30.09.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Pogled u UN

Momčilo Pantelić: Pogled u UN
Opet su nam pogledi uprti u Ujedinjene nacije, 73. godišnje zasedanje Generalne skupštine. Ljubitelje političkog rijalitija najviše zanima da li će šef naše diplomatije opet skovitlati američkog predsednika da mu potpiše neke fotografije.

Ozbiljnije ovdašnje radoznalce pak intrigira zašto je predsednik Srbije sebi dopustio da ne nastupi na najvećem svetskom skupu najvišeg nivoa, uz učešće više od 130 šefova država i vlada. Zašto propušta šansu da reprizira prošlogodišnje četvorostruko rukovanje sa šefom Bele kuće i još jednom ga pozove da poseti Srbiju, koja “jedva čeka da ga ugosti”.

Izostanak se može tumačiti svakojako. Na primer: da je Aleksandar Vučić bio prenapregnut u sabiranju utisaka sa susreta s kineskim predsednikom u Pekingu i u pripremama za odlazak na razgovore sa ruskim predsednikom. A pošto su i Si Đinping i Vladimir Putin odustali od učešća u generalnoj debati UN, zašto ne bi i on...

Nema, naravno, mesta poistovećenju. Dvojica pomenutih lidera su verovatno ostali kod kuće jer su u priličnoj zavadi sa Donaldom Trampom (Si zbog trgovinskog rata, a Putin zbog rastućih mu sankcija), pa im ne prija da se s njim sretnu na sednici Saveta bezbednosti, pogotovo što je baš njemu pripalo da ovom prilikom (po ustaljenom rasporedu) njome predsedava.

Naš je slučaj višeslojniji. Premijerka Ana Brnabić je Trampu zahvalila što pokazuje “jedno novo razumevanje Srbije” i pojačala utisak da iz Bele kuće stiže zračak nade i za kakvu-takvu “našu stvar” oko Kosova. Vučić se pak gotovo istovremeno požalio da je politika koju vodi “u vezi s Kosovom doživela poraz”, što bi, uprkos njegovim prekorima domaćim akterima koji “vole da izgube sve”, moglo da se doživi i kao posredna zamerka Vašingtonu, pošto je pre godinu dana rekao, kako su preneli mediji, da “bez Sjedinjenih Američkih Država nije mogućno doći do bilo kakvog rešenja problema u regionu, a ako neko misli drugačije, to nije realno i nema dodira sa stvarnošću”. Nedavno je, u tom smislu, Americi pridodao Nemačku i Rusiju, “koja je uvek bila na našoj strani”...

Ponelo me elaboriranje “naše stvari” zato što, dok je ovaj tekst išao u štampu, još nije bilo počelo glavno nadmetanje na govornici UN. Čisto da iskoristim priliku da pomenem i nas, pošto će prevladavati druga, za svet sudbonosnija pitanja – od Bliskog do Dalekog istoka, od suzbijanja nuklearnih, terorističkih i hakerskih pretnji do migrantskih i ekoloških nepriznavanja izazvane realnosti...

Izdvojio bih ovom prilikom samo jedno od mnogobrojnih, neposredno proisteklo iz tekućeg zasedanja UN: može li svet da očuva ostatke multilateralnosti, višestranog usklađivanja i odlučivanja o zajedničkim izazovima ili će se nastaviti srljanje u stilu “svaka vaška obaška”? UN su stvorene da bi unapređivale prvu pogodnost, ali već poduže nemaju snage da spreče širenje suprotne joj nepogode.

Odstupanja od internacionalnih pravila i dogovora učestala su toliko da analitičari primećuju da sada prvi put imamo predsednika SAD, zemlje domaćina Svetske organizacije, koji ne poriče mogućnost njenog izlaska iz UN ili bar dokazivanja njene necelishodnosti. Tramp je već istupio iz niza međunarodnih sporazuma i usredsredio se na ostvarivanje gesla “Amerika pre svega”, uz insistiranje na suverenosti koja preferira bilateralne aranžmane u kojima ona, kao nesporno najveća sila, diktira uslove za saradnju.

Ne razlikuju se u suštini ni “nove supersile”, poput Kine i Rusije, koje sebi prisvajaju prava na širenje suverenosti, poput onog na Krimu ili izgradnjom veštačkih strateških ostrva na grebenima po Pacifiku. Uz računice da viškom deviza ili energenata mogu da uspostave novi poredak vrednosti koji osporava dostignuća, njima strane, pa i neisprobane, a ukupno uzev veoma zaslužne za ukupni napredak čovečanstva liberalne demokratije. A koja podrazumeva redovnu izbornu promenu na vlasti, uz održavanje rekordno usklađenih doza individualnih sloboda i kolektivne solidarnosti.

Već neko vreme se, međutim, potkopavaju te poželjnosti. Nejednakosti dostižu razmere nepodnošljivosti, pri čemu se gnev usmerava protiv svih “drugih”. I iznutra i spolja.

Prete stoga, upozoravaju eksperti, i međudržavni i građanski ratovi, čak i tamo gde ih, bar odavno, nije bilo, a pogotovu na prostorima koji odvajkada važe za “bure baruta”. Opasno je ugrožen multilateralizam jer se u suočavanju sa svetom, koji je previše komplikovan da bi se razumeo a kamoli opravdao, mnogi od njega ograđuju – sugeriše donedavni predsedavajući Generalnom skupštinom UN, a naš dobri poznanik, slovački diplomatski veteran Miroslav Lajčak.

Nadam se, dodao je na sajtu UN, da će multilateralizam prevladati i pre nego što se pomoli katastrofa zbog nekih unilateralizama (jednostranih nasilnosti, po pravilu, kakve su dovodile ne samo do regionalnih nego i do svetskih ratova). Priključujem se njegovoj nadi, oprezno, da joj ne naškodim jer se većina mojih strateških nada izjalovila, toliko da sumnjam da i Svetska organizacija, čak i ako izvede neophodne reforme, može da ih nadomesti.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side