30.07.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Pregrejani Vašington

Momčilo Pantelić: Pregrejani Vašington
Dok se istrajno protivi međunarodnom dogovoru o smanjivanju zagrevanja planete, Donald Tramp se suočava sa usijavanjem političke atmosfere neposredno oko sebe.

Da paradoks bude veći, kao glavni razlog za takvu “klimatsku rokadu” ispostavlja se još jedan, još neobičniji, bumerang efekat: Hladni rat u kojem je Amerika pobedila na globalnom frontu, sada se reinkarnira – unutar nje.

Odnosi Bele kuće s Kremljem sada dele Ameriku gotovo kao svojevremeno svet. U toku je sijaset službenih i medijskih istraga da se nekako utvrdi da li se Rusija zaista umešala u američke izbore, kako sugerišu vašingtonske obaveštajne centrale i opozicija, doprinela da Tramp pobedi Hilari Klinton, a time i preusmeri spoljnu politiku jedine supersile. Zvaničnici obeju država takve slutnje pobijaju kao insinuacije usmerene ka delegitimizaciji aktuelne američke vlasti i sprečavanju planiranog poboljšanja njihovih bilateralnih odnosa.

Bilo kako kome drago, tek Amerika podseća na tranzicione zemlje u kojima spoljno “burgijanje” bitno utiče na unutrašnje poretke. Nižu se ostavke i smene u Trampovoj administraciji, kao i preslišavanja njenih članova, mahom zbog polemičnih veza s Rusijom ili nedovoljne efikasnosti u dokazivanju ispravnosti vladajućeg kursa. Upravo je stoga ostavku podneo portparol Bele kuće Šon Spajser, a pred senatskim komitetom za obaveštajni rad svoju nevinost u kontaktima s Rusima nastojao je da dokaže Trampov zet i savetnik Džared Kušner.

U medijima se šire verzije da je šef Bele kuće nezadovoljan radom i specijalnog istražitelja u ovim slučajevima, bivšeg direktora FBI, Roberta Milera i ministra pravosuđa Džefa Sešnsa, a da je Stejt department, na čijem je čelu Reks Tilerson, nezadovoljan “sužavanjem operativne nadležnosti” unutar administracije. Nagoveštava se nastavak kadrovskih promena pri vrhu.

Posebnu pažnju privukao je izveštaj Vašington posta da je, u rastućim neizvesnostima, iako sklon nepredvidljivosti, Tramp zatražio od stručnog tima da mu precizira kakvi su dometi predsedničkog prava na davanje “pardona”, izuzimanja pojedinih ličnosti od odgovornosti pred zakonom za eventualna nepočinstva. Pošto je u jednom od tvitova lider naglasio da ima “kompletnu moć pardoniranja”, postavilo se pitanje – da li nju može da primeni i na samog sebe?

Većina eksperata se tim povodom, krajnje neobičnim za ozbiljnu zemlju, saglasila u nekoliko stvari. Prvo, da je cela stvar unutar “sive zone” jer nigde nije striktno obrađena. Drugo, da je bez presedana jer se niko dosad tim povodom nije obratio sudu na merodavnu procenu. Treće, nije u duhu sistema koji se zasniva na principu da niko ne može da bude sam sebi sudija. I četvrto, čak i ako bi se neko upustio u tu avanturu, ne bi sprečio impičment, parlamentarno suđenje koje može da dovede do ostavke predsednika, kao ni suđenja po saveznim državama SAD u slučajevima za koje su nadležni njihovi organi.

Trampovi saradnici kažu da je priča iskonstruisana. I da on ne razmišlja o takvim vrstama preduhitrujućih pomilovanja koja bi obuhvatala i članove njegove, biznisu posvećene porodice, koje je on instalirao na važna mesta političkog odlučivanja o nacionalnoj sudbini.

U međuvremenu se dodatno rasplamsalo natezanje oko pristupa Rusiji. Dok je ovaj tekst išao u štampu, prognoziralo se da će parlament (Kongres) “sigurno” proširiti sankcije Rusiji, zavedene zbog njene amputacije dela Ukrajine.

Ovakva odluka bi još više vezala ruke Trampu u ostvarivanju proklamovanih težnji za poboljšanje odnosa s Moskvom. Evropa već negoduje jer bi bila kolateralno oštećena, pošto bi pomenuto američko proširivanje sankcija kočilo realizaciju gasnog aranžmana s Rusijom, zvanog Severni tok 2, pa najavljuje otpor kaznenom kursu Vašingtona.

Bude li se sve dogodilo kako je ovde predočeno, pokazalo bi se da iz tekućih nadgornjavanja svi gube. Ako je Rusija zaista doprinela usponu Trampa, uvideće da je to bilo kontraproduktivno i povećalo njene ekonomske teškoće. A Tramp već ispašta što je Vladimira Putina isticao kao “pravog lidera”, znatno boljeg od Baraka Obame, pa sada mora s mukom da dokazuje da je tako pričao samo zarad izbornih poena.

Predstoji, rekao bih, novo veliko prestrojavanje u američko-ruskim odnosima, s mogućnim teškim posledicama po EU. Svima koji se u tom trouglu nalaze, među kojima je i Srbija, biće otežano da se pridržavaju principa “pomoz’ bože na sve četiri strane” (pogotovu što se kao četvrta strana ustoličuje sve ambicioznija Kina).

Svet kao da počinje da liči na davnu opasku Vinstona Čerčila o Rusiji, da je ona “zagonetka uvijena u misteriju unutar enigme”. Što se više svakojaki lideri, pa i ovde, trude da dokažu kako ova definicija ne važi za njih, sve se više, praktično, u nju uklapaju.

Trampu bi, pritom, pripala karakteristika da je “nepredvidljivost umotana u neizvesnost unutar nedokučivosti” – uopšte, a naročito u odnosima s Rusijom. Otuda i pregrejanost Vašingtona dok se njime širi atmosfera nalik unutrašnjem hladnom ratu, kakva se oseća i u mnogim tranzicionim prestonicama, čak i kad njihovi lideri propovedaju da su garanti mira i stabilnosti.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti

    Ivica Dačić je zapretio da će promeniti zvanično, za Srbiju, ime Makedonije u Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, “kako je zove ceo svet”, kaže on. Ovo drugo nije tačno, ali nije zapravo preterano važno.

  • Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost

    Šta znači kada se kaže da je država pred bankrotstvom? I kako se to ispoljava? Jedan je slučaj kada vlasti cene da je bolje da ne izvršavaju obaveze prema poveriocima nego da dodatno oporezuju.

  • Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci

    Nakon isprazne rasprave o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u Skupštini Srbije, postavlja se krupno pitanje – zašto ova prilika nije iskorišćena da se doista utvrdi čemu služi prohibicija prometa obradivog zemljišta kojoj će biti izloženi državljani zemalja članica Evropske unije i zašto se baš njima, faktički, u narednih deset godina zabranjuje da učestvuju u neminovnom procesu ukrupnjavanja poseda u zemlji u kojoj prosečan vlasnik ima njivu od samo četiri hektara?

  • Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini

    Laban oprostio Polovini što ga je tukao. Ovaj “njuznetovski” naslov u Srbiji više nikog ne bi iznenadio. Likovi iz Kovačevićevih crnih komedija vaskrsavaju na naše oči, življi nego ikad.

  • Dimitrije Boarov: Koska je bačena Dimitrije Boarov: Koska je bačena

    Nakon što je šef delegacije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf završio svoju “tehničku posetu” Beogradu, Fiskalni savet je izašao u javnost sa svojom analizom fiskalnih kretanja u našoj zemlji ove godine, a tim povodom Pavle Petrović, šef Saveta, izjavio je krajem prošle sedmice da “postoji prostor za povećanje penzija i plata u javnom sektoru u 2018. i to do pet odsto u proseku, što odgovara rastu BDP-a” (Tanjug, 28. septembra).

  • Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast

    Protekle sedmice su čak i listovi u kojima pršte napisi o mnogobrojnim uspesima i privrednim pobedama širom naše zemlje bili prinuđeni da prenesu bankarske procene da je nerealno očekivati da će Srbija ove godine dostići planiranu i projektovanu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od tri odsto u odnosu na prošlu godinu (kada je ostvarena stopa rasta od 2,8 odsto).

  • Mijat Lakićević: Vulin i Vukašin Mijat Lakićević: Vulin i Vukašin

    Gase se Novine Vranjske. Stojte galije carske.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side