21.01.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost
Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

Za samo 12 meseci na čelu Bele kuće, Donald Tramp se iskazao kao najkontroverzniji lider jedne demokratske i u svakom drugom pogledu velesile. Zbog proglašavanja mnogih velikih novinskih redakcija za “neprijatelje naroda”, njegov partijski kolega senator Džef Flejk ga je uporedio sa Josifom Staljinom (i to usred dugotrajne istrage koje proverava izveštaje o navodnom hakerskom doprinosu Moskve izbornom usponu biznismena-šoumena na vrh američke hijerarhije).

Analitičari istovremeno listom insistiraju da je Tramp svojim olakim izjavama povećao opasnosti od izbijanja nuklearnog rata sa autističnom Severnom Korejom, zaoštrio situaciju na proširenom Bliskom Istoku, rasklimao odnose sa savezničkom Evropom, izazvao drastičnu polarizaciju unutar SAD. I, u celini uzev, bitno oslabio prestiž Amerike na međunarodnoj sceni.

Ne pamti se da je ijedna spoljna politika SAD bila tako zdušno kritikovana širom sveta kao sada Trampova. Ostala je katastrofalno poražena u UN povodom jednostranog proglašavanja Jerusalima (čiji istočni deo Palestinci smatraju svojom prestonicom) za glavni grad Izraela, kao i prilikom istupanja Vašingtona iz sporazuma o smanjivanju klimatskih lomova.

Kao kontraproduktivan osporen mu je i slavodobitni poklič “Amerika na prvom mestu”. Spolja mu se spočitava da je tako dobar deo vodeće uloge u svetu prepustio konkurentima, naročito Rusiji i Kini, dok mu se iznutra prebacuje da je poreskom reformom povećao vajdu najimućnijim krugovima, kojima i sam pripada, a izneverio obećanja data siromašnim i manje obaveštenim slojevima da će im bitno popraviti socijalni status.

Posle otrovne opaske da ne treba dozvoliti imigrantima iz zemalja koje je etiketirao otprilike kao “septičke jame”, doživeo je globalnu osudu. Nemački Špigl predstavio ga je kao izdanak kontrarevolucije ljudskog roda, a engleski Obzerver je izrazio nadu da takvog lidera treba što pre lišiti vrhunskog položaja. Američki strateški veteran Ričard Has nije se libio ni da kaže da je Tramp “glavni podrivač svetskog poretka”, u šta se uklapa i “trofej” koji je šefu Bele kuće dodelio internacionalni Komitet za zaštitu novinara kao lideru koji je naneo najveću štetu medijima.

Šire se i slutnje da bi Tramp za demokratiju mogao da bude ono što je pad Berlinskog zida bio za rastakanje SSSR i istočnoevropskog bloka, to jest da preti da je potkopa povišenim dozama autokratije. U prilog takvim tezama navode se njegov egocentrizam, narcisoidnost, sklonost ka autokratskim vladarima, kao i promovisanje lične tvitokratije, u kojoj sažetim porukama nastoji da sebe prikaže kao umišljenog “istinodavca”.

Tramp, međutim, nije ni repa bez korena ni zasad bez izdanaka. Izrastao je na rastućem nepoverenju masa u politički establišment, ali njegov uspon podstiče i rasplamsavanje svakojakih desničarskih ekstremizama, pogotovu širom, još uvek najlevljeg i po socijalnoj empatiji najuzornijeg kontinenta, Evrope.

U prilog Trampu ide zavidan ekonomski rast Amerike koji bi mogao da bude čak tri odsto na godišnjem nivou, kao i smanjivanje stope nezaposlenosti na nešto više od četiri procenta. Hroničari, međutim, konstatuju da je takav rezultat mahom posledica politike Baraka Obame, a da će se tek naredne sezone videti stvarni efekti kursa sadašnjeg šefa Bele kuće, koji na sav glas, inače, kritikuje nasleđeno stanje.

U svakom slučaju, s Trampom nije dosadno. Uglavnom, nažalost.

Uspeo je da svojim potezima toliko šokira i sunarodnike i svet da su se mnogi zaželeli povratka u rutinu. Ali, povratka na rutinu ne može biti, bar ne na onakvu kakvu pamtimo.

Duboko smo zagazili u doba postistine. Najnoviji dokaz pronađen je u Trampovom saopštenju da neće ići na otvaranje nove zgrade ambasade SAD u Londonu jer je to “preskupo Obamino maslo”. A istina je da je taj poduhvat dogovoren u vreme Džordža Buša mlađeg i da je stvarni razlog za nedolazak Trampa masovno nezadovoljstvo Britanaca njegovom aktuelnom politikom.

Podsećam, na kraju, da sam rezultat prošlih američkih predsedničkih izbora prokomentarisao kao dobru i lošu vest. Dobru jer je Hilari Klinton izgubila, a lošu jer je Donald Tramp pobedio.

Oboje su, uostalom, bili najnepopularniji izborni finalisti u istoriji SAD. Ostaje nada da će Amerikanci u sebi naći bolje kandidate za predsednika, a time popraviti i kadrovsku konkurenciju širom sveta. Čak i ovde.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Vladimir Gligorov: Kosovske carine Vladimir Gligorov: Kosovske carine

    Ako sam dobro razumeo, Kosovo carini uvoz iz Srbije, i Bosne i Hercegovine, po stopi od 100 odsto.

  • Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni

    Pre 22 godine koleginica S. Č. je, izveštavajući sa protesta tadašnje opozicije – slične današnjoj i po idejnoj šarolikosti i po organizacionim ne/sposobnostima – napisala da se na kišoviti i hladni Đurđic okupilo tridesetak hiljada ljudi.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove

    Čini mi se da nam neprijatelji i nisu potrebni jer sami sebi štetimo više. Mnogi naši mediji, političari, intelektualci i “intelektualci” sa malih ekrana utrkuju se u otkrivanju zavera i neprijatelja: “Ameri obučavaju Šiptare za rat protiv Srba”, “Britanski ambasador je najveći zaverenik i direktni eksponent sve-svetske borbe protiv Srbije”, “Impotentna Evropa, koja se raspada, šuruje sa Prištinom protiv nas”, “Između Putina i Tačija postoji tajna veza” , “Susedi se udružuju protiv nas”…

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side