22.09.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Raskid na najvišem nivou

Momčilo Pantelić: Raskid na najvišem nivou
E sad svet može da se uspokoji. Donald Tramp je iz svog jata izbacio ratobornog jastreba, pa bi sada Bela kuća mogla da zaliči na golubarnik iz kojeg se razleže samo pobedonosno gugutanje ptičica koje simbolizuju mir.

Tako je bar, u jednom delu svetske javnosti, doživljena smena Džona Boltona, savetnika predsednika SAD za nacionalnu bezbednost. Dotičnom se, u najkraćem, zameralo da je navaljivao da se nacionalna bezbednost osigurava eliminacijom ili bar žustrim potiskivanjem internacionalnih “nepodobnika”, u koje je ubrajao i niz međunarodnih sporazuma.

Čak ni pojedini Trampovi istrajni kritičari nisu se libili da ga pohvale što u njegovom timu više nema Boltona, ne upuštajući se u odgonetanje enigme da li je ovaj smenjen ili je sam podneo ostavku. Pošto neslaganja među njima poduže traju i pre nego što su se službeno uortačili. Meni su u celoj priči najintrigantnija dva pitanja: zašto je, uopšte, Tramp odabrao čoveka iz reda raznorodnih neistomišljenika, koje inače ocrnjuje kao štetočine, za svog najbližeg zvaničnog saradnika, i jesu li baš iz te vanredne kooperativnosti proistekli, paradoksalno, razlozi za smenjivanje posle samo 17 meseci partnerstva na najvišem nivou?

Za Boltona se Tramp odlučio tek pošto je dvojicu na toj funkciji smenio, poželevši osobu koja mu ne bi previše “tupila” i pozivala se na klasiku, kao obojica prethodnika, već bi pospešila predsednikov poriv za tumbanje međunarodnih odnosa. Ujedno je, izgleda, lideru bilo potrebno da ga najzad neko prevaziđe u ratobornoj retorici, neko koga bi on odozgo “krotio” i tako istovremeno sebe afirmisao kao centristu koji pacifikuje “ekstremno agresivnog” saradnika, sklonog oružanim napadima na “otpadnike” poput Severne Koreje, Irana i Venecuele, kao i zaoštravanju prema Rusiji i Kini.
Kao kadru usavršavanom u rijalitijima, Trampu su se dopala i Boltonova pojavnost na televiziji, s koje je podržavao gazdu Bele kuće. Bar utoliko što, kao i on, nastoji da razbije vašingtonsku inerciju “nasleđenu od bivšeg režima” i Americi “vrati” delove suverenosti “izgubljene” u globalizaciji i internacionalnim obavezivanjima “nauštrb” nacionalnih interesa.

Stoga je i doveden u štab. Da naročito povremenim protivrečenjem šefu stimuliše ostale članove da se iskažu u prilog šefu, da su mu lojalni i kad im je bačen mamac neistomišljeništva.

Tumbanja u Beloj kući nisu ekskluzivna koliko izgledaju: slične egzibicije izvode se i u drugim vladajućim kućama. Negde iz potrebe da se do vlasti stigne koalicijom, negde da bi se, u četiri oka, dobilo drugačije tumačenje stvarnosti, mimo udvoričkog okruženja.

Ovde je ta komunikacijska kombinatorika dogurala do drugima nedostižnih dostignuća. U suštini, strateški najveća opozicija nalazi se unutar vlasti, bar retorički. Usred Vlade sede ministri koji osporavaju zvanični državni kurs ka evrointegracijama, a slično rade i mnogi mediji, koji su toliko slizani s vlašću, da je redovno hvale, dok “pod obavezno” blate njene izazivače.

Iako liči na ludilo, u ovom dvojstvu ima sistema. Lokalnom predsedniku je stalo da se i unutar zemlje, a još više u moćnim krugovima Zapada, kojem formalno hita, prikaže kao lider koji mora da savladava ogromne otpore. A koji su, gle čuda, još veći među njegovim pomnim podržavaocima nego među oponentima, čiji je proevropski program preuzeo i prikazuje ga kao svoj, uz pojačano oslanjanje na podršku Moskve i Pekinga.

Upadamo tako, naravno, u kovitlac nebuloza. Na primer, tabloidi su smenu Boltona doživeli kao lošu vest jerbo se on protivio zapadnom doprinosu secesiji Kosova, a potom se, navodno, zalagao za razgraničenje u kojem bi i Beograd dobio “nešto”. Nisu pomenuli i da je on bio za vanredno angažovanje protiv Rusije i Kine, svuda, pa i na ovim prostorima, gde Srbija upravo računa na podršku te dve sile, kojima je laknulo na vest o odlasku Boltona…

Ali, vratimo se raskidu Trampa i Boltona i pomenutom pitanju – da li su iz njihove specifične kooperativnosti proistekli razlozi za njihov razlaz? U najkraćem – jesu.

Predizborna kampanja u SAD se zahuktava i Tramp želi bezuslovnu podršku u Republikanskoj partiji, a još više u svojoj probranoj ekipi, pa su “zanovetala” poput Boltona postala nepodnošljiva za lidera. Njegovi polemični nastupi sada su razjarili Trampa i više nego što mu se svojevremeno dopadalo. Pa bi moglo da se kaže, kako navodi AP, da je mali ekran doprineo Boltonovom padu isto onoliko koliko je doprineo i njegovom usponu, kod lidera opčinjenog TV efektima…

Među razlozima za Boltonov sunovrat je i neslaganje sa šefom diplomatije Majkom Pompeom, kažu Trampovim proverenim lojalistom. Ovdašnji hroničari nalaze da smo u to posredno bili trasirani.

Prvo je Bolton početkom avgusta otkazao posetu Beogradu i Prištini zbog izbora na Kosovu, pa je dve nedelje kasnije Aleksandar Vučić u Njujorku razgovarao s Pompeom, koji je deset dana docnije kao svog specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan imenovao Metjua Palmera, odomaćenog u ovom regionu. Ubrzo potom Palmer je, kako je javljeno, rekao da želi da utiče na integraciju Zapadnog Balkana u evroatlantske institucije, dok iz Vašingtona uveravaju da se Boltonovom smenom “ništa nije promenilo” prema Balkanu.

Ali promenilo se, mada samo donekle. Najzad je širom sveta nešto gotovo jednodušno pozdravljeno – Boltonov odlazak, ali izuzeci i od takvog sveta se, opet, nalaze po Srbiji.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Jelena Aleksić: Ne(pristojnost) Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

    “Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side