27.10.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Sistemsko sluđivanje

Momčilo Pantelić: Sistemsko sluđivanje
Ako ne znate šta vas i sve nas čeka, ne paničite, po ukusu ste vlasti. Niste usamljeni – režim baš takve obožava, ne samo da ih neguje i čuva već ih i razmnožava.

Ovako nešto sugeriše pronicljivi britanski autor ruskog porekla Piter Pomerancev, ovde poznat po bestseleru “Ništa nije istina i sve je moguće”. U eseju za Njujork tajms nedavno je izneo teze iz svoje nove knjige “To nije propaganda: pustolovine u ratu protiv stvarnosti”, koje upozoravaju da smo se zaglibili u dobu u kojem je vlastima najviše stalo da seju konfuziju.

Ona im se priviđa kao najefikasnije sredstvo za upravljanje, kojim uveravaju mase da je prevaziđena iskonska potreba za razlikovanje istine od laži. Pa da u sveopštoj nedefinisanosti podanicima ne ostane ništa drugo do da “jakom lideru” prepuste da ih vodi kroz tu njima neprozirnu magluštinu.

Autorsko pravo za ovakav proces pisac pripisuje postsovjetskoj Rusiji Vladimira Putina. Komunisti su se, obrazlaže, bar trudili da propagandu nafiluju nekom izglednom argumentacijom, dok je njihovim modernim naslednicima važnije da zbunjuju nego da ubeđuju.

Po tome je Moskva preteča sada rastućeg populizma na Zapadu, ocenjuje Pomerancev, pri čemu nalazi i sličnosti između šefova Kremlja i Bele kuće. Obojica su se, u najkraćem, vlasti domogli mobilizacijom “zapostavljenih” i kivnih na prethodne establišmente, da bi onda stvorili sopstvene slojeve privilegovanih i nametali svoju volju nauštrb institucija.

Svi smo mi u postsovjetskom stanju, zaključuje Pomerancev. U sejanju konfuzija umesto uverljivih vizija. U izrazito pojačanom sistemskom sluđivanju, tako da kao realističan prikaz stvarnosti deluje karikatura El Rota u madridskom Paisu, koja upozorava da će se, nastavi li se ovako, i razlikovanje dobra od zla smatrati diskriminacijom.

Kao da je u opticaju nova verzija Tukididove zamke. Antička je konstatovala da ratovi izbijaju kad jedna sila potiskuje dominantnu silu. Savremena verzija upozorava da dok traje borba protiv istine za prevagu laži, vladaće konfuzija kao vid specijalnog rata protiv zdrave pameti, racionalnog rasuđivanja.

Nemačka filozofkinja Hana Arent poodavno je zapisala da su za totalitarne režime idealni podanici koji su prestali da razlikuju činjenice od fikcije, istinito od lažnog. Ali sada se na takve “idealne podanike” oslanjaju i autokratije, formalne demokratije u kojima sve zavisi od volje vođe, pa i pojedine razrađene demokratije.

Kad su se ispostavile razlike između činjenica i fikcije, pao je Berlinski zid i uspostavljena je Evropska unija kao najdelotvorniji demokratski i mirotvorni savez u istoriji. Kad je to razlikovanje prestalo, zakoprcali su se Bregzit, kao i podele na tradicionalni Zapad i novopečene članove evropske zajednice, pa i na njen sever i jug. A otkako su se Amerikanci i Rusi umešali da “urede” Siriju, u njoj oživljavaju i zamrli sukobi, uz prećutno odobravanje turske invazije protiv Kurda. Trampov trgovinski rat protiv Kine, pa i evropskih saveznika, uz njegovu podršku svim evrofobima, pretenduje da bude dodatak zbrci između fakata i uobražavanja, kao i neki nagoveštaji iz Pekinga da bi model “komunističkog kapitalizma” iz njega mogao da se primi i drugde.

Održavanje konfuzije kao oblika vladanja u nacionalnim i internacionalnim odnosima ovde je, kao i obično u poređenjima sa svetom, slučaj za sebe. Ali ne toliko koliko se reklamira.

Ovdašnji lider može unutar zemlje da čini šta god mu se prohte, da bi napolju bio snishodljiv i umiljat. To su činjenice.

Fikcija je, međutim, to što on javnosti kočoperno servira da te dve stvari nisu međusobno povezane. Zna se, naime, da ga Zapad podržava da bi se saglasio s rešenjem za Kosovo i da ga Moskva podržava da održi status kvo i pojača saradnju s njenom Evroazijskom ekonomskom unijom. Dok on balansira između integracije u EU, a da Srbiju od teritorijalne dezintegracije čuva Rusija, on neprestano podstiče integralnu dezintegraciju društva, ne priznajući da postoje i druge verzije ljubavi prema domovini od iskazivanja podrške njegovim neobznanjenim planovima.

Prosto nas vabi mamcima da su u igri mnogi planovi za Kosovo, da čak i njega neki “iznenade”, sugerišući da uprkos njegovom “sveznanju”, ni on ne može da zna baš sve. I tako nas uteši što ne znamo baš ništa od onoga što mu se po glavi mota, i umotava sve nas kao guske u magli.

Ujedno, donekle liči i na minijaturne replike Putina i Trampa. Kao, prvi vlada autoritarno i garantuje da niko ne može da ga pobedi na izborima.

A kao, drugi je takoreći “televizija u obliku čoveka”, kako američkog predsednika opisuje Njujorker u prikazu knjige televizijskog kritičara Džejmsa Ponevozika. Obojica prosto okupiraju male ekrane, često se upuštajući u nipodaštavanje medija, naročito elektronskih, koji ih kritikuju, pogotovo ako to čine neoborivim činjenicama.

I jedan i drugi monologom insistiraju na dijalogu, kao i beskompromisnošću na kompromisu. Ni u čemu bitnom dosad u tome nisu uspeli iako istrajavaju na fikciji da uspevaju.

Na rang-listi stvaralaca konfuzije, kao oblika vladavine, obojici je zagarantovano visoko mesto. Osim neuporedivosti značaja država koje vode, razlikuje ih bar još jedna “malenkost” – Trampa sputavaju uhodane institucije, za kakvima ovde godinama uzalud čeznemo, utonuli u “pustolovine u ratu protiv stvarnosti”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Mijat Lakićević: Evropo, sikter Mijat Lakićević: Evropo, sikter

    Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije sa Evropskom unijom, napušta položaj. Formalno, reč je o ostavci, u suštini – dobila je otkaz.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Dimitrije Boarov: Ex-Yu investicije Dimitrije Boarov: Ex-Yu investicije

    Protekle sedmice je i u Hrvatskoj i u Srbiji veliki publicitet dobila akcija kiparskog biznismena Nebojše Šaranovića, vlasnika tamošnje kompanije Kappa star limited, na Zagrebačkoj berzi, gde je on, preko Rajfajzen banke iz Beča, dokupio nekoliko procenata akcija poznatog hrvatskog proizvođača bajadera i slatkiša Kraš i tako preskočio pet odsto vlasništva nad akcijama ove kompanije, što ga je obavezalo da to i javno obelodani.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side