24.06.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Pomama za fudbalom

Momčilo Pantelić: Pomama za fudbalom
Ko god se zaželeo da ga nešto zabezekne izvan političkih ujdurmi, neka pogleda tabele posle prvog kola Mundijala u Rusiji.

Na njima je Balkan, bar za trenutak, uspešniji od fudbalskih velesila. Srbija je iznad Brazila, Hrvatska iznad Argentine, a Kolarov i Modrić su se našli na listi strelaca u koju nisu uspeli da se upišu superzvezde Nejmar i Mesi.

Ovaj obrnuti raspored snaga treba hitro usnimiti za spomenar jer i dalje upozoravajuće deluje krilatica “svakog čuda za tri dana dosta”. Mundijal, doduše, nagoveštava da će nastaviti da deluje prevratnički i na planu znatno širem od senzacionalne pobede Meksika (gde su slavljeničko poskakivanje, kažu, kao potres zabeležili seizmološki aparati) nad svetskim šampionom Nemačkom.

Najvažnija sporedna stvar na svetu, za kakvu fudbal slovi, već je na tekućem svom “samitu”, prvom u istočnoj Evropi, izazvala rekordnu pozornost publike i u najširoj javnosti na sporedni kolosek gurnula događaje koji nam se nameću kao najvažnije stvari za sudbinu čovečanstva. Očekuje se da će oko tri milijarde ljudi pratiti prenose sa Mundijala, što je gledanost o kojoj mogu samo da sanjaju državnici, čak i oni koji nas svakodnevno opsedaju s malih ekrana.

Poprilično analitičara u fudbalu vidi “opijum za mase”, ali ne poriču da je benigniji od populizama kojima nas vlasti sve češće i uveliko opsenjuju. Svetski kup je, misle, dobrodošla, emocijama nabrekla intervencija protiv iritirajućih političkih gnjavaža. Nešto kao “fudbalegzit” od smorne i bahate svakodnevice.

Šampionat u Rusiji je originalan i po tome što se održava u zemlji pod sankcijama Zapada, koja se ovom feštom trudi da pokaže kako zaslužuje bolji tretman od sadašnjeg koji doživljava kao onomatopeju hladnoratovskog. U tom naporu je na otvaranje spektakla dovela pevača Robija Vilijamsa iz Britanije, odakle je, povodom “trovačke afere Skripalj”, pokrenuto masovno, pa uzajamno proterivanje diplomata.

Mundijal pruža i neobičnu priliku za izvesno uravnoteženje zadovoljstava usred rekordnog uvećavanja socijalnih razlika. Bogati idoli prihvatili su patriotski zov da se bore za oraspoloživanje mahom nezadovoljnih sunarodnika. U sijaset reprezentacija nastupaju igrači čija pojedinačna tržišna (a rekao bih i preterana) vrednost nadmašuje cenu imovine svih prispelih im navijača.

Ujedno se, više nego obično, ispoljavaju – mešavine. Nabrekli nacionalizam traži potvrdu u internacionalnom uspehu i potreba za dobrim timom eliminiše rasne razlike. Istovremeno se ispoljava i drugačiji odnos prema migraciji jer u mnogim selekcijama (kao što je i naša) prevladavaju “pečalbari”.

Pojedinci pritom zapadaju u “sukob interesa”. Nesporna zvezda prvog kola Portugalac Ronaldo dao je čak tri gola Španiji i tako je selekciju zemlje, u čijem Realu zarađuje astronomske sume, primorao da se zadovolji remijem. Njegov het-trik ujedno je doživljen i kao jedna vrsta odmazde za kaznu koju su mu – zbog poreskih izvrdavanja – izrekli španski organi.

Ovdašnja uzbuđenja bila su drugačija. Različitost se zavrtela oko predsednika Srbije.

Obećao je reprezentaciji novčane nagrade, pozamašne za naše prilike, ako postignu uspehe. Istakao je da bi naročito bila važna pobeda protiv Švajcarske (uz mimiku koja je sugerisala da to kaže zato što je u toj selekciji poprilično igrača albanskog porekla). Specifičnu potporu “orlovima” dao je i ruski ambasador Čepurin, ukazujući da je maskota Mundijala – vučić, mali vuk, takoreći imenjak ovdašnjeg lidera, pa da ta koincidencija nagoveštava da će “Srbija proći dalje”.

Živi bili, pa videli. Sarajevo je kao domaćin zimske olimpijade 1984. takođe za maskotu isfabrikovala jednog vučića, zvanog “Vučko”...

Pomama za fudbalom prevazilazi druge sportske euforije i simbolike, podsećaju hroničari. Poodavno je izvor i žučnih polemika i ekstravagantnih tumačenja.

Argentinskom piscu Borhesu činilo se da je fudbal “popularan jer je glupost popularna”, dok je njegov francuski kolega Kami u toj igri “najviše naučio o moralnosti i obavezama”. Globalni autoritet o ovoj temi Urugvajac Eduardo Galeano zamerao je službenim istorijama što su ignorisale fudbal kao “simbol kolektivnog identiteta”, čiji “stil igre otkriva jedinstveni profil svake zajednice i afirmiše njeno pravo na različitost”. Za islandsku pevačicu Bjerk pak nogomet je “festival plodnosti u kojem jedanaest spermatozoida pokušava da uđe u jaje”, pri čemu ona “žali golmana”.

Vremena su se otad promenila. Ne samo da mase pilje u male ekrane već to čine i sudije. Sada se prvi put primenjuje sistem VAR (video ašistant referee), koji arbitrima pruža priliku da na snimcima provere da li su doneli pravu odluku o golu, penalu, isključenju...

Bilo bi dobro kad bi sličan sistem mogao, a ne može, da se primeni i pri ovdašnjim izjašnjavanjima. U izborima za domaćina Mundijala 2026. našli smo se među gubitnicima.

Organizovanje je, odnosom glasova 134:65, povereno triju SAD – Kanada – Meksiko, a ovdašnji glas dat je Maroku. Zašto? Uverljivog odgovora nema, ali opet nismo propustili šansu da propustimo šansu – da se nađemo u društvu koje pobeđuje na međunarodnim nadmetanjima. Ostaje da se nadamo da reprezentacija Srbije neće ponoviti tu našu hroničnu manu i da će iskoristiti i najmanju šansu za ulazak u osminu finala...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

  • Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd. Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd.

    Brazil se potvrdio kao zemlja vrhunskih paradoksa: hvaljen po tome što nema spoljnih neprijatelja, najednom je pokazao sklonost da na čelo države dovede političara koji masovno “vidi” neprijatelje unutar njega.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side