Momčilo Pantelić: Rekordne originalnosti
15.11.2020 Beograd

Momčilo Pantelić: Rekordne originalnosti

Momčilo Pantelić: Rekordne originalnosti
Duel Trampa i Bajdena bio je krcat izbornim premijerama, od kojih bi neke trebalo da budu skinute s repertoara, a neke da se redovno repriziraju


Ishod američkih predsedničkih izbora doživeo sam kao svetski redak kadrovski het-trik. Treći put uzastopno pobednik je neko ko je startovao kao autsajder i izuzetak od pravila.

Funkciju predsednika uskoro treba da preuzme Džo Bajden, kao najstariji izabranik i prvi koji je duboko zašao u osmu deceniju. Odlazeći Donald Tramp je pak pravi rijaliti-šoumen i četvorostruki partijski preletač, koji se domogao tog “najmoćnijeg položaja na svetu”. A začetnik ove “štafete” neobičnosti bio je njegov prethodnik Barak Obama, kao prvi crnac (melez) na čelu Bele kuće.

Kurs ka raritetima višestruko je potvrđen na upravo minulim izborima. Duel Trampa i Bajdena bio je krcat izbornim premijerama, od kojih bi neke trebalo da budu skinute s repertoara, a neke da se redovno repriziraju.

Kao nikad dosad izbori su održani u sticaju petostruke krize – zdravstvene (pandemija), ekonomske, rasne, političke i rasta međunarodnih napetosti. U sadejstvu su bitno doprinele porazu aktuelnog lidera.

Tramp je ujedno prvi vođa neke sile koji vlast gubi prevashodno zbog potcenjivanja pandemije. Eksperti kažu da su zbog te olakosti prekomerno stradale mase njegovih sugrađana.

On je, takođe, i jedinstveni slučaj vladara koji se ponaša kao opozicionar, razarajući establišment kao da nije na njegovom vrhu. “Nepodobnike” je “nalazio” u obaveštajnim službama, armiji, policiji, diplomatiji, pa i u neposrednom okruženju.

Istovremeno se iskazao kao prvi demokratski predsednik koji je i pred ove izbore insistirao da će izbori biti pokradeni – ako ih on izgubi. U tome istrajava, pa sada liferuje seriju tužbi. U inače rutinski postupak primopredaje vlasti, on unosi i dozu neizvesnosti.

Upustio se i u nezapamćeni okršaj s medijima. Nije se libio ni da novinare etiketira kao “neprijatelje naroda” i proizvođače “lažnih vesti”, dok su oni pedantno izračunali da je on rekorder u prkošenju istini.

Tramp zaslužuje priznanje što nije poveo nijedan rat, ali će biti upamćen i kao jedan od najvećih remetilaca globalnog poretka. Istupio je iz niza internacionalnih sporazuma, a naudio je čak i vezama sa saveznicima, zalažući se za rashodovanje EU i relativizaciju značaja NATO.

Rekordnim originalnostima obilovali su i izborni pobednici. Bajdenu se nastojanje da postane predsednik “posrećilo” tek iz trećeg puta. Ispoljio se, tako, kao najuporniji pretendent, pošto se u prvu trku upustio još 1987, a potom istu ambiciju iskušao i 2007-8.

Do sadašnje pobede dogurao je stilom koji je odudarao od, za druge uobičajene, izborne buke i spektakla. Kao da je više računao da će pre Tramp da zabrlja nego što bi on mogao da zabriljira, pogotovo zbog svog delikatnog zdravstvenog stanja.

On je i tek drugi predsednik-katolik (posle Džona Kenedija, izabranog pre tačno šest decenija, a čiji je mandat presečen smrtonosnim atentatom 1963). Pa mu se i to svojstvo ubraja u nacionalni raritet.

Najupadljiviji simbol originalnosti je Kamala Haris kao prva žena izabrana za potpredsednika SAD. Uz to je i prva meleskinja na tom mestu, od oca sa Jamajke i majke iz Indije, pri čemu se karakteriše kao “afroazijska Amerikanka”.

S obzirom na to da Bajden nagoveštava da se neće ponovo kandidovati, sluti se da bi ona tada mogla da se upusti u trku za njegovog naslednika. Zbog spremnosti da odmeni Bajdena i pre toga ako zatreba, njen izbor za drugog čoveka u državi smatra se najvažnijim u novijoj istoriji te funkcije.
Svojevrstan novitet pomalja se i u povratku na staro. Nazire se da bi prvi put posle mnogo vremena novi predsednik mogao da nastavi politiku pretprošlog prethodnika, nekadašnjeg mu šefa Obame, da se dovrše zajednički nedovršeni poslovi za vreme njihove vladavine (2009-2017). Tramp je prosto bio opsednut Obamom, nastojeći da ukloni sve što može od njegovog nasleđa, a sada se najavljuje obrnuti proces, vraćanja kursa ulevo umesto sadašnjeg izrazito desnog.

Dolazimo tako i do, reklo bi se, strateških originalnosti. Na spoljnom planu Bajden obećava zaokret ka multilateralizmu, jačanju veza sa EU, obnovi članstva u međunarodnim organizacijama, kao i izvesno podešavanje u neumitnom nadmetanju s Kinom, a pojačano nepoverenje prema Rusiji.

Izborna atmosfera podsećala je pak na interni hladni rat. Trampisti su bajdenovce optuživali da guraju Ameriku iz kapitalizma u “socijalizam”, a uzvraćano im je da oni forsiraju autokratiju nauštrb demokratije. U oba slučaja – da pretenduju na oduzimanje identiteta naciji. Pri čemu “socijalizam” nije ni na vidiku, dok su se primećivala skretanja ka “iliberalnoj demokratiji”, pa i sa dozama sklonosti ka autokratiji iako je institucije onemogućavaju.

U identitetsko pitanje, eksplozivnije nego ikada u poslednje vreme, uvršćen je i odnos među rasama i imigrantima. Desne struje su mahom pokazivale veće razumevanje za “besne belce” koji strepe od demografske “pretumbacije” u korist manjina, dok su se leve zalagale za učvršćivanje multirasnog i multietničkog poretka. Ekstremisti obeju strana, većinom desnih, često su pribegavali nasilju

Ostavljam čitaocima da proberu koja bi iz mnoštva ovih premijera trebalo da ostane na repertoaru, a koja da se s njega skine. Ali nije ni repriziranje uvek dokaz uspeha.

Ovdašnji lider je, na primer, uspeo da u američkim izborima reprizira tipovanje na gubitnika. Sada mu, doduše, ostaje da se nada – za razliku od većine EU, kojoj i službeno težimo – uspehu Trampovih tužbi…

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
E-pretplata
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: Stvarno... a šta posle? Nadežda Gaće: Stvarno... a šta posle?

    Stvarno je naslov eseja Ibera Vedrina, bivšeg ministra inostranih poslova Francuske, objavljenog u ovom broju Novog magazina, publikovanog pandemijskog juna 2020, u kojem se bavi pitanjem šta posle Korone? Mnogo je razmišljanja na tu temu, ali kod Vedrina postoji meni inspirativna postavka.

  • Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem

    Oni kao hoće da nas prime, a mi kao hoćemo da uđemo. Ovom rečenicom – parafrazirajući onog vojnika iz rata u Sloveniji početkom devedesetih – sve češće se na opozicionoj sceni kvalifikuje proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Drugim rečima – niti Srbija hoće zaista da uđe u Evropsku uniju niti EU hoće da primi Srbiju.

  • Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo

    Stiče se utisak da se RGZ navikao na birokratsku supremaciju nad vlasništvom (jer tamo gde se o vlasništvu navodno konačno odlučuje, tamo je moć i sve drugo što uz nju ide), a na drugoj strani, i Vladi odgovara hronični svojinski nered u kojem poslednju reč može, u svakom ad hoc slučaju, imati najviša izvršna vlast

  • Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata" Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata"

    Stičem utisak da je Vlada Srbije otkrila čari “finansijskih instrumenata” kojima se poskrivećki može dolivati novac poreskih obveznika u državne firme, što upućuje na zaključak da ništa nije skupo kada treba “lakirati” njene poslovne poteze kako bi vladajuća “politika uspeha” ostala nenarušena.

  • Vladimir Gligorov: 100 evra Vladimir Gligorov: 100 evra

    Nije sporno da srpske vlasti nisu podelile (gotovo) svima po 100 evra s ciljem da se umanji siromaštvo ili nejednakost već zato da bi bolje prošli na izborima. To, međutim, ne znači da ta mera nije uticala na društvenu nejednakost.

  • Vladimir Gligorov: Državne plate Vladimir Gligorov: Državne plate

    Kako to već biva, povećanje plata u javnom sektoru sledeće godine najavljeno je, naravno, kao redak svetski uspeh. Malo koja druga zemlja će u tome uspeti, a najverovatnije nijedna. Jer, čini se da je tvrdnja da nemaju prostora u budžetu.

  • Vladimir Gligorov: Izbori i stabilnost Vladimir Gligorov: Izbori i stabilnost

    Kako sam počeo da pišem, vidim vest da se Amfilohije sastaje sa vođama pobedničke koalicije. Pre toga se s nekima od njih sastao Joanikije. To je bilo predvidljivo, a koliko će biti uspešno, o tome da li je dobro da i ne govorimo, to ćemo videti.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
No? istraživa?a 2020
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side