05.08.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Štampa mimo Trampa

Momčilo Pantelić: Štampa mimo Trampa
Ono što može lider najmoćnije demokratske zemlje, možemo i mi. Ovakvom poskočicom sve češće se služe državnici širom sveta ali, nažalost, ne da bi se približili dostignućima Amerike nego da je imitiraju u novonastalim joj manama, među kojima se naročito isprsila – rekordna netrpeljivost vladara prema glavnini medija.

Donald Tramp se, bar ne javno, ne obazire na tradiciju. Ne haje, reklo bi se, što se prethodni veliki obračun tamošnjeg predsednika (Ričarda Niksona) sa štampom završio njegovom ostavkom niti za krilaticu jednog od osnivača SAD Tomasa Džefersona da bi se pre opredelio za štampu bez vlade nego za vladu bez štampe.

Bilo je, kao što je i normalno, uvek trzavica između vlasti i medija, ali su sada, reklo bi se, dostigle vrhunac – Trampovim svakodnevnim blaćenjem štampe i njenom, takođe svakodnevnom, kritikom njegovih poteza, uz uzajamno optuživanje za “obmanjivanje javnosti” i “falsifikovanje stvarnosti”. Njihov duel kao da dopunjava Hantingtonovu doktrinu o “sukobu (različitih) civilizacija” i Fukujaminu hipotezu o “kraju istorije”: pokazujući da preti sukob unutar iste civilizacije i to – krajem istorije produktivne koegzistencije demokratski izabrane vlasti i štampe koja je “neprocenjivo oružje za predsednikovanje, kao kontrola zbivanja u vladi” (kako je govorio Džon Kenedi).

Stvari su dogurale dotle da su se ovih dana najmoćniji čovek sveta, za kakvog važi šef Bele kuće, i izdavač globalno najuticajnijeg lista, za kakvog slovi Njujork tajms, međusobno izoptuživali da podrivaju najmoćniju silu današnjice, domovinu im Ameriku. Njihova poimanja realnosti toliko su se razlikovala, da su čak nadmašila, utisak je, i ogroman generacijski jaz između Trampa (74) i A. G. Salcbergera (37).

Štampa, u najkraćem, ide mimo Trampa, uprkos njegovoj kletvi da su kritički nastrojeni mediji “neprijatelji naroda” koji “lažnim vestima” i obelodanjivanjem internih razgovora u vladi “nepatriotski izlažu riziku živote ne samo novinara nego i mnogih drugih ljudi” i da on neće dozvoliti da “našu divnu zemlju rasprčkaju antitrampisti i umiruća industrija novina”. Salcberger je pak upozorio da je takva zapaljiva retorika predsednika “sve opasnija”, da povećava pretnje novinarima i da vodi nasilju”, kao i da umanjuje međunarodni prestiž Amerike.

Dodao je, kaže, i da su zbog toga redakcije počele da postavljaju naoružano obezbeđenje ispred kapija, a da se Tramp začudio “što to nisu uradile i ranije”. Do njihovog razgovora u Beloj kući je, podseća se, došlo nekih mesec dana posle masakra u kojem je napadač pucnjima ubio petoro novinara lista Kapital gazet.

Salcberger saopštava i da je bilo dogovoreno da se detalji susreta s Trampom ne objavljuju, ali da je predsednik tvitom prekršio datu reč. Usledila je znatno opsežnija verzija izdavača koja, i prema reagovanjima profesionalne konkurencije, potvrđuje da štampa ide mimo Trampa.

U njoj se, uz ostalo, ističe da je Tramp izjavio da se ponosi što je etiketa “lažne vesti” (koju on izriče štampi, a ne ona koja mu se kači kao njihovom liferantu) postala popularna i da razne zemlje nastoje da zabrane takve “ispade”. Salcberger je odgovorio da se sve to događa u diktaturama (ili autokratijama) koje bi da nekako opravdaju kažnjavanje medija i spreče istraživačko novinarstvo.

Prenoseći raport Reportera bez granica da po svetu raste neprijateljstvo prema novinarima, koje otvoreno podstiču političke vođe, Vašington post u naslovu konstatuje da Tramp “dodaje ulje na (tu) vatru”. U prilog ovoj tvrdnji navodi se podatak da je po slobodi medija, pod sadašnjim predsednikom, Amerika skliznula za dva mesta, pa je tek 45. (tik ispod Rumunije, koja ju je prestigla) na listi od 180 zemalja. Srbija je 76. – deset mesta niže nego lane – odmah iza Albanije, dok su vrh zaposele Norveška, Švedska i Holandija...

Pretekli smo, dakle, Ameriku na ovoj nizbrdici. Ali nije Tramp izmislio niti prvi zapodenuo savremenu kavgu s medijima. Znatno pre njega ona je počela u klimavim demokratijama, poput ovdašnje.

Našeg lidera i Trampa ipak zbližavaju dve okolnosti. Obojica nevolje svaljuju na “bivši režim” i izostanak medijskih simpatija.

Ostalo ih razlikuje. Iako obojicu kritikuje većina najtiražnijih i najgledanijih medija.

Tamo se predsedniku protive listovi i RTV koji bi da Amerika krene drugim putem. A ovde su najveća opozicija lideru – provladini mediji, što je fenomen kakvog nigde drugde nema.

Dok se A.V. zvanično zalaže za put ka EU i uopšte ka Zapadu, mediji koji ga svojski i suštinski podržavaju insistiraju da je bolji – suprotan kurs. Tako mu, misle oni kako im je verovatno naloženo, omogućavaju da se pred silama ka kojima se uputio predstavlja kao lider koji savladava velike prepreke i da stoga oni treba da mu učine vanredne ustupke. Minimalni su izgledi da će ta finta uspeti...

Nema sumnje da žučni i istrajni spor unutar Amerike između predsednika i medija izaziva slična nadgornjavanja i izvan nje. Na nama je da se potrudimo da opet ne budemo na gubitničkoj strani. A koja je ona, sačekajmo do novembarskih kongresnih izbora, kada će se razaznati kolika je podrška Trampu, a za koga ovdašnji zvaničnici slute, bez uverljivih nagoveštaja, da će pokazati više razumevanja za nas, koji ni sami sebe uglavnom ne razumemo...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Vladimir Gligorov: Kosovske carine Vladimir Gligorov: Kosovske carine

    Ako sam dobro razumeo, Kosovo carini uvoz iz Srbije, i Bosne i Hercegovine, po stopi od 100 odsto.

  • Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni

    Pre 22 godine koleginica S. Č. je, izveštavajući sa protesta tadašnje opozicije – slične današnjoj i po idejnoj šarolikosti i po organizacionim ne/sposobnostima – napisala da se na kišoviti i hladni Đurđic okupilo tridesetak hiljada ljudi.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove

    Čini mi se da nam neprijatelji i nisu potrebni jer sami sebi štetimo više. Mnogi naši mediji, političari, intelektualci i “intelektualci” sa malih ekrana utrkuju se u otkrivanju zavera i neprijatelja: “Ameri obučavaju Šiptare za rat protiv Srba”, “Britanski ambasador je najveći zaverenik i direktni eksponent sve-svetske borbe protiv Srbije”, “Impotentna Evropa, koja se raspada, šuruje sa Prištinom protiv nas”, “Između Putina i Tačija postoji tajna veza” , “Susedi se udružuju protiv nas”…

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side