25.12.2016 Beograd

Momčilo Pantelić: Šta je tu je

Momčilo Pantelić: Šta je tu je
Najzad je jedno izjašnjavanje o Donaldu Trampu prošlo onako kako se očekivalo: nadležni elektori su (u specifičnom sistemu o kojem je Novi magazin više puta pisao) glatko ozvaničili da je on novoizabrani predsednik SAD.

Na njegova odstupanja od normi i prognoza sada moraju da se privikavaju ne samo oni koji ga osporavaju nego i oni koji su ga podržali. U stilu: šta je – tu je, snalazićemo se kako ko ume i zna.

Tramp je, naime, obećao da će iz korena promeniti pravila igre i na lokalnom i na globalnom terenu, tako da na oba polja zacaruju čari neizvesnosti umesto “dosadne” izvesnosti. Predvidljivost postupaka, poželjnu u svim odnosima, proglasio je manom, od koje su vajdu imali samo inostrani nepredvidljivi akteri.

Šta njegove zemljake pritom čeka, videće kad on, kroz nepunih mesec dana, 20. januara preuzme kormilo Bele kuće od Baraka Obame. Svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje, reklo bi se i tim povodom.

Za “ostatak sveta” mnogo je važnije da otkrije šta mu donosi promena na čelu najveće sile. Kako stvari stoje, dok ovaj tekst ide u štampu, Tramp ispoljava (pre)naglašenu sklonost da zaista istumba politiku Amerike prema drugima.

Preambiciozno? Mnogi su ga potcenjivali, a on je na američkim predsedničkim izborima trijumfovao iako je dobio manje neposrednih glasova birača (odlučili su posredno izabrani pomenuti elektori), pa svet ne bi smeo da upadne u sličnu iluziju, da ne bismo postali kolateralna šteta – sugerišu hongkonški specijalisti Endru Šeng i Sjao Geng. Da nam ne bi priredio novi šok, dodaju, morali bismo da ga izučimo.

Kao najupadljiviji nagoveštaj preokreta u globalnoj politici ispoljava se spremnost da dolazeća vašingtonska administracija uskladi odnose s Moskvom, a podrije ih s Pekingom. U tom pogledu Tramp ostaje dosledan izbornim obećanjima.

Ne obazirući se na optužbe da je Rusija (što ona pobija) hakerski uticala na američki izborni proces u njegovu korist, on je, kao za inat, za svoje glavne strateške saradnike nominovao ljude koji imaju razrađene veze s tom zemljom iako joj je Vašington izdejstvovao zapadne sankcije zbog amputacije dela Ukrajine. Istovremeno je, uprkos upozorenjima da se ne treba upuštati u trzavice s Kinom, osporio koncept njenog teritorijalnog integriteta (koji obuhvata i politički suverenitet “pobunjenog ostrva Tajvan”, u okviru formule “jedna zemlja, dva sistema”) i najavio joj neku vrstu trgovinskog rata iako ona drži najveći deo obveznica zamašnog američkog duga.

Uticajni globalista CNN-a i Vašington posta Farid Zakarija čudi se takvoj kombinaciji jer smatra da je Kina dobro uklopljena u globalni poredak, koji je Amerika oblikovala a da ga Rusija potkopava. Sugeriše, jednostavno, da Tramp postupa kontraproduktivno.

Drugi analitičari smatraju pak da novoizabrani američki predsednik cilja na razbijanje antiameričkog savezništva u nastajanju, između Rusije i Kine. Podsećaju, pritom, na sličnost procesa, ali u obrnutom smeru, iz 1970-ih. Tada je američki predsednik Ričard Nikson pridobio Kinu protiv ondašnjeg SSSR, a Tramp sada nastoji da pridobije Moskvu protiv Pekinga, koji svojim razmahom ugrožava globalni prestiž i Vašingtona i Moskve, koristeći i njihovo međusobno gloženje.

Hroničari poput američkih eksperata Grejema Alisona i Dimitrija Sajmsa u časopisu Nešenel interest ukazuju da su se dva prethodna pokušaja za sređivanje odnosa između Vašingtona i Moskve završila neuspesima. Džordž Buš mlađi je čak u Vladimiru Putinu nazreo “srodnu dušu”, da bi potom pogoršane odnose s Moskvom (zbog neopravdane američke invazije na Irak 2003) Barak Obama “resetovao”, posle čega ih je ukrajinska kriza srozala na “najniži nivo posle Hladnog rata”.

Što više bude preplitanja u trouglu Amerika – Rusija – Kina, sve će se češće postavljati pitanje: nije li on, možda i neplanski u međusobnim nadgornjavanjima, udario na nekadašnji temelj svetskih odnosa – Evropu? Srbiji bi, svakako, odgovaralo da se oblikuje kvartet (sa EU) tako da ne mora više da se leluja na svom prilično truckavom putu ka Briselu, preko Moskve i Pekinga, uz semaforizaciju iz Vašingtona.

Ali, kad nama, pri sadašnjim kretanjima, nešto odgovara u poboljšanju odnosa između velikih sila, to ne mora da sluti na dobro. Nekadašnja Jugoslavija je opstajala i napredovala koristeći se nesvrstavanjem između dva ideološka bloka, da bi se raspala čim se njihov Hladni rat okončao.

Tramp se, proizlazi iz njegovih nastupa, zalaže za odstranjivanje ostataka Hladnog rata sa Rusijom kako bi se s njom upustio u preuređivanje sveta. A u porodicama koje je iznedrio poprilično je slovenskih duša, kakve su prevladavale i u bivšoj SFRJ, da bi je potom razorile.

Ovako ili onako, predstoji delikatno privikavanje na Trampa. Šta je tu je, i kakav je da je.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nenad Živković: O nelagodi u kulturi Nenad Živković: O nelagodi u kulturi

    Srbija je na svom putu u slavu, večnost i Evropsku uniju zaglavljena ne samo u političkom i emotivnom glibu nerešenog statusa svoje kolevke već i u patetičnim izlučevinama droba severno od svog srca – šta je kome bliže, predmet ili organ; ona je još više, čini se beznadežno, potonula u sopstvenu nesposobnost da se suoči s neophodnošću da se menja zaistinski, temeljno i iznutra, kako bi uopšte postojala.

  • Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra" Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra"

    Kao i u samoj Rusiji, tako i u Srbiji stogodišnjica Velike oktobarske revolucije (7. novembra 1917) oficijelno praktično nije ni spomenuta iako je poredak “socijalizma”, zasnovan na tekovinama ovog epohalnog događaja 20. stoleća, i kod nas trajao skoro pola veka.

  • Dimitrije Boarov: Koska je bačena Dimitrije Boarov: Koska je bačena

    Nakon što je šef delegacije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf završio svoju “tehničku posetu” Beogradu, Fiskalni savet je izašao u javnost sa svojom analizom fiskalnih kretanja u našoj zemlji ove godine, a tim povodom Pavle Petrović, šef Saveta, izjavio je krajem prošle sedmice da “postoji prostor za povećanje penzija i plata u javnom sektoru u 2018. i to do pet odsto u proseku, što odgovara rastu BDP-a” (Tanjug, 28. septembra).

  • Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji

    Iako je praktično nestala još pre 27 godina, Jugoslavija očigledno ponovo provocira istraživanja i izjašnjavanja u Srbiji.

  • Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

    Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

  • Vladimir Gligorov: Promene Vladimir Gligorov: Promene

    Koliko se privreda promenila u poslednjih nekoliko godina? Odgovor je – ne previše. Ovo se može videti u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku o veličini, strukturi i rastu domaćeg proizvoda i dodate vrednosti od 2013. do danas.

  • Nebojša Pešić: Mafija i država Nebojša Pešić: Mafija i država

    Kada je pre godinu dana u sačekuši ubijen Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi, inače vođa navijačke grupe “Janičari”, osuđen za dilovanje droge i nelegalno posedovanje oružja, digao se čitav državni vrh.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Zemunske kapije festival nauke