Momčilo Pantelić: Retka buva
12.05.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Retka buva

Momčilo Pantelić: Retka buva
U ovim vremenima kad je neslaganje uzelo maha ne samo među rivalima nego i unutar njih samih, pojavio se lik koji objedinjava iako je u poređenju sa silama koje nas dele majušan, takoreći kao buva.

Takav “mesija”, po mišljenju niza hroničara globalnih kretanja, zaista jeste “Buva”, što je nadimak fudbalskog velemajstora Lionela Mesija.

Za poslednjih pet nedelja ovom argentinskom virtuozu u dresu Barselone dva puta su aplaudirali navijači i menadžeri timova koje je volšebnim potezima on “utamanjivao”. Kad je to uspeo u nadmetanjima koje je Džordž Orvel opisao kao “rat bez pucnjave… bremenit mržnjom, nacionalizmima, prenebregavanjima pravila i sadističkim uživanjem u nasilju”, njegov “model” bi trebalo da se primeni i za rešavanje nagomilanih strateških problema, sugerisao je ovih dana internacionalno uvaženi specijalista za političko-sportska preplitanja Džon Karlin u španskoj Vangvardiji.

Po njegovom mišljenju, sport bi od politike bio delotvorniji i u njenom zabranu. Na širokom polju od Katalonije do Venecuele.

Dok dlanom o dlan, takoreći, centralizam i separatizam bi se na Iberijskom poluostrvu sporazumeli, precizira, ako bi Mesi izjavio da bez njihovog dogovora on tamo više neće zaigrati. Slično bi važilo, dodaje, i za Venecuelance – ako bi se narod suočio sa dilemom da li da svrgne vlast ili da mu se nametnu sankcije u vidu zabrane tamošnjoj nogometnoj selekciji da učestvuje u internacionalnim takmičenjima, radije bi se opredelio da diskvalifikuje lidera nego da im ljubimci budu diskvalifikovani zbog njega, smatra Karlin.
Autorove prognoze namerno su preterane. Cilj im je da ukažu na jalovost klasičnih metoda za otklanjanje unutrašnjih i spoljnih napetosti. Preganjanje Vašingtona i Moskve oko Venecuele uveliko liči na tekući sirijski i slučaj s raketnom krizom oko Kube 1962, kada je jedva izbegnut nuklearni sukob između te dve velike sile. A i raspadanje međunarodnog sistema nalikuje raspadu bivše SFRJ, koja je nestala u kovitlacu lokalnih i globalnih zastranjivanja. Kad je moglo Kosovo, zašto ne bi mogao Krim, zapamćena je polemična krilatica Vladimira Putina.

Kad može ovo, što ne bi moglo i ono, kao da je postalo novo pravilo nepodesnosti. U tom trendu već tradicionalnim neuralgičnim tačkama na planeti – naročito od Bliskog do Dalekog istoka i po Africi – najveću novost, rekao bih, predstavlja širenje kriza po Latinskoj Americi, koja je poodavno etiketirana i kao region budućnosti čovečanstva i kao “zadnje dvorište” SAD. Bez većih kontradiktornosti između ta dva statusa. Dosad.

Takoreći najednom su se Latinoamerikanci nanizali među udarne, to jest nepovoljne vesti. Administracija Donalda Trampa proglasila je“trio tiranije” – Kubu, Venecuelu i Nikaragvu. Nije se ustezala, kako je primetila Suzan Rajs, savetnica Trampovog prethodnika Baraka Obame, ni da opozicionim demokratama u SAD pripiše da, konkretno iz Karakasa, nastoje da infiltriraju socijalizam.

U suštini, Vašington želi da zaustavi prodor Rusije i Kine u njegovo “zadnje dvorište”. Kao i da ubedi svoju glasačku bazu da treba da se mobiliše protiv stranih uticaja, pogotovo što je i sam Tramp do pre neki dan bio prozivan za “dosluh” svoje ekipe s Moskvom.

Bela kuća ujedno nastavlja da ulaže u izgradnju zida na granici s Meksikom i otkazuje Salvadoru, Gvatemali i Hondurasu finansijsku pomoć, sve s ciljem da restriktivnim merama te zemlje kazni zbog “popustljivosti” prema talasu emigranata iz njih ka SAD. Uporedo se rasplamsavaju ekonomska kriza u Argentini i trenja oko kursa novog brazilskog predsednika Žaira Bolsonara, koji, kažu, izrazito militarizuje sistem i kome je zbog suzbijanja ekoloških i prava gejova nedavno otkazano gostoprimstvo u Njujorku, uprkos “slizavanju” s Trampom.

Uz sve to, u centar pažnje je dospeo i Ekvador kada je otkazao gostoprimstvo Džulijanu Asanžu u ambasadi u Londonu. Posle čega jednom od najistaknutijih uzbunjivača preti ekstradicija Americi. gde je, zbog objavljivanja poverljivih diplomatskih izveštaja, osumnjičen za špijunažu.

Do ovakvog “uzleta” Latinske Amerike u centar svetske pažnje dolazi u vreme njenih preokreta od donedavno prevladavajuće levice ka desnici. Kako god se to klatno pomeralo, ona ostaje u potrazi za realnim mestom – sebe u svetu i sveta u njoj.

Slično kao Srbija. Čiji predsednik tvrdi da njegov neobjavljeni plan za konačno rešenje kosovskog pitanja nigde nije prihvaćen, pa da će za buduće puno ozvaničenje nezavisnosti Kosova biti krivi svi osim njega, koji je sve vreme hvalio svoj pristup višestranim pregovorima.

“Buva” iz Barse kojoj se sa gotovo svih strana kliče “tresi, Mesi” ostaje izuzetak. I nije, nažalost, zarazna.

Da ovde, pa i drugde, znamo šta zaista hoćemo, imali bismo možda i mi inspirativnu, objedinjavajuću pojavu poput fudbalske kolosalne “Buve”. Umesto lidera koji nam neprestano “puštaju buve”. Njihove obmane kao naše mane…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih

    Kad je teško, onda žene. Pandemiji i manje podležu i više je obuzdavaju nego muškarci.

  • Vladimir Gligorov: Tri napomene Vladimir Gligorov: Tri napomene

    Prva je donekle akademska, mada su posledice po privrednu politiku, zapravo, značajne.

  • Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo

    Smanjuje se Grenland, a nivo morske površine raste. Ima li to neke veze s pojavom koronavirusa i epidemijom Covida-19. Reklo bi se da nema nikakve, ali to je zabluda: sve na ovom svijetu ima neke veze s poremećajem bioravnoteže planete na kojoj živimo.

  • Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini

    Kako se izvini kaže u Kini? Mora da je neka teška reč, kao u Srbiji, kako je to davno (stihom u naslovu) utvrdio Đorđe Balašević.

  • Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter

    U vrhu države vlada zabluda da Srbija ima neke nadnaravne sposobnosti i mogućnosti da bude pametnija i moćnija od svih drugih država, posebno u kriznim vremenima. Pa zašto smo onda jedna od najsiromašnijih država u Evropi i zašto toliko sporo popravljamo svoje mesto na svetskoj ekonomskoj lestvici.

  • Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija

    Pre neki dan visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žosep Borel izjavio je da svetu i Evropi preti kriza biblijskih razmera zbog koronavirusa jer će zemlje u razvoju izgubiti sve prihode, budući da je došlo do kraha izvoza, cena nafte i sirovina, a turizam je stao, isto kao i doznake ekonomskih emigranata.

  • Nadežda Gaće: Antiteza COVID-19 Nadežda Gaće: Antiteza COVID-19

    Mnogo je nagađanja i pregršt dobrih i loših informacija, masa lažnih ili, da ublažim, neozbiljnih paranaučnih tekstova i mnoštvo snimaka raznih slavoljuba koji govore neverovatne teorije o koroni.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side