30.09.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Pogled u UN

Momčilo Pantelić: Pogled u UN
Opet su nam pogledi uprti u Ujedinjene nacije, 73. godišnje zasedanje Generalne skupštine. Ljubitelje političkog rijalitija najviše zanima da li će šef naše diplomatije opet skovitlati američkog predsednika da mu potpiše neke fotografije.

Ozbiljnije ovdašnje radoznalce pak intrigira zašto je predsednik Srbije sebi dopustio da ne nastupi na najvećem svetskom skupu najvišeg nivoa, uz učešće više od 130 šefova država i vlada. Zašto propušta šansu da reprizira prošlogodišnje četvorostruko rukovanje sa šefom Bele kuće i još jednom ga pozove da poseti Srbiju, koja “jedva čeka da ga ugosti”.

Izostanak se može tumačiti svakojako. Na primer: da je Aleksandar Vučić bio prenapregnut u sabiranju utisaka sa susreta s kineskim predsednikom u Pekingu i u pripremama za odlazak na razgovore sa ruskim predsednikom. A pošto su i Si Đinping i Vladimir Putin odustali od učešća u generalnoj debati UN, zašto ne bi i on...

Nema, naravno, mesta poistovećenju. Dvojica pomenutih lidera su verovatno ostali kod kuće jer su u priličnoj zavadi sa Donaldom Trampom (Si zbog trgovinskog rata, a Putin zbog rastućih mu sankcija), pa im ne prija da se s njim sretnu na sednici Saveta bezbednosti, pogotovo što je baš njemu pripalo da ovom prilikom (po ustaljenom rasporedu) njome predsedava.

Naš je slučaj višeslojniji. Premijerka Ana Brnabić je Trampu zahvalila što pokazuje “jedno novo razumevanje Srbije” i pojačala utisak da iz Bele kuće stiže zračak nade i za kakvu-takvu “našu stvar” oko Kosova. Vučić se pak gotovo istovremeno požalio da je politika koju vodi “u vezi s Kosovom doživela poraz”, što bi, uprkos njegovim prekorima domaćim akterima koji “vole da izgube sve”, moglo da se doživi i kao posredna zamerka Vašingtonu, pošto je pre godinu dana rekao, kako su preneli mediji, da “bez Sjedinjenih Američkih Država nije mogućno doći do bilo kakvog rešenja problema u regionu, a ako neko misli drugačije, to nije realno i nema dodira sa stvarnošću”. Nedavno je, u tom smislu, Americi pridodao Nemačku i Rusiju, “koja je uvek bila na našoj strani”...

Ponelo me elaboriranje “naše stvari” zato što, dok je ovaj tekst išao u štampu, još nije bilo počelo glavno nadmetanje na govornici UN. Čisto da iskoristim priliku da pomenem i nas, pošto će prevladavati druga, za svet sudbonosnija pitanja – od Bliskog do Dalekog istoka, od suzbijanja nuklearnih, terorističkih i hakerskih pretnji do migrantskih i ekoloških nepriznavanja izazvane realnosti...

Izdvojio bih ovom prilikom samo jedno od mnogobrojnih, neposredno proisteklo iz tekućeg zasedanja UN: može li svet da očuva ostatke multilateralnosti, višestranog usklađivanja i odlučivanja o zajedničkim izazovima ili će se nastaviti srljanje u stilu “svaka vaška obaška”? UN su stvorene da bi unapređivale prvu pogodnost, ali već poduže nemaju snage da spreče širenje suprotne joj nepogode.

Odstupanja od internacionalnih pravila i dogovora učestala su toliko da analitičari primećuju da sada prvi put imamo predsednika SAD, zemlje domaćina Svetske organizacije, koji ne poriče mogućnost njenog izlaska iz UN ili bar dokazivanja njene necelishodnosti. Tramp je već istupio iz niza međunarodnih sporazuma i usredsredio se na ostvarivanje gesla “Amerika pre svega”, uz insistiranje na suverenosti koja preferira bilateralne aranžmane u kojima ona, kao nesporno najveća sila, diktira uslove za saradnju.

Ne razlikuju se u suštini ni “nove supersile”, poput Kine i Rusije, koje sebi prisvajaju prava na širenje suverenosti, poput onog na Krimu ili izgradnjom veštačkih strateških ostrva na grebenima po Pacifiku. Uz računice da viškom deviza ili energenata mogu da uspostave novi poredak vrednosti koji osporava dostignuća, njima strane, pa i neisprobane, a ukupno uzev veoma zaslužne za ukupni napredak čovečanstva liberalne demokratije. A koja podrazumeva redovnu izbornu promenu na vlasti, uz održavanje rekordno usklađenih doza individualnih sloboda i kolektivne solidarnosti.

Već neko vreme se, međutim, potkopavaju te poželjnosti. Nejednakosti dostižu razmere nepodnošljivosti, pri čemu se gnev usmerava protiv svih “drugih”. I iznutra i spolja.

Prete stoga, upozoravaju eksperti, i međudržavni i građanski ratovi, čak i tamo gde ih, bar odavno, nije bilo, a pogotovu na prostorima koji odvajkada važe za “bure baruta”. Opasno je ugrožen multilateralizam jer se u suočavanju sa svetom, koji je previše komplikovan da bi se razumeo a kamoli opravdao, mnogi od njega ograđuju – sugeriše donedavni predsedavajući Generalnom skupštinom UN, a naš dobri poznanik, slovački diplomatski veteran Miroslav Lajčak.

Nadam se, dodao je na sajtu UN, da će multilateralizam prevladati i pre nego što se pomoli katastrofa zbog nekih unilateralizama (jednostranih nasilnosti, po pravilu, kakve su dovodile ne samo do regionalnih nego i do svetskih ratova). Priključujem se njegovoj nadi, oprezno, da joj ne naškodim jer se većina mojih strateških nada izjalovila, toliko da sumnjam da i Svetska organizacija, čak i ako izvede neophodne reforme, može da ih nadomesti.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške" Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške"

    Izvesna Tatjana, mlađahna kondukterka beogradske autotransportne kuće Lasta, otpuštena je sa posla zato što ju je saobraćajna policija uhvatila pred Kikindom da vozi dabldeker autobus na redovnoj liniji Beograd – Subotica iako nema vozačku dozvolu. Ona se brani kako ume i kaže da “nikoga nije ubila” nego je samo, na molbu kolege vozača, “pomerila” spomenuti autobus sa šest putnika i pri tome nije napravila nijedan saobraćajni prekršaj.

  • Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep

    Može se slobodno reći da je mnoge ljude u Srbiji šokirala vest da se Radnički savet nemačke automobilske kompanije Folksvagen pre neki dan usprotivio planovima menadžmenta ove svetski poznate firme da investira oko milijardu evra u izgradnju nove fabrike automobila u jednoj od zemalja na istoku Evrope (u igri su Srbija, Rumunija, Bugarska i Turska).

  • Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji

    Hoće li tetka iz Kanade doći na ispraćaj i šta si radio devedesetih kad se pucalo, najčešći su komentari brojnih čitalaca posle najave ministra odbrane Aleksandra Vulina da će se prijaviti na 15-dnevnu vojnu obuku 600 muškaraca za rezervni sastav, koji, što zbog prigovora savesti, što zbog zakonske suspenzije redovnog vojnog roka, nisu imali prilike da ovladaju ratnim veštinama.

  • Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja

    Ovogodišnji Kopaonik biznis forum imao je žučnu predigru koju je pokrenuo doskorašnji ministar finansija Dušan Vujović svojim prilogom za reviju ovog skupa, koji je preneo beogradski NIN (28. februara).

  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Momčilo Pantelić: Nervoze Momčilo Pantelić: Nervoze

    Kako je krenulo, rat bi mogla da bude reč koja će obeležiti ovu godinu. Ko o čemu, svi o njemu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side