25.12.2016 Beograd

Momčilo Pantelić: Šta je tu je

Momčilo Pantelić: Šta je tu je
Najzad je jedno izjašnjavanje o Donaldu Trampu prošlo onako kako se očekivalo: nadležni elektori su (u specifičnom sistemu o kojem je Novi magazin više puta pisao) glatko ozvaničili da je on novoizabrani predsednik SAD.

Na njegova odstupanja od normi i prognoza sada moraju da se privikavaju ne samo oni koji ga osporavaju nego i oni koji su ga podržali. U stilu: šta je – tu je, snalazićemo se kako ko ume i zna.

Tramp je, naime, obećao da će iz korena promeniti pravila igre i na lokalnom i na globalnom terenu, tako da na oba polja zacaruju čari neizvesnosti umesto “dosadne” izvesnosti. Predvidljivost postupaka, poželjnu u svim odnosima, proglasio je manom, od koje su vajdu imali samo inostrani nepredvidljivi akteri.

Šta njegove zemljake pritom čeka, videće kad on, kroz nepunih mesec dana, 20. januara preuzme kormilo Bele kuće od Baraka Obame. Svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje, reklo bi se i tim povodom.

Za “ostatak sveta” mnogo je važnije da otkrije šta mu donosi promena na čelu najveće sile. Kako stvari stoje, dok ovaj tekst ide u štampu, Tramp ispoljava (pre)naglašenu sklonost da zaista istumba politiku Amerike prema drugima.

Preambiciozno? Mnogi su ga potcenjivali, a on je na američkim predsedničkim izborima trijumfovao iako je dobio manje neposrednih glasova birača (odlučili su posredno izabrani pomenuti elektori), pa svet ne bi smeo da upadne u sličnu iluziju, da ne bismo postali kolateralna šteta – sugerišu hongkonški specijalisti Endru Šeng i Sjao Geng. Da nam ne bi priredio novi šok, dodaju, morali bismo da ga izučimo.

Kao najupadljiviji nagoveštaj preokreta u globalnoj politici ispoljava se spremnost da dolazeća vašingtonska administracija uskladi odnose s Moskvom, a podrije ih s Pekingom. U tom pogledu Tramp ostaje dosledan izbornim obećanjima.

Ne obazirući se na optužbe da je Rusija (što ona pobija) hakerski uticala na američki izborni proces u njegovu korist, on je, kao za inat, za svoje glavne strateške saradnike nominovao ljude koji imaju razrađene veze s tom zemljom iako joj je Vašington izdejstvovao zapadne sankcije zbog amputacije dela Ukrajine. Istovremeno je, uprkos upozorenjima da se ne treba upuštati u trzavice s Kinom, osporio koncept njenog teritorijalnog integriteta (koji obuhvata i politički suverenitet “pobunjenog ostrva Tajvan”, u okviru formule “jedna zemlja, dva sistema”) i najavio joj neku vrstu trgovinskog rata iako ona drži najveći deo obveznica zamašnog američkog duga.

Uticajni globalista CNN-a i Vašington posta Farid Zakarija čudi se takvoj kombinaciji jer smatra da je Kina dobro uklopljena u globalni poredak, koji je Amerika oblikovala a da ga Rusija potkopava. Sugeriše, jednostavno, da Tramp postupa kontraproduktivno.

Drugi analitičari smatraju pak da novoizabrani američki predsednik cilja na razbijanje antiameričkog savezništva u nastajanju, između Rusije i Kine. Podsećaju, pritom, na sličnost procesa, ali u obrnutom smeru, iz 1970-ih. Tada je američki predsednik Ričard Nikson pridobio Kinu protiv ondašnjeg SSSR, a Tramp sada nastoji da pridobije Moskvu protiv Pekinga, koji svojim razmahom ugrožava globalni prestiž i Vašingtona i Moskve, koristeći i njihovo međusobno gloženje.

Hroničari poput američkih eksperata Grejema Alisona i Dimitrija Sajmsa u časopisu Nešenel interest ukazuju da su se dva prethodna pokušaja za sređivanje odnosa između Vašingtona i Moskve završila neuspesima. Džordž Buš mlađi je čak u Vladimiru Putinu nazreo “srodnu dušu”, da bi potom pogoršane odnose s Moskvom (zbog neopravdane američke invazije na Irak 2003) Barak Obama “resetovao”, posle čega ih je ukrajinska kriza srozala na “najniži nivo posle Hladnog rata”.

Što više bude preplitanja u trouglu Amerika – Rusija – Kina, sve će se češće postavljati pitanje: nije li on, možda i neplanski u međusobnim nadgornjavanjima, udario na nekadašnji temelj svetskih odnosa – Evropu? Srbiji bi, svakako, odgovaralo da se oblikuje kvartet (sa EU) tako da ne mora više da se leluja na svom prilično truckavom putu ka Briselu, preko Moskve i Pekinga, uz semaforizaciju iz Vašingtona.

Ali, kad nama, pri sadašnjim kretanjima, nešto odgovara u poboljšanju odnosa između velikih sila, to ne mora da sluti na dobro. Nekadašnja Jugoslavija je opstajala i napredovala koristeći se nesvrstavanjem između dva ideološka bloka, da bi se raspala čim se njihov Hladni rat okončao.

Tramp se, proizlazi iz njegovih nastupa, zalaže za odstranjivanje ostataka Hladnog rata sa Rusijom kako bi se s njom upustio u preuređivanje sveta. A u porodicama koje je iznedrio poprilično je slovenskih duša, kakve su prevladavale i u bivšoj SFRJ, da bi je potom razorile.

Ovako ili onako, predstoji delikatno privikavanje na Trampa. Šta je tu je, i kakav je da je.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih

    Zlatna olimpijska medalja u hokeju najveća je pobeda Rusa posle američkih predsedničkih izbora 2016.

  • Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice

    Birači raznih sorti ovih dana dosežu domete pevača belosvetskih hitova. I njihovi skromni glasovi, takoreći glasići, kao da više ne poznaju granice.

  • Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta

    Već dve sedmice zaposleni na univerzitetima širom Velike Britanije su u štrajku, koji sigurno ide u treću nedelju, pa ako ne dođe do rešenja, onda možda i u četvrtu. Događaj predstavlja najmasovniji pokret zaposlenih na britanskim univerzitetima u istoriji i prvu takvu uspešnu akciju za mnogo godina

  • Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje

    Od svih skandaloznih vesti po kojima se Srbija razlikuje od ostatka sveta, čini se da je najskandaloznija bila ona iz Niša o posmrtnom pljačkanju sirotinje. Radna grupa koja je kontrolisala poslovanje niškog JKP “Gorica”, koje održava tamošnje groblje, ustanovila je da su takozvani socijalni slučajevi, odnosno siromašni ljudi, sahranjivani u ćebadima i sanducima sklepanim od dasaka iako je Grad Niš iz budžeta plaćao po 24.000 dinara za pogrebnu opremu i sahranu dostojnu čoveka.

  • Vladimir Gligorov: Kipar i Kosovo Vladimir Gligorov: Kipar i Kosovo

    Ovo je više da bi se razumelo šta je zamrznuti sukob, a manje o kiparskim i kosovskim problemima. Kaže se, naime, da bi trebalo zamrznuti kosovski sukob po ugledu na kiparski – dok se ne promeni odnos snaga u korist srpske strane. Kako stoje stvari sa odnosom snaga u kiparskoj stvari?

  • Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država

    Izveštaj o radu sudova u 2017. godini, koji je prošle sedmice na skupu u Palati “Srbija” podneo Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, iako pozitivno ocenjuje izvesne pomake u našoj sudskoj praksi, ipak potvrđuje rašireno uverenje da je naš sudski sistem i dalje nedovoljno efikasan i spor, da su sudovi pretrpani sporovima i da je u Srbiji parnica sve više – to jest da su u prethodne dve godine naši sudovi primili “milion i trista hiljada predmeta više nego što je bilo očekivano”.

  • Marko Savković: Ka novoj normalnosti u međunarodnim odnosima? Marko Savković: Ka novoj normalnosti u međunarodnim odnosima?

    U odgovoru na pitanje kako će se dalje odvijati odnosi Rusije i Evropske unije, direktor moskovskog Karnegi centra, Dmitri Trenjin, nedavno je rekao kako je “vreme krize (u njihovim odnosima) prošlo”; nastupila je “nova normalnost” (eng. the new normal) koja će potrajati još deceniju-dve.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw