21.01.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost
Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

Za samo 12 meseci na čelu Bele kuće, Donald Tramp se iskazao kao najkontroverzniji lider jedne demokratske i u svakom drugom pogledu velesile. Zbog proglašavanja mnogih velikih novinskih redakcija za “neprijatelje naroda”, njegov partijski kolega senator Džef Flejk ga je uporedio sa Josifom Staljinom (i to usred dugotrajne istrage koje proverava izveštaje o navodnom hakerskom doprinosu Moskve izbornom usponu biznismena-šoumena na vrh američke hijerarhije).

Analitičari istovremeno listom insistiraju da je Tramp svojim olakim izjavama povećao opasnosti od izbijanja nuklearnog rata sa autističnom Severnom Korejom, zaoštrio situaciju na proširenom Bliskom Istoku, rasklimao odnose sa savezničkom Evropom, izazvao drastičnu polarizaciju unutar SAD. I, u celini uzev, bitno oslabio prestiž Amerike na međunarodnoj sceni.

Ne pamti se da je ijedna spoljna politika SAD bila tako zdušno kritikovana širom sveta kao sada Trampova. Ostala je katastrofalno poražena u UN povodom jednostranog proglašavanja Jerusalima (čiji istočni deo Palestinci smatraju svojom prestonicom) za glavni grad Izraela, kao i prilikom istupanja Vašingtona iz sporazuma o smanjivanju klimatskih lomova.

Kao kontraproduktivan osporen mu je i slavodobitni poklič “Amerika na prvom mestu”. Spolja mu se spočitava da je tako dobar deo vodeće uloge u svetu prepustio konkurentima, naročito Rusiji i Kini, dok mu se iznutra prebacuje da je poreskom reformom povećao vajdu najimućnijim krugovima, kojima i sam pripada, a izneverio obećanja data siromašnim i manje obaveštenim slojevima da će im bitno popraviti socijalni status.

Posle otrovne opaske da ne treba dozvoliti imigrantima iz zemalja koje je etiketirao otprilike kao “septičke jame”, doživeo je globalnu osudu. Nemački Špigl predstavio ga je kao izdanak kontrarevolucije ljudskog roda, a engleski Obzerver je izrazio nadu da takvog lidera treba što pre lišiti vrhunskog položaja. Američki strateški veteran Ričard Has nije se libio ni da kaže da je Tramp “glavni podrivač svetskog poretka”, u šta se uklapa i “trofej” koji je šefu Bele kuće dodelio internacionalni Komitet za zaštitu novinara kao lideru koji je naneo najveću štetu medijima.

Šire se i slutnje da bi Tramp za demokratiju mogao da bude ono što je pad Berlinskog zida bio za rastakanje SSSR i istočnoevropskog bloka, to jest da preti da je potkopa povišenim dozama autokratije. U prilog takvim tezama navode se njegov egocentrizam, narcisoidnost, sklonost ka autokratskim vladarima, kao i promovisanje lične tvitokratije, u kojoj sažetim porukama nastoji da sebe prikaže kao umišljenog “istinodavca”.

Tramp, međutim, nije ni repa bez korena ni zasad bez izdanaka. Izrastao je na rastućem nepoverenju masa u politički establišment, ali njegov uspon podstiče i rasplamsavanje svakojakih desničarskih ekstremizama, pogotovu širom, još uvek najlevljeg i po socijalnoj empatiji najuzornijeg kontinenta, Evrope.

U prilog Trampu ide zavidan ekonomski rast Amerike koji bi mogao da bude čak tri odsto na godišnjem nivou, kao i smanjivanje stope nezaposlenosti na nešto više od četiri procenta. Hroničari, međutim, konstatuju da je takav rezultat mahom posledica politike Baraka Obame, a da će se tek naredne sezone videti stvarni efekti kursa sadašnjeg šefa Bele kuće, koji na sav glas, inače, kritikuje nasleđeno stanje.

U svakom slučaju, s Trampom nije dosadno. Uglavnom, nažalost.

Uspeo je da svojim potezima toliko šokira i sunarodnike i svet da su se mnogi zaželeli povratka u rutinu. Ali, povratka na rutinu ne može biti, bar ne na onakvu kakvu pamtimo.

Duboko smo zagazili u doba postistine. Najnoviji dokaz pronađen je u Trampovom saopštenju da neće ići na otvaranje nove zgrade ambasade SAD u Londonu jer je to “preskupo Obamino maslo”. A istina je da je taj poduhvat dogovoren u vreme Džordža Buša mlađeg i da je stvarni razlog za nedolazak Trampa masovno nezadovoljstvo Britanaca njegovom aktuelnom politikom.

Podsećam, na kraju, da sam rezultat prošlih američkih predsedničkih izbora prokomentarisao kao dobru i lošu vest. Dobru jer je Hilari Klinton izgubila, a lošu jer je Donald Tramp pobedio.

Oboje su, uostalom, bili najnepopularniji izborni finalisti u istoriji SAD. Ostaje nada da će Amerikanci u sebi naći bolje kandidate za predsednika, a time popraviti i kadrovsku konkurenciju širom sveta. Čak i ovde.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side