25.12.2016 Beograd

Momčilo Pantelić: Šta je tu je

Momčilo Pantelić: Šta je tu je
Najzad je jedno izjašnjavanje o Donaldu Trampu prošlo onako kako se očekivalo: nadležni elektori su (u specifičnom sistemu o kojem je Novi magazin više puta pisao) glatko ozvaničili da je on novoizabrani predsednik SAD.

Na njegova odstupanja od normi i prognoza sada moraju da se privikavaju ne samo oni koji ga osporavaju nego i oni koji su ga podržali. U stilu: šta je – tu je, snalazićemo se kako ko ume i zna.

Tramp je, naime, obećao da će iz korena promeniti pravila igre i na lokalnom i na globalnom terenu, tako da na oba polja zacaruju čari neizvesnosti umesto “dosadne” izvesnosti. Predvidljivost postupaka, poželjnu u svim odnosima, proglasio je manom, od koje su vajdu imali samo inostrani nepredvidljivi akteri.

Šta njegove zemljake pritom čeka, videće kad on, kroz nepunih mesec dana, 20. januara preuzme kormilo Bele kuće od Baraka Obame. Svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje, reklo bi se i tim povodom.

Za “ostatak sveta” mnogo je važnije da otkrije šta mu donosi promena na čelu najveće sile. Kako stvari stoje, dok ovaj tekst ide u štampu, Tramp ispoljava (pre)naglašenu sklonost da zaista istumba politiku Amerike prema drugima.

Preambiciozno? Mnogi su ga potcenjivali, a on je na američkim predsedničkim izborima trijumfovao iako je dobio manje neposrednih glasova birača (odlučili su posredno izabrani pomenuti elektori), pa svet ne bi smeo da upadne u sličnu iluziju, da ne bismo postali kolateralna šteta – sugerišu hongkonški specijalisti Endru Šeng i Sjao Geng. Da nam ne bi priredio novi šok, dodaju, morali bismo da ga izučimo.

Kao najupadljiviji nagoveštaj preokreta u globalnoj politici ispoljava se spremnost da dolazeća vašingtonska administracija uskladi odnose s Moskvom, a podrije ih s Pekingom. U tom pogledu Tramp ostaje dosledan izbornim obećanjima.

Ne obazirući se na optužbe da je Rusija (što ona pobija) hakerski uticala na američki izborni proces u njegovu korist, on je, kao za inat, za svoje glavne strateške saradnike nominovao ljude koji imaju razrađene veze s tom zemljom iako joj je Vašington izdejstvovao zapadne sankcije zbog amputacije dela Ukrajine. Istovremeno je, uprkos upozorenjima da se ne treba upuštati u trzavice s Kinom, osporio koncept njenog teritorijalnog integriteta (koji obuhvata i politički suverenitet “pobunjenog ostrva Tajvan”, u okviru formule “jedna zemlja, dva sistema”) i najavio joj neku vrstu trgovinskog rata iako ona drži najveći deo obveznica zamašnog američkog duga.

Uticajni globalista CNN-a i Vašington posta Farid Zakarija čudi se takvoj kombinaciji jer smatra da je Kina dobro uklopljena u globalni poredak, koji je Amerika oblikovala a da ga Rusija potkopava. Sugeriše, jednostavno, da Tramp postupa kontraproduktivno.

Drugi analitičari smatraju pak da novoizabrani američki predsednik cilja na razbijanje antiameričkog savezništva u nastajanju, između Rusije i Kine. Podsećaju, pritom, na sličnost procesa, ali u obrnutom smeru, iz 1970-ih. Tada je američki predsednik Ričard Nikson pridobio Kinu protiv ondašnjeg SSSR, a Tramp sada nastoji da pridobije Moskvu protiv Pekinga, koji svojim razmahom ugrožava globalni prestiž i Vašingtona i Moskve, koristeći i njihovo međusobno gloženje.

Hroničari poput američkih eksperata Grejema Alisona i Dimitrija Sajmsa u časopisu Nešenel interest ukazuju da su se dva prethodna pokušaja za sređivanje odnosa između Vašingtona i Moskve završila neuspesima. Džordž Buš mlađi je čak u Vladimiru Putinu nazreo “srodnu dušu”, da bi potom pogoršane odnose s Moskvom (zbog neopravdane američke invazije na Irak 2003) Barak Obama “resetovao”, posle čega ih je ukrajinska kriza srozala na “najniži nivo posle Hladnog rata”.

Što više bude preplitanja u trouglu Amerika – Rusija – Kina, sve će se češće postavljati pitanje: nije li on, možda i neplanski u međusobnim nadgornjavanjima, udario na nekadašnji temelj svetskih odnosa – Evropu? Srbiji bi, svakako, odgovaralo da se oblikuje kvartet (sa EU) tako da ne mora više da se leluja na svom prilično truckavom putu ka Briselu, preko Moskve i Pekinga, uz semaforizaciju iz Vašingtona.

Ali, kad nama, pri sadašnjim kretanjima, nešto odgovara u poboljšanju odnosa između velikih sila, to ne mora da sluti na dobro. Nekadašnja Jugoslavija je opstajala i napredovala koristeći se nesvrstavanjem između dva ideološka bloka, da bi se raspala čim se njihov Hladni rat okončao.

Tramp se, proizlazi iz njegovih nastupa, zalaže za odstranjivanje ostataka Hladnog rata sa Rusijom kako bi se s njom upustio u preuređivanje sveta. A u porodicama koje je iznedrio poprilično je slovenskih duša, kakve su prevladavale i u bivšoj SFRJ, da bi je potom razorile.

Ovako ili onako, predstoji delikatno privikavanje na Trampa. Šta je tu je, i kakav je da je.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Demokratski i patriotski protesti Vladimir Gligorov: Demokratski i patriotski protesti

    Uzmimo tek završene predsedničke izbore u Srbiji i proteste koji su izbili odmah posle proglašenja rezultata. Poruka protestanata, koliko sam u stanju da razumem, jeste da im je izbor nametnut.

  • Biljana Vankovska: Čekajući Đinđića Biljana Vankovska: Čekajući Đinđića

    Kada sam pomenula da sam pozvana da napišem tekst povodom desetogodišnjice smrti Zorana Đinđića, prijatelji su me zapanjeno pogledali. Usred svega što se trenutno događa u Makedoniji, što se nas tiče ovaj događaj? Kakav je, i da li je uopšte postojao nekakav uticaj ovog harizmatičnog političara na region, i posebno na Makedoniju?

  • Mijat Lakićević: Osveta najboljih đaka Mijat Lakićević: Osveta najboljih đaka

    Za školu se u Srbiji često kaže da predstavlja osvetu loših đaka. Za politiku bi se, međutim, moglo reći da predstavlja osvetu onih najboljih.

  • Momčilo Pantelić: Neugodni uzlet Momčilo Pantelić: Neugodni uzlet

    Balkanu je poskočio rejting. Vanredno ga upisuju u dnevni red velikih međunarodnih skupova i poklanjaju mu upadljiva mesta u moćnoj štampi kojima, obično, ne može ni da primiriše.

  • Nadežda Gaće: Neodoljiva privlačnost Belog Nadežda Gaće: Neodoljiva privlačnost Belog

    Luka Maksimović je osvojio nešto manje glasova na predsedničkim izborima od drugoplasirane stranke na prethodnim parlamentarnim izborima – SPS-a, a daleko više od SRS, DJB, koalicije oko DS, koalicije ČBČ i svih ostalih učesnika tih izbora.

  • Vladimir Gligorov: Alternativne Evrope Vladimir Gligorov: Alternativne Evrope

    Istorijski posmatrano, Evropa bi mogla da bude organizovana na sledeća četiri načina. Jedan jeste neka verzija Evropske unije. Kažem neka verzija jer stepen integrisanosti zavisi od toga kako se obezbeđuju osnovna javna dobra, a tu ima više mogućnosti.

  • Ivan Krastev: Jedinstvo Rusije i Turske u smanjenju uticaja EU Ivan Krastev: Jedinstvo Rusije i Turske u smanjenju uticaja EU

    Danas je veoma verovatno da će Balkan biti mesto na kojem će posthladnoratovski božji zakoni u Evropi biti pred najdramatičnijim izazovom i zato ne treba da bude iznenađenje što je region bio tema prošlonedeljnog samita Evropske unije

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side