04.11.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Sa reči na nedela

Momčilo Pantelić: Sa reči na nedela
Ko god oseti da mrzi sve više ljudi o kojima pojma nema, mogao bi da na tome “zahvali” i savremenim političarima. Odlučnije nego ikad u novijoj istoriji seju mržnju prema drugima, nipodaštavajući čak i zapovest “ljubi bližnjeg svoga”, osim ako su oni ti bližnji.

Na koju god stranu da pogledamo, gotovo bez izuzetka vidimo sličan scenario mržnje, sukoba, ekstremizma, polarizacije i brutalnog međustranačkog nadmetanja... i društvo nagrađuje one koji obećavaju da će razoriti političkog protivnika. Sa ovom globalnom ocenom španskog novinara Antonija Kanja u Paisu slažu se, po svemu sudeći, i analitičari zbivanja u sve polarizovanijoj Americi.

I pre nedavne serije eksplozivnih pošiljki kritičarima predsednika Donalda Trampa i masakra u pitsburškoj sinagogi, kolumnista Njujork tajmsa Tomas Fridman opisao je stanje u SAD kao neku vrstu predigre građanskog rata, nalazeći da su sadašnji razdori u tamošnjem društvu veći nego ikad u poslednjih 150 godina. Pa da je zavladao tribalizam u kojem je kompromis greh i gde se vlast mora održati po svaku cenu, što praktikuje i nova generacija lidera, predvođena Trampom, koji su od potpirivanja unutrašnjih podela načinili svoj model funkcionisanja.

Slične packe rukovodstvo trpi i povodom dve pomenute nacionalne traumatizacije. Intelektualni Njujorker u šefu Bele kuće nazire inspiratora neželjenih događaja. Prebacuje mu, konkretno, da svojim nastupima “vrhunskog demagoga u vremenima prevage zabave” zagađuje atmosferu kao neprestani liferant “otrovnih gasova kojima diže nacionalnu temperaturu”. Podseća se, pritom, na niz slučajeva u kojima je omalovažavao migrante, rasne manjine, žene, novinare, političke neistomišljenike, gejove, “bivši režim”, uz forsiranje “alternativnih činjenica” i autoritarnog ponašanja. 

Njegove ekstremne pristalice sugerišu da je takva selekcija neophodna jer “belim Amerikancima i zapadnoj civilizaciji preti zatiranje”, za šta okrivljuju koga stignu – Jevreje, muslimane, crnce, imigrante, latinose, podržavaoce globalizacije, levičare, ekološke aktiviste... U multikulturalnoj Americi, koju su stvorili imigranti i koja je oblikovala svet, ovakve ekskomunikacije deluju kao unutrašnji prevrat.

Zasad je više pretećih pokliča nego akcija za eliminaciju neistomišljenika. Ali, danas kao da više ne važi poslovica “akcije su rečitije od reči”. Češće se pominje izreka da su “reči ubojitije od metaka”.

Najnovije drame u Americi upozoravaju i izvan nje, čak dovde, na opasnosti koje dobrim delom proizlaze iz zapaljive retorike političara. Bezbroj puta smo se uverili, na primer, da su odnosi među građanima država nastalih iz bivše SFRJ bolji nego što bi se moglo zaključiti iz razmene eksplozivnih izjava njihovih visoko rangiranih zvaničnika.

Tačno je da u politici ne postoje prijatelji već samo interesi, ali su danas povećani interesi političara za fabrikovanje neprijatelja. Kao da se bez njih vlast ne može ni osvojiti ni održati.

Kao paradoks svoje vrste može da se doživi okolnost da na demokratskim izborima sve više uspeha imaju kadrovi koji smisle najviše neprijatelja. Tako se na udaru našla i Evropska unija, koja slovi za najuspešniji poduhvat protiv neprijateljstava. Kleca i njena barjaktarka kancelarka Angela Merkel jer nije na vreme shvatila da će “prekomerni” priliv imigranata biti doživljen kao “neprijateljski pohod na nacionalni identitet” u njenoj zemlji, pa i u nekim drugim članicama kontinentalne zajednice.

Za razliku od nje, Trampu izgleda ne jenjava podrška iako je novi talas migranata okarakterisao kao “invaziju na našu zemlju” koju će “dočekati naša vojska”. Ipak, masakr u sinagogi i slanje eksplozivnih pošiljki dovode u pitanje njegov kompletni pristup jer su atentati bili upereni prema označenim “neprijateljima poretka” –  Jevrejima za koje revolveraš smatra da su opčinili vladu i pripadnicima “bivšeg režima”, koji je bio “popustljiv” i prema spoljnim i prema unutrašnjim “nepodobnicima”.

Sa oporih reči odozgo, tako se prešlo na nedela odozdo. Ne može se nikako naći neposredna veza između Trampovih proklamacija i zastrašujućih kriminalnih poduhvata dvojice počinilaca, ali opravdano deluju saveti da je vreme da predsednik bar donekle  umeri retoriku, koja analitičaru magazina Atlantik liči na “municiju”.

Ovakav savet mogao bi da važi i za lidere drugih zemalja. Pogotovo onih u kojima se već pokazalo, kao na prostorima bivše SFRJ, da se s reči lakše prelazi na nedela nego na dela.

Preka je potreba za liderima koji će svakodnevnom prozom opovrgnuti strofe poljske nobelovke Vislave Šimboske. Njena pesma o mržnji počinje stihovima:

Pogledajte kako je uvek vešta,
kako se dobro drži
mržnja u našem veku.
Kako lako preskače visoke prepone.
Kako je za nju lako – skočiti, doskočiti.

Ali, kako stvari sada stoje, savremeni lideri pokazuju želju da poetski sročenu osudu mržnje protumače kao recept za uspeh. Pa mrze li mrze, i u skoku i u doskoku...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

  • Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd. Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd.

    Brazil se potvrdio kao zemlja vrhunskih paradoksa: hvaljen po tome što nema spoljnih neprijatelja, najednom je pokazao sklonost da na čelo države dovede političara koji masovno “vidi” neprijatelje unutar njega.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side