18.03.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Poigravanje vremenom

Momčilo Pantelić: Poigravanje vremenom
Koliko je vremena prošlo otkako imamo ovakvu vlast? Ona sama nam daje različite odgovore, sugerišući da je njoj sve toliko relativno da bi joj i Ajnštajn pozavideo.

Po jednoj računici – tek nešto više od devet meseci, po drugoj – bezmalo četiri godine, a po trećoj, dobrano grabi ka šestom rođendanu. Relativnost proizlazi iz apsolutne nadležnosti Aleksandra Vučića za premeravanje sopstvene vladavine, zavisno od formalne funkcije na kojoj se našao, od jedne do druge prilike.

Ali, ovakvo merenje protoka vremena još je relativnije kad se primene meteorološki kriterijumi, po kojima je za korisnike još važnije kako se ono subjektivno doživljava. Iskusili smo već, na primer, da termometar pokazuje da je temperatura vazduha iznad nule, ali je mi osećamo kao da je u debelom minusu, ili pokazuje da je ona prijatna, a mi dahćemo od vreline.

Slično je sa subjektivnim doživljajem dužine vladavine. Za nekoga je tek presađena ukrasna biljčica, a za nekoga već stablo koje čovek ne može rukama obuhvatiti.

Ovim relativitetom pozabavili su se i istraživači u američkim medijima, proučavajući uticaj Donalda Trampa na subjektivan doživljaj trajanja njegovog predsednikovanja. Prvu godišnjicu u Beloj kući časopis Mader Džons obeležio mu je tekstom kojim sugeriše da se podanici osećaju kao da je on na vlasti 2.448 godina.

Bilo je i većih funkcionalnih preterivanja. Najdalje je dogurao režiser dokumentaraca Greg Barker, kome su se prva 364 dana s novim predsednikom učinila kao 3,65 miliona normalnih dana iliti više od 10.000 godina. Njujorškom javnom tužiocu Eriku Šnajdermenu vreme se takođe nagomilalo – 100 dana kao 100 godina. U premeravanje se hitro upustio i indijski Ekonomik tajms, obavestivši čitaoce da su mu prve tri nedelje Trampove vladavine bile kao tri godine…

Fenomen je podvrgnut različitim tumačenjima. Prema jednima, on je dokaz da je vreme munjevito prohujalo, a po drugima da se oteglo do nepodnošljivosti.

Ali, nema spora da je Tramp poremetio doživljaj vremena, konstatovao je specijalista u Njujork tajmsu. Pretovario je svakodnevicu svakojakim dramama, koje su društvo podelile na one kojima vreme leti i druge, po svemu sudeći mnogobrojnije, koji su jadikovali – ima li kraja napasti.

Obasuo nas je lavinom vesti – zabeležio je i vašingtonski Voks. Iako je omalovažavao medije, Tramp je od sebe pravio vest, svakojakim “egzibicijama”.

Nije u tome baš “crna ovca” među liderima. Mnogi od njih, pa i ovde, prosto okupiraju vreme za javnu, trebalo bi i najširu, komunikaciju – svojim neprestanim nastupima i govorancijama, dok svako drugačije viđenje stvarnosti žigošu kao laž, pogotovu ako su oni i bližnji im lično uhvaćeni u serviranju neistina, falsifikata ili neispunjenih gromopucatelnih obećanja. Ne možeš, kako ovde kažemo, ni frižider da otvoriš, a da iz njega ne hrupi neko nadređeno nam lice.

Dok se upinjemo da za nekoliko decenija dostignemo prosek standarda u EU, izmiče nam uvid koliko bi njoj bilo potrebno da stigne nas kad bi se upoređivalo koliko je ko i kakvih drama pretrpeo. Ako uzmemo u obzir samo najskorije ratove, raspad države u tri verzije, ondašnju hiperinflaciju, otegnutu višestranačku partokratiju, nerazrešene kriminalne radnje i osporeni teritorijalni integritet, ostajemo nedostižni. Valjda i zato što nikome nije stalo ni da krene našim putem, a kamoli da nas sustiže.

Vremena su, doduše, neka vrsta rolerkostera i bez nas. Tramp i Vladimir Putin se nadmeću u jačanju nuklearnog arsenala. Zbog toga su kazaljke Sata sudnjeg dana pomerene unapred, na dva minuta do 12, ali to tandemu ne smeta. Razmahuju se doktrinom “što gore, to bolje”, to jest da maksimalizacija zategnutosti vremenom dovodi do popuštanju napetosti.

U međuvremenu, Kina, kojoj mnogi predviđaju da će postati broj jedan u globalnim poslovima, pokazuje vanrednu sklonost ka toj cifri. Projektu “Jedan pojas, jedan put”, pridodaje i koncept “jedan čovek”. Isprojektovala je izmenu Ustava tako da lider Si Đinping raspolaže neograničenim mandatom. Njemu će merenje vremena manje značiti nego smenljivim kolegama, od kojih neki već nastoje da i sebi priušte njegov status.

I dok se lideri pomno strateški nadmeću, pa i reže jedan na drugoga dokle će im se prostirati vlast, država, sfere uticaja, vreme koriste za poigravanje. Ne samo što rastežu mandate nego i iz prošlosti izvlače kadrove za sadašnjost i budućnost, za svoje mane krive bivše režime čak i kad su oni bili deo tih ustrojstava, zacrtavaju neostvarive rokove, prerano povlače poteze a prekasno uviđaju posledice. Pa se čuju i prekori na račun vremena, da ono “ne radi za nas” nego za rivale.

Dok tu i tamo istrajava borba za integritet teritorija, amputiran nam je, ispada, suverenitet nad vremenom. Ali, možda ćemo ga vratiti, i to sa osmehom. Ako se obistini formula američke humoristkinje Kerol Bernet: “Komedija je tragedija, plus vreme”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih

    Zlatna olimpijska medalja u hokeju najveća je pobeda Rusa posle američkih predsedničkih izbora 2016.

  • Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice

    Birači raznih sorti ovih dana dosežu domete pevača belosvetskih hitova. I njihovi skromni glasovi, takoreći glasići, kao da više ne poznaju granice.

  • Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta

    Već dve sedmice zaposleni na univerzitetima širom Velike Britanije su u štrajku, koji sigurno ide u treću nedelju, pa ako ne dođe do rešenja, onda možda i u četvrtu. Događaj predstavlja najmasovniji pokret zaposlenih na britanskim univerzitetima u istoriji i prvu takvu uspešnu akciju za mnogo godina

  • Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje

    Od svih skandaloznih vesti po kojima se Srbija razlikuje od ostatka sveta, čini se da je najskandaloznija bila ona iz Niša o posmrtnom pljačkanju sirotinje. Radna grupa koja je kontrolisala poslovanje niškog JKP “Gorica”, koje održava tamošnje groblje, ustanovila je da su takozvani socijalni slučajevi, odnosno siromašni ljudi, sahranjivani u ćebadima i sanducima sklepanim od dasaka iako je Grad Niš iz budžeta plaćao po 24.000 dinara za pogrebnu opremu i sahranu dostojnu čoveka.

  • Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti

    Dok se ovde raspredaju priče treba li Kosovo da ostane “naš, a svetski” zamrznuti konflikt, smenila su se dva drastično različita zagrevanja na jednom od najdugotrajnijih zamrznutih konflikata – na Korejskom poluostrvu. U prvom, donedavnom – samo što se nije izmetnuo u vreli konflikt, i to nuklearni, a u drugom, ovih dana – počelo je diplomatsko otopljavanje odnosa koje budi nade u postepeno nekonfliktno odmrzavanje tog relikta Hladnog rata.

  • Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država

    Izveštaj o radu sudova u 2017. godini, koji je prošle sedmice na skupu u Palati “Srbija” podneo Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, iako pozitivno ocenjuje izvesne pomake u našoj sudskoj praksi, ipak potvrđuje rašireno uverenje da je naš sudski sistem i dalje nedovoljno efikasan i spor, da su sudovi pretrpani sporovima i da je u Srbiji parnica sve više – to jest da su u prethodne dve godine naši sudovi primili “milion i trista hiljada predmeta više nego što je bilo očekivano”.

  • Andrej Zarević: Hoće li biti rata Andrej Zarević: Hoće li biti rata

    Svet se, naoko, odjednom suočio ne s jednim već sa dva rata – diplomatskim i trgovinskim. Zapad i Rusija su se, ne može se reći neočekivano, upustili u masovno proterivanje diplomata posle afere “Skripalj”. Trgovinski rat, takođe ne neočekivano, tiho se rasplamsava preteći da uništi ono malo optimizma u svetskoj privredi.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw