24.12.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam

Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam
Svekolika borba protiv svakojakih ekstremizama trpi istrajne i dalekosežne poraze protiv samo jednog od njih – sistemskog ekstremizma. Gotovo sva ustrojstva su omogućila da minimalna manjina maksimalizuje svoju premoć, ekonomsku, a sve više i političku, nad većinom savremenika – uveravaju internacionalni i nacionalni istraživači.

Za Oksfamovim nedavnim otkrićem da samo osam ljudi raspolaže imovinom koja je ravna posedu siromašne polovine čovečanstva, usledio je niz računica koje pokazuju da ekstremne neuravnoteženosti nisu prolazna nepogoda već jedna od retkih konstanti našeg doba. Francuska organizacija specijalizovana za merenje nejednakosti upravo je, na primer, izračunala da je od 1980. do danas samo jedan postotak najbogatijih ubrao 27 odsto globalnog dohotka, dok je donjoj polovini svetskog življa pripalo jedva 12 procenata tog kolača.

Ovakvi i slični nalazi nemaju, naravno, za cilj da propagiraju veštačko ujednačavanje. Ono je već dovelo do propasti sistema koji su ga forsirali.

Nikome i ne pada na pamet da poriče da svet počiva na razlikama. One su i neizbežne i dobrodošle u opredeljenjima, zanimanjima, izražavanjima, običajima, ukusima, načinu života, pa i tumačenju uspeha i neuspeha.

Ali, i dobroga može biti previše, odavno je konstatovao ironičar. Velika je falinka sistema koji je prosperirao na navedenim vrlinama, a ipak izazvao polarizaciju koja mestimično podseća na građanski hladni rat. U kojem se popreko gledaju malobrojni koji imaju previše i mnogobrojni koji imaju premalo.

Kad sve manja grupa ljudi osvaja sve više nacionalnog bogatstva, ona tako stiče i sve veću političku moć – konstatuje Njujork tajms u uvodniku povodom projektovanog smanjivanja poreza, u kojem vidi dalje jačanje tog uskog kruga “kingmejkera”. Uz dalje zanemarivanje interesa radnika, čijem najsiromašnijem sloju je, navodi se, kupovna moć “sada 10 odsto manja nego 1968. godine”.

Amerika je na putu da postane svetski šampion u ekstremnoj nejednakosti, ocenio je izveštač UN za siromaštvo i ljudska prava Australijanac Filip Olston, posle turneje po toj zemlji. Možda je preterao jer je konkurencija za takvu titulu sve oštrija, pogotovu u zemljama s manje jasnim računima i neobračunljivom bedom.

Međunarodne analize, na koje se poziva londonski Gardijan, govore i o naglom rastu nejednakosti u drugim silama. Ona je, precizira se, u Rusiji veća nego ikad od carskih vremena, a u Indiji od vremena britanske kolonijalne vladavine, dok se udeo jednog procenta najimućnijih u dohotku Kine (uz uporedno izvlačenje stotina miliona stanovnika iz siromaštva) povećao sa 15 na 30 odsto.

Liči na popriličan paradoks. Dok u međunarodnim odnosima napreduje multipolarnost, sa sve uravnoteženijom raspodelom moći među silama, unutar njih raste unipolarnost, prevlast uskog političko-biznismenskog kruga.

Možemo da imamo demokratiju ili koncentraciju bogatstva u rukama malobrojnih, ali ne možemo da imamo i jedno i drugo – svojevremeno je upozorenje američke pravničke legende Luisa Brendajsa, koje je danas vanredno aktuelizovano. Mnoge vlasti ga ipak tretiraju kao zastarelo i olako u njemu spajaju sadržane nespojivosti.

Stoga, dobrim delom, prosto bujaju pokreti protiv establišmenta. Opravdano, ali često kreću stranputicom.

Donald Tramp je, prema znamenitom Nurijelu Rubiniju, izrastao na tom zastranjivanju. Antiestablišmentskim pokličima predstavio se kao populista koji će nekako popraviti položaj zapostavljenih slojeva, da bi vladao kao plutokrata, u korist staleža najimućnijih kojem i sam pripada, tvrdi ekonomista koji se pročuo predviđanjem prošlog finansijskog loma na Volstritu.

Krajnosti se, kao i obično, dodiruju. Uravnilovka je satrla ustrojstva prisilnog ujednačavanja, a drastične nejednakosti sada podrivaju temelje demokratije i kakvog-takvog globalnog poretka. One su, prema većini dostupnih analiza, bitno doprinele razmahu populizma, nacionalizma, protekcionizma, autokratičnosti, socijalnih napetosti, antimigrantskih fobija, pa i nepoverenja prema vlastima. Slično, i nažalost i začudo, ustrojstvu koje se slomilo nametanjem jednakosti, nemoćne da, uz ostalo, pruži odgovor na pitanje o identitetu – “ako smo svi isti, ko sam onda ja?”

Nejednakost će, naravno, opstati. Ona je “kao holesterol” koji svi imamo u organizmu, pa može da bude i dobra i loša, precizira naš ekonomista svetskog glasa Branko Milanović u intervjuu za socialeurope.eu. Dobra “ako podstiče da prihvatamo rizike, da radimo i učimo više”. I loša, kad “elitama omogućava da sačuvaju pozicije i kada ne daju nikakav doprinos društvu”.

U fazi smo, reklo bi se, nagomilavanja “lošeg holesterola”. Teši, doduše, nalaz pomenutih francuskih specijalista da se šansa za smanjivanje globalne kontraproduktivne nejednakosti nalazi u zapadnoj Evropi. A ka kojoj nas vabi njen “dobar holesterol”, u kojem ovde hronično oskudevamo.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

  • Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu

    Čudno je to da i porast i pad cena nafte na svetskom tržištu uvek izazivaju zabrinutost. Kad cene rastu, uvoznici moraju da računaju na veće energetske troškove. Kad cene naglo padaju, to obično znači da se očekuje usporavanje svetske privredne konjunkture, pa će većina zemalja uvoznica ono što dobije na sniženju troškova za naftu izgubiti na smanjenju izvoznih prihoda (obično su gubici od recesije i veći).

  • Dimitrije Boarov: Budžet za 2019. Dimitrije Boarov: Budžet za 2019.

    Iako predlog budžeta Srbije za iduću godinu još nije usvojen u Vladi i, dakako, još nije poznat ni poslanicima Narodne skupštine, oni koji imaju informacije o njegovoj pripremi u Ministarstvu finansija, na osnovu sporadičnih vesti o projekcijama plata i investicija za 2019. godinu, već govore o njegovom “razvojnom” usmerenju.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side