31.12.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Preporuka iz UN

Momčilo Pantelić: Preporuka iz UN
Osim što se merkaju preko nišana, Donald Tramp i Kim Džong Un su iznenada postali rivali i u jednoj specifičnoj, takođe nepoželjnoj, strateškoj disciplini: ko će više članica Saveta bezbednosti UN da okrene protiv sebe.

Dinastija Kim je u tom pogledu svetski šampion, sa desetak joj izrečenih sankcija zbog nuklearnih provokacija, ali se ovih dana njenim rekordima malkice približio šef Bele kuće kad je “bitku za Jerusalim” izgubio sa 14:1 (veto).

Zbog priznavanja Jerusalima (uprkos pravima Palestinaca i međunarodnom usklađivanju) za prestonicu Izraela, Vašington je morao da pretrpi još jedan težak glasački udarac. U Generalnoj skupštini se protiv takvog njegovog poteza izjasnilo 128 država, dok ga je podržalo svega devet. Uzdržanih je bilo 35, a predstavnici 21 zemlje se nisu ni pojavili na zasedanju.

I ranije je, doduše, Amerika ostajala usamljena u izjašnjavanjima o izraelsko-palestinskim sporovima, ali je ovoga puta u ćošak skrajnuta, uprkos pretnjama koje je uputila praktično celom svetu. Tramp i ambasadorka Niki Hejli su, naime, upozorili članice UN da će “zapamtiti ko je glasao protiv nas”, kao i da sledi uskraćivanje američke finansijske pomoći “nezahvalnicima”, pa i smanjenje doprinosa svetskoj organizaciji.

Sugerisana je logika: nećemo više da ulažemo u vas, a da vi radite protiv nas. Ili, kako je u svom stilu poručio Tramp: “Glasajte protiv nas, više ćemo uštedeti”.

Zazvučalo je kao nova vrsta sankcija – za nepodobnost u izjašnjavanju o međunarodnim pitanjima na globalnoj sceni. Već je saopšteno da će Amerika za 285 miliona dolara smanjiti finansiranje Ujedinjenih nacija, u čiji je prošlogodišnji budžet uložila 1,2 milijarde dolara.

A sasecanja pomoći SAD inostranstvu predviđena su i pre izjašnjavanja u UN o vašingtonskom iskoraku prema Jerusalimu. Čini se čak da je ishod glasanja poslužio prvenstveno kao novi “dokaz” da je opravdano što se ti prilozi iz nacionalnog budžeta umanjuju za trećinu.

Zanimljivo je da se i ovom prilikom pomenulo oslanjanje na suverenitet. Konzervativci u Americi istrajno smatraju da je “previše nacionalnog suvereniteta preneto na UN, od kojih nema vajde”, a i Hejli je istakla da niko nema pravo da osporava suverenu odluku SAD o Jerusalimu.

Praktikovanje suverenosti je poodavno, međutim, vrlo relativna stvar u sve većim dozama globalne međuzavisnosti i lokalne samobitnosti. Nije se oprljila samo Amerika u UN. Zbog “suverenog” samoopredeljivanja Krima za pripajanje Rusiji, Moskva trpi sankcije Zapada, a zbog kršenja prava na tom poluostrvu protiv nje je takođe nedavno izglasana rezolucija UN (“za” 70 država, “protiv” 26, uzdržanih 76, a 21 odsutna)…

U oba slučaja, i jerusalimskom i krimskom, izjasnila se i Srbija. U prvom, sa EU i većinom sveta – protiv američkog poteza, a u drugom – mimo celog Zapada, u znak podrške Rusiji. Ili: jednom u skladu sa EU ka čijoj integraciji težimo, jednom u prilog Rusiji koja (s pravom veta) podržava integritet Srbije (s Kosovom kao pokrajinom), a oba puta suprotno opredeljenjima SAD.

Balansiranje kojim se formalno dičimo i kad ga ne ostvarujemo sve teže uspeva i znatno važnijim igračima. Nemačka kancelarka je suvereno preterala kad je “širom otvorila vrata” migrantima, pa se stoga oteglo formiranje nove koalicione vlade.

EU je sankcijama zapretila Poljskoj zbog praktikovanja suverenosti – skrnavljenjem načela nezavisnosti sudstva. Naum neće proći jer će suverena Mađarska, kako je najavljeno, onemogućiti postizanje neophodnog konsenzusa.

Katalonci bi da dobiju suverenu državu, ali je to protivno Ustavu Španije i nema ničiju zvaničnu potporu spolja. Madrid je, istovremeno, “suvereno” preterao s represivnim merama.

Tribunal u Hagu se zatvorio sakupivši više dokaza o zločinima na prostoru bivše SFRJ nego što je doprineo, prema optimističkim očekivanjima, međunacionalnom pomirenju, pred kojim se isprečio i zid “suverenih” procena da su uvek više krivi “drugi”. Masa koja je suvereno izglasala izlazak Britanije iz EU sada se prilično kaje jer uviđa da bi gubitak mogao da bude veći od dobitka.

Suvereno i Rusi i Kinezi održavaju svojevrsne unutrašnje unipolarnosti dok svrgavaju unipolarnost (SAD) u globalnim odnosima. Misli Si Đinpinga su uvršćene u statut KPK, čime je on postao verovatno najmoćniji tamošnji lider posle Mao Cedunga, a Vladimir Putin računa da bude ponovo izabran za predsednika iako je, ovako ili onako, na vlasti od 2000, što su “uzleti” kakvi se nisu očekivali u ovom veku ubrzanih prolaznosti i stvaranja multipolarnosti.

Američki poraz na glasanju u UN je dokaz da je u međunarodnim odnosima prošlo vreme jednostranog odlučivanja, nametanja sopstvenog ćefa drugima, pa i uslovljavanja s “najvišeg mesta”. Ostaje, međutim, da se slično dogodi i u unutrašnjim odnosima mnogih zemalja, a gde se upravo razmahuju snage koje forsiraju te globalne prevaziđenosti. Nećemo valjda dozvoliti da svet ispadne bolji od nas koji ga “suvereno” kritikujemo za sve što nas, u našim zastranjivanjima, balansiranjima ili nesnalaženjima, snalazi.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Nadežda Gaće: U susret prošlosti Nadežda Gaće: U susret prošlosti

    Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

    Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side