20.01.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Stalna groznica

Momčilo Pantelić: Stalna groznica
U sve nestalnijem svetu ipak je stalna – izborna groznica. Upravo se rasplamsava njena nova pandemija.

Čak milijarda i dvesta miliona ljudi u 108 zemalja biće prozvano da izađe na birališta u 2019, izračunali su specijalisti iz electionguide.org. Ništa manje nije ih bilo ni lane, kad su pod vrlo različitim uslovima u glasačkoj mašini bili građani Kine, Rusije, SAD, Brazila… Ali je prilično izvesno da 2020. neće imati tako veliki potencijal iako je predviđeno da se u njoj odluči da li će Donald Tramp, koji se diči nepredvidljivošću, ostati na čelu Bele kuće.

Među izjašnjavanjima unutar jedne države ove godine će najveću pažnju sveta privlačiti Indija, Indonezija, Avganistan, Nigerija, Južnoafrička Republika, Alžir, Argentina, Poljska, Belgija, Švajcarska, Portugalija, Grčka, Hrvatska, Makedonija, Rumunija, Ukrajina... Srbiji u tom lancu redovnih izbora ne bi bilo mesta, ali se sve češće u njenim vrhovima pominje mogućnost da mu se nekako vanredno prikači.

Ovdašnji doprinos toj globalnoj masovki bio bi originalan. Samo u Srbiji bi, kako sada stvari stoje, prevremeni izbori bili raspisani zato što ih hoće vlast s velikom većinom u parlamentu, a ne opozicija, koja čak preti njihovim bojkotom ukoliko opstane sada privilegovan, posebno u medijima, izborni položaj vladajuće koalicije.

Kao i u životima nas običnih smrtnika, postoje politički izbori koji su dalekosežniji od samo izlaska na birališta. Dok je ovaj tekst išao u štampu, baš su se zgusnuli. Samo što je osvanuo naslov u novinama da će vladajuća partija odluku o nacionalnim izborima doneti posle posete Vladimira Putina, Aleksandar Vučić se sastao sa ambasadorima zemalja EU i objasnio da taj susret nema nikakve veze sa dolaskom ruskog predsednika iako je upriličen samo dva dana pred spektakularni doček kakav mu je pripremljen u Beogradu i u koji donosi orden predsedniku Srbije.

Utisak je da ova vremenska koincidencija ipak potvrđuje da je pred Srbijom još važniji izbor od njenih izbora za prevlast. U najkraćem: približava se trenutak kada će Srbija morati da se opredeli računa li više sa integrisanjem u EU ili sa očuvanjem zvaničnog teritorijalnog integriteta uz podršku Rusije, ili s nekakvim rešenjem koje će, na svoj način, isposlovati SAD…

Bacimo li odavde pogled na globalnu glasačku scenu, za nas su najvažniji majski izbori za Evropski parlament. Predviđa se da će doneti uspon krajnje desnice, ali da će centar zadržati prevagu i nastaviti napore da konsoliduje redove kontinentalne zajednice.

Nije sasvim jasno kako bi se to ovde primilo. Iako se oficijelno iz Beograda poručuje da smo za jaču EU, poluzvanično se sugeriše da treba da preispitamo naš pristup njoj jer nam “stalno ispostavlja nove uslove”. Pa i da možda treba da navijamo za snage krajnje desnice, koje se bolje razumeju s nama “istorijski i duhovno bliskom Rusijom” i koje nas s njom “podržavaju” u rasplitanju “kosovskog čvora”. Ma nije valjda…

Svet, pa i Evropa, su pred mnogo težim i za njih važnijim izborima od toga šta će biti s nama. Vašington, Brisel, Moskva i Peking bi, doduše, mogli da se bar prećutno saglase da naš prostor, u poređenju sa izazovima u međusobnim odnosima i na Bliskom i Dalekom istoku, bude novi mali poligon za njihovo nadmetanje, ali slutim da bi to bilo još gore po nas. Osim ako naprave konferenciju poput Dejtona i izdejstvuju ishod “bez pogovora”.

Zanimljivo je pritom da su sve ređi bilo kakvi izbori bilo gde bez prigovora. Posle epohe primedbi Amerikancima da se mešaju u sve izbore napolju do kojih im je stalo, sada su učestali nalazi istražnih organa da im sada u tom pogledu ozbiljno konkurišu Rusi, pa i Kinezi.

U SAD se, tako, produbljuje istraga o eventualnoj umešanosti Rusije u tamošnje predsedničke izbore, koji su pre dve godine doveli Trampa na vlast. Slične strepnje iskazuju se sada i u predizbornoj EU, koja ujedno podrhtava i pod Trampom, nakostrešenim protiv multilateralnosti i pod naletom kineskih investicija praćenih uvijenim veličanjem sopstvenog globalizatorskog modela ekonomskog uzleta bez demokratije.

Sve u svemu, kao da je ceo svet u novoj vrsti permanentne izborne kampanje. Koja ne priznaje granice, lako se prelivajući s nacionalnog na internacionalni plan i obrnuto. Mi smo, po običaju, u tom obrnutom kursu, ali kao da toga nismo sasvim svesni, pa se upinjemo da pokažemo kako je naš pogled na svet ispravniji od pogleda sveta na nas. Nikad dosad tako nešto nije nam se isplatilo na duži rok, čak ni u ovdašnjim neprestanim i forsiranim izbornim kampanjama.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Mijat Lakićević: Makron ili mikron Mijat Lakićević: Makron ili mikron

    Potpuno je razumljivo da neko, kad vidi, tj. čuje Dačića, jednostavno zažmuri i kaže: ma daleko im lepa kuća. Ali nije u tome poenta; to je lako, to Dačić i hoće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side