24.12.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam

Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam
Svekolika borba protiv svakojakih ekstremizama trpi istrajne i dalekosežne poraze protiv samo jednog od njih – sistemskog ekstremizma. Gotovo sva ustrojstva su omogućila da minimalna manjina maksimalizuje svoju premoć, ekonomsku, a sve više i političku, nad većinom savremenika – uveravaju internacionalni i nacionalni istraživači.

Za Oksfamovim nedavnim otkrićem da samo osam ljudi raspolaže imovinom koja je ravna posedu siromašne polovine čovečanstva, usledio je niz računica koje pokazuju da ekstremne neuravnoteženosti nisu prolazna nepogoda već jedna od retkih konstanti našeg doba. Francuska organizacija specijalizovana za merenje nejednakosti upravo je, na primer, izračunala da je od 1980. do danas samo jedan postotak najbogatijih ubrao 27 odsto globalnog dohotka, dok je donjoj polovini svetskog življa pripalo jedva 12 procenata tog kolača.

Ovakvi i slični nalazi nemaju, naravno, za cilj da propagiraju veštačko ujednačavanje. Ono je već dovelo do propasti sistema koji su ga forsirali.

Nikome i ne pada na pamet da poriče da svet počiva na razlikama. One su i neizbežne i dobrodošle u opredeljenjima, zanimanjima, izražavanjima, običajima, ukusima, načinu života, pa i tumačenju uspeha i neuspeha.

Ali, i dobroga može biti previše, odavno je konstatovao ironičar. Velika je falinka sistema koji je prosperirao na navedenim vrlinama, a ipak izazvao polarizaciju koja mestimično podseća na građanski hladni rat. U kojem se popreko gledaju malobrojni koji imaju previše i mnogobrojni koji imaju premalo.

Kad sve manja grupa ljudi osvaja sve više nacionalnog bogatstva, ona tako stiče i sve veću političku moć – konstatuje Njujork tajms u uvodniku povodom projektovanog smanjivanja poreza, u kojem vidi dalje jačanje tog uskog kruga “kingmejkera”. Uz dalje zanemarivanje interesa radnika, čijem najsiromašnijem sloju je, navodi se, kupovna moć “sada 10 odsto manja nego 1968. godine”.

Amerika je na putu da postane svetski šampion u ekstremnoj nejednakosti, ocenio je izveštač UN za siromaštvo i ljudska prava Australijanac Filip Olston, posle turneje po toj zemlji. Možda je preterao jer je konkurencija za takvu titulu sve oštrija, pogotovu u zemljama s manje jasnim računima i neobračunljivom bedom.

Međunarodne analize, na koje se poziva londonski Gardijan, govore i o naglom rastu nejednakosti u drugim silama. Ona je, precizira se, u Rusiji veća nego ikad od carskih vremena, a u Indiji od vremena britanske kolonijalne vladavine, dok se udeo jednog procenta najimućnijih u dohotku Kine (uz uporedno izvlačenje stotina miliona stanovnika iz siromaštva) povećao sa 15 na 30 odsto.

Liči na popriličan paradoks. Dok u međunarodnim odnosima napreduje multipolarnost, sa sve uravnoteženijom raspodelom moći među silama, unutar njih raste unipolarnost, prevlast uskog političko-biznismenskog kruga.

Možemo da imamo demokratiju ili koncentraciju bogatstva u rukama malobrojnih, ali ne možemo da imamo i jedno i drugo – svojevremeno je upozorenje američke pravničke legende Luisa Brendajsa, koje je danas vanredno aktuelizovano. Mnoge vlasti ga ipak tretiraju kao zastarelo i olako u njemu spajaju sadržane nespojivosti.

Stoga, dobrim delom, prosto bujaju pokreti protiv establišmenta. Opravdano, ali često kreću stranputicom.

Donald Tramp je, prema znamenitom Nurijelu Rubiniju, izrastao na tom zastranjivanju. Antiestablišmentskim pokličima predstavio se kao populista koji će nekako popraviti položaj zapostavljenih slojeva, da bi vladao kao plutokrata, u korist staleža najimućnijih kojem i sam pripada, tvrdi ekonomista koji se pročuo predviđanjem prošlog finansijskog loma na Volstritu.

Krajnosti se, kao i obično, dodiruju. Uravnilovka je satrla ustrojstva prisilnog ujednačavanja, a drastične nejednakosti sada podrivaju temelje demokratije i kakvog-takvog globalnog poretka. One su, prema većini dostupnih analiza, bitno doprinele razmahu populizma, nacionalizma, protekcionizma, autokratičnosti, socijalnih napetosti, antimigrantskih fobija, pa i nepoverenja prema vlastima. Slično, i nažalost i začudo, ustrojstvu koje se slomilo nametanjem jednakosti, nemoćne da, uz ostalo, pruži odgovor na pitanje o identitetu – “ako smo svi isti, ko sam onda ja?”

Nejednakost će, naravno, opstati. Ona je “kao holesterol” koji svi imamo u organizmu, pa može da bude i dobra i loša, precizira naš ekonomista svetskog glasa Branko Milanović u intervjuu za socialeurope.eu. Dobra “ako podstiče da prihvatamo rizike, da radimo i učimo više”. I loša, kad “elitama omogućava da sačuvaju pozicije i kada ne daju nikakav doprinos društvu”.

U fazi smo, reklo bi se, nagomilavanja “lošeg holesterola”. Teši, doduše, nalaz pomenutih francuskih specijalista da se šansa za smanjivanje globalne kontraproduktivne nejednakosti nalazi u zapadnoj Evropi. A ka kojoj nas vabi njen “dobar holesterol”, u kojem ovde hronično oskudevamo.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Nadežda Gaće: U susret prošlosti Nadežda Gaće: U susret prošlosti

    Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

    Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side