04.11.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Sa reči na nedela

Momčilo Pantelić: Sa reči na nedela
Ko god oseti da mrzi sve više ljudi o kojima pojma nema, mogao bi da na tome “zahvali” i savremenim političarima. Odlučnije nego ikad u novijoj istoriji seju mržnju prema drugima, nipodaštavajući čak i zapovest “ljubi bližnjeg svoga”, osim ako su oni ti bližnji.

Na koju god stranu da pogledamo, gotovo bez izuzetka vidimo sličan scenario mržnje, sukoba, ekstremizma, polarizacije i brutalnog međustranačkog nadmetanja... i društvo nagrađuje one koji obećavaju da će razoriti političkog protivnika. Sa ovom globalnom ocenom španskog novinara Antonija Kanja u Paisu slažu se, po svemu sudeći, i analitičari zbivanja u sve polarizovanijoj Americi.

I pre nedavne serije eksplozivnih pošiljki kritičarima predsednika Donalda Trampa i masakra u pitsburškoj sinagogi, kolumnista Njujork tajmsa Tomas Fridman opisao je stanje u SAD kao neku vrstu predigre građanskog rata, nalazeći da su sadašnji razdori u tamošnjem društvu veći nego ikad u poslednjih 150 godina. Pa da je zavladao tribalizam u kojem je kompromis greh i gde se vlast mora održati po svaku cenu, što praktikuje i nova generacija lidera, predvođena Trampom, koji su od potpirivanja unutrašnjih podela načinili svoj model funkcionisanja.

Slične packe rukovodstvo trpi i povodom dve pomenute nacionalne traumatizacije. Intelektualni Njujorker u šefu Bele kuće nazire inspiratora neželjenih događaja. Prebacuje mu, konkretno, da svojim nastupima “vrhunskog demagoga u vremenima prevage zabave” zagađuje atmosferu kao neprestani liferant “otrovnih gasova kojima diže nacionalnu temperaturu”. Podseća se, pritom, na niz slučajeva u kojima je omalovažavao migrante, rasne manjine, žene, novinare, političke neistomišljenike, gejove, “bivši režim”, uz forsiranje “alternativnih činjenica” i autoritarnog ponašanja. 

Njegove ekstremne pristalice sugerišu da je takva selekcija neophodna jer “belim Amerikancima i zapadnoj civilizaciji preti zatiranje”, za šta okrivljuju koga stignu – Jevreje, muslimane, crnce, imigrante, latinose, podržavaoce globalizacije, levičare, ekološke aktiviste... U multikulturalnoj Americi, koju su stvorili imigranti i koja je oblikovala svet, ovakve ekskomunikacije deluju kao unutrašnji prevrat.

Zasad je više pretećih pokliča nego akcija za eliminaciju neistomišljenika. Ali, danas kao da više ne važi poslovica “akcije su rečitije od reči”. Češće se pominje izreka da su “reči ubojitije od metaka”.

Najnovije drame u Americi upozoravaju i izvan nje, čak dovde, na opasnosti koje dobrim delom proizlaze iz zapaljive retorike političara. Bezbroj puta smo se uverili, na primer, da su odnosi među građanima država nastalih iz bivše SFRJ bolji nego što bi se moglo zaključiti iz razmene eksplozivnih izjava njihovih visoko rangiranih zvaničnika.

Tačno je da u politici ne postoje prijatelji već samo interesi, ali su danas povećani interesi političara za fabrikovanje neprijatelja. Kao da se bez njih vlast ne može ni osvojiti ni održati.

Kao paradoks svoje vrste može da se doživi okolnost da na demokratskim izborima sve više uspeha imaju kadrovi koji smisle najviše neprijatelja. Tako se na udaru našla i Evropska unija, koja slovi za najuspešniji poduhvat protiv neprijateljstava. Kleca i njena barjaktarka kancelarka Angela Merkel jer nije na vreme shvatila da će “prekomerni” priliv imigranata biti doživljen kao “neprijateljski pohod na nacionalni identitet” u njenoj zemlji, pa i u nekim drugim članicama kontinentalne zajednice.

Za razliku od nje, Trampu izgleda ne jenjava podrška iako je novi talas migranata okarakterisao kao “invaziju na našu zemlju” koju će “dočekati naša vojska”. Ipak, masakr u sinagogi i slanje eksplozivnih pošiljki dovode u pitanje njegov kompletni pristup jer su atentati bili upereni prema označenim “neprijateljima poretka” –  Jevrejima za koje revolveraš smatra da su opčinili vladu i pripadnicima “bivšeg režima”, koji je bio “popustljiv” i prema spoljnim i prema unutrašnjim “nepodobnicima”.

Sa oporih reči odozgo, tako se prešlo na nedela odozdo. Ne može se nikako naći neposredna veza između Trampovih proklamacija i zastrašujućih kriminalnih poduhvata dvojice počinilaca, ali opravdano deluju saveti da je vreme da predsednik bar donekle  umeri retoriku, koja analitičaru magazina Atlantik liči na “municiju”.

Ovakav savet mogao bi da važi i za lidere drugih zemalja. Pogotovo onih u kojima se već pokazalo, kao na prostorima bivše SFRJ, da se s reči lakše prelazi na nedela nego na dela.

Preka je potreba za liderima koji će svakodnevnom prozom opovrgnuti strofe poljske nobelovke Vislave Šimboske. Njena pesma o mržnji počinje stihovima:

Pogledajte kako je uvek vešta,
kako se dobro drži
mržnja u našem veku.
Kako lako preskače visoke prepone.
Kako je za nju lako – skočiti, doskočiti.

Ali, kako stvari sada stoje, savremeni lideri pokazuju želju da poetski sročenu osudu mržnje protumače kao recept za uspeh. Pa mrze li mrze, i u skoku i u doskoku...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Vladimir Gligorov: Kosovske carine Vladimir Gligorov: Kosovske carine

    Ako sam dobro razumeo, Kosovo carini uvoz iz Srbije, i Bosne i Hercegovine, po stopi od 100 odsto.

  • Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni

    Pre 22 godine koleginica S. Č. je, izveštavajući sa protesta tadašnje opozicije – slične današnjoj i po idejnoj šarolikosti i po organizacionim ne/sposobnostima – napisala da se na kišoviti i hladni Đurđic okupilo tridesetak hiljada ljudi.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove

    Čini mi se da nam neprijatelji i nisu potrebni jer sami sebi štetimo više. Mnogi naši mediji, političari, intelektualci i “intelektualci” sa malih ekrana utrkuju se u otkrivanju zavera i neprijatelja: “Ameri obučavaju Šiptare za rat protiv Srba”, “Britanski ambasador je najveći zaverenik i direktni eksponent sve-svetske borbe protiv Srbije”, “Impotentna Evropa, koja se raspada, šuruje sa Prištinom protiv nas”, “Između Putina i Tačija postoji tajna veza” , “Susedi se udružuju protiv nas”…

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side