Momčilo Pantelić: Poredak a la kart
30.12.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

Momčilo Pantelić: Poredak a la kart
Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

Za tili čas je raširio toliku nervozu, da je ona zahvatila i njega, pa se odrekao uživanja u ličnoj rezidenciji na Floridi i latio se “dežurstva” u Beloj kući. Na takvo “žrtvovanje” primoralo ga je žestoko uzvraćanje na tri njegova ključna strateška poteza.

Zbog “trgovinskog rata” koji je poveo s Kinom, naglo su posrnule berze i izazvale strepnje od reprize globalne finansijske krize. Nesloga sa zakonodavcima oko njegovog zahteva da se odobri pet milijardi budžetskih dolara za dogradnju antiimigrantskog zida na granici s Meksikom dovela je do privremene blokade administracije. A tviter najavom povlačenja oko 2.200 vojnika iz Sirije i 7.000 iz Avganistana rasrdio je spoljne partnere na tim frontovima i doživeo da mu promptno podnesu ostavke šef Pentagona Džejms Matis i specijalni izaslanik u globalnoj koaliciji protiv terorističke Islamske države Bret Mekgurk.

Ta tri naizgled nepovezana čina čine jedinstvenu tročinku. Zajedničko im je to što su sastavni delovi Trampovog gesla “Amerika pre svega”, pod kojim se često zanemaruje celina komplikovanih zbivanja, odakle sledi bumerang-efekat.

Odluka o povlačenju jedinica iz Sirije je najilustrativnija. Tramp je u pravu kad kaže da bi neko ko “vojnike žive vraća kući bio najpopularniji heroj”, a da je on izložen kritici, ali niko mu i ne zamera što vraća žive vojnike. Prebacuje mu se što je odluku doneo po svom “ćefu”, bez konsultacija sa saveznicima na poprištu i najbližim, resorno nadležnim saradnicima, čime ih je sve doveo u krajnje neugodan položaj.

Ujedno, dao je “božićni poklon” neprijateljima na frontu – Rusiji, Iranu i sirijskom lideru Bašaru el Asadu, od kojih je, svako na svoj način, pozdravio američko povlačenje. A ostavio “na cedilu” ne samo evropske nego i kurdske saborce, koji bi sada mogli da budu izloženi ofanzivi iz Turske, odakle ih gone kao podrivače njene nacionalne bezbednosti.

Kao samozvani demonter postojećeg “po Ameriku nepravednog poretka”, gde ona “plaća više nego što dobija zauzvrat”, Tramp kao da ustoličuje novo ustrojstvo koje bi se moglo nazvati poredak “a la kart”, u kojem od međunarodnog prava, grupnih sporazuma i dobrih običaja za sebe probira ono što mu odgovara po trenutnom ukusu i ceni, a nipodaštava ostalo. I nije u tome usamljen. Slično rade i druge sile, samo na nešto manje upadljiv način, kao Kina, koja je počela da propoveda svoj društveni model po novom “putu svile” i izvan njega ili po višoj ceni, kao Rusija, na primer, koja trpi sankcije zbog amputacije dela Ukrajine.

I male zemlje bi da se “ogrebu”. I odavde se prianja na poredak “a la kart”. Naše vlasti, i mediji koje kontrolišu, uporno zameraju Zapadu, ka kojem zvanično hrlimo, da nam otežava priključivanje iako se odande insistira na poštovanju važećih pravila za učlanjenje u klub. Mi bismo, zapravo, u EU, ali po našem “meniju”, koji članice ne mogu da svare.

Tramp je u pismima Aleksandru Vučiću i Hašimu Tačiju ponudio da ih ugosti u Beloj kući ako postignu “istorijski sporazum”. Obe poruke su podsticajne i prilično opsežne, da bi se poverovalo da ih je pozivar, poslovično opredeljen za kratko tekstovanje, lično ispisao. Takva pretpostavka donekle mu ide u korist jer demantuje tvrdnje da se on ni sa kim ne konsultuje. Sugeriše i da oko njega ima ljudi koji će se založiti da mu dovedu rečene goste, probrane “a la kart”, s valjda većim izgledima na uspeh nego kad se na neutralnom terenu gostio s nuklearnim Kim Džong Unom.

Pojedinim posmatračima za oko je zapala takoreći vremenska koincidencija između slanja tih pisama i objave namere da povuče vojnike iz Sirije. Slute da bi to moglo da znači da je postignut dogovor da Rusiji pripadne Sirija (ne baš toliko kao Krim), a Americi zapadni Balkan. Ma nije valjda...

A gde je tu EU? Prisećam se kako je odavde 1990-ih sročeno da rastakanje SFRJ ne može da reguliše “jalova” Evropa već samo SAD i Rusija. Tražili ste, videli ste.

Sada bismo mi u EU, ali kao da su i Vašington i Moskva zapeli da je razglave. U njihovim strategijama “a la kart” za sebe probiraju iste aktere, evrofobe, evroskeptike.

Ovaj prilično evrofiličan prostor, sa srpskim izuzetkom od opredeljenosti za NATO, poseban im je izazov. Obe sile bi da ga pridobiju za sebe i dodatno mu iskomplikuju ulazak u EU, koja je ionako pod pojačanim dejstvom stvaranja poretka “a la kart”. U kojem sve više članica teži da sebe izuzme od jedinstvenih pravila i ne zalaže se za skoro proširivanje sadašnjeg sastava.

Između sila koje nas hoće za sebe i zajednice kojoj zvanično težimo, a u kojoj trenutno više nema mesta – šta da radimo i čemu da se nadamo? Nema mesta panici. Sve bitno će se rasplesti, mislim, mahom mimo nas. Na nama je da postanemo realniji, sebi i drugima jasniji nego što smo sada. Pa i da se u opštem probiranju “a la kart” najzad, nekim čudom, i nama nešto posreći.Anćor

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

  • Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu

    Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji.

  • Mijat Lakićević: Dijalog u paklu... Mijat Lakićević: Dijalog u paklu...

    Sportski ideolog Nebojša Čović izjavio je pre neki dan da je “Crvena zvezda narodski klub”, te da je kao takva “prethodnih godina odlično predstavljala državu Srbiju, glavni grad Beograd i region”.

  • Momčilo Pantelić: Korona-triler Momčilo Pantelić: Korona-triler

    Kad se neko zlo izrodi na Istoku, a najveće žrtve odnese na Zapadu, je li to dovoljno za novi Hladni rat? Ovako uprošćena strateška nedoumica razmahala se po svetu povodom pandemije koja se začela u Kini, a dosad najviše ojadila Evropu i Ameriku.

  • Momčilo Pantelić: Obični, a vrlo važni Momčilo Pantelić: Obični, a vrlo važni

    Pandemijska kriza uzdrmala je hijerarhiju autoriteta. Odjednom smo uvideli da nam životi neposredno više zavise od dotad nepoznatih nam raznovrsnih “majstora svog zanata” nego od svakojakih političkih usmerivača naših sudbina.

  • Vladimir Gligorov: Virus u regiji Vladimir Gligorov: Virus u regiji

    Srbija ima značajno veći broj obolelih nego zemlje u susedstvu, ali ne i veći broj umrlih. Zapravo, tek nešto više od dva odsto obolelih je umrlo, dok je u svim drugim zemljama u susedstvu taj procenat veći.

  • Vladimir Gligorov: Hibridi Vladimir Gligorov: Hibridi

    Koja je saznajna korist od hibridnih režima? Takođe, šta se postiže višekriterijumskim ocenjivanjem?

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side