07.07.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Rade i spoljni mamci

Momčilo Pantelić: Rade i spoljni mamci
Emanuel Makron se ljutio. Donald Tramp se hvalio. Argentinski šef diplomatije Horhe Faurije se zaplakao. Različiti povodi nagnali su ih na izlive emocija. Ali i isti razlog – sve veća uloga spoljne politike u unutrašnjim izbornim procesima.

Francuski predsednik je nezadovoljan što se oteglo nadvlačenje za izbor novih lidera institucija EU, imajući u vidu da je zbog unutrašnjih prebacivanja da više pažnje posvećuje kontinentalnim nego domaćim integracijama relativno loše prošao na nedavnim izborima za Evropski parlament. Šef Bele kuće je osetio potrebu da se napolju istakne omekšavanjima s Kinom i Severnom Korejom, ne bi li u već početoj kampanji za reizbor uverio sumnjičave sunarodnike da njegova spoljna politika nije kontraproduktivna, kako mu prebacuje opozicija, i da zaslužuje da mu daju glasove. Ministar iz Buenos Ajresa je pak zasuzio od sreće zbog međunarodnog aranžmana sa EU, koji će pomoći posustaloj ekonomiji Argentine, a onda njenom predsedniku Maurisiju Makriju da popravi svoj nezavidni predizborni rejting.

U toku je, reklo bi se, vanredno osporavanje pravila da se nacionalni izbori dobijaju ili gube isključivo potezima u unutrašnjoj politici. U mnogim slučajevima, na ishode redovnog, ishitrenog ili nametnutog glasanja bitnije nego ikad u modernoj istoriji utiču efekti spoljne politike. Rade spoljni mamci.

Širom sveta su, tako, sa olakšanjem primljene vesti o, bar privremenom, jenjavanju američko-kineskog trgovinskog rata, pošto je ocenjeno da bi takvo nadgornjavanje moglo da dovede do globalnog ekonomskog sunovraćivanja. Kao što je, ujedno, kadrovsko truckanje unutar EU izazvalo zabrinutost od šire krize unutar najmirotvornijeg savremenog objedinjavanja demokratija.

Delikatne su tačke dodira spoljne i unutrašnje politike. Podrška sunarodnika Vladimiru Putinu porasla je kad je amputirao deo Ukrajine, ali je opala kad su na svojim leđima osetili težinu prigodno zavedenih međunarodnih sankcija. Kina je sopstvenom reformom prosperirala u globalizaciji, a sada bez nje ne može ni da zamisli unutrašnji razvoj, ovih dana zaljuljan demonstracijama u Hongkongu, koje relativizuju domete ustrojstva “jedna zemlja, dva sistema”, i to usred njenog projekta “jedan pojas, jedan put”, kojim bi da obuhvati ogromna prostranstva Azije, Evrope, pa i Afrike i Južne Amerike.

U sporenju s Moskvom, Pekingom čak i sa evropskim saveznicima, kao i istupanjem iz međunarodnih sporazuma, Tramp je oslabio i autoritet sopstvene zemlje i koheziju unutar nje, toliko da mu to smanjuje izglede za reizbor iako su ekonomski rezultati SAD trenutno vrlo dobri. Okolnost da je opozicija preuzela lokalnu vlast u Istanbulu koincidira s lelujanjima “svemoćnog” Redžepa Tajipa Erdogana u spoljnoj politici, pri čemu je umislio da Turska može da izraste u rang sila koje mogu da se ponašaju “i ovako i onako”.

Mahom se svuda pak naširoko priča o neregularnim spoljnim uticajima (velikih sila) na unutrašnje izbore, dok se zanemaruje okolnost da sopstvena spoljna politika može bitno da utiče na ishod domaćeg strateškog opredeljivanja. Stradanja Iraka, Sirije, Libije, Ukrajine, a na osoben način i raspadi SFRJ i SSSR dobrim delom su posledica zanemarivanja spoljnih razigranosti i preuveličavanja značaja unutrašnjih postrojavanja.

Stvari su dogurale dotle da uticajni analitičari prebacuju opozicionim demokratama u SAD da neopravdano zanemaruju spoljnu politiku, a da im je upravo ona dobra prilika da onemoguće Trampov reizbor. Njegovu spoljnu politiku ne odobrava 57 odsto anketiranih u istraživanju Centra za američki progres, navodi ekspertkinja Dina Smelc u časopisu Forin afers, a komentator Vašington posta Robert Semjuelson podstiče opoziciju da pri izboru svog predsedničkog kandidata treba da malo olabavi oko unutrašnje politike i da vide ko bi bio najspremniji da odgovori na rastuće spoljne izazove, koji će na najveća iskušenja baciti budućeg mandatara.

Među glavnim razlozima za povećanje uticaja spoljne politike na izbore svakako je okolnost da je svet u previranju, da nestaju čvrsti strateški i vrednosni oslonci, dok raste tenzija između neizbežne globalizacije i težnji da se očuva, pa i njoj suprotstavi politika nacionalne izuzetnosti. Ko ne uspe tom prilikom da pronađe realno mesto za sebe u svetu, svet će, u svojoj nesavršenosti, doći k njemu kao poligonu za sopstveno usavršavanje.

Dok trio s početka ovog teksta ima razloge za prigodno izlivanje emocija, Srbija ima još više razloga za ubrzavanje razmišljanja nasuprot premišljanju. Može li se doista voditi politika “pomoz’ bože, na sve četiri strane” (EU, SAD, Rusija i Kina)? Osnova za odgovor mogla bi da se potraži u neobičnoj koincidenciji: da su iz Vašingtona, Londona, Moskve i Pekinga ovamo poslati ambasadori koji dobro poznaju nas i našu spoljnu politiku. Koja u moru svetskih talasanja, u oštroj konkurenciji, ipak opstaje kao jedan od mamaca za krupne ribe.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side