10.09.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Raj za katastrofičare

Momčilo Pantelić: Raj za katastrofičare
Serviranje strahova kojima nas učestalo časte moderni političari dostiže ovih dana vrhunac u upozorenjima da srljamo ka smaku sveta.

Do takvog konačnog otklanjanja svih naših briga navodno bi mogao da dovede prvi nuklearni rat: za koji se uveliko šilje, prema pojedinim izjavama i potezima njihovih zvaničnika, Severna Koreja i SAD, čiji bi dvoboj podstakao i druge moćne aktere da upotrebe svoje, dosad nekorišćene, arsenale za masovno uništavanje.

Najnovijom, šestom nuklearnom probom, za koju kaže da je bila testiranje hidrogenske bombe, Pjongjang je pokazao da se ne libi preuzimanja velikog rizika i vanredno se isprsio pred međunarodnom zajednicom iako ona rastućim sankcijama pokušava da ga obuzda. I ovoga puta je njegovo ponašanje osuđeno praktično sa svih strana, od Vašingtona i Brisela do Pekinga i Moskve.

Na sednici Saveta bezbednosti UN ipak su se ispoljile razlike. Dok je Zapad zatražio pooštravanje kaznenih mera, Kina i Rusija su se založile za obnovu višestranog dijaloga i trampu po kojoj bi Severna Koreja obustavila nuklearne probe ako se Amerika i Južna Koreja odreknu (“pretećih”) vojnih manevara.

Iz takve nesaglasnosti proistekla su ipak horska upozorenja na mogućne ekstremno štetne posledice nerešavanja “severnokorejskog slučaja”. Američka predstavnica u UN Niki Hejli ocenila je da Pjongjang “priziva rat”, ruski predsednik Vladimir Putin potom saopštava da “vojna histerija oko Severne Koreje može da vodi ka planetarnoj katastrofi”, dok kineski lider Si Đinping opštu situaciju oslikava kao “tamni oblak nad svetom posle godina mira”.

Posle podzemne eksplozije naprave, za koju se računa da je bila pet puta jača od bombe bačene na Nagasaki 1945. i izazvala potres od 6,3 Rihterove skale, kao i najava Seula da Pjongjang radi na pravljenju manjih nuklearnih bombi i nosećih im projektila koji bi mogli da dosegnu kontinentalne delove SAD, na šta bi one odgovorile “vatrom i besom kakve svet još nije video”, kako je nagovestio šef Bele kuće Donald Tramp, pojačan je opticaj scenarija za neizvesnu budućnost čovečanstva. Ali, samo jedan predviđa “sudnji dan”.

On bi nas strefio jedino ako bi Amerikanci i Severnokorejci jedni na druge zaista ispalili nuklearne bombe i pritom se na strani “Davida” protiv “Golijata” stavili, istim sredstvima, Kina i Rusija. Takav rasplet, po mom mišljenju, ipak ne dolazi u obzir jer su svi akteri svesni da i njima samima preti katastrofalno razaranje.

Ostali scenariji, u kojima je i moj, zasnivaju se na uverenju da je nuklearno zaoštravanje iz Severne Koreje i oko nje rekordno rasplamsalo strahove od mogućne globalne kataklizme, što može da pomogne da se ona – ne dogodi. Velike sile ne mogu sebi da dozvole još veću blamažu od sadašnje jalovosti u rešavanju sporova, pa da dopuste da ih jedan omanji “otpadnik” uvali u međusobni otvoreni sukob ili im se nametne kao novi faktor za regulisanje globalnih odnosa.

Stoga predviđam pregovore, na novim osnovama, da se napokon dođe do održivog rešenja za smirivanje eksplozivnih strasti na Dalekom istoku. Biće teški, ali će im izgledi na uspeh biti veći nego slične inicijative na hronično zaraćenom Bliskom istoku ako uvaže realnost da Severna Koreja već poduže poseduje nuklearno oružje, da u njemu tamošnja vlast vidi garanciju opstanka, kao i da bi za odricanje od njenih pretnji okolini i šire trebalo da dobije bezbednosne garancije i ekonomske podsticaje koji bi je izvukli iz siromaštva i izolacije. Zauzvrat bi Pjongjang morao da se obaveže da će najzad postati kooperativan član međunarodne zajednice, dostupan i njenim kontrolnim mehanizmima.

Doduše, bilo je takvih pokušaja, ali su propali. Sada je trenutak za uspeh.

Šanse za uspeh su povećane srazmerno povećanju krize. Treba “samo” sačuvati status nuklearnog arsenala, da je to oružje čija je glavna svrha da služi odvraćanju od ratovanja i da se ne upotrebi.

Drama ipak opstaje kao raj za katastrofičare. Svet je zabasao u fazu širenja nebezbednosti uprkos proklamacijama svih aktera da su “faktori stabilnosti”. Nuklearno oružje je, pritom, postalo upadljiv izuzetak od pravila da sve što je proizvedeno mora i da se potroši.

Povećanu dozu napete neizvesnosti donosi i okolnost da su na čelu i Amerike i Severne Koreje – nepredvidljivi lideri Tramp i Kim Džong Un. Obojica su, na primer, priznali da Kina treba da igra ključnu ulogu u rešavanju korejskog pitanja, ali su je obojica istovremeno ubacili u strateški “žrvanj” baš kad se u njoj održavao samit BRIKS i dok se priprema za partijski kongres 18. oktobra, koji je programiran da učvrsti, a ne da rasklima Sijev prestiž.

Tramp i Kim su spremni za nova svakojaka iznenađenja. Za početak: lepo bi bilo i da bude pozitivno: da nas iznenade susretom oči u oči i dosegnu dozu međusobnog razumevanja, dovoljnu da svet s njima, i sličnima, više ne bude raj za katastrofičare.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti

    Ivica Dačić je zapretio da će promeniti zvanično, za Srbiju, ime Makedonije u Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, “kako je zove ceo svet”, kaže on. Ovo drugo nije tačno, ali nije zapravo preterano važno.

  • Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina

    Pre 200 godina objavljena su Načela političke ekonomije Davida Rikarda. Savremeni, u smislu današnji, interes je najviše za njegovo zalaganje za slobodnu trgovinu. I uopšte, za njegovu teoriju spoljne trgovine.

  • Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci

    Nakon isprazne rasprave o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u Skupštini Srbije, postavlja se krupno pitanje – zašto ova prilika nije iskorišćena da se doista utvrdi čemu služi prohibicija prometa obradivog zemljišta kojoj će biti izloženi državljani zemalja članica Evropske unije i zašto se baš njima, faktički, u narednih deset godina zabranjuje da učestvuju u neminovnom procesu ukrupnjavanja poseda u zemlji u kojoj prosečan vlasnik ima njivu od samo četiri hektara?

  • Aleksandar Simić: Nekad i sad Aleksandar Simić: Nekad i sad

    Mislim da nisam još pošao ni u osnovnu školu, kada sam prvi put osetio duboku nostalgiju za "dobrim starim vremenima".

  • Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost

    Šta znači kada se kaže da je država pred bankrotstvom? I kako se to ispoljava? Jedan je slučaj kada vlasti cene da je bolje da ne izvršavaju obaveze prema poveriocima nego da dodatno oporezuju.

  • Dimitrije Boarov: Drveni filozofi Dimitrije Boarov: Drveni filozofi

    Konačno stupanje famozne švedske industrije nameštaja Ikea na srpsko tržište, putem otvaranja velike robne kuće u Beogradu protekle sedmice, ponovo je u javnosti pokrenulo pitanje nije li u naše dvorište Vlada Srbije pripustila konkurenta koji će potpuno uništiti domaću drvnu industriju, a posebno onaj njen deo koji proizvodi nameštaj.

  • Dimitrije Boarov: Tabela profitne uspešnosti Dimitrije Boarov: Tabela profitne uspešnosti

    U nekim novinama primetio sam da se u prvih deset kompanija po visini profita, prošle, 2016. godine, u Srbiji probilo Javno komunalno preduzeće Beogradske elektrane.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Vinarija Milovanovic