30.07.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Pregrejani Vašington

Momčilo Pantelić: Pregrejani Vašington
Dok se istrajno protivi međunarodnom dogovoru o smanjivanju zagrevanja planete, Donald Tramp se suočava sa usijavanjem političke atmosfere neposredno oko sebe.

Da paradoks bude veći, kao glavni razlog za takvu “klimatsku rokadu” ispostavlja se još jedan, još neobičniji, bumerang efekat: Hladni rat u kojem je Amerika pobedila na globalnom frontu, sada se reinkarnira – unutar nje.

Odnosi Bele kuće s Kremljem sada dele Ameriku gotovo kao svojevremeno svet. U toku je sijaset službenih i medijskih istraga da se nekako utvrdi da li se Rusija zaista umešala u američke izbore, kako sugerišu vašingtonske obaveštajne centrale i opozicija, doprinela da Tramp pobedi Hilari Klinton, a time i preusmeri spoljnu politiku jedine supersile. Zvaničnici obeju država takve slutnje pobijaju kao insinuacije usmerene ka delegitimizaciji aktuelne američke vlasti i sprečavanju planiranog poboljšanja njihovih bilateralnih odnosa.

Bilo kako kome drago, tek Amerika podseća na tranzicione zemlje u kojima spoljno “burgijanje” bitno utiče na unutrašnje poretke. Nižu se ostavke i smene u Trampovoj administraciji, kao i preslišavanja njenih članova, mahom zbog polemičnih veza s Rusijom ili nedovoljne efikasnosti u dokazivanju ispravnosti vladajućeg kursa. Upravo je stoga ostavku podneo portparol Bele kuće Šon Spajser, a pred senatskim komitetom za obaveštajni rad svoju nevinost u kontaktima s Rusima nastojao je da dokaže Trampov zet i savetnik Džared Kušner.

U medijima se šire verzije da je šef Bele kuće nezadovoljan radom i specijalnog istražitelja u ovim slučajevima, bivšeg direktora FBI, Roberta Milera i ministra pravosuđa Džefa Sešnsa, a da je Stejt department, na čijem je čelu Reks Tilerson, nezadovoljan “sužavanjem operativne nadležnosti” unutar administracije. Nagoveštava se nastavak kadrovskih promena pri vrhu.

Posebnu pažnju privukao je izveštaj Vašington posta da je, u rastućim neizvesnostima, iako sklon nepredvidljivosti, Tramp zatražio od stručnog tima da mu precizira kakvi su dometi predsedničkog prava na davanje “pardona”, izuzimanja pojedinih ličnosti od odgovornosti pred zakonom za eventualna nepočinstva. Pošto je u jednom od tvitova lider naglasio da ima “kompletnu moć pardoniranja”, postavilo se pitanje – da li nju može da primeni i na samog sebe?

Većina eksperata se tim povodom, krajnje neobičnim za ozbiljnu zemlju, saglasila u nekoliko stvari. Prvo, da je cela stvar unutar “sive zone” jer nigde nije striktno obrađena. Drugo, da je bez presedana jer se niko dosad tim povodom nije obratio sudu na merodavnu procenu. Treće, nije u duhu sistema koji se zasniva na principu da niko ne može da bude sam sebi sudija. I četvrto, čak i ako bi se neko upustio u tu avanturu, ne bi sprečio impičment, parlamentarno suđenje koje može da dovede do ostavke predsednika, kao ni suđenja po saveznim državama SAD u slučajevima za koje su nadležni njihovi organi.

Trampovi saradnici kažu da je priča iskonstruisana. I da on ne razmišlja o takvim vrstama preduhitrujućih pomilovanja koja bi obuhvatala i članove njegove, biznisu posvećene porodice, koje je on instalirao na važna mesta političkog odlučivanja o nacionalnoj sudbini.

U međuvremenu se dodatno rasplamsalo natezanje oko pristupa Rusiji. Dok je ovaj tekst išao u štampu, prognoziralo se da će parlament (Kongres) “sigurno” proširiti sankcije Rusiji, zavedene zbog njene amputacije dela Ukrajine.

Ovakva odluka bi još više vezala ruke Trampu u ostvarivanju proklamovanih težnji za poboljšanje odnosa s Moskvom. Evropa već negoduje jer bi bila kolateralno oštećena, pošto bi pomenuto američko proširivanje sankcija kočilo realizaciju gasnog aranžmana s Rusijom, zvanog Severni tok 2, pa najavljuje otpor kaznenom kursu Vašingtona.

Bude li se sve dogodilo kako je ovde predočeno, pokazalo bi se da iz tekućih nadgornjavanja svi gube. Ako je Rusija zaista doprinela usponu Trampa, uvideće da je to bilo kontraproduktivno i povećalo njene ekonomske teškoće. A Tramp već ispašta što je Vladimira Putina isticao kao “pravog lidera”, znatno boljeg od Baraka Obame, pa sada mora s mukom da dokazuje da je tako pričao samo zarad izbornih poena.

Predstoji, rekao bih, novo veliko prestrojavanje u američko-ruskim odnosima, s mogućnim teškim posledicama po EU. Svima koji se u tom trouglu nalaze, među kojima je i Srbija, biće otežano da se pridržavaju principa “pomoz’ bože na sve četiri strane” (pogotovu što se kao četvrta strana ustoličuje sve ambicioznija Kina).

Svet kao da počinje da liči na davnu opasku Vinstona Čerčila o Rusiji, da je ona “zagonetka uvijena u misteriju unutar enigme”. Što se više svakojaki lideri, pa i ovde, trude da dokažu kako ova definicija ne važi za njih, sve se više, praktično, u nju uklapaju.

Trampu bi, pritom, pripala karakteristika da je “nepredvidljivost umotana u neizvesnost unutar nedokučivosti” – uopšte, a naročito u odnosima s Rusijom. Otuda i pregrejanost Vašingtona dok se njime širi atmosfera nalik unutrašnjem hladnom ratu, kakva se oseća i u mnogim tranzicionim prestonicama, čak i kad njihovi lideri propovedaju da su garanti mira i stabilnosti.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”? Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”?

    “Prima socijalnu pomoć 7.000 dinara i nema šta da jede, a uplatio stranci 650.000 dinara” – ovako su 2015. godine izveštavali mediji o donatoru SPS.

  • Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina

    Pre 200 godina objavljena su Načela političke ekonomije Davida Rikarda. Savremeni, u smislu današnji, interes je najviše za njegovo zalaganje za slobodnu trgovinu. I uopšte, za njegovu teoriju spoljne trgovine.

  • Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu

    Iako štrajk u fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija u Kragujevcu, zbog doista niskih plata zaposlenih (nižih od srpskog proseka) traje tek desetak dana, već sada je jasno da je otvoren veliki privredni problem Srbije koji neće biti ni brzo ni jeftino rešen i koji će zagorčati život ne samo novoj-staroj vladi, na čelu s premijerkom Anom Brnabić, nego i mnogim poreskim obveznicima države.

  • Aleksandar Simić: Nekad i sad Aleksandar Simić: Nekad i sad

    Mislim da nisam još pošao ni u osnovnu školu, kada sam prvi put osetio duboku nostalgiju za "dobrim starim vremenima".

  • Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje

    “Ekonomska situacija u Srbiji se dramatično popravila od usvajanja ekonomskog programa” koji podržava MMF stendbaj sporazumom.

  • Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena

    Na pragu žetve pšenice i sa početkom prikupljanja ovogodišnjeg roda malina ponovo je pokrenuto pitanje po kojim cenama će se moći prodati ova dva od tri najvažnija poljoprivredna proizvoda Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Kako povećati ulaganja Vladimir Gligorov: Kako povećati ulaganja

    Ukupna proizvodnja jedne zemlje, merena bruto domaćim proizvodom BDP, jednaka je njenoj ukupnoj upotrebi koja se sastoji od potrošnje, ulaganja i neto izvoza (izvoz minus uvoz robe i usluga).

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side