20.01.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Stalna groznica

Momčilo Pantelić: Stalna groznica
U sve nestalnijem svetu ipak je stalna – izborna groznica. Upravo se rasplamsava njena nova pandemija.

Čak milijarda i dvesta miliona ljudi u 108 zemalja biće prozvano da izađe na birališta u 2019, izračunali su specijalisti iz electionguide.org. Ništa manje nije ih bilo ni lane, kad su pod vrlo različitim uslovima u glasačkoj mašini bili građani Kine, Rusije, SAD, Brazila… Ali je prilično izvesno da 2020. neće imati tako veliki potencijal iako je predviđeno da se u njoj odluči da li će Donald Tramp, koji se diči nepredvidljivošću, ostati na čelu Bele kuće.

Među izjašnjavanjima unutar jedne države ove godine će najveću pažnju sveta privlačiti Indija, Indonezija, Avganistan, Nigerija, Južnoafrička Republika, Alžir, Argentina, Poljska, Belgija, Švajcarska, Portugalija, Grčka, Hrvatska, Makedonija, Rumunija, Ukrajina... Srbiji u tom lancu redovnih izbora ne bi bilo mesta, ali se sve češće u njenim vrhovima pominje mogućnost da mu se nekako vanredno prikači.

Ovdašnji doprinos toj globalnoj masovki bio bi originalan. Samo u Srbiji bi, kako sada stvari stoje, prevremeni izbori bili raspisani zato što ih hoće vlast s velikom većinom u parlamentu, a ne opozicija, koja čak preti njihovim bojkotom ukoliko opstane sada privilegovan, posebno u medijima, izborni položaj vladajuće koalicije.

Kao i u životima nas običnih smrtnika, postoje politički izbori koji su dalekosežniji od samo izlaska na birališta. Dok je ovaj tekst išao u štampu, baš su se zgusnuli. Samo što je osvanuo naslov u novinama da će vladajuća partija odluku o nacionalnim izborima doneti posle posete Vladimira Putina, Aleksandar Vučić se sastao sa ambasadorima zemalja EU i objasnio da taj susret nema nikakve veze sa dolaskom ruskog predsednika iako je upriličen samo dva dana pred spektakularni doček kakav mu je pripremljen u Beogradu i u koji donosi orden predsedniku Srbije.

Utisak je da ova vremenska koincidencija ipak potvrđuje da je pred Srbijom još važniji izbor od njenih izbora za prevlast. U najkraćem: približava se trenutak kada će Srbija morati da se opredeli računa li više sa integrisanjem u EU ili sa očuvanjem zvaničnog teritorijalnog integriteta uz podršku Rusije, ili s nekakvim rešenjem koje će, na svoj način, isposlovati SAD…

Bacimo li odavde pogled na globalnu glasačku scenu, za nas su najvažniji majski izbori za Evropski parlament. Predviđa se da će doneti uspon krajnje desnice, ali da će centar zadržati prevagu i nastaviti napore da konsoliduje redove kontinentalne zajednice.

Nije sasvim jasno kako bi se to ovde primilo. Iako se oficijelno iz Beograda poručuje da smo za jaču EU, poluzvanično se sugeriše da treba da preispitamo naš pristup njoj jer nam “stalno ispostavlja nove uslove”. Pa i da možda treba da navijamo za snage krajnje desnice, koje se bolje razumeju s nama “istorijski i duhovno bliskom Rusijom” i koje nas s njom “podržavaju” u rasplitanju “kosovskog čvora”. Ma nije valjda…

Svet, pa i Evropa, su pred mnogo težim i za njih važnijim izborima od toga šta će biti s nama. Vašington, Brisel, Moskva i Peking bi, doduše, mogli da se bar prećutno saglase da naš prostor, u poređenju sa izazovima u međusobnim odnosima i na Bliskom i Dalekom istoku, bude novi mali poligon za njihovo nadmetanje, ali slutim da bi to bilo još gore po nas. Osim ako naprave konferenciju poput Dejtona i izdejstvuju ishod “bez pogovora”.

Zanimljivo je pritom da su sve ređi bilo kakvi izbori bilo gde bez prigovora. Posle epohe primedbi Amerikancima da se mešaju u sve izbore napolju do kojih im je stalo, sada su učestali nalazi istražnih organa da im sada u tom pogledu ozbiljno konkurišu Rusi, pa i Kinezi.

U SAD se, tako, produbljuje istraga o eventualnoj umešanosti Rusije u tamošnje predsedničke izbore, koji su pre dve godine doveli Trampa na vlast. Slične strepnje iskazuju se sada i u predizbornoj EU, koja ujedno podrhtava i pod Trampom, nakostrešenim protiv multilateralnosti i pod naletom kineskih investicija praćenih uvijenim veličanjem sopstvenog globalizatorskog modela ekonomskog uzleta bez demokratije.

Sve u svemu, kao da je ceo svet u novoj vrsti permanentne izborne kampanje. Koja ne priznaje granice, lako se prelivajući s nacionalnog na internacionalni plan i obrnuto. Mi smo, po običaju, u tom obrnutom kursu, ali kao da toga nismo sasvim svesni, pa se upinjemo da pokažemo kako je naš pogled na svet ispravniji od pogleda sveta na nas. Nikad dosad tako nešto nije nam se isplatilo na duži rok, čak ni u ovdašnjim neprestanim i forsiranim izbornim kampanjama.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu

    Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

  • Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu

    Svi smo mi Karakas, moglo bi se prigodno kazati. Doista, gotovo da nema dela sveta koji u dramama prestonice Venecuele ne prepoznaje bar neki delić sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side