25.08.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Suverenitet na tezgi

Momčilo Pantelić: Suverenitet na tezgi
Gotovo istovremeno istovetne stavove su, začudo, u samo donekle sličnim izazovima iskazale premijerke dve zemlje, drastično različitog međunarodnog rejtinga – Danske i Srbije. Ovdašnja autonomna teritorija nije na prodaju, takoreći uglas poručile su Mete Frederiksen i Ana Brnabić.

Prva je to rekla povodom iskazane želje šefa Bele kuće Donalda Trampa da Amerika kupi Grenland, a druga povodom priča da bi u nadvlačenju oko statusa Kosova Srbiji trebalo da se ponudi i “nešto više” od prijema u članstvo EU. U jedinstvenim nastupima za očuvanje teritorijalnog integriteta ispoljile su se i bitne razlike.

Za kupovinu Grenlanda imamo konkretnog ponuđača, a za kosovski rasplet nikoga, bar ne javno. Zatim, severno ostrvo zasad nije zatražilo otcepljenje od Danske iako geografski pripada Severnoj Americi, gde se na moru praktično “grli” s Kanadom. Grenland je, uz to, ogroman, bezmalo pet puta prostraniji od “matice” Danske, a važi za najveće svetsko ostrvo (kad se kao kontinenti tretiraju Australija i Antarktik), koje obuhvata teritoriju (2.166.086 km2), oko 200 puta veću od Kosova, a od kojeg ima tridesetak puta manje stanovnika (56.000).

Najzad, Danska je članica EU i NATO i nikako ne izgleda “trulo”, iako ju je tako obeležavao Šekspirov Hamlet, već važi za poredak čije je stanovništvo među najsrećnijim u svetu. Pa američki satiričari misle da je bolje da plemenita Danska “kupi” SAD u celini, osim vlasti u Vašingtonu iako su one mahom “na prodaju”.

Iako izgleda kao preuranjena prvoaprilska šala, Trampovo “bacanje oka” na Grenland nije bez ozbiljne računice. Grenland je, zapravo, nova vrsta alternativne perspektivne velesile, čija je moć skrivena u debelom ledu, pod kojim je 80 odsto njegove teritorije.

On je, kako se, računa, drugi po veličini rezervoar sveže vode i naglo topljenje njegovog leda moglo bi da izazove katastrofe u nizu priobalja. Istovremeno, to bi olakšalo eksploataciju rudnog blaga, u koje spadaju najdragoceniji “retki minerali”, naročito važni za najdelikatnije tehnologije, a u čijem posedovanju i obradi prednjači Kina, koja se već i tamo “odomaćila”.

Stiže se, tako, do vrhunskog paradoksa da dve velesile čiji će duel, kako se prognozira, obeležiti ovaj vek, računaju da će se ovajditi tako što im topljenje leda – kojem doprinose kao dva najveća zagađivača atmosfere, a time i globalnog zagrevanja – otvara prostor za eksploataciju blaga koje se krilo ispod njega. Reklo bi se – velika korist za njih, a još veća šteta po čovečanstvo. U takvoj trci za ovladavanjem zonama oko Severnog pola učestvuje i Rusija, kojoj se globalno pregrevanje upravo obija o glavu – pustošnim požarima širom Sibira.

Grenlandski “slučaj” potvrđuje da se nadmetanje velesila širi čak do “zabiti”, što bi trebalo da znači da više niko ne može da se oseća bezbednim od njihovih rovarenja. Amerika na Grenlandu odavno ima vojnu bazu, Kina se ubacila investicijama i projektovanjem “severnog puta svile”, koji podržava Rusija dok, uz ostalo, moćnim ledolomcima ojačava sopstvenu ulogu.

Fali još malo da se zaključi da će se novi Hladni rat presaldumiti u ledeni rat za raskravljivanje santi kako bi se došlo do profita, makar to nagoveštavalo i potapanje niza, pa i gradova počinilaca te globalne kontraproduktivnosti. Otapanje leda na Grenlandu već je ove godine osetno podiglo nivo okeana, tvrde eksperti. Ne usuđujem se da navodim njihove brojke, koje idu od nagoveštaja opasnosti do najave novog potopa…

Istraživači su, tim povodima, iščeprkali još jednu novotariju: tržište za kupovinu tuđih teritorija još postoji, bar u aktuelnom Trampovom merkanju Grenlanda.

Podsećaju, pritom, da su se SAD dobrim delom oformile kupovinom poseda. Poodavno su otkupile svoje sadašnje savezne države – od Rusije Aljasku, od Francuske Luizijanu, pa i od ratom pobeđenog Meksika poveće delove teritorije, a potom i priključenje Teksasa federaciji. I Danska je bila u sličnom aranžmanu kad je prodala prekomorski posed koji su Amerikanci potom prozvali Devičanska ostrva.

Napominje se, ujedno, da je i Hari Truman 1946. bezuspešno pokušao da otkupi Grenland za 100 miliona dolara. Sadašnje račundžije sugerišu da je vrednost zaleđenog ostrva višestruko porasla. Neki autoriteti je procenjuju čak na hiljadu milijardi dolara.

Danska poručuje da joj nije do cenkanja i da odluku treba da donesu stanovnici Grenlanda. Oni raspolažu visokim stepenom autonomije, praktično ne odlučuju samo o spoljnoj politici i odbrani.

Trampu bi, kako se nagađa, najviše odgovaralo da se Grenland otcepi, za šta postoji anketna podrška, i da ga onda lakše privoli da se prisajedini Americi, po “ceni koja se ne odbija”. Ne bi to bilo isto kao pripajanje Krima Rusiji, širenje Kine po Pacifiku ili odvajanje Kosova od Srbije, ali bi mu donekle kompenzovalo gubitke u biračkom telu do kojeg bi došlo ako se obistine bojazni analitičara da Amerika, kao i dobar deo sveta, kliza u recesiju. O tom – potom.

Zasad vredi da se zapamti da smo doprli do “vrha ledenog brega” u bestragiji koja se zove Grenland. I da slede događaji “da se smrzneš”, usred globalnog pregrevanja.

Što je takođe trgovina – između leda i vreline. A kad se dotle doguralo, postoji li išta, uključujući i suverenitete, što nije na kupoprodajnoj tezgi.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side