10.09.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Raj za katastrofičare

Momčilo Pantelić: Raj za katastrofičare
Serviranje strahova kojima nas učestalo časte moderni političari dostiže ovih dana vrhunac u upozorenjima da srljamo ka smaku sveta.

Do takvog konačnog otklanjanja svih naših briga navodno bi mogao da dovede prvi nuklearni rat: za koji se uveliko šilje, prema pojedinim izjavama i potezima njihovih zvaničnika, Severna Koreja i SAD, čiji bi dvoboj podstakao i druge moćne aktere da upotrebe svoje, dosad nekorišćene, arsenale za masovno uništavanje.

Najnovijom, šestom nuklearnom probom, za koju kaže da je bila testiranje hidrogenske bombe, Pjongjang je pokazao da se ne libi preuzimanja velikog rizika i vanredno se isprsio pred međunarodnom zajednicom iako ona rastućim sankcijama pokušava da ga obuzda. I ovoga puta je njegovo ponašanje osuđeno praktično sa svih strana, od Vašingtona i Brisela do Pekinga i Moskve.

Na sednici Saveta bezbednosti UN ipak su se ispoljile razlike. Dok je Zapad zatražio pooštravanje kaznenih mera, Kina i Rusija su se založile za obnovu višestranog dijaloga i trampu po kojoj bi Severna Koreja obustavila nuklearne probe ako se Amerika i Južna Koreja odreknu (“pretećih”) vojnih manevara.

Iz takve nesaglasnosti proistekla su ipak horska upozorenja na mogućne ekstremno štetne posledice nerešavanja “severnokorejskog slučaja”. Američka predstavnica u UN Niki Hejli ocenila je da Pjongjang “priziva rat”, ruski predsednik Vladimir Putin potom saopštava da “vojna histerija oko Severne Koreje može da vodi ka planetarnoj katastrofi”, dok kineski lider Si Đinping opštu situaciju oslikava kao “tamni oblak nad svetom posle godina mira”.

Posle podzemne eksplozije naprave, za koju se računa da je bila pet puta jača od bombe bačene na Nagasaki 1945. i izazvala potres od 6,3 Rihterove skale, kao i najava Seula da Pjongjang radi na pravljenju manjih nuklearnih bombi i nosećih im projektila koji bi mogli da dosegnu kontinentalne delove SAD, na šta bi one odgovorile “vatrom i besom kakve svet još nije video”, kako je nagovestio šef Bele kuće Donald Tramp, pojačan je opticaj scenarija za neizvesnu budućnost čovečanstva. Ali, samo jedan predviđa “sudnji dan”.

On bi nas strefio jedino ako bi Amerikanci i Severnokorejci jedni na druge zaista ispalili nuklearne bombe i pritom se na strani “Davida” protiv “Golijata” stavili, istim sredstvima, Kina i Rusija. Takav rasplet, po mom mišljenju, ipak ne dolazi u obzir jer su svi akteri svesni da i njima samima preti katastrofalno razaranje.

Ostali scenariji, u kojima je i moj, zasnivaju se na uverenju da je nuklearno zaoštravanje iz Severne Koreje i oko nje rekordno rasplamsalo strahove od mogućne globalne kataklizme, što može da pomogne da se ona – ne dogodi. Velike sile ne mogu sebi da dozvole još veću blamažu od sadašnje jalovosti u rešavanju sporova, pa da dopuste da ih jedan omanji “otpadnik” uvali u međusobni otvoreni sukob ili im se nametne kao novi faktor za regulisanje globalnih odnosa.

Stoga predviđam pregovore, na novim osnovama, da se napokon dođe do održivog rešenja za smirivanje eksplozivnih strasti na Dalekom istoku. Biće teški, ali će im izgledi na uspeh biti veći nego slične inicijative na hronično zaraćenom Bliskom istoku ako uvaže realnost da Severna Koreja već poduže poseduje nuklearno oružje, da u njemu tamošnja vlast vidi garanciju opstanka, kao i da bi za odricanje od njenih pretnji okolini i šire trebalo da dobije bezbednosne garancije i ekonomske podsticaje koji bi je izvukli iz siromaštva i izolacije. Zauzvrat bi Pjongjang morao da se obaveže da će najzad postati kooperativan član međunarodne zajednice, dostupan i njenim kontrolnim mehanizmima.

Doduše, bilo je takvih pokušaja, ali su propali. Sada je trenutak za uspeh.

Šanse za uspeh su povećane srazmerno povećanju krize. Treba “samo” sačuvati status nuklearnog arsenala, da je to oružje čija je glavna svrha da služi odvraćanju od ratovanja i da se ne upotrebi.

Drama ipak opstaje kao raj za katastrofičare. Svet je zabasao u fazu širenja nebezbednosti uprkos proklamacijama svih aktera da su “faktori stabilnosti”. Nuklearno oružje je, pritom, postalo upadljiv izuzetak od pravila da sve što je proizvedeno mora i da se potroši.

Povećanu dozu napete neizvesnosti donosi i okolnost da su na čelu i Amerike i Severne Koreje – nepredvidljivi lideri Tramp i Kim Džong Un. Obojica su, na primer, priznali da Kina treba da igra ključnu ulogu u rešavanju korejskog pitanja, ali su je obojica istovremeno ubacili u strateški “žrvanj” baš kad se u njoj održavao samit BRIKS i dok se priprema za partijski kongres 18. oktobra, koji je programiran da učvrsti, a ne da rasklima Sijev prestiž.

Tramp i Kim su spremni za nova svakojaka iznenađenja. Za početak: lepo bi bilo i da bude pozitivno: da nas iznenade susretom oči u oči i dosegnu dozu međusobnog razumevanja, dovoljnu da svet s njima, i sličnima, više ne bude raj za katastrofičare.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Berza Vladimir Gligorov: Berza

    Zašto bankarske krize imaju veći negativan efekat od berzanskih kriza? Ovo je zanimljivo upravo sada kada je došlo do značajne korekcije u berzanskim vrednostima. Poređenja radi, panika iz 1987, pošto je došlo do velikog gubitka vrednosti akcija, bila je kratkotrajna i nije imala gotovo nikakav uticaj na privredna kretanja.

  • Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski

    Da je Davos bio dve nedelje ranije, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bi čestitali na makroekonomskoj stabilizaciji i pitali ga za investicione mogućnosti; ovako će ga prepoznavati kao čoveka iz zemlje u kojoj je nedavno ubijen opozicioni lider.

  • Vladimir Gligorov: Crkva i politika Vladimir Gligorov: Crkva i politika

    Nije zapravo jasno zašto se računa da je zamrznuti konflikt bolje rešenje od normalizacije odnosa sa kosovskim vlastima? Bolje sa stanovišta srpskih interesa. Ostaviću za trenutak po strani koji su to tačno interesi.

Preporuke prijatelja
FEST 2018
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw