23.09.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Razgraničavanje

Momčilo Pantelić: Razgraničavanje
Ko o čemu, svi o nekakvom razgraničenju. Ne samo ovde.

Zvanični nagoveštaji da bi Srbija i Kosovo mogli da normalizuju odnose tako što bi malo korigovali međe, pa i razmenili znatnije delove teritorija, već su doveli do razgraničavanja druge vrste. Razvrstavanje je ispunjeno paradoksima.

Spolja su se među snagama koje “nemaju ništa protiv” dogovora dve strane, pa makar to bila i promena granica, našli doskorašnji izraziti protivnici takvog rešenja – SAD i visoki predstavnici EU (Johanes Han i Federika Mogerini). Prekomponovanju se suprotstavljaju Berlin, Pariz, a donekle i Moskva iako su donedavno uveravali da će prihvatiti sve o čemu se sporazumeju Beograd i Priština.

Opozicije u Srbiji i na Kosovu ostale su pak na međusobno nepomirljivim pozicijama, ali uz jedinstveno optuživanje – sopstvenih vlasti da u pregovorima nastupaju neovlašćeno i “izdaju” nacionalne interese. Razlikuju se, pritom, bitno u “strukturi”. Opozicija na Kosovu je jaka, a vlast klimava, dok je u Srbiji sada situacija obrnuta. Istovremeno, i vladajući i opozicioni soj Albanaca zajedničku budućnost vide u Zapadu, dok se i u vladajućoj koaliciji i u opozicionom savezu u Srbiji nalaze stranke koje računaju da im poziciju u naporima za priključenje Zapadu ojačava “neraskidivo prijateljstvo” s njemu suprotstavljenom Rusijom, a neke čak i favorizuju strateško priklanjanje Moskvi...

Ne bih dalje o ovdašnjim istrajnim “konstruktivnim dvosmislenostima”. Osvrnuo bih se ovom prilikom na višeslojni fenomen – razgraničavanja.

Protivnici razgraničavanja Srbije i Kosova sa eventualnom razmenom delova teritorija mahom ističu da bi to “otvorilo Pandorinu kutiju širom regiona”. To jest, da bi proradila “balkanizacija” s nizom prostornih i etničkih cepkanja, iz kojih se obično, kao i relativno nedavno u bivšoj Jugoslaviji, izrode masovna krvoprolića.

Potcenjuje se, pritom, sposobnost međunarodne zajednice da nedoslednim postupcima ne proizvede nestabilnost – ukazuje gostujući specijalista u Vašington postu. Kosovu je priznato otcepljenje, obrazlaže, ali ne i Republici Srpskoj, sve bez naknadne destabilizacije regiona.

Uz to, dodaju eksperti, pomenuta eventualna razmena teritorija bila bi prva na osnovu sporazuma dve prethodno zaraćene strane i mogla bi da posluži kao uzor za rešavanje sličnih kriza. Kritičari pomenutog razgraničenja ukazuju ipak na još dva iskušenja. Promovisalo bi, kažu, etničku monolitizaciju i deo nacionalne istorije ostavilo tuđini. Ali zar već sada, nažalost, nije tako u ovim krajevima, kao i u mnogim delovima stalno pretumbavanog sveta?

Ne vidim, iskren da budem, da su dogovorena podvajanju zarad rešavanja krize spornija od silnih podvajanja koja proističu iz nedogovaranja i odstupanja od sistemskih dogovora. Živimo u vremenima kad se ideali sveta bez granica urušavaju pred naletima grubih ograničavanja i svakojakih razgraničavanja.

Istrošio se američki unipolarizam i demantovana je teza o kraju istorije, ali nam od toga život nije postao, bar ne vrednosno, bolji. Razmahale su se autokratije i u formalnim demokratijama; ponovo se pluralizuju interesne sfere velikih sila; do nepodnošljivosti se produbljuju socijalne i regionalne razlike; usred rekordnog uzleta komunikativnosti rastu dezinformacije, nepoverenje, otuđenost i nesigurnost, pa i fobije prema došljacima, od kojih, istini za volju, mnogi preteruju u očekivanjima da će se domaćini pre navići na njih kao goste nego oni, kao pridošlice, na pravila i običaje u kojima su našli uhleblje.

Premeravanja sopstvenog značaja, razgraničavanja između htenja i mogućnosti, danas izgleda znatno teže nego ranije. Srbija nije izuzetak.

Politika “pomoz’ bože na sve četiri strane” (EU, SAD, Rusija i Kina) joj zasad uspeva. Ne i zadugo. Moraće ubrzo da napravi jasno razgraničenje – da li joj oslanjanje na novi Istok služi samo da bi povećala izglede za uklapanje u Zapad ili joj kolebljivo kretanje ka Zapadu služi samo da bi dokazala kako tamo nije prihvaćena, pa da joj ne preostaje ništa drugo nego da se privoli njemu suprotnoj strani.

Srbija kao da se ne obazire na potrebu da razgraniči raznovrsne prioritete. Upravo potpisani ugovori o razmahu ekonomske i svake druge saradnje s Kinom koincidirali su s novim povećanjem taksi SAD na uvoz robe iz te zemlje i strepnjama EU da joj azijski džin novim putem svile sve više namiče “svilen gajtan”. Kao što i istrajava odbijanje Beograda da se pridruži zapadnim sankcijama Rusiji zbog njenog amputiranja dela Ukrajine.

Rusija i Kina jesu potpora očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije dok ona teži političkom integrisanju sa EU, a koja u obe te naše potpore vide podrivača svog poretka. Kao i u potezima Donalda Trampa, koji sve čini da pokaže kako je ova kontinentalna zajednica “zastarela kategorija” i da joj nema spasa ako ne prihvati njegov model “Amerika (to jest, ja) pre svega”.

Tri velike sile, kad se sve sabere, kao da rade protiv EU ka kojoj zvanično hitamo. Reklo bi se stoga da nam predstoji razgraničavanje, čak mnogo delikatnije od nagoveštenog s Kosovom.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side