23.09.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Razgraničavanje

Momčilo Pantelić: Razgraničavanje
Ko o čemu, svi o nekakvom razgraničenju. Ne samo ovde.

Zvanični nagoveštaji da bi Srbija i Kosovo mogli da normalizuju odnose tako što bi malo korigovali međe, pa i razmenili znatnije delove teritorija, već su doveli do razgraničavanja druge vrste. Razvrstavanje je ispunjeno paradoksima.

Spolja su se među snagama koje “nemaju ništa protiv” dogovora dve strane, pa makar to bila i promena granica, našli doskorašnji izraziti protivnici takvog rešenja – SAD i visoki predstavnici EU (Johanes Han i Federika Mogerini). Prekomponovanju se suprotstavljaju Berlin, Pariz, a donekle i Moskva iako su donedavno uveravali da će prihvatiti sve o čemu se sporazumeju Beograd i Priština.

Opozicije u Srbiji i na Kosovu ostale su pak na međusobno nepomirljivim pozicijama, ali uz jedinstveno optuživanje – sopstvenih vlasti da u pregovorima nastupaju neovlašćeno i “izdaju” nacionalne interese. Razlikuju se, pritom, bitno u “strukturi”. Opozicija na Kosovu je jaka, a vlast klimava, dok je u Srbiji sada situacija obrnuta. Istovremeno, i vladajući i opozicioni soj Albanaca zajedničku budućnost vide u Zapadu, dok se i u vladajućoj koaliciji i u opozicionom savezu u Srbiji nalaze stranke koje računaju da im poziciju u naporima za priključenje Zapadu ojačava “neraskidivo prijateljstvo” s njemu suprotstavljenom Rusijom, a neke čak i favorizuju strateško priklanjanje Moskvi...

Ne bih dalje o ovdašnjim istrajnim “konstruktivnim dvosmislenostima”. Osvrnuo bih se ovom prilikom na višeslojni fenomen – razgraničavanja.

Protivnici razgraničavanja Srbije i Kosova sa eventualnom razmenom delova teritorija mahom ističu da bi to “otvorilo Pandorinu kutiju širom regiona”. To jest, da bi proradila “balkanizacija” s nizom prostornih i etničkih cepkanja, iz kojih se obično, kao i relativno nedavno u bivšoj Jugoslaviji, izrode masovna krvoprolića.

Potcenjuje se, pritom, sposobnost međunarodne zajednice da nedoslednim postupcima ne proizvede nestabilnost – ukazuje gostujući specijalista u Vašington postu. Kosovu je priznato otcepljenje, obrazlaže, ali ne i Republici Srpskoj, sve bez naknadne destabilizacije regiona.

Uz to, dodaju eksperti, pomenuta eventualna razmena teritorija bila bi prva na osnovu sporazuma dve prethodno zaraćene strane i mogla bi da posluži kao uzor za rešavanje sličnih kriza. Kritičari pomenutog razgraničenja ukazuju ipak na još dva iskušenja. Promovisalo bi, kažu, etničku monolitizaciju i deo nacionalne istorije ostavilo tuđini. Ali zar već sada, nažalost, nije tako u ovim krajevima, kao i u mnogim delovima stalno pretumbavanog sveta?

Ne vidim, iskren da budem, da su dogovorena podvajanju zarad rešavanja krize spornija od silnih podvajanja koja proističu iz nedogovaranja i odstupanja od sistemskih dogovora. Živimo u vremenima kad se ideali sveta bez granica urušavaju pred naletima grubih ograničavanja i svakojakih razgraničavanja.

Istrošio se američki unipolarizam i demantovana je teza o kraju istorije, ali nam od toga život nije postao, bar ne vrednosno, bolji. Razmahale su se autokratije i u formalnim demokratijama; ponovo se pluralizuju interesne sfere velikih sila; do nepodnošljivosti se produbljuju socijalne i regionalne razlike; usred rekordnog uzleta komunikativnosti rastu dezinformacije, nepoverenje, otuđenost i nesigurnost, pa i fobije prema došljacima, od kojih, istini za volju, mnogi preteruju u očekivanjima da će se domaćini pre navići na njih kao goste nego oni, kao pridošlice, na pravila i običaje u kojima su našli uhleblje.

Premeravanja sopstvenog značaja, razgraničavanja između htenja i mogućnosti, danas izgleda znatno teže nego ranije. Srbija nije izuzetak.

Politika “pomoz’ bože na sve četiri strane” (EU, SAD, Rusija i Kina) joj zasad uspeva. Ne i zadugo. Moraće ubrzo da napravi jasno razgraničenje – da li joj oslanjanje na novi Istok služi samo da bi povećala izglede za uklapanje u Zapad ili joj kolebljivo kretanje ka Zapadu služi samo da bi dokazala kako tamo nije prihvaćena, pa da joj ne preostaje ništa drugo nego da se privoli njemu suprotnoj strani.

Srbija kao da se ne obazire na potrebu da razgraniči raznovrsne prioritete. Upravo potpisani ugovori o razmahu ekonomske i svake druge saradnje s Kinom koincidirali su s novim povećanjem taksi SAD na uvoz robe iz te zemlje i strepnjama EU da joj azijski džin novim putem svile sve više namiče “svilen gajtan”. Kao što i istrajava odbijanje Beograda da se pridruži zapadnim sankcijama Rusiji zbog njenog amputiranja dela Ukrajine.

Rusija i Kina jesu potpora očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije dok ona teži političkom integrisanju sa EU, a koja u obe te naše potpore vide podrivača svog poretka. Kao i u potezima Donalda Trampa, koji sve čini da pokaže kako je ova kontinentalna zajednica “zastarela kategorija” i da joj nema spasa ako ne prihvati njegov model “Amerika (to jest, ja) pre svega”.

Tri velike sile, kad se sve sabere, kao da rade protiv EU ka kojoj zvanično hitamo. Reklo bi se stoga da nam predstoji razgraničavanje, čak mnogo delikatnije od nagoveštenog s Kosovom.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu

    Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side