gorljivi zagovornik evropskih integracija Srbije, kakav je prof. dr Miroljub Labus, nekadašnji potpredsednik u vladi Vojislava Koštunice, a pre toga i potpredsednik DS u Đinđićevo vreme, izgovorio ono što je možda “u mislima” današnje vladajuće koalicije, a na dobošima desnog dela srpske opozicije.

  • Dimitrije Boarov: Beskonačni stečaj Dimitrije Boarov: Beskonačni stečaj

    Unutrašnja dinamika privrednih procesa u nekoj zemlji, kažu ekonomisti, najbolje se vidi po brzini kojom se odvijaju stečajni postupci, to jest po brzini po kojoj se sa tržišta izbacuju neuspešna privredna društva, a preostali kapital angažovan u njima – ponovo vraća u obrt. Srbija je u tom pogledu beznadežno zaostala zemlja.

  • Vladimir Gligorov: Pohvale Vladimir Gligorov: Pohvale

    Na čemu se zasnivaju pohvale iz inostranstva srpskim reformama? U opozicionoj javnosti, građanskoj kao i patriotskoj, obično se kaže da je to zato što je Vlada kooperativna u ispunjavanju stranih interesa.

  • Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora

    Kada se vuk povredi tokom lova ili zanemoća usled bolesti, njegov život zavisi isključivo od toga da li će ostatak čopora pokazati samilost i ostaviti mu poneku neoglodanu kost. Samilost inače traje dok čopor ne ogladni i ne ostavi ranjenog člana u bespuću.

  • Jelka Jovanović: Ramuš i Talat, dve priče Jelka Jovanović: Ramuš i Talat, dve priče

    Ramuš Haradinaj, kao stara zvezda, i Talat Džaferi, kao nadolazeća, najčešće su pominjana imena sa Zapadnog Balkana ovih dana.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side