18.03.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Poigravanje vremenom

Momčilo Pantelić: Poigravanje vremenom
Koliko je vremena prošlo otkako imamo ovakvu vlast? Ona sama nam daje različite odgovore, sugerišući da je njoj sve toliko relativno da bi joj i Ajnštajn pozavideo.

Po jednoj računici – tek nešto više od devet meseci, po drugoj – bezmalo četiri godine, a po trećoj, dobrano grabi ka šestom rođendanu. Relativnost proizlazi iz apsolutne nadležnosti Aleksandra Vučića za premeravanje sopstvene vladavine, zavisno od formalne funkcije na kojoj se našao, od jedne do druge prilike.

Ali, ovakvo merenje protoka vremena još je relativnije kad se primene meteorološki kriterijumi, po kojima je za korisnike još važnije kako se ono subjektivno doživljava. Iskusili smo već, na primer, da termometar pokazuje da je temperatura vazduha iznad nule, ali je mi osećamo kao da je u debelom minusu, ili pokazuje da je ona prijatna, a mi dahćemo od vreline.

Slično je sa subjektivnim doživljajem dužine vladavine. Za nekoga je tek presađena ukrasna biljčica, a za nekoga već stablo koje čovek ne može rukama obuhvatiti.

Ovim relativitetom pozabavili su se i istraživači u američkim medijima, proučavajući uticaj Donalda Trampa na subjektivan doživljaj trajanja njegovog predsednikovanja. Prvu godišnjicu u Beloj kući časopis Mader Džons obeležio mu je tekstom kojim sugeriše da se podanici osećaju kao da je on na vlasti 2.448 godina.

Bilo je i većih funkcionalnih preterivanja. Najdalje je dogurao režiser dokumentaraca Greg Barker, kome su se prva 364 dana s novim predsednikom učinila kao 3,65 miliona normalnih dana iliti više od 10.000 godina. Njujorškom javnom tužiocu Eriku Šnajdermenu vreme se takođe nagomilalo – 100 dana kao 100 godina. U premeravanje se hitro upustio i indijski Ekonomik tajms, obavestivši čitaoce da su mu prve tri nedelje Trampove vladavine bile kao tri godine…

Fenomen je podvrgnut različitim tumačenjima. Prema jednima, on je dokaz da je vreme munjevito prohujalo, a po drugima da se oteglo do nepodnošljivosti.

Ali, nema spora da je Tramp poremetio doživljaj vremena, konstatovao je specijalista u Njujork tajmsu. Pretovario je svakodnevicu svakojakim dramama, koje su društvo podelile na one kojima vreme leti i druge, po svemu sudeći mnogobrojnije, koji su jadikovali – ima li kraja napasti.

Obasuo nas je lavinom vesti – zabeležio je i vašingtonski Voks. Iako je omalovažavao medije, Tramp je od sebe pravio vest, svakojakim “egzibicijama”.

Nije u tome baš “crna ovca” među liderima. Mnogi od njih, pa i ovde, prosto okupiraju vreme za javnu, trebalo bi i najširu, komunikaciju – svojim neprestanim nastupima i govorancijama, dok svako drugačije viđenje stvarnosti žigošu kao laž, pogotovu ako su oni i bližnji im lično uhvaćeni u serviranju neistina, falsifikata ili neispunjenih gromopucatelnih obećanja. Ne možeš, kako ovde kažemo, ni frižider da otvoriš, a da iz njega ne hrupi neko nadređeno nam lice.

Dok se upinjemo da za nekoliko decenija dostignemo prosek standarda u EU, izmiče nam uvid koliko bi njoj bilo potrebno da stigne nas kad bi se upoređivalo koliko je ko i kakvih drama pretrpeo. Ako uzmemo u obzir samo najskorije ratove, raspad države u tri verzije, ondašnju hiperinflaciju, otegnutu višestranačku partokratiju, nerazrešene kriminalne radnje i osporeni teritorijalni integritet, ostajemo nedostižni. Valjda i zato što nikome nije stalo ni da krene našim putem, a kamoli da nas sustiže.

Vremena su, doduše, neka vrsta rolerkostera i bez nas. Tramp i Vladimir Putin se nadmeću u jačanju nuklearnog arsenala. Zbog toga su kazaljke Sata sudnjeg dana pomerene unapred, na dva minuta do 12, ali to tandemu ne smeta. Razmahuju se doktrinom “što gore, to bolje”, to jest da maksimalizacija zategnutosti vremenom dovodi do popuštanju napetosti.

U međuvremenu, Kina, kojoj mnogi predviđaju da će postati broj jedan u globalnim poslovima, pokazuje vanrednu sklonost ka toj cifri. Projektu “Jedan pojas, jedan put”, pridodaje i koncept “jedan čovek”. Isprojektovala je izmenu Ustava tako da lider Si Đinping raspolaže neograničenim mandatom. Njemu će merenje vremena manje značiti nego smenljivim kolegama, od kojih neki već nastoje da i sebi priušte njegov status.

I dok se lideri pomno strateški nadmeću, pa i reže jedan na drugoga dokle će im se prostirati vlast, država, sfere uticaja, vreme koriste za poigravanje. Ne samo što rastežu mandate nego i iz prošlosti izvlače kadrove za sadašnjost i budućnost, za svoje mane krive bivše režime čak i kad su oni bili deo tih ustrojstava, zacrtavaju neostvarive rokove, prerano povlače poteze a prekasno uviđaju posledice. Pa se čuju i prekori na račun vremena, da ono “ne radi za nas” nego za rivale.

Dok tu i tamo istrajava borba za integritet teritorija, amputiran nam je, ispada, suverenitet nad vremenom. Ali, možda ćemo ga vratiti, i to sa osmehom. Ako se obistini formula američke humoristkinje Kerol Bernet: “Komedija je tragedija, plus vreme”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu

    Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”.

  • Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu

    Svi smo mi Karakas, moglo bi se prigodno kazati. Doista, gotovo da nema dela sveta koji u dramama prestonice Venecuele ne prepoznaje bar neki delić sebe.

  • Jelka Jovanović: Lekcija No1 Jelka Jovanović: Lekcija No1

    Najbolji svetski teniser Novak Đoković proglašen je za najboljeg sportistu na planeti 2018. godine po izboru Akademije Laureus.

  • Momčilo Pantelić: Buka oko bauka Momčilo Pantelić: Buka oko bauka

    Ne verujem u veštice, ali da ih ima, ima ih – svojevremena je izreka jednog argentinskog sveštenika, čiji je smisao ovih dana nehotice preuzeo predsednik SAD. Ni on ne veruje u socijalizam, ali “uviđa” da taj “bauk” ne samo da postoji već i da se oštri da mu preotme Belu kuću.

  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Dimitrije Boarov: Polovna Srbija Dimitrije Boarov: Polovna Srbija

    Sada kada očekujemo statističke podatke o startnom nivou prosečnih plata u Srbiji u ovoj godini posle Vladine povišice, ponovo se pokreće pitanje zašto mesečne plate u privatnim preduzećima rastu sporije nego one u “opštoj državi”.

  • Jelka Jovanović: Asocijalna mreža Jelka Jovanović: Asocijalna mreža

    Šta to mladi ljudi rade na socijalnim mrežama kad ih iznenada obuzme neodoljiv osećaj promašenosti, pa u rano zimsko jutro izađu napolje i ubiju prvog ko im naiđe?

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side