Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih
26.04.2020 Beograd

Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih

Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih
Kad je teško, onda žene. Pandemiji i manje podležu i više je obuzdavaju nego muškarci.


Još jednom je, tako, obesnažena etiketa da su žene “slabiji pol”. Hroničari sada u njima vide čak “tajno oružje” u borbi protiv COVID-19.

Ne samo što čine glavninu medicinskih ekipa i manjinu žrtava nego su često i uspešnije u vođenju država i teritorija na frontu protiv “nevidljivog neprijatelja”.

Liderke se pokazuju kao efikasniji stratezi u jednom od najvećih globalnih iskušenja u modernoj istoriji od lidera, konstatuje niz analitičara.

Prema zavidnom rezultatima ističe se nekolicina zvaničnica koje bi mogle da ponesu objedinjavajući naziv – “sedam veličanstvenih”. Za razliku od istoimenog vesterna, u kojem je grupa opoštenjenih revolveraša odbranila seljane od pljačkaških bandita, one su, svaka ponaosob na svoj način, ojačale imunitete svojih nacija pred pustošnom zarazom, tako da su njihovi sunarodnici prošli znatno bolje od drugih nacija.

Tih “sedam veličanstvenih” liderki čine – po abecednom redu zemalja – Mete Frederiksen (Danska), Sana Marin (Finska), Katrin Jakobsdotir (Island), Angela Merkel (Nemačka), Ema Solberg (Norveška), Džasinda Ardern (Novi Zeland) i Caj Ing-ven (Tajvan, samostalno uređena teritorija, a formalno u sastavu NR Kine). Osim Nemačke, nijedna od tih zemalja nije nekakva sila, ali, kako konstatuje i Forbs, čine “alternativni univerzum”. A koji se pokazao zdravijim od velikih sistema na čijem su čelu “mačo” muškarci, poput Donalda Trampa (SAD), Vladimira Putina (Rusija), Borisa Džonsona (Britanija), Narendre Modija (Indija), Redžepa Tajipa Erdogana (Turska), Žaira Bolsonara (Brazil)…

Ne treba, naravno, zapasti u drugu vrstu seksizma i ženama pripisivati urođenu nadmoć u kriznim situacijama. Vanrednu efikasnost pokazali su i lideri u Južnoj Koreji, Kini, Austriji, dok Belgija, s premijerkom Sofi Vilmes, ima najviše preminulih srazmerno broju stanovnika. Takođe, valja imati u vidu razlike u metodima za evidentiranje osnovnog uzročnika smrti.

Ali, vratimo se pomenutom uzornom damskom septetu. Do njihovog uzleta na tabeli antivirusne uspešnosti došlo je, proizlazi iz niza analiza, zbog blagovremenog reagovanja, odgovarajuće stručne prevencije, izvlačenja pouka iz tuđih stradanja i propisivanja odlučnih, nedvosmislenih mera zaštite. Izostavile su, pritom, poricanje opasnosti, kakvih je bilo među nadležnima od Vašingtona do Beograda, kao i startnu olakost koja je izmoždila Italiju i Španiju.

Nisu sebi dozvoljavale ni da za nevolje krive sopstvene građane, niti da za nalet zaraze optužuju tuđe nepažnje, niti da (koliko mi je poznato) praktično u kućni pritvor stavljaju starije od 65 godina. Nastavile su da se oslanjaju na nauku, a bez narcisoidnosti i izbornih marifetluka, kojima mestimično i dalje pribegavaju njihove muške kolege u nizu zemalja. Probirale su i poruke koje sugrađanima sugerišu strpljenje, oprez i poverenje, bez zastrašivanja da će zbog neposlušnosti “groblja postati premala”.

Pritom, nisu “repa bez korena”. Nasledile su razrađene, demokratske, nekorumpirane institucije koje su građanstvo već više puta uverile, uz podrazumevajuće izuzetke, da rade za njihovo pojedinačno i opšte dobro.

Stanovnici pomenutih nordijskih zemalja već godinama su u vrhu “liste najsrećnijih nacija”. Prema najsvežijem merodavnom indeksu, na primer, prva dva mesta zauzimaju Finska i Danska, dok su na četvrtoj i petoj poziciji (iza Švajcarske) Island i Norveška.

Nastojanja da se objasni aktuelni fenomen uzleta sedam liderki iznad mnoštva lidera idu u više pravaca. Ističe im se veća doza empatije, generalno odgovornija briga žena za sopstveno i zdravlje bližnjih, vanredna kvalifikovanost koja im je bila neophodna da se probiju kroz “poretke stvorene po ukusu muškaraca”, kao i uvežbana tradicionalna multidisciplinarnost (sa svakojakim obavezama “preko glave”)…

Sedmica u njihovom slučaju ima i dodatni značaj. Iako žene čine polovinu čovečanstva, zauzimaju tek sedam odsto položaja na samom vrhu državnih hijerarhija.

Nije to jedini nesklad u vitalnim službama, saopštavaju iz Svetskog ekonomskog foruma. Oko 70 odsto zaposlenih u globalnom zdravstvu su žene, a povereno im je samo 25 odsto liderskih položaja u njemu.

Te neravnoteže delimičan su razlog za sunovrate koje doživljavamo. Nalazimo se u sadejstvu dve velike globalne krize – pandemije i fascinantnog nivoa nekompetentnosti rukovodećih kadrova, navodi autor u Paisu.

Statistike upućuju da su nekompetentni mahom lideri, ne i liderke. “Veličanstvenih sedam” su nešto sasvim drugo. Njima pripadaju zasluge za obuzdavanje pandemije.

Tako se uklapaju u poruku veterana Henrija Kisindžera da živimo u vremenu kad se od lidera očekuje i da upravljaju krizom i da grade budućnost. Ako ne bi uspeli, kaže, svet bi mogao da se zapali. “Veličanstvenih sedam” upravljaju krizom, ali ona u mnogim drugim krajevima više podseća na povratak u prošlost nego na put u budućnost…

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska

    U poslednjih desetak godina stvarni proizvod Hrvatske trajno je veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku se nominalno povećava.

  • Momčilo Pantelić: Red nereda Momčilo Pantelić: Red nereda

    “Ne mogu da dišem” nije samo preklinjanje teško obolelih nego i – povodom policijskog davljenja uhapšenog u Mineapolisu – poklič sve većeg broja ljudi koje sistemi guše nepravdom i ostalim nepočinstvima.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side