04.11.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Sa reči na nedela

Momčilo Pantelić: Sa reči na nedela
Ko god oseti da mrzi sve više ljudi o kojima pojma nema, mogao bi da na tome “zahvali” i savremenim političarima. Odlučnije nego ikad u novijoj istoriji seju mržnju prema drugima, nipodaštavajući čak i zapovest “ljubi bližnjeg svoga”, osim ako su oni ti bližnji.

Na koju god stranu da pogledamo, gotovo bez izuzetka vidimo sličan scenario mržnje, sukoba, ekstremizma, polarizacije i brutalnog međustranačkog nadmetanja... i društvo nagrađuje one koji obećavaju da će razoriti političkog protivnika. Sa ovom globalnom ocenom španskog novinara Antonija Kanja u Paisu slažu se, po svemu sudeći, i analitičari zbivanja u sve polarizovanijoj Americi.

I pre nedavne serije eksplozivnih pošiljki kritičarima predsednika Donalda Trampa i masakra u pitsburškoj sinagogi, kolumnista Njujork tajmsa Tomas Fridman opisao je stanje u SAD kao neku vrstu predigre građanskog rata, nalazeći da su sadašnji razdori u tamošnjem društvu veći nego ikad u poslednjih 150 godina. Pa da je zavladao tribalizam u kojem je kompromis greh i gde se vlast mora održati po svaku cenu, što praktikuje i nova generacija lidera, predvođena Trampom, koji su od potpirivanja unutrašnjih podela načinili svoj model funkcionisanja.

Slične packe rukovodstvo trpi i povodom dve pomenute nacionalne traumatizacije. Intelektualni Njujorker u šefu Bele kuće nazire inspiratora neželjenih događaja. Prebacuje mu, konkretno, da svojim nastupima “vrhunskog demagoga u vremenima prevage zabave” zagađuje atmosferu kao neprestani liferant “otrovnih gasova kojima diže nacionalnu temperaturu”. Podseća se, pritom, na niz slučajeva u kojima je omalovažavao migrante, rasne manjine, žene, novinare, političke neistomišljenike, gejove, “bivši režim”, uz forsiranje “alternativnih činjenica” i autoritarnog ponašanja. 

Njegove ekstremne pristalice sugerišu da je takva selekcija neophodna jer “belim Amerikancima i zapadnoj civilizaciji preti zatiranje”, za šta okrivljuju koga stignu – Jevreje, muslimane, crnce, imigrante, latinose, podržavaoce globalizacije, levičare, ekološke aktiviste... U multikulturalnoj Americi, koju su stvorili imigranti i koja je oblikovala svet, ovakve ekskomunikacije deluju kao unutrašnji prevrat.

Zasad je više pretećih pokliča nego akcija za eliminaciju neistomišljenika. Ali, danas kao da više ne važi poslovica “akcije su rečitije od reči”. Češće se pominje izreka da su “reči ubojitije od metaka”.

Najnovije drame u Americi upozoravaju i izvan nje, čak dovde, na opasnosti koje dobrim delom proizlaze iz zapaljive retorike političara. Bezbroj puta smo se uverili, na primer, da su odnosi među građanima država nastalih iz bivše SFRJ bolji nego što bi se moglo zaključiti iz razmene eksplozivnih izjava njihovih visoko rangiranih zvaničnika.

Tačno je da u politici ne postoje prijatelji već samo interesi, ali su danas povećani interesi političara za fabrikovanje neprijatelja. Kao da se bez njih vlast ne može ni osvojiti ni održati.

Kao paradoks svoje vrste može da se doživi okolnost da na demokratskim izborima sve više uspeha imaju kadrovi koji smisle najviše neprijatelja. Tako se na udaru našla i Evropska unija, koja slovi za najuspešniji poduhvat protiv neprijateljstava. Kleca i njena barjaktarka kancelarka Angela Merkel jer nije na vreme shvatila da će “prekomerni” priliv imigranata biti doživljen kao “neprijateljski pohod na nacionalni identitet” u njenoj zemlji, pa i u nekim drugim članicama kontinentalne zajednice.

Za razliku od nje, Trampu izgleda ne jenjava podrška iako je novi talas migranata okarakterisao kao “invaziju na našu zemlju” koju će “dočekati naša vojska”. Ipak, masakr u sinagogi i slanje eksplozivnih pošiljki dovode u pitanje njegov kompletni pristup jer su atentati bili upereni prema označenim “neprijateljima poretka” –  Jevrejima za koje revolveraš smatra da su opčinili vladu i pripadnicima “bivšeg režima”, koji je bio “popustljiv” i prema spoljnim i prema unutrašnjim “nepodobnicima”.

Sa oporih reči odozgo, tako se prešlo na nedela odozdo. Ne može se nikako naći neposredna veza između Trampovih proklamacija i zastrašujućih kriminalnih poduhvata dvojice počinilaca, ali opravdano deluju saveti da je vreme da predsednik bar donekle  umeri retoriku, koja analitičaru magazina Atlantik liči na “municiju”.

Ovakav savet mogao bi da važi i za lidere drugih zemalja. Pogotovo onih u kojima se već pokazalo, kao na prostorima bivše SFRJ, da se s reči lakše prelazi na nedela nego na dela.

Preka je potreba za liderima koji će svakodnevnom prozom opovrgnuti strofe poljske nobelovke Vislave Šimboske. Njena pesma o mržnji počinje stihovima:

Pogledajte kako je uvek vešta,
kako se dobro drži
mržnja u našem veku.
Kako lako preskače visoke prepone.
Kako je za nju lako – skočiti, doskočiti.

Ali, kako stvari sada stoje, savremeni lideri pokazuju želju da poetski sročenu osudu mržnje protumače kao recept za uspeh. Pa mrze li mrze, i u skoku i u doskoku...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu

    Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”.

  • Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu

    Svi smo mi Karakas, moglo bi se prigodno kazati. Doista, gotovo da nema dela sveta koji u dramama prestonice Venecuele ne prepoznaje bar neki delić sebe.

  • Jelka Jovanović: Lekcija No1 Jelka Jovanović: Lekcija No1

    Najbolji svetski teniser Novak Đoković proglašen je za najboljeg sportistu na planeti 2018. godine po izboru Akademije Laureus.

  • Momčilo Pantelić: Buka oko bauka Momčilo Pantelić: Buka oko bauka

    Ne verujem u veštice, ali da ih ima, ima ih – svojevremena je izreka jednog argentinskog sveštenika, čiji je smisao ovih dana nehotice preuzeo predsednik SAD. Ni on ne veruje u socijalizam, ali “uviđa” da taj “bauk” ne samo da postoji već i da se oštri da mu preotme Belu kuću.

  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Jelka Jovanović: Asocijalna mreža Jelka Jovanović: Asocijalna mreža

    Šta to mladi ljudi rade na socijalnim mrežama kad ih iznenada obuzme neodoljiv osećaj promašenosti, pa u rano zimsko jutro izađu napolje i ubiju prvog ko im naiđe?

  • Dimitrije Boarov: Polovna Srbija Dimitrije Boarov: Polovna Srbija

    Sada kada očekujemo statističke podatke o startnom nivou prosečnih plata u Srbiji u ovoj godini posle Vladine povišice, ponovo se pokreće pitanje zašto mesečne plate u privatnim preduzećima rastu sporije nego one u “opštoj državi”.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side