Momčilo Pantelić: Premijerni test za lidera
17.04.2016 Beograd

Momčilo Pantelić: Premijerni test za lidera

Momčilo Pantelić: Premijerni test za lidera
Dok se mi i Amerikanci bakćemo predizbornim kampanjama, svet u celini obuzet je potragom za osobom od koje se očekuje da može da predstavlja sve nas, ma koliko bili različiti. Odlike su joj: dokazani liderski kvaliteti, zamašno međunarodno iskustvo, efikasna diplomatska i komunikacijska (na više jezika) umešnost, jasne ideje o reorganizaciji sistema u prilog održivom razvoju, miru, stabilnosti i ljudskim pravima.

Dotični je, uz to, izrazito nezavisna ličnost. Sa autoritetom dovoljno snažnim da velike i male sile nagna da blagovremeno deluju za opšte dobro i da ujedno izdrži iskušenja rastuće multipolarnosti sveta.

Potraga za ovakvim likom liči na nemoguću misiju, ali to nije omelo predsedavajućeg Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija, Mogensa Liketofta da navedeni zbir vrlina uvrsti u kriterijume za izbor sledećeg generalnog sekretara te organizacije. Iskusni danski diplomata svesno je lansirao ideal nedostižan savremenim kadrovima, ali se njegove preporuke uklapaju u sve šira nastojanja za okrepljenje ideala Ujedinjenih nacija, pa i za njihovu modernizaciju koja obuhvata i način biranja “čoveka broj jedan svetske diplomatije”.

Upravo je, prvi put, počelo obavezno javno, globalno testiranje kandidata za budućeg generalnog sekretara UN. Za razliku od prethodnika, koji su mahom bili posvećeni lobiranju i drugim diskretnim radnjama, sadašnji takmaci moraju da predstave svoje programe i kompetentnoj i najširoj javnosti.

Prema utvrđenoj proceduri, nastupaju po dva sata u Generalnoj skupštini, gde se posle podnetih referata podvrgavaju, takođe pred televizijskim kamerama, propitivanju u kojem pored predstavnika 193 članice UN učestvuje i poneko iz nevladinog sektora. Izvan dvorane odgovaraju na novinarska, kao i na pitanja koja tvituju radoznalci sa raznih strana planete, a potom nastavljaju napore za pridobijanje što masovnije podrške. Druga runda je predviđena za jun, do kada bi u arenu mogli da uskoče ovi rivali.

Scene podsećaju na klasične političke izbore, ali nisu izbori. U ovim prilikama niti iko glasa, niti će iko biti izglasan.

Do stvarnog kandidata za generalnog sekretara UN dolazi se, prema Povelji, prethodnim dogovorom pet stalnih članica Saveta bezbednosti (SAD, Rusija, Britanija, Francuska i Kina) koje se pravom veta štite od preglasavanja. Tek njihov usaglašeni predlog daje Generalnoj skupštini mogućnost da u tom pogledu stvarno glasa, što znači – i izglasa.

Iako odlučujuća uloga velike petorke ostaje neokrnjena, i ona je na delikatnom testu. Ukoliko se u palati na Ist riveru nekako ispostavi ubedljiva većinska podrška jednom kandidatu, svakoj članici Saveta će biti teško da takvo opredeljenje sasvim ignoriše – kažu zastupnici demokratizacije UN.

Umnožavanja kriza i strateških nadgornjavanja po svetu mogla bi dramatizuju proces probiranja naslednika Ban Ki-Muna, kome mandat ističe kad i ovoj godini. I to baš proces u kojem bi, prema regionalnom redosledu, mesto generalnog sekretara trebalo prvi put da pripadne političaru iz još vrlo tranzicionih bivših komunističkih ustrojstava istočne i centralne Evrope.

Čak polovinu od osmoro dosad registrovanih kandidata čine reprezenti država sa prostora nekadašnje SFRJ – Vesna Pusić (Hrvatska), Igor Lukšić (Crna Gora), Srđan Kerim (Makedonija), Danilo Tirk (Slovenija) i u utorak predloženi Vuk Jeremić (Srbija). Zašto svih šest bivših federativnih republika nisu hrupile sa zajedničkim favoritom, uverene da će ih ravnopravno zastupati? Izostanak takvog ishoda, čini se, smanjuje izglede svakog od pomenutih, jer ko nije za komšije, nije ni za druge.

Iz zone postkomunizma kao favorit se pominje Irina Bokova (Bugarska), a priliku za sebe traži i Natalija German (Moldavija). Ali, sve njih mogle bi da zabrinu kandidature izvan “ovih krajeva” – Helen Klark (Novi Zeland) i Antonija Gutereša (Portugal) jer nagoveštavaju da su moguća odstupanja od redosleda po regionima, pogotovu ako se pokaže da se istočni i nekad nesvrstani Evropljani ponašaju kao rogovi u vreći.

Sve je više zahteva, ujedno, da mesto generalnog sekretara prvi put posle osam muškaraca zauzme jedna žena. Za takav “prevrat” se, pored niza pokreta za rodnu ravnopravnost, dosad izjasnilo 56 članica UN, među kojima je i Nemačka (čiju kancelarku Angelu Merkel pristalice “jakog autoriteta” pominju kao lidera najpribližnijeg Liketoftovom “idealnom portretu”).

Spoj regionalnog i rodnog pristupa ide u prilog izboru kandidatkinje iz bivše istočne Evrope (kojih je tri od osmoro sadašnjih konkurenata). Zašto među njima nema i Srpkinje? Odgovor možda može da se potraži u okolnosti da ovdašnji džentlmeni, kojima je “sve ravno do Kosova”, nisu prilježni ni u primeni prigodnog pravila “dame imaju prednost”.

Relativnu spremnost da dami daju prednost pokazuju, prema dostupnim izveštajima, pet stalnih članica Saveta bezbednosti. Na čelu svih tih sila su muškarci, pa dok kandidati za genseka UN prolaze kroz testiranja i ovi lideri su na vanrednom ispitu – iz džentlmenstva. Polože li ga, a to će se nazreti u julu, donekle će ublažiti utisak da su svet uvalili u previše “muške igre”…

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Kristalna noć Mijat Lakićević: Kristalna noć

    Kristalna noć, poznato je iz istorije, zbila se 9. novembra 1938, kada su nacisti razbijali izloge jevrejskih radnji u Nemačkoj. Noć u ponedeljak 3. maja – mada ne kao početak nego kao završni čin – kristalno jasno je pokazala da su građani Srbije postali neka vrsta “modernih Jevreja” čije su, ne izloge nego živote, razbijale grupe razularenih bandita.

  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

  • Vladimir Gligorov: Izvoz kao izlaz Vladimir Gligorov: Izvoz kao izlaz

    Ukoliko bi, recimo, srpska privreda udvostručila proizvodnju za izvoz, ne bi trebalo da bude teško naći kupce. Stvarni problem jeste povećanje proizvodnje, naravno, potrebnog kvaliteta i po postojećim cenama. I jedno i drugo može da bude i jeste problem srpske privrede, ali i drugih balkanskih privreda.

  • Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu

    Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji.

  • Momčilo Pantelić: Korona-triler Momčilo Pantelić: Korona-triler

    Kad se neko zlo izrodi na Istoku, a najveće žrtve odnese na Zapadu, je li to dovoljno za novi Hladni rat? Ovako uprošćena strateška nedoumica razmahala se po svetu povodom pandemije koja se začela u Kini, a dosad najviše ojadila Evropu i Ameriku.

  • Mijat Lakićević: Dijalog u paklu... Mijat Lakićević: Dijalog u paklu...

    Sportski ideolog Nebojša Čović izjavio je pre neki dan da je “Crvena zvezda narodski klub”, te da je kao takva “prethodnih godina odlično predstavljala državu Srbiju, glavni grad Beograd i region”.

  • Dimitrije Boarov: Varljive prognoze Dimitrije Boarov: Varljive prognoze

    Valjda iz predizbornih razloga, predsednik Aleksandar Vučić poslednjih dana uporno ponavlja da će Srbija u ekonomskom pogledu sjajno izaći iz korona-krize s “najboljim rezultatom u Evropi” kad je reč o stopi rasta BDP-a.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side