31.12.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Preporuka iz UN

Momčilo Pantelić: Preporuka iz UN
Osim što se merkaju preko nišana, Donald Tramp i Kim Džong Un su iznenada postali rivali i u jednoj specifičnoj, takođe nepoželjnoj, strateškoj disciplini: ko će više članica Saveta bezbednosti UN da okrene protiv sebe.

Dinastija Kim je u tom pogledu svetski šampion, sa desetak joj izrečenih sankcija zbog nuklearnih provokacija, ali se ovih dana njenim rekordima malkice približio šef Bele kuće kad je “bitku za Jerusalim” izgubio sa 14:1 (veto).

Zbog priznavanja Jerusalima (uprkos pravima Palestinaca i međunarodnom usklađivanju) za prestonicu Izraela, Vašington je morao da pretrpi još jedan težak glasački udarac. U Generalnoj skupštini se protiv takvog njegovog poteza izjasnilo 128 država, dok ga je podržalo svega devet. Uzdržanih je bilo 35, a predstavnici 21 zemlje se nisu ni pojavili na zasedanju.

I ranije je, doduše, Amerika ostajala usamljena u izjašnjavanjima o izraelsko-palestinskim sporovima, ali je ovoga puta u ćošak skrajnuta, uprkos pretnjama koje je uputila praktično celom svetu. Tramp i ambasadorka Niki Hejli su, naime, upozorili članice UN da će “zapamtiti ko je glasao protiv nas”, kao i da sledi uskraćivanje američke finansijske pomoći “nezahvalnicima”, pa i smanjenje doprinosa svetskoj organizaciji.

Sugerisana je logika: nećemo više da ulažemo u vas, a da vi radite protiv nas. Ili, kako je u svom stilu poručio Tramp: “Glasajte protiv nas, više ćemo uštedeti”.

Zazvučalo je kao nova vrsta sankcija – za nepodobnost u izjašnjavanju o međunarodnim pitanjima na globalnoj sceni. Već je saopšteno da će Amerika za 285 miliona dolara smanjiti finansiranje Ujedinjenih nacija, u čiji je prošlogodišnji budžet uložila 1,2 milijarde dolara.

A sasecanja pomoći SAD inostranstvu predviđena su i pre izjašnjavanja u UN o vašingtonskom iskoraku prema Jerusalimu. Čini se čak da je ishod glasanja poslužio prvenstveno kao novi “dokaz” da je opravdano što se ti prilozi iz nacionalnog budžeta umanjuju za trećinu.

Zanimljivo je da se i ovom prilikom pomenulo oslanjanje na suverenitet. Konzervativci u Americi istrajno smatraju da je “previše nacionalnog suvereniteta preneto na UN, od kojih nema vajde”, a i Hejli je istakla da niko nema pravo da osporava suverenu odluku SAD o Jerusalimu.

Praktikovanje suverenosti je poodavno, međutim, vrlo relativna stvar u sve većim dozama globalne međuzavisnosti i lokalne samobitnosti. Nije se oprljila samo Amerika u UN. Zbog “suverenog” samoopredeljivanja Krima za pripajanje Rusiji, Moskva trpi sankcije Zapada, a zbog kršenja prava na tom poluostrvu protiv nje je takođe nedavno izglasana rezolucija UN (“za” 70 država, “protiv” 26, uzdržanih 76, a 21 odsutna)…

U oba slučaja, i jerusalimskom i krimskom, izjasnila se i Srbija. U prvom, sa EU i većinom sveta – protiv američkog poteza, a u drugom – mimo celog Zapada, u znak podrške Rusiji. Ili: jednom u skladu sa EU ka čijoj integraciji težimo, jednom u prilog Rusiji koja (s pravom veta) podržava integritet Srbije (s Kosovom kao pokrajinom), a oba puta suprotno opredeljenjima SAD.

Balansiranje kojim se formalno dičimo i kad ga ne ostvarujemo sve teže uspeva i znatno važnijim igračima. Nemačka kancelarka je suvereno preterala kad je “širom otvorila vrata” migrantima, pa se stoga oteglo formiranje nove koalicione vlade.

EU je sankcijama zapretila Poljskoj zbog praktikovanja suverenosti – skrnavljenjem načela nezavisnosti sudstva. Naum neće proći jer će suverena Mađarska, kako je najavljeno, onemogućiti postizanje neophodnog konsenzusa.

Katalonci bi da dobiju suverenu državu, ali je to protivno Ustavu Španije i nema ničiju zvaničnu potporu spolja. Madrid je, istovremeno, “suvereno” preterao s represivnim merama.

Tribunal u Hagu se zatvorio sakupivši više dokaza o zločinima na prostoru bivše SFRJ nego što je doprineo, prema optimističkim očekivanjima, međunacionalnom pomirenju, pred kojim se isprečio i zid “suverenih” procena da su uvek više krivi “drugi”. Masa koja je suvereno izglasala izlazak Britanije iz EU sada se prilično kaje jer uviđa da bi gubitak mogao da bude veći od dobitka.

Suvereno i Rusi i Kinezi održavaju svojevrsne unutrašnje unipolarnosti dok svrgavaju unipolarnost (SAD) u globalnim odnosima. Misli Si Đinpinga su uvršćene u statut KPK, čime je on postao verovatno najmoćniji tamošnji lider posle Mao Cedunga, a Vladimir Putin računa da bude ponovo izabran za predsednika iako je, ovako ili onako, na vlasti od 2000, što su “uzleti” kakvi se nisu očekivali u ovom veku ubrzanih prolaznosti i stvaranja multipolarnosti.

Američki poraz na glasanju u UN je dokaz da je u međunarodnim odnosima prošlo vreme jednostranog odlučivanja, nametanja sopstvenog ćefa drugima, pa i uslovljavanja s “najvišeg mesta”. Ostaje, međutim, da se slično dogodi i u unutrašnjim odnosima mnogih zemalja, a gde se upravo razmahuju snage koje forsiraju te globalne prevaziđenosti. Nećemo valjda dozvoliti da svet ispadne bolji od nas koji ga “suvereno” kritikujemo za sve što nas, u našim zastranjivanjima, balansiranjima ili nesnalaženjima, snalazi.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    Nije lako razumeti zašto bi opozicija nudila program koji su naprednjaci napustili jer s njim nisu mogli da dođu na vlast i na njoj ostanu.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side