31.12.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Preporuka iz UN

Momčilo Pantelić: Preporuka iz UN
Osim što se merkaju preko nišana, Donald Tramp i Kim Džong Un su iznenada postali rivali i u jednoj specifičnoj, takođe nepoželjnoj, strateškoj disciplini: ko će više članica Saveta bezbednosti UN da okrene protiv sebe.

Dinastija Kim je u tom pogledu svetski šampion, sa desetak joj izrečenih sankcija zbog nuklearnih provokacija, ali se ovih dana njenim rekordima malkice približio šef Bele kuće kad je “bitku za Jerusalim” izgubio sa 14:1 (veto).

Zbog priznavanja Jerusalima (uprkos pravima Palestinaca i međunarodnom usklađivanju) za prestonicu Izraela, Vašington je morao da pretrpi još jedan težak glasački udarac. U Generalnoj skupštini se protiv takvog njegovog poteza izjasnilo 128 država, dok ga je podržalo svega devet. Uzdržanih je bilo 35, a predstavnici 21 zemlje se nisu ni pojavili na zasedanju.

I ranije je, doduše, Amerika ostajala usamljena u izjašnjavanjima o izraelsko-palestinskim sporovima, ali je ovoga puta u ćošak skrajnuta, uprkos pretnjama koje je uputila praktično celom svetu. Tramp i ambasadorka Niki Hejli su, naime, upozorili članice UN da će “zapamtiti ko je glasao protiv nas”, kao i da sledi uskraćivanje američke finansijske pomoći “nezahvalnicima”, pa i smanjenje doprinosa svetskoj organizaciji.

Sugerisana je logika: nećemo više da ulažemo u vas, a da vi radite protiv nas. Ili, kako je u svom stilu poručio Tramp: “Glasajte protiv nas, više ćemo uštedeti”.

Zazvučalo je kao nova vrsta sankcija – za nepodobnost u izjašnjavanju o međunarodnim pitanjima na globalnoj sceni. Već je saopšteno da će Amerika za 285 miliona dolara smanjiti finansiranje Ujedinjenih nacija, u čiji je prošlogodišnji budžet uložila 1,2 milijarde dolara.

A sasecanja pomoći SAD inostranstvu predviđena su i pre izjašnjavanja u UN o vašingtonskom iskoraku prema Jerusalimu. Čini se čak da je ishod glasanja poslužio prvenstveno kao novi “dokaz” da je opravdano što se ti prilozi iz nacionalnog budžeta umanjuju za trećinu.

Zanimljivo je da se i ovom prilikom pomenulo oslanjanje na suverenitet. Konzervativci u Americi istrajno smatraju da je “previše nacionalnog suvereniteta preneto na UN, od kojih nema vajde”, a i Hejli je istakla da niko nema pravo da osporava suverenu odluku SAD o Jerusalimu.

Praktikovanje suverenosti je poodavno, međutim, vrlo relativna stvar u sve većim dozama globalne međuzavisnosti i lokalne samobitnosti. Nije se oprljila samo Amerika u UN. Zbog “suverenog” samoopredeljivanja Krima za pripajanje Rusiji, Moskva trpi sankcije Zapada, a zbog kršenja prava na tom poluostrvu protiv nje je takođe nedavno izglasana rezolucija UN (“za” 70 država, “protiv” 26, uzdržanih 76, a 21 odsutna)…

U oba slučaja, i jerusalimskom i krimskom, izjasnila se i Srbija. U prvom, sa EU i većinom sveta – protiv američkog poteza, a u drugom – mimo celog Zapada, u znak podrške Rusiji. Ili: jednom u skladu sa EU ka čijoj integraciji težimo, jednom u prilog Rusiji koja (s pravom veta) podržava integritet Srbije (s Kosovom kao pokrajinom), a oba puta suprotno opredeljenjima SAD.

Balansiranje kojim se formalno dičimo i kad ga ne ostvarujemo sve teže uspeva i znatno važnijim igračima. Nemačka kancelarka je suvereno preterala kad je “širom otvorila vrata” migrantima, pa se stoga oteglo formiranje nove koalicione vlade.

EU je sankcijama zapretila Poljskoj zbog praktikovanja suverenosti – skrnavljenjem načela nezavisnosti sudstva. Naum neće proći jer će suverena Mađarska, kako je najavljeno, onemogućiti postizanje neophodnog konsenzusa.

Katalonci bi da dobiju suverenu državu, ali je to protivno Ustavu Španije i nema ničiju zvaničnu potporu spolja. Madrid je, istovremeno, “suvereno” preterao s represivnim merama.

Tribunal u Hagu se zatvorio sakupivši više dokaza o zločinima na prostoru bivše SFRJ nego što je doprineo, prema optimističkim očekivanjima, međunacionalnom pomirenju, pred kojim se isprečio i zid “suverenih” procena da su uvek više krivi “drugi”. Masa koja je suvereno izglasala izlazak Britanije iz EU sada se prilično kaje jer uviđa da bi gubitak mogao da bude veći od dobitka.

Suvereno i Rusi i Kinezi održavaju svojevrsne unutrašnje unipolarnosti dok svrgavaju unipolarnost (SAD) u globalnim odnosima. Misli Si Đinpinga su uvršćene u statut KPK, čime je on postao verovatno najmoćniji tamošnji lider posle Mao Cedunga, a Vladimir Putin računa da bude ponovo izabran za predsednika iako je, ovako ili onako, na vlasti od 2000, što su “uzleti” kakvi se nisu očekivali u ovom veku ubrzanih prolaznosti i stvaranja multipolarnosti.

Američki poraz na glasanju u UN je dokaz da je u međunarodnim odnosima prošlo vreme jednostranog odlučivanja, nametanja sopstvenog ćefa drugima, pa i uslovljavanja s “najvišeg mesta”. Ostaje, međutim, da se slično dogodi i u unutrašnjim odnosima mnogih zemalja, a gde se upravo razmahuju snage koje forsiraju te globalne prevaziđenosti. Nećemo valjda dozvoliti da svet ispadne bolji od nas koji ga “suvereno” kritikujemo za sve što nas, u našim zastranjivanjima, balansiranjima ili nesnalaženjima, snalazi.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda

    Premijerka Srbije Ana Brnabić dala je poslednjih dana nekoliko rutinskih izjava i intervjua, ali je, za one koji i dalje tragaju za njenom osnovnom koncepcijom razvojne politike, najzanimljiviji insert iz njenog razgovora sa urednikom Blica Rankom Pivljaninom (12. decembra).

  • Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak

    U poslednjem, novembarskom broju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) skreće se pažnja na činjenicu da najnoviji MMF-ov pregled svetskih ekonomskih kretanja donosi za iduću godinu niz optimističnih poruka i pozitivnih iznenađenja – to jest, da globalna ekonomija hvata zalet i da oporavak ide željenim pravcem i intenzitetom, stimulisan investicijama, trgovinom i industrijskom proizvodnjom.

  • Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja

    Zemlje koje imaju suficite u razmeni sa svetom moraju da ih ulože u inostranstvu. Zašto ne kod kuće? To nije pitanje lišeno smisla, ali onda naravno ne bi bilo tih suficita.

  • Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda

    Nakon ovogodišnje strahovite suše bilo je jesenas različitih procena o visini štete koju je pretrpela naša poljoprivreda.

  • Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam

    Svekolika borba protiv svakojakih ekstremizama trpi istrajne i dalekosežne poraze protiv samo jednog od njih – sistemskog ekstremizma. Gotovo sva ustrojstva su omogućila da minimalna manjina maksimalizuje svoju premoć, ekonomsku, a sve više i političku, nad većinom savremenika – uveravaju internacionalni i nacionalni istraživači.

  • Julijana Mojsilović: Populizam na dve stolice Julijana Mojsilović: Populizam na dve stolice

    Kad je Hojt Ji, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, za savet Srbiji iskoristio domaću poslovicu da se ne može sedeti na dve stolice – pogotovu toliko udaljene, dodao je – reakcije ovde bile su, kao i obično, preterane.

  • Vladimir Gligorov: Dva populizma Vladimir Gligorov: Dva populizma

    Najviše je ekonomskih istraživanja populizma u Latinskoj Americi. Ovo i zato što je na tom iskustvu nastao i takozvani Vašingtonski konsenzus (Williamson 1990), koji je posebno predmet kritike ekonomista i komentatora na levici, mada ne samo njih.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw