30.09.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Pogled u UN

Momčilo Pantelić: Pogled u UN
Opet su nam pogledi uprti u Ujedinjene nacije, 73. godišnje zasedanje Generalne skupštine. Ljubitelje političkog rijalitija najviše zanima da li će šef naše diplomatije opet skovitlati američkog predsednika da mu potpiše neke fotografije.

Ozbiljnije ovdašnje radoznalce pak intrigira zašto je predsednik Srbije sebi dopustio da ne nastupi na najvećem svetskom skupu najvišeg nivoa, uz učešće više od 130 šefova država i vlada. Zašto propušta šansu da reprizira prošlogodišnje četvorostruko rukovanje sa šefom Bele kuće i još jednom ga pozove da poseti Srbiju, koja “jedva čeka da ga ugosti”.

Izostanak se može tumačiti svakojako. Na primer: da je Aleksandar Vučić bio prenapregnut u sabiranju utisaka sa susreta s kineskim predsednikom u Pekingu i u pripremama za odlazak na razgovore sa ruskim predsednikom. A pošto su i Si Đinping i Vladimir Putin odustali od učešća u generalnoj debati UN, zašto ne bi i on...

Nema, naravno, mesta poistovećenju. Dvojica pomenutih lidera su verovatno ostali kod kuće jer su u priličnoj zavadi sa Donaldom Trampom (Si zbog trgovinskog rata, a Putin zbog rastućih mu sankcija), pa im ne prija da se s njim sretnu na sednici Saveta bezbednosti, pogotovo što je baš njemu pripalo da ovom prilikom (po ustaljenom rasporedu) njome predsedava.

Naš je slučaj višeslojniji. Premijerka Ana Brnabić je Trampu zahvalila što pokazuje “jedno novo razumevanje Srbije” i pojačala utisak da iz Bele kuće stiže zračak nade i za kakvu-takvu “našu stvar” oko Kosova. Vučić se pak gotovo istovremeno požalio da je politika koju vodi “u vezi s Kosovom doživela poraz”, što bi, uprkos njegovim prekorima domaćim akterima koji “vole da izgube sve”, moglo da se doživi i kao posredna zamerka Vašingtonu, pošto je pre godinu dana rekao, kako su preneli mediji, da “bez Sjedinjenih Američkih Država nije mogućno doći do bilo kakvog rešenja problema u regionu, a ako neko misli drugačije, to nije realno i nema dodira sa stvarnošću”. Nedavno je, u tom smislu, Americi pridodao Nemačku i Rusiju, “koja je uvek bila na našoj strani”...

Ponelo me elaboriranje “naše stvari” zato što, dok je ovaj tekst išao u štampu, još nije bilo počelo glavno nadmetanje na govornici UN. Čisto da iskoristim priliku da pomenem i nas, pošto će prevladavati druga, za svet sudbonosnija pitanja – od Bliskog do Dalekog istoka, od suzbijanja nuklearnih, terorističkih i hakerskih pretnji do migrantskih i ekoloških nepriznavanja izazvane realnosti...

Izdvojio bih ovom prilikom samo jedno od mnogobrojnih, neposredno proisteklo iz tekućeg zasedanja UN: može li svet da očuva ostatke multilateralnosti, višestranog usklađivanja i odlučivanja o zajedničkim izazovima ili će se nastaviti srljanje u stilu “svaka vaška obaška”? UN su stvorene da bi unapređivale prvu pogodnost, ali već poduže nemaju snage da spreče širenje suprotne joj nepogode.

Odstupanja od internacionalnih pravila i dogovora učestala su toliko da analitičari primećuju da sada prvi put imamo predsednika SAD, zemlje domaćina Svetske organizacije, koji ne poriče mogućnost njenog izlaska iz UN ili bar dokazivanja njene necelishodnosti. Tramp je već istupio iz niza međunarodnih sporazuma i usredsredio se na ostvarivanje gesla “Amerika pre svega”, uz insistiranje na suverenosti koja preferira bilateralne aranžmane u kojima ona, kao nesporno najveća sila, diktira uslove za saradnju.

Ne razlikuju se u suštini ni “nove supersile”, poput Kine i Rusije, koje sebi prisvajaju prava na širenje suverenosti, poput onog na Krimu ili izgradnjom veštačkih strateških ostrva na grebenima po Pacifiku. Uz računice da viškom deviza ili energenata mogu da uspostave novi poredak vrednosti koji osporava dostignuća, njima strane, pa i neisprobane, a ukupno uzev veoma zaslužne za ukupni napredak čovečanstva liberalne demokratije. A koja podrazumeva redovnu izbornu promenu na vlasti, uz održavanje rekordno usklađenih doza individualnih sloboda i kolektivne solidarnosti.

Već neko vreme se, međutim, potkopavaju te poželjnosti. Nejednakosti dostižu razmere nepodnošljivosti, pri čemu se gnev usmerava protiv svih “drugih”. I iznutra i spolja.

Prete stoga, upozoravaju eksperti, i međudržavni i građanski ratovi, čak i tamo gde ih, bar odavno, nije bilo, a pogotovu na prostorima koji odvajkada važe za “bure baruta”. Opasno je ugrožen multilateralizam jer se u suočavanju sa svetom, koji je previše komplikovan da bi se razumeo a kamoli opravdao, mnogi od njega ograđuju – sugeriše donedavni predsedavajući Generalnom skupštinom UN, a naš dobri poznanik, slovački diplomatski veteran Miroslav Lajčak.

Nadam se, dodao je na sajtu UN, da će multilateralizam prevladati i pre nego što se pomoli katastrofa zbog nekih unilateralizama (jednostranih nasilnosti, po pravilu, kakve su dovodile ne samo do regionalnih nego i do svetskih ratova). Priključujem se njegovoj nadi, oprezno, da joj ne naškodim jer se većina mojih strateških nada izjalovila, toliko da sumnjam da i Svetska organizacija, čak i ako izvede neophodne reforme, može da ih nadomesti.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side