04.11.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Sa reči na nedela

Momčilo Pantelić: Sa reči na nedela
Ko god oseti da mrzi sve više ljudi o kojima pojma nema, mogao bi da na tome “zahvali” i savremenim političarima. Odlučnije nego ikad u novijoj istoriji seju mržnju prema drugima, nipodaštavajući čak i zapovest “ljubi bližnjeg svoga”, osim ako su oni ti bližnji.

Na koju god stranu da pogledamo, gotovo bez izuzetka vidimo sličan scenario mržnje, sukoba, ekstremizma, polarizacije i brutalnog međustranačkog nadmetanja... i društvo nagrađuje one koji obećavaju da će razoriti političkog protivnika. Sa ovom globalnom ocenom španskog novinara Antonija Kanja u Paisu slažu se, po svemu sudeći, i analitičari zbivanja u sve polarizovanijoj Americi.

I pre nedavne serije eksplozivnih pošiljki kritičarima predsednika Donalda Trampa i masakra u pitsburškoj sinagogi, kolumnista Njujork tajmsa Tomas Fridman opisao je stanje u SAD kao neku vrstu predigre građanskog rata, nalazeći da su sadašnji razdori u tamošnjem društvu veći nego ikad u poslednjih 150 godina. Pa da je zavladao tribalizam u kojem je kompromis greh i gde se vlast mora održati po svaku cenu, što praktikuje i nova generacija lidera, predvođena Trampom, koji su od potpirivanja unutrašnjih podela načinili svoj model funkcionisanja.

Slične packe rukovodstvo trpi i povodom dve pomenute nacionalne traumatizacije. Intelektualni Njujorker u šefu Bele kuće nazire inspiratora neželjenih događaja. Prebacuje mu, konkretno, da svojim nastupima “vrhunskog demagoga u vremenima prevage zabave” zagađuje atmosferu kao neprestani liferant “otrovnih gasova kojima diže nacionalnu temperaturu”. Podseća se, pritom, na niz slučajeva u kojima je omalovažavao migrante, rasne manjine, žene, novinare, političke neistomišljenike, gejove, “bivši režim”, uz forsiranje “alternativnih činjenica” i autoritarnog ponašanja. 

Njegove ekstremne pristalice sugerišu da je takva selekcija neophodna jer “belim Amerikancima i zapadnoj civilizaciji preti zatiranje”, za šta okrivljuju koga stignu – Jevreje, muslimane, crnce, imigrante, latinose, podržavaoce globalizacije, levičare, ekološke aktiviste... U multikulturalnoj Americi, koju su stvorili imigranti i koja je oblikovala svet, ovakve ekskomunikacije deluju kao unutrašnji prevrat.

Zasad je više pretećih pokliča nego akcija za eliminaciju neistomišljenika. Ali, danas kao da više ne važi poslovica “akcije su rečitije od reči”. Češće se pominje izreka da su “reči ubojitije od metaka”.

Najnovije drame u Americi upozoravaju i izvan nje, čak dovde, na opasnosti koje dobrim delom proizlaze iz zapaljive retorike političara. Bezbroj puta smo se uverili, na primer, da su odnosi među građanima država nastalih iz bivše SFRJ bolji nego što bi se moglo zaključiti iz razmene eksplozivnih izjava njihovih visoko rangiranih zvaničnika.

Tačno je da u politici ne postoje prijatelji već samo interesi, ali su danas povećani interesi političara za fabrikovanje neprijatelja. Kao da se bez njih vlast ne može ni osvojiti ni održati.

Kao paradoks svoje vrste može da se doživi okolnost da na demokratskim izborima sve više uspeha imaju kadrovi koji smisle najviše neprijatelja. Tako se na udaru našla i Evropska unija, koja slovi za najuspešniji poduhvat protiv neprijateljstava. Kleca i njena barjaktarka kancelarka Angela Merkel jer nije na vreme shvatila da će “prekomerni” priliv imigranata biti doživljen kao “neprijateljski pohod na nacionalni identitet” u njenoj zemlji, pa i u nekim drugim članicama kontinentalne zajednice.

Za razliku od nje, Trampu izgleda ne jenjava podrška iako je novi talas migranata okarakterisao kao “invaziju na našu zemlju” koju će “dočekati naša vojska”. Ipak, masakr u sinagogi i slanje eksplozivnih pošiljki dovode u pitanje njegov kompletni pristup jer su atentati bili upereni prema označenim “neprijateljima poretka” –  Jevrejima za koje revolveraš smatra da su opčinili vladu i pripadnicima “bivšeg režima”, koji je bio “popustljiv” i prema spoljnim i prema unutrašnjim “nepodobnicima”.

Sa oporih reči odozgo, tako se prešlo na nedela odozdo. Ne može se nikako naći neposredna veza između Trampovih proklamacija i zastrašujućih kriminalnih poduhvata dvojice počinilaca, ali opravdano deluju saveti da je vreme da predsednik bar donekle  umeri retoriku, koja analitičaru magazina Atlantik liči na “municiju”.

Ovakav savet mogao bi da važi i za lidere drugih zemalja. Pogotovo onih u kojima se već pokazalo, kao na prostorima bivše SFRJ, da se s reči lakše prelazi na nedela nego na dela.

Preka je potreba za liderima koji će svakodnevnom prozom opovrgnuti strofe poljske nobelovke Vislave Šimboske. Njena pesma o mržnji počinje stihovima:

Pogledajte kako je uvek vešta,
kako se dobro drži
mržnja u našem veku.
Kako lako preskače visoke prepone.
Kako je za nju lako – skočiti, doskočiti.

Ali, kako stvari sada stoje, savremeni lideri pokazuju želju da poetski sročenu osudu mržnje protumače kao recept za uspeh. Pa mrze li mrze, i u skoku i u doskoku...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side