18.03.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Poigravanje vremenom

Momčilo Pantelić: Poigravanje vremenom
Koliko je vremena prošlo otkako imamo ovakvu vlast? Ona sama nam daje različite odgovore, sugerišući da je njoj sve toliko relativno da bi joj i Ajnštajn pozavideo.

Po jednoj računici – tek nešto više od devet meseci, po drugoj – bezmalo četiri godine, a po trećoj, dobrano grabi ka šestom rođendanu. Relativnost proizlazi iz apsolutne nadležnosti Aleksandra Vučića za premeravanje sopstvene vladavine, zavisno od formalne funkcije na kojoj se našao, od jedne do druge prilike.

Ali, ovakvo merenje protoka vremena još je relativnije kad se primene meteorološki kriterijumi, po kojima je za korisnike još važnije kako se ono subjektivno doživljava. Iskusili smo već, na primer, da termometar pokazuje da je temperatura vazduha iznad nule, ali je mi osećamo kao da je u debelom minusu, ili pokazuje da je ona prijatna, a mi dahćemo od vreline.

Slično je sa subjektivnim doživljajem dužine vladavine. Za nekoga je tek presađena ukrasna biljčica, a za nekoga već stablo koje čovek ne može rukama obuhvatiti.

Ovim relativitetom pozabavili su se i istraživači u američkim medijima, proučavajući uticaj Donalda Trampa na subjektivan doživljaj trajanja njegovog predsednikovanja. Prvu godišnjicu u Beloj kući časopis Mader Džons obeležio mu je tekstom kojim sugeriše da se podanici osećaju kao da je on na vlasti 2.448 godina.

Bilo je i većih funkcionalnih preterivanja. Najdalje je dogurao režiser dokumentaraca Greg Barker, kome su se prva 364 dana s novim predsednikom učinila kao 3,65 miliona normalnih dana iliti više od 10.000 godina. Njujorškom javnom tužiocu Eriku Šnajdermenu vreme se takođe nagomilalo – 100 dana kao 100 godina. U premeravanje se hitro upustio i indijski Ekonomik tajms, obavestivši čitaoce da su mu prve tri nedelje Trampove vladavine bile kao tri godine…

Fenomen je podvrgnut različitim tumačenjima. Prema jednima, on je dokaz da je vreme munjevito prohujalo, a po drugima da se oteglo do nepodnošljivosti.

Ali, nema spora da je Tramp poremetio doživljaj vremena, konstatovao je specijalista u Njujork tajmsu. Pretovario je svakodnevicu svakojakim dramama, koje su društvo podelile na one kojima vreme leti i druge, po svemu sudeći mnogobrojnije, koji su jadikovali – ima li kraja napasti.

Obasuo nas je lavinom vesti – zabeležio je i vašingtonski Voks. Iako je omalovažavao medije, Tramp je od sebe pravio vest, svakojakim “egzibicijama”.

Nije u tome baš “crna ovca” među liderima. Mnogi od njih, pa i ovde, prosto okupiraju vreme za javnu, trebalo bi i najširu, komunikaciju – svojim neprestanim nastupima i govorancijama, dok svako drugačije viđenje stvarnosti žigošu kao laž, pogotovu ako su oni i bližnji im lično uhvaćeni u serviranju neistina, falsifikata ili neispunjenih gromopucatelnih obećanja. Ne možeš, kako ovde kažemo, ni frižider da otvoriš, a da iz njega ne hrupi neko nadređeno nam lice.

Dok se upinjemo da za nekoliko decenija dostignemo prosek standarda u EU, izmiče nam uvid koliko bi njoj bilo potrebno da stigne nas kad bi se upoređivalo koliko je ko i kakvih drama pretrpeo. Ako uzmemo u obzir samo najskorije ratove, raspad države u tri verzije, ondašnju hiperinflaciju, otegnutu višestranačku partokratiju, nerazrešene kriminalne radnje i osporeni teritorijalni integritet, ostajemo nedostižni. Valjda i zato što nikome nije stalo ni da krene našim putem, a kamoli da nas sustiže.

Vremena su, doduše, neka vrsta rolerkostera i bez nas. Tramp i Vladimir Putin se nadmeću u jačanju nuklearnog arsenala. Zbog toga su kazaljke Sata sudnjeg dana pomerene unapred, na dva minuta do 12, ali to tandemu ne smeta. Razmahuju se doktrinom “što gore, to bolje”, to jest da maksimalizacija zategnutosti vremenom dovodi do popuštanju napetosti.

U međuvremenu, Kina, kojoj mnogi predviđaju da će postati broj jedan u globalnim poslovima, pokazuje vanrednu sklonost ka toj cifri. Projektu “Jedan pojas, jedan put”, pridodaje i koncept “jedan čovek”. Isprojektovala je izmenu Ustava tako da lider Si Đinping raspolaže neograničenim mandatom. Njemu će merenje vremena manje značiti nego smenljivim kolegama, od kojih neki već nastoje da i sebi priušte njegov status.

I dok se lideri pomno strateški nadmeću, pa i reže jedan na drugoga dokle će im se prostirati vlast, država, sfere uticaja, vreme koriste za poigravanje. Ne samo što rastežu mandate nego i iz prošlosti izvlače kadrove za sadašnjost i budućnost, za svoje mane krive bivše režime čak i kad su oni bili deo tih ustrojstava, zacrtavaju neostvarive rokove, prerano povlače poteze a prekasno uviđaju posledice. Pa se čuju i prekori na račun vremena, da ono “ne radi za nas” nego za rivale.

Dok tu i tamo istrajava borba za integritet teritorija, amputiran nam je, ispada, suverenitet nad vremenom. Ali, možda ćemo ga vratiti, i to sa osmehom. Ako se obistini formula američke humoristkinje Kerol Bernet: “Komedija je tragedija, plus vreme”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side