25.12.2016 Beograd

Momčilo Pantelić: Šta je tu je

Momčilo Pantelić: Šta je tu je
Najzad je jedno izjašnjavanje o Donaldu Trampu prošlo onako kako se očekivalo: nadležni elektori su (u specifičnom sistemu o kojem je Novi magazin više puta pisao) glatko ozvaničili da je on novoizabrani predsednik SAD.

Na njegova odstupanja od normi i prognoza sada moraju da se privikavaju ne samo oni koji ga osporavaju nego i oni koji su ga podržali. U stilu: šta je – tu je, snalazićemo se kako ko ume i zna.

Tramp je, naime, obećao da će iz korena promeniti pravila igre i na lokalnom i na globalnom terenu, tako da na oba polja zacaruju čari neizvesnosti umesto “dosadne” izvesnosti. Predvidljivost postupaka, poželjnu u svim odnosima, proglasio je manom, od koje su vajdu imali samo inostrani nepredvidljivi akteri.

Šta njegove zemljake pritom čeka, videće kad on, kroz nepunih mesec dana, 20. januara preuzme kormilo Bele kuće od Baraka Obame. Svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje, reklo bi se i tim povodom.

Za “ostatak sveta” mnogo je važnije da otkrije šta mu donosi promena na čelu najveće sile. Kako stvari stoje, dok ovaj tekst ide u štampu, Tramp ispoljava (pre)naglašenu sklonost da zaista istumba politiku Amerike prema drugima.

Preambiciozno? Mnogi su ga potcenjivali, a on je na američkim predsedničkim izborima trijumfovao iako je dobio manje neposrednih glasova birača (odlučili su posredno izabrani pomenuti elektori), pa svet ne bi smeo da upadne u sličnu iluziju, da ne bismo postali kolateralna šteta – sugerišu hongkonški specijalisti Endru Šeng i Sjao Geng. Da nam ne bi priredio novi šok, dodaju, morali bismo da ga izučimo.

Kao najupadljiviji nagoveštaj preokreta u globalnoj politici ispoljava se spremnost da dolazeća vašingtonska administracija uskladi odnose s Moskvom, a podrije ih s Pekingom. U tom pogledu Tramp ostaje dosledan izbornim obećanjima.

Ne obazirući se na optužbe da je Rusija (što ona pobija) hakerski uticala na američki izborni proces u njegovu korist, on je, kao za inat, za svoje glavne strateške saradnike nominovao ljude koji imaju razrađene veze s tom zemljom iako joj je Vašington izdejstvovao zapadne sankcije zbog amputacije dela Ukrajine. Istovremeno je, uprkos upozorenjima da se ne treba upuštati u trzavice s Kinom, osporio koncept njenog teritorijalnog integriteta (koji obuhvata i politički suverenitet “pobunjenog ostrva Tajvan”, u okviru formule “jedna zemlja, dva sistema”) i najavio joj neku vrstu trgovinskog rata iako ona drži najveći deo obveznica zamašnog američkog duga.

Uticajni globalista CNN-a i Vašington posta Farid Zakarija čudi se takvoj kombinaciji jer smatra da je Kina dobro uklopljena u globalni poredak, koji je Amerika oblikovala a da ga Rusija potkopava. Sugeriše, jednostavno, da Tramp postupa kontraproduktivno.

Drugi analitičari smatraju pak da novoizabrani američki predsednik cilja na razbijanje antiameričkog savezništva u nastajanju, između Rusije i Kine. Podsećaju, pritom, na sličnost procesa, ali u obrnutom smeru, iz 1970-ih. Tada je američki predsednik Ričard Nikson pridobio Kinu protiv ondašnjeg SSSR, a Tramp sada nastoji da pridobije Moskvu protiv Pekinga, koji svojim razmahom ugrožava globalni prestiž i Vašingtona i Moskve, koristeći i njihovo međusobno gloženje.

Hroničari poput američkih eksperata Grejema Alisona i Dimitrija Sajmsa u časopisu Nešenel interest ukazuju da su se dva prethodna pokušaja za sređivanje odnosa između Vašingtona i Moskve završila neuspesima. Džordž Buš mlađi je čak u Vladimiru Putinu nazreo “srodnu dušu”, da bi potom pogoršane odnose s Moskvom (zbog neopravdane američke invazije na Irak 2003) Barak Obama “resetovao”, posle čega ih je ukrajinska kriza srozala na “najniži nivo posle Hladnog rata”.

Što više bude preplitanja u trouglu Amerika – Rusija – Kina, sve će se češće postavljati pitanje: nije li on, možda i neplanski u međusobnim nadgornjavanjima, udario na nekadašnji temelj svetskih odnosa – Evropu? Srbiji bi, svakako, odgovaralo da se oblikuje kvartet (sa EU) tako da ne mora više da se leluja na svom prilično truckavom putu ka Briselu, preko Moskve i Pekinga, uz semaforizaciju iz Vašingtona.

Ali, kad nama, pri sadašnjim kretanjima, nešto odgovara u poboljšanju odnosa između velikih sila, to ne mora da sluti na dobro. Nekadašnja Jugoslavija je opstajala i napredovala koristeći se nesvrstavanjem između dva ideološka bloka, da bi se raspala čim se njihov Hladni rat okončao.

Tramp se, proizlazi iz njegovih nastupa, zalaže za odstranjivanje ostataka Hladnog rata sa Rusijom kako bi se s njom upustio u preuređivanje sveta. A u porodicama koje je iznedrio poprilično je slovenskih duša, kakve su prevladavale i u bivšoj SFRJ, da bi je potom razorile.

Ovako ili onako, predstoji delikatno privikavanje na Trampa. Šta je tu je, i kakav je da je.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Izbori, referendumi i nacionalni interes Vladimir Gligorov: Izbori, referendumi i nacionalni interes

    Ništa njih ne zanima nacionalni interes, izjava je koja se gotovo svakodnevno može pročitati u novinama, i ne samo u beogradskim. Šta je nacionalni interes? Kada je osnivana Demokratska stranka to je bila jedna od tema i Zoran Đinđić je uzeo na sebe da ga formuliše.

  • Miša Brkić: Staro gvožđe Miša Brkić: Staro gvožđe

    Vreme je da se manemo zabluda, da se prekine zavera ćutanja, da se odustane od populističke bolećivosti, da stručnjaci najzad kažu istinu, da prestanemo da bacamo novac...

  • Vladimir Gligorov: Jedno poređenje Vladimir Gligorov: Jedno poređenje

    Ovo će uglavnom biti samo najjednostavnije komentarisanje podataka o ponašanja srpske i hrvatske privrede i o održivosti njihovih javnih finansija. Najpre, Slika 1 prikazuje realni kurs kune izražen u jediničnim troškovima rada (koliko košta rad, pojednostavljeno rečeno).

  • Mijat Lakićević: Hristos se rodi, Vaša Svetosti Mijat Lakićević: Hristos se rodi, Vaša Svetosti

    Ovih dana je za božićnom trpezom neko ispričao sledeću “istinitu legendu”, kažu još od pre Drugog, a možda i Prvog svetskog rata. Prevrne se čamac i pop upadne u reku. Uskomešaše se u čamcu, viču “daj pope ruku, daj pope ruku” – pop ništa.

  • Dimitrije Boarov: Gubici i profit javnih preduzeća Dimitrije Boarov: Gubici i profit javnih preduzeća

    Kao što se moglo i očekivati, Fiskalni savet je, komentarišući krajem protekle sedmice projekciju budžeta Srbije za iduću godinu, ocenio da “neuspešna javna i državna preduzeća i dalje predstavljaju ogroman budžetski trošak, ali i budući budžetski rizik”.

  • Jelka Jovanović: Presedani bez presedana Jelka Jovanović: Presedani bez presedana

    U utorak ujutru pred Višim sudom u Timočkoj na suđenju NIN-u po tužbi ministra unutrašnjih poslova Srbije Nebojše Stefanovića desilo se više presedana, ali je i, paradoksalno, nastavljena duga tradicija sudsko-medijskih apsurda.

  • Dimitrije Boarov: Brigu na veselje Dimitrije Boarov: Brigu na veselje

    Preživesmo i 2016. godinu. Pošto smatram da je uoči novogodišnjeg 2017. veselja neumesno razmatrati procente i stope rasta, kamate i kredite, budžete i pronevere, već treba “udariti brigu na veselje”, ovde ću se pozabaviti nekim “ideološkim gibanjima” u našoj javnosti, koja su, zbog svoje patetične karikaturalnosti, baš zgodna za praskave dane slobodarskih vatrometa i varljive nade da će sutra biti bolje, “kad pravda pobedi svetski i domaći neoliberalizam”.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side