24.12.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam

Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam
Svekolika borba protiv svakojakih ekstremizama trpi istrajne i dalekosežne poraze protiv samo jednog od njih – sistemskog ekstremizma. Gotovo sva ustrojstva su omogućila da minimalna manjina maksimalizuje svoju premoć, ekonomsku, a sve više i političku, nad većinom savremenika – uveravaju internacionalni i nacionalni istraživači.

Za Oksfamovim nedavnim otkrićem da samo osam ljudi raspolaže imovinom koja je ravna posedu siromašne polovine čovečanstva, usledio je niz računica koje pokazuju da ekstremne neuravnoteženosti nisu prolazna nepogoda već jedna od retkih konstanti našeg doba. Francuska organizacija specijalizovana za merenje nejednakosti upravo je, na primer, izračunala da je od 1980. do danas samo jedan postotak najbogatijih ubrao 27 odsto globalnog dohotka, dok je donjoj polovini svetskog življa pripalo jedva 12 procenata tog kolača.

Ovakvi i slični nalazi nemaju, naravno, za cilj da propagiraju veštačko ujednačavanje. Ono je već dovelo do propasti sistema koji su ga forsirali.

Nikome i ne pada na pamet da poriče da svet počiva na razlikama. One su i neizbežne i dobrodošle u opredeljenjima, zanimanjima, izražavanjima, običajima, ukusima, načinu života, pa i tumačenju uspeha i neuspeha.

Ali, i dobroga može biti previše, odavno je konstatovao ironičar. Velika je falinka sistema koji je prosperirao na navedenim vrlinama, a ipak izazvao polarizaciju koja mestimično podseća na građanski hladni rat. U kojem se popreko gledaju malobrojni koji imaju previše i mnogobrojni koji imaju premalo.

Kad sve manja grupa ljudi osvaja sve više nacionalnog bogatstva, ona tako stiče i sve veću političku moć – konstatuje Njujork tajms u uvodniku povodom projektovanog smanjivanja poreza, u kojem vidi dalje jačanje tog uskog kruga “kingmejkera”. Uz dalje zanemarivanje interesa radnika, čijem najsiromašnijem sloju je, navodi se, kupovna moć “sada 10 odsto manja nego 1968. godine”.

Amerika je na putu da postane svetski šampion u ekstremnoj nejednakosti, ocenio je izveštač UN za siromaštvo i ljudska prava Australijanac Filip Olston, posle turneje po toj zemlji. Možda je preterao jer je konkurencija za takvu titulu sve oštrija, pogotovu u zemljama s manje jasnim računima i neobračunljivom bedom.

Međunarodne analize, na koje se poziva londonski Gardijan, govore i o naglom rastu nejednakosti u drugim silama. Ona je, precizira se, u Rusiji veća nego ikad od carskih vremena, a u Indiji od vremena britanske kolonijalne vladavine, dok se udeo jednog procenta najimućnijih u dohotku Kine (uz uporedno izvlačenje stotina miliona stanovnika iz siromaštva) povećao sa 15 na 30 odsto.

Liči na popriličan paradoks. Dok u međunarodnim odnosima napreduje multipolarnost, sa sve uravnoteženijom raspodelom moći među silama, unutar njih raste unipolarnost, prevlast uskog političko-biznismenskog kruga.

Možemo da imamo demokratiju ili koncentraciju bogatstva u rukama malobrojnih, ali ne možemo da imamo i jedno i drugo – svojevremeno je upozorenje američke pravničke legende Luisa Brendajsa, koje je danas vanredno aktuelizovano. Mnoge vlasti ga ipak tretiraju kao zastarelo i olako u njemu spajaju sadržane nespojivosti.

Stoga, dobrim delom, prosto bujaju pokreti protiv establišmenta. Opravdano, ali često kreću stranputicom.

Donald Tramp je, prema znamenitom Nurijelu Rubiniju, izrastao na tom zastranjivanju. Antiestablišmentskim pokličima predstavio se kao populista koji će nekako popraviti položaj zapostavljenih slojeva, da bi vladao kao plutokrata, u korist staleža najimućnijih kojem i sam pripada, tvrdi ekonomista koji se pročuo predviđanjem prošlog finansijskog loma na Volstritu.

Krajnosti se, kao i obično, dodiruju. Uravnilovka je satrla ustrojstva prisilnog ujednačavanja, a drastične nejednakosti sada podrivaju temelje demokratije i kakvog-takvog globalnog poretka. One su, prema većini dostupnih analiza, bitno doprinele razmahu populizma, nacionalizma, protekcionizma, autokratičnosti, socijalnih napetosti, antimigrantskih fobija, pa i nepoverenja prema vlastima. Slično, i nažalost i začudo, ustrojstvu koje se slomilo nametanjem jednakosti, nemoćne da, uz ostalo, pruži odgovor na pitanje o identitetu – “ako smo svi isti, ko sam onda ja?”

Nejednakost će, naravno, opstati. Ona je “kao holesterol” koji svi imamo u organizmu, pa može da bude i dobra i loša, precizira naš ekonomista svetskog glasa Branko Milanović u intervjuu za socialeurope.eu. Dobra “ako podstiče da prihvatamo rizike, da radimo i učimo više”. I loša, kad “elitama omogućava da sačuvaju pozicije i kada ne daju nikakav doprinos društvu”.

U fazi smo, reklo bi se, nagomilavanja “lošeg holesterola”. Teši, doduše, nalaz pomenutih francuskih specijalista da se šansa za smanjivanje globalne kontraproduktivne nejednakosti nalazi u zapadnoj Evropi. A ka kojoj nas vabi njen “dobar holesterol”, u kojem ovde hronično oskudevamo.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    Nije lako razumeti zašto bi opozicija nudila program koji su naprednjaci napustili jer s njim nisu mogli da dođu na vlast i na njoj ostanu.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side