05.08.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Štampa mimo Trampa

Momčilo Pantelić: Štampa mimo Trampa
Ono što može lider najmoćnije demokratske zemlje, možemo i mi. Ovakvom poskočicom sve češće se služe državnici širom sveta ali, nažalost, ne da bi se približili dostignućima Amerike nego da je imitiraju u novonastalim joj manama, među kojima se naročito isprsila – rekordna netrpeljivost vladara prema glavnini medija.

Donald Tramp se, bar ne javno, ne obazire na tradiciju. Ne haje, reklo bi se, što se prethodni veliki obračun tamošnjeg predsednika (Ričarda Niksona) sa štampom završio njegovom ostavkom niti za krilaticu jednog od osnivača SAD Tomasa Džefersona da bi se pre opredelio za štampu bez vlade nego za vladu bez štampe.

Bilo je, kao što je i normalno, uvek trzavica između vlasti i medija, ali su sada, reklo bi se, dostigle vrhunac – Trampovim svakodnevnim blaćenjem štampe i njenom, takođe svakodnevnom, kritikom njegovih poteza, uz uzajamno optuživanje za “obmanjivanje javnosti” i “falsifikovanje stvarnosti”. Njihov duel kao da dopunjava Hantingtonovu doktrinu o “sukobu (različitih) civilizacija” i Fukujaminu hipotezu o “kraju istorije”: pokazujući da preti sukob unutar iste civilizacije i to – krajem istorije produktivne koegzistencije demokratski izabrane vlasti i štampe koja je “neprocenjivo oružje za predsednikovanje, kao kontrola zbivanja u vladi” (kako je govorio Džon Kenedi).

Stvari su dogurale dotle da su se ovih dana najmoćniji čovek sveta, za kakvog važi šef Bele kuće, i izdavač globalno najuticajnijeg lista, za kakvog slovi Njujork tajms, međusobno izoptuživali da podrivaju najmoćniju silu današnjice, domovinu im Ameriku. Njihova poimanja realnosti toliko su se razlikovala, da su čak nadmašila, utisak je, i ogroman generacijski jaz između Trampa (74) i A. G. Salcbergera (37).

Štampa, u najkraćem, ide mimo Trampa, uprkos njegovoj kletvi da su kritički nastrojeni mediji “neprijatelji naroda” koji “lažnim vestima” i obelodanjivanjem internih razgovora u vladi “nepatriotski izlažu riziku živote ne samo novinara nego i mnogih drugih ljudi” i da on neće dozvoliti da “našu divnu zemlju rasprčkaju antitrampisti i umiruća industrija novina”. Salcberger je pak upozorio da je takva zapaljiva retorika predsednika “sve opasnija”, da povećava pretnje novinarima i da vodi nasilju”, kao i da umanjuje međunarodni prestiž Amerike.

Dodao je, kaže, i da su zbog toga redakcije počele da postavljaju naoružano obezbeđenje ispred kapija, a da se Tramp začudio “što to nisu uradile i ranije”. Do njihovog razgovora u Beloj kući je, podseća se, došlo nekih mesec dana posle masakra u kojem je napadač pucnjima ubio petoro novinara lista Kapital gazet.

Salcberger saopštava i da je bilo dogovoreno da se detalji susreta s Trampom ne objavljuju, ali da je predsednik tvitom prekršio datu reč. Usledila je znatno opsežnija verzija izdavača koja, i prema reagovanjima profesionalne konkurencije, potvrđuje da štampa ide mimo Trampa.

U njoj se, uz ostalo, ističe da je Tramp izjavio da se ponosi što je etiketa “lažne vesti” (koju on izriče štampi, a ne ona koja mu se kači kao njihovom liferantu) postala popularna i da razne zemlje nastoje da zabrane takve “ispade”. Salcberger je odgovorio da se sve to događa u diktaturama (ili autokratijama) koje bi da nekako opravdaju kažnjavanje medija i spreče istraživačko novinarstvo.

Prenoseći raport Reportera bez granica da po svetu raste neprijateljstvo prema novinarima, koje otvoreno podstiču političke vođe, Vašington post u naslovu konstatuje da Tramp “dodaje ulje na (tu) vatru”. U prilog ovoj tvrdnji navodi se podatak da je po slobodi medija, pod sadašnjim predsednikom, Amerika skliznula za dva mesta, pa je tek 45. (tik ispod Rumunije, koja ju je prestigla) na listi od 180 zemalja. Srbija je 76. – deset mesta niže nego lane – odmah iza Albanije, dok su vrh zaposele Norveška, Švedska i Holandija...

Pretekli smo, dakle, Ameriku na ovoj nizbrdici. Ali nije Tramp izmislio niti prvi zapodenuo savremenu kavgu s medijima. Znatno pre njega ona je počela u klimavim demokratijama, poput ovdašnje.

Našeg lidera i Trampa ipak zbližavaju dve okolnosti. Obojica nevolje svaljuju na “bivši režim” i izostanak medijskih simpatija.

Ostalo ih razlikuje. Iako obojicu kritikuje većina najtiražnijih i najgledanijih medija.

Tamo se predsedniku protive listovi i RTV koji bi da Amerika krene drugim putem. A ovde su najveća opozicija lideru – provladini mediji, što je fenomen kakvog nigde drugde nema.

Dok se A.V. zvanično zalaže za put ka EU i uopšte ka Zapadu, mediji koji ga svojski i suštinski podržavaju insistiraju da je bolji – suprotan kurs. Tako mu, misle oni kako im je verovatno naloženo, omogućavaju da se pred silama ka kojima se uputio predstavlja kao lider koji savladava velike prepreke i da stoga oni treba da mu učine vanredne ustupke. Minimalni su izgledi da će ta finta uspeti...

Nema sumnje da žučni i istrajni spor unutar Amerike između predsednika i medija izaziva slična nadgornjavanja i izvan nje. Na nama je da se potrudimo da opet ne budemo na gubitničkoj strani. A koja je ona, sačekajmo do novembarskih kongresnih izbora, kada će se razaznati kolika je podrška Trampu, a za koga ovdašnji zvaničnici slute, bez uverljivih nagoveštaja, da će pokazati više razumevanja za nas, koji ni sami sebe uglavnom ne razumemo...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Lekcija No1 Jelka Jovanović: Lekcija No1

    Najbolji svetski teniser Novak Đoković proglašen je za najboljeg sportistu na planeti 2018. godine po izboru Akademije Laureus.

  • Dimitrije Boarov: Polovna Srbija Dimitrije Boarov: Polovna Srbija

    Sada kada očekujemo statističke podatke o startnom nivou prosečnih plata u Srbiji u ovoj godini posle Vladine povišice, ponovo se pokreće pitanje zašto mesečne plate u privatnim preduzećima rastu sporije nego one u “opštoj državi”.

  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške" Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške"

    Izvesna Tatjana, mlađahna kondukterka beogradske autotransportne kuće Lasta, otpuštena je sa posla zato što ju je saobraćajna policija uhvatila pred Kikindom da vozi dabldeker autobus na redovnoj liniji Beograd – Subotica iako nema vozačku dozvolu. Ona se brani kako ume i kaže da “nikoga nije ubila” nego je samo, na molbu kolege vozača, “pomerila” spomenuti autobus sa šest putnika i pri tome nije napravila nijedan saobraćajni prekršaj.

  • Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep

    Može se slobodno reći da je mnoge ljude u Srbiji šokirala vest da se Radnički savet nemačke automobilske kompanije Folksvagen pre neki dan usprotivio planovima menadžmenta ove svetski poznate firme da investira oko milijardu evra u izgradnju nove fabrike automobila u jednoj od zemalja na istoku Evrope (u igri su Srbija, Rumunija, Bugarska i Turska).

  • Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji

    Hoće li tetka iz Kanade doći na ispraćaj i šta si radio devedesetih kad se pucalo, najčešći su komentari brojnih čitalaca posle najave ministra odbrane Aleksandra Vulina da će se prijaviti na 15-dnevnu vojnu obuku 600 muškaraca za rezervni sastav, koji, što zbog prigovora savesti, što zbog zakonske suspenzije redovnog vojnog roka, nisu imali prilike da ovladaju ratnim veštinama.

  • Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja

    Ovogodišnji Kopaonik biznis forum imao je žučnu predigru koju je pokrenuo doskorašnji ministar finansija Dušan Vujović svojim prilogom za reviju ovog skupa, koji je preneo beogradski NIN (28. februara).

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side