05.08.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Štampa mimo Trampa

Momčilo Pantelić: Štampa mimo Trampa
Ono što može lider najmoćnije demokratske zemlje, možemo i mi. Ovakvom poskočicom sve češće se služe državnici širom sveta ali, nažalost, ne da bi se približili dostignućima Amerike nego da je imitiraju u novonastalim joj manama, među kojima se naročito isprsila – rekordna netrpeljivost vladara prema glavnini medija.

Donald Tramp se, bar ne javno, ne obazire na tradiciju. Ne haje, reklo bi se, što se prethodni veliki obračun tamošnjeg predsednika (Ričarda Niksona) sa štampom završio njegovom ostavkom niti za krilaticu jednog od osnivača SAD Tomasa Džefersona da bi se pre opredelio za štampu bez vlade nego za vladu bez štampe.

Bilo je, kao što je i normalno, uvek trzavica između vlasti i medija, ali su sada, reklo bi se, dostigle vrhunac – Trampovim svakodnevnim blaćenjem štampe i njenom, takođe svakodnevnom, kritikom njegovih poteza, uz uzajamno optuživanje za “obmanjivanje javnosti” i “falsifikovanje stvarnosti”. Njihov duel kao da dopunjava Hantingtonovu doktrinu o “sukobu (različitih) civilizacija” i Fukujaminu hipotezu o “kraju istorije”: pokazujući da preti sukob unutar iste civilizacije i to – krajem istorije produktivne koegzistencije demokratski izabrane vlasti i štampe koja je “neprocenjivo oružje za predsednikovanje, kao kontrola zbivanja u vladi” (kako je govorio Džon Kenedi).

Stvari su dogurale dotle da su se ovih dana najmoćniji čovek sveta, za kakvog važi šef Bele kuće, i izdavač globalno najuticajnijeg lista, za kakvog slovi Njujork tajms, međusobno izoptuživali da podrivaju najmoćniju silu današnjice, domovinu im Ameriku. Njihova poimanja realnosti toliko su se razlikovala, da su čak nadmašila, utisak je, i ogroman generacijski jaz između Trampa (74) i A. G. Salcbergera (37).

Štampa, u najkraćem, ide mimo Trampa, uprkos njegovoj kletvi da su kritički nastrojeni mediji “neprijatelji naroda” koji “lažnim vestima” i obelodanjivanjem internih razgovora u vladi “nepatriotski izlažu riziku živote ne samo novinara nego i mnogih drugih ljudi” i da on neće dozvoliti da “našu divnu zemlju rasprčkaju antitrampisti i umiruća industrija novina”. Salcberger je pak upozorio da je takva zapaljiva retorika predsednika “sve opasnija”, da povećava pretnje novinarima i da vodi nasilju”, kao i da umanjuje međunarodni prestiž Amerike.

Dodao je, kaže, i da su zbog toga redakcije počele da postavljaju naoružano obezbeđenje ispred kapija, a da se Tramp začudio “što to nisu uradile i ranije”. Do njihovog razgovora u Beloj kući je, podseća se, došlo nekih mesec dana posle masakra u kojem je napadač pucnjima ubio petoro novinara lista Kapital gazet.

Salcberger saopštava i da je bilo dogovoreno da se detalji susreta s Trampom ne objavljuju, ali da je predsednik tvitom prekršio datu reč. Usledila je znatno opsežnija verzija izdavača koja, i prema reagovanjima profesionalne konkurencije, potvrđuje da štampa ide mimo Trampa.

U njoj se, uz ostalo, ističe da je Tramp izjavio da se ponosi što je etiketa “lažne vesti” (koju on izriče štampi, a ne ona koja mu se kači kao njihovom liferantu) postala popularna i da razne zemlje nastoje da zabrane takve “ispade”. Salcberger je odgovorio da se sve to događa u diktaturama (ili autokratijama) koje bi da nekako opravdaju kažnjavanje medija i spreče istraživačko novinarstvo.

Prenoseći raport Reportera bez granica da po svetu raste neprijateljstvo prema novinarima, koje otvoreno podstiču političke vođe, Vašington post u naslovu konstatuje da Tramp “dodaje ulje na (tu) vatru”. U prilog ovoj tvrdnji navodi se podatak da je po slobodi medija, pod sadašnjim predsednikom, Amerika skliznula za dva mesta, pa je tek 45. (tik ispod Rumunije, koja ju je prestigla) na listi od 180 zemalja. Srbija je 76. – deset mesta niže nego lane – odmah iza Albanije, dok su vrh zaposele Norveška, Švedska i Holandija...

Pretekli smo, dakle, Ameriku na ovoj nizbrdici. Ali nije Tramp izmislio niti prvi zapodenuo savremenu kavgu s medijima. Znatno pre njega ona je počela u klimavim demokratijama, poput ovdašnje.

Našeg lidera i Trampa ipak zbližavaju dve okolnosti. Obojica nevolje svaljuju na “bivši režim” i izostanak medijskih simpatija.

Ostalo ih razlikuje. Iako obojicu kritikuje većina najtiražnijih i najgledanijih medija.

Tamo se predsedniku protive listovi i RTV koji bi da Amerika krene drugim putem. A ovde su najveća opozicija lideru – provladini mediji, što je fenomen kakvog nigde drugde nema.

Dok se A.V. zvanično zalaže za put ka EU i uopšte ka Zapadu, mediji koji ga svojski i suštinski podržavaju insistiraju da je bolji – suprotan kurs. Tako mu, misle oni kako im je verovatno naloženo, omogućavaju da se pred silama ka kojima se uputio predstavlja kao lider koji savladava velike prepreke i da stoga oni treba da mu učine vanredne ustupke. Minimalni su izgledi da će ta finta uspeti...

Nema sumnje da žučni i istrajni spor unutar Amerike između predsednika i medija izaziva slična nadgornjavanja i izvan nje. Na nama je da se potrudimo da opet ne budemo na gubitničkoj strani. A koja je ona, sačekajmo do novembarskih kongresnih izbora, kada će se razaznati kolika je podrška Trampu, a za koga ovdašnji zvaničnici slute, bez uverljivih nagoveštaja, da će pokazati više razumevanja za nas, koji ni sami sebe uglavnom ne razumemo...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side