24.06.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Pomama za fudbalom

Momčilo Pantelić: Pomama za fudbalom
Ko god se zaželeo da ga nešto zabezekne izvan političkih ujdurmi, neka pogleda tabele posle prvog kola Mundijala u Rusiji.

Na njima je Balkan, bar za trenutak, uspešniji od fudbalskih velesila. Srbija je iznad Brazila, Hrvatska iznad Argentine, a Kolarov i Modrić su se našli na listi strelaca u koju nisu uspeli da se upišu superzvezde Nejmar i Mesi.

Ovaj obrnuti raspored snaga treba hitro usnimiti za spomenar jer i dalje upozoravajuće deluje krilatica “svakog čuda za tri dana dosta”. Mundijal, doduše, nagoveštava da će nastaviti da deluje prevratnički i na planu znatno širem od senzacionalne pobede Meksika (gde su slavljeničko poskakivanje, kažu, kao potres zabeležili seizmološki aparati) nad svetskim šampionom Nemačkom.

Najvažnija sporedna stvar na svetu, za kakvu fudbal slovi, već je na tekućem svom “samitu”, prvom u istočnoj Evropi, izazvala rekordnu pozornost publike i u najširoj javnosti na sporedni kolosek gurnula događaje koji nam se nameću kao najvažnije stvari za sudbinu čovečanstva. Očekuje se da će oko tri milijarde ljudi pratiti prenose sa Mundijala, što je gledanost o kojoj mogu samo da sanjaju državnici, čak i oni koji nas svakodnevno opsedaju s malih ekrana.

Poprilično analitičara u fudbalu vidi “opijum za mase”, ali ne poriču da je benigniji od populizama kojima nas vlasti sve češće i uveliko opsenjuju. Svetski kup je, misle, dobrodošla, emocijama nabrekla intervencija protiv iritirajućih političkih gnjavaža. Nešto kao “fudbalegzit” od smorne i bahate svakodnevice.

Šampionat u Rusiji je originalan i po tome što se održava u zemlji pod sankcijama Zapada, koja se ovom feštom trudi da pokaže kako zaslužuje bolji tretman od sadašnjeg koji doživljava kao onomatopeju hladnoratovskog. U tom naporu je na otvaranje spektakla dovela pevača Robija Vilijamsa iz Britanije, odakle je, povodom “trovačke afere Skripalj”, pokrenuto masovno, pa uzajamno proterivanje diplomata.

Mundijal pruža i neobičnu priliku za izvesno uravnoteženje zadovoljstava usred rekordnog uvećavanja socijalnih razlika. Bogati idoli prihvatili su patriotski zov da se bore za oraspoloživanje mahom nezadovoljnih sunarodnika. U sijaset reprezentacija nastupaju igrači čija pojedinačna tržišna (a rekao bih i preterana) vrednost nadmašuje cenu imovine svih prispelih im navijača.

Ujedno se, više nego obično, ispoljavaju – mešavine. Nabrekli nacionalizam traži potvrdu u internacionalnom uspehu i potreba za dobrim timom eliminiše rasne razlike. Istovremeno se ispoljava i drugačiji odnos prema migraciji jer u mnogim selekcijama (kao što je i naša) prevladavaju “pečalbari”.

Pojedinci pritom zapadaju u “sukob interesa”. Nesporna zvezda prvog kola Portugalac Ronaldo dao je čak tri gola Španiji i tako je selekciju zemlje, u čijem Realu zarađuje astronomske sume, primorao da se zadovolji remijem. Njegov het-trik ujedno je doživljen i kao jedna vrsta odmazde za kaznu koju su mu – zbog poreskih izvrdavanja – izrekli španski organi.

Ovdašnja uzbuđenja bila su drugačija. Različitost se zavrtela oko predsednika Srbije.

Obećao je reprezentaciji novčane nagrade, pozamašne za naše prilike, ako postignu uspehe. Istakao je da bi naročito bila važna pobeda protiv Švajcarske (uz mimiku koja je sugerisala da to kaže zato što je u toj selekciji poprilično igrača albanskog porekla). Specifičnu potporu “orlovima” dao je i ruski ambasador Čepurin, ukazujući da je maskota Mundijala – vučić, mali vuk, takoreći imenjak ovdašnjeg lidera, pa da ta koincidencija nagoveštava da će “Srbija proći dalje”.

Živi bili, pa videli. Sarajevo je kao domaćin zimske olimpijade 1984. takođe za maskotu isfabrikovala jednog vučića, zvanog “Vučko”...

Pomama za fudbalom prevazilazi druge sportske euforije i simbolike, podsećaju hroničari. Poodavno je izvor i žučnih polemika i ekstravagantnih tumačenja.

Argentinskom piscu Borhesu činilo se da je fudbal “popularan jer je glupost popularna”, dok je njegov francuski kolega Kami u toj igri “najviše naučio o moralnosti i obavezama”. Globalni autoritet o ovoj temi Urugvajac Eduardo Galeano zamerao je službenim istorijama što su ignorisale fudbal kao “simbol kolektivnog identiteta”, čiji “stil igre otkriva jedinstveni profil svake zajednice i afirmiše njeno pravo na različitost”. Za islandsku pevačicu Bjerk pak nogomet je “festival plodnosti u kojem jedanaest spermatozoida pokušava da uđe u jaje”, pri čemu ona “žali golmana”.

Vremena su se otad promenila. Ne samo da mase pilje u male ekrane već to čine i sudije. Sada se prvi put primenjuje sistem VAR (video ašistant referee), koji arbitrima pruža priliku da na snimcima provere da li su doneli pravu odluku o golu, penalu, isključenju...

Bilo bi dobro kad bi sličan sistem mogao, a ne može, da se primeni i pri ovdašnjim izjašnjavanjima. U izborima za domaćina Mundijala 2026. našli smo se među gubitnicima.

Organizovanje je, odnosom glasova 134:65, povereno triju SAD – Kanada – Meksiko, a ovdašnji glas dat je Maroku. Zašto? Uverljivog odgovora nema, ali opet nismo propustili šansu da propustimo šansu – da se nađemo u društvu koje pobeđuje na međunarodnim nadmetanjima. Ostaje da se nadamo da reprezentacija Srbije neće ponoviti tu našu hroničnu manu i da će iskoristiti i najmanju šansu za ulazak u osminu finala...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side