31.12.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Preporuka iz UN

Momčilo Pantelić: Preporuka iz UN
Osim što se merkaju preko nišana, Donald Tramp i Kim Džong Un su iznenada postali rivali i u jednoj specifičnoj, takođe nepoželjnoj, strateškoj disciplini: ko će više članica Saveta bezbednosti UN da okrene protiv sebe.

Dinastija Kim je u tom pogledu svetski šampion, sa desetak joj izrečenih sankcija zbog nuklearnih provokacija, ali se ovih dana njenim rekordima malkice približio šef Bele kuće kad je “bitku za Jerusalim” izgubio sa 14:1 (veto).

Zbog priznavanja Jerusalima (uprkos pravima Palestinaca i međunarodnom usklađivanju) za prestonicu Izraela, Vašington je morao da pretrpi još jedan težak glasački udarac. U Generalnoj skupštini se protiv takvog njegovog poteza izjasnilo 128 država, dok ga je podržalo svega devet. Uzdržanih je bilo 35, a predstavnici 21 zemlje se nisu ni pojavili na zasedanju.

I ranije je, doduše, Amerika ostajala usamljena u izjašnjavanjima o izraelsko-palestinskim sporovima, ali je ovoga puta u ćošak skrajnuta, uprkos pretnjama koje je uputila praktično celom svetu. Tramp i ambasadorka Niki Hejli su, naime, upozorili članice UN da će “zapamtiti ko je glasao protiv nas”, kao i da sledi uskraćivanje američke finansijske pomoći “nezahvalnicima”, pa i smanjenje doprinosa svetskoj organizaciji.

Sugerisana je logika: nećemo više da ulažemo u vas, a da vi radite protiv nas. Ili, kako je u svom stilu poručio Tramp: “Glasajte protiv nas, više ćemo uštedeti”.

Zazvučalo je kao nova vrsta sankcija – za nepodobnost u izjašnjavanju o međunarodnim pitanjima na globalnoj sceni. Već je saopšteno da će Amerika za 285 miliona dolara smanjiti finansiranje Ujedinjenih nacija, u čiji je prošlogodišnji budžet uložila 1,2 milijarde dolara.

A sasecanja pomoći SAD inostranstvu predviđena su i pre izjašnjavanja u UN o vašingtonskom iskoraku prema Jerusalimu. Čini se čak da je ishod glasanja poslužio prvenstveno kao novi “dokaz” da je opravdano što se ti prilozi iz nacionalnog budžeta umanjuju za trećinu.

Zanimljivo je da se i ovom prilikom pomenulo oslanjanje na suverenitet. Konzervativci u Americi istrajno smatraju da je “previše nacionalnog suvereniteta preneto na UN, od kojih nema vajde”, a i Hejli je istakla da niko nema pravo da osporava suverenu odluku SAD o Jerusalimu.

Praktikovanje suverenosti je poodavno, međutim, vrlo relativna stvar u sve većim dozama globalne međuzavisnosti i lokalne samobitnosti. Nije se oprljila samo Amerika u UN. Zbog “suverenog” samoopredeljivanja Krima za pripajanje Rusiji, Moskva trpi sankcije Zapada, a zbog kršenja prava na tom poluostrvu protiv nje je takođe nedavno izglasana rezolucija UN (“za” 70 država, “protiv” 26, uzdržanih 76, a 21 odsutna)…

U oba slučaja, i jerusalimskom i krimskom, izjasnila se i Srbija. U prvom, sa EU i većinom sveta – protiv američkog poteza, a u drugom – mimo celog Zapada, u znak podrške Rusiji. Ili: jednom u skladu sa EU ka čijoj integraciji težimo, jednom u prilog Rusiji koja (s pravom veta) podržava integritet Srbije (s Kosovom kao pokrajinom), a oba puta suprotno opredeljenjima SAD.

Balansiranje kojim se formalno dičimo i kad ga ne ostvarujemo sve teže uspeva i znatno važnijim igračima. Nemačka kancelarka je suvereno preterala kad je “širom otvorila vrata” migrantima, pa se stoga oteglo formiranje nove koalicione vlade.

EU je sankcijama zapretila Poljskoj zbog praktikovanja suverenosti – skrnavljenjem načela nezavisnosti sudstva. Naum neće proći jer će suverena Mađarska, kako je najavljeno, onemogućiti postizanje neophodnog konsenzusa.

Katalonci bi da dobiju suverenu državu, ali je to protivno Ustavu Španije i nema ničiju zvaničnu potporu spolja. Madrid je, istovremeno, “suvereno” preterao s represivnim merama.

Tribunal u Hagu se zatvorio sakupivši više dokaza o zločinima na prostoru bivše SFRJ nego što je doprineo, prema optimističkim očekivanjima, međunacionalnom pomirenju, pred kojim se isprečio i zid “suverenih” procena da su uvek više krivi “drugi”. Masa koja je suvereno izglasala izlazak Britanije iz EU sada se prilično kaje jer uviđa da bi gubitak mogao da bude veći od dobitka.

Suvereno i Rusi i Kinezi održavaju svojevrsne unutrašnje unipolarnosti dok svrgavaju unipolarnost (SAD) u globalnim odnosima. Misli Si Đinpinga su uvršćene u statut KPK, čime je on postao verovatno najmoćniji tamošnji lider posle Mao Cedunga, a Vladimir Putin računa da bude ponovo izabran za predsednika iako je, ovako ili onako, na vlasti od 2000, što su “uzleti” kakvi se nisu očekivali u ovom veku ubrzanih prolaznosti i stvaranja multipolarnosti.

Američki poraz na glasanju u UN je dokaz da je u međunarodnim odnosima prošlo vreme jednostranog odlučivanja, nametanja sopstvenog ćefa drugima, pa i uslovljavanja s “najvišeg mesta”. Ostaje, međutim, da se slično dogodi i u unutrašnjim odnosima mnogih zemalja, a gde se upravo razmahuju snage koje forsiraju te globalne prevaziđenosti. Nećemo valjda dozvoliti da svet ispadne bolji od nas koji ga “suvereno” kritikujemo za sve što nas, u našim zastranjivanjima, balansiranjima ili nesnalaženjima, snalazi.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd. Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd.

    Brazil se potvrdio kao zemlja vrhunskih paradoksa: hvaljen po tome što nema spoljnih neprijatelja, najednom je pokazao sklonost da na čelo države dovede političara koji masovno “vidi” neprijatelje unutar njega.

  • Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni

    Prema istraživanjima javnog mnjenja Balkan Barometar, građani Bosne i Hercegovine su najnezadovoljniji na Balkanu i imaju negativna očekivanja.

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side