25.12.2016 Beograd

Momčilo Pantelić: Šta je tu je

Momčilo Pantelić: Šta je tu je
Najzad je jedno izjašnjavanje o Donaldu Trampu prošlo onako kako se očekivalo: nadležni elektori su (u specifičnom sistemu o kojem je Novi magazin više puta pisao) glatko ozvaničili da je on novoizabrani predsednik SAD.

Na njegova odstupanja od normi i prognoza sada moraju da se privikavaju ne samo oni koji ga osporavaju nego i oni koji su ga podržali. U stilu: šta je – tu je, snalazićemo se kako ko ume i zna.

Tramp je, naime, obećao da će iz korena promeniti pravila igre i na lokalnom i na globalnom terenu, tako da na oba polja zacaruju čari neizvesnosti umesto “dosadne” izvesnosti. Predvidljivost postupaka, poželjnu u svim odnosima, proglasio je manom, od koje su vajdu imali samo inostrani nepredvidljivi akteri.

Šta njegove zemljake pritom čeka, videće kad on, kroz nepunih mesec dana, 20. januara preuzme kormilo Bele kuće od Baraka Obame. Svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje, reklo bi se i tim povodom.

Za “ostatak sveta” mnogo je važnije da otkrije šta mu donosi promena na čelu najveće sile. Kako stvari stoje, dok ovaj tekst ide u štampu, Tramp ispoljava (pre)naglašenu sklonost da zaista istumba politiku Amerike prema drugima.

Preambiciozno? Mnogi su ga potcenjivali, a on je na američkim predsedničkim izborima trijumfovao iako je dobio manje neposrednih glasova birača (odlučili su posredno izabrani pomenuti elektori), pa svet ne bi smeo da upadne u sličnu iluziju, da ne bismo postali kolateralna šteta – sugerišu hongkonški specijalisti Endru Šeng i Sjao Geng. Da nam ne bi priredio novi šok, dodaju, morali bismo da ga izučimo.

Kao najupadljiviji nagoveštaj preokreta u globalnoj politici ispoljava se spremnost da dolazeća vašingtonska administracija uskladi odnose s Moskvom, a podrije ih s Pekingom. U tom pogledu Tramp ostaje dosledan izbornim obećanjima.

Ne obazirući se na optužbe da je Rusija (što ona pobija) hakerski uticala na američki izborni proces u njegovu korist, on je, kao za inat, za svoje glavne strateške saradnike nominovao ljude koji imaju razrađene veze s tom zemljom iako joj je Vašington izdejstvovao zapadne sankcije zbog amputacije dela Ukrajine. Istovremeno je, uprkos upozorenjima da se ne treba upuštati u trzavice s Kinom, osporio koncept njenog teritorijalnog integriteta (koji obuhvata i politički suverenitet “pobunjenog ostrva Tajvan”, u okviru formule “jedna zemlja, dva sistema”) i najavio joj neku vrstu trgovinskog rata iako ona drži najveći deo obveznica zamašnog američkog duga.

Uticajni globalista CNN-a i Vašington posta Farid Zakarija čudi se takvoj kombinaciji jer smatra da je Kina dobro uklopljena u globalni poredak, koji je Amerika oblikovala a da ga Rusija potkopava. Sugeriše, jednostavno, da Tramp postupa kontraproduktivno.

Drugi analitičari smatraju pak da novoizabrani američki predsednik cilja na razbijanje antiameričkog savezništva u nastajanju, između Rusije i Kine. Podsećaju, pritom, na sličnost procesa, ali u obrnutom smeru, iz 1970-ih. Tada je američki predsednik Ričard Nikson pridobio Kinu protiv ondašnjeg SSSR, a Tramp sada nastoji da pridobije Moskvu protiv Pekinga, koji svojim razmahom ugrožava globalni prestiž i Vašingtona i Moskve, koristeći i njihovo međusobno gloženje.

Hroničari poput američkih eksperata Grejema Alisona i Dimitrija Sajmsa u časopisu Nešenel interest ukazuju da su se dva prethodna pokušaja za sređivanje odnosa između Vašingtona i Moskve završila neuspesima. Džordž Buš mlađi je čak u Vladimiru Putinu nazreo “srodnu dušu”, da bi potom pogoršane odnose s Moskvom (zbog neopravdane američke invazije na Irak 2003) Barak Obama “resetovao”, posle čega ih je ukrajinska kriza srozala na “najniži nivo posle Hladnog rata”.

Što više bude preplitanja u trouglu Amerika – Rusija – Kina, sve će se češće postavljati pitanje: nije li on, možda i neplanski u međusobnim nadgornjavanjima, udario na nekadašnji temelj svetskih odnosa – Evropu? Srbiji bi, svakako, odgovaralo da se oblikuje kvartet (sa EU) tako da ne mora više da se leluja na svom prilično truckavom putu ka Briselu, preko Moskve i Pekinga, uz semaforizaciju iz Vašingtona.

Ali, kad nama, pri sadašnjim kretanjima, nešto odgovara u poboljšanju odnosa između velikih sila, to ne mora da sluti na dobro. Nekadašnja Jugoslavija je opstajala i napredovala koristeći se nesvrstavanjem između dva ideološka bloka, da bi se raspala čim se njihov Hladni rat okončao.

Tramp se, proizlazi iz njegovih nastupa, zalaže za odstranjivanje ostataka Hladnog rata sa Rusijom kako bi se s njom upustio u preuređivanje sveta. A u porodicama koje je iznedrio poprilično je slovenskih duša, kakve su prevladavale i u bivšoj SFRJ, da bi je potom razorile.

Ovako ili onako, predstoji delikatno privikavanje na Trampa. Šta je tu je, i kakav je da je.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Berza Vladimir Gligorov: Berza

    Zašto bankarske krize imaju veći negativan efekat od berzanskih kriza? Ovo je zanimljivo upravo sada kada je došlo do značajne korekcije u berzanskim vrednostima. Poređenja radi, panika iz 1987, pošto je došlo do velikog gubitka vrednosti akcija, bila je kratkotrajna i nije imala gotovo nikakav uticaj na privredna kretanja.

  • Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski

    Da je Davos bio dve nedelje ranije, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bi čestitali na makroekonomskoj stabilizaciji i pitali ga za investicione mogućnosti; ovako će ga prepoznavati kao čoveka iz zemlje u kojoj je nedavno ubijen opozicioni lider.

  • Vladimir Gligorov: Crkva i politika Vladimir Gligorov: Crkva i politika

    Nije zapravo jasno zašto se računa da je zamrznuti konflikt bolje rešenje od normalizacije odnosa sa kosovskim vlastima? Bolje sa stanovišta srpskih interesa. Ostaviću za trenutak po strani koji su to tačno interesi.

Preporuke prijatelja
FEST 2018
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw