27.05.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Par, raspar

Momčilo Pantelić: Par, raspar
Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

Spektakularno venčanje britanskog princa Harija i američke glumice i aktivistkinje Megan Markl delovalo je kao raskošno servirano osveženje za oči i uši, izmorene svakodnevnim zvaničnim prepadanjima sa raznih strana.

Privuklo je više globalne publike od manifestacija veće moći – vojnih parada i liderskih inauguracija. Samo delimično zbog glamura koji tradicionalno prati promociju dva glavna proizvoda monarhije – svadbe i iznedrivanje potomaka.

Hari i Megan su vanrednu pažnju zaslužili kao par (uzgred, vrlo atraktivan) na visokom nivou, koji odudara od opšteg raspara u nacionalnim i internacionalnim kretanjima, posebno zbog Bregzita. U mladencima se spojilo dosad nespojivo – u kraljevsku porodicu je ušla prva meleskinja (otac belac, majka crnkinja), i to iz nekadašnje britanske kolonije Amerike, gde sada vlada Donald Tramp, koji je prilično nepoželjan među građanima Ujedinjenog Kraljevstva.

Istovremeno, usred antiimigrantskih mera jednoj imigrantkinji je pripalo mesto na dvoru. Iako unutar establišmenta, slavlje je odzvanjalo i još nekim antiestablišmentskim notama.

Hari je tek šesti u naslednom redu i praktično je bez šansi da dopre do prestola iako bi mnogi voleli da nekonvencionalni lik bude u ulozi kralja. Ujedno, ovacije svadbenoj svetkovini potvrdile su ono što pokazuju ankete: održavanje kraljevine uživa znatno veću podršku i od zahteva za uspostavljanje republike i od postupaka izabranih organa (kruna nema faktičku vlast)...

Moglo je na trenutak da se učini da je veliki publicitet koji je dobilo uparivanje Harija i Megan inspirisalo i vrh velikih sila. U pekinškom Čajna dejliju objavljena je ilustrovana “ljubavna priča” predsednika Si Đinpinga i njegove supruge Peng Lijuan, povodom 20. maja (dan posle stupanja Harija i Megan na “ludi kamen”) koji se na kineskom izgovara slično kao kad se kaže “volim te” i koji je posredstvom interneta tamo postao datum za masovno izražavanje intimnog obožavanja, pa mu je prigodno udaren pečat “odozgo”. Istovremeno je u Beloj kući počeo da se izlaže medaljon s likovima Trampa i Kim Džong Una, uz utisnutu parolu “mirovni razgovori” iako je randevu tih donedavno najvećih neprijatelja još neizvestan, mada je zakazan za 12. jun (u Singapuru).

Odnosi između SAD i Kine najuzbudljiviji su primer kretanja između para i raspara. Sa ruba trgovinskog rata povlače se u neizbežno usklađivanje interesa za smanjivanje američkog ogromnog deficita, ali narastaju njihove tenzije oko razgraničenja kontrole na Južnokineskom moru koje bi moglo, uz “korejski slučaj”, da pretvori Pacifik u golemu zonu ugrožavanja pacifizma...

Izgledalo je i da će se upariti Tramp i Vladimir Putin, ali se ispostavilo da je takav nagoveštaj sada “kamen o vratu” šefa Bele kuće i da su odnosi između Amerike i Rusije na najnižem nivou posle Hladnog rata. Mnogo još toga je izgledalo bolje nego što je ispalo.

Uz rekordan rast drastične nejednakosti, činilo se da će doći do procvata levice koja se zalaže za više socijalne pravde, ali prevladava desnica, a u usponu je i krajnja desnica. Istovremeno, s nesmanjenim težnjama za učlanjenje u EU, rastu i eurofobične snage, pri čemu neizvesnost uvećava antiestablišmentska koalicija u Italiji.

Utisak je, već neko vreme, da je EU, kao najuspešnija tvorevina mirotvornog dejstva i socijalne uravnoteženosti, na udaru svega što može da je udari. I koncepta “Amerika na prvom mestu”, i ruskog energetskog uslovljavanja, i kineskog prodiranja “novim putem svile”, i turskim “egzibicijama” poput one u Sarajevu, i plimom imigranata o kojoj EU nema zajednički stav, kao ni oko opsega i karaktera neumitnog redefinisanja Evropske unije.

Na sva ta i dodatna klimatanja nije imuna ni Srbija. Predsednik pritiska kočnicu na gas ministra odbrane da bi Srbija mogla da preispita spoljnopolitičke prioritete, za kakve važe pregnuća za učlanjenje u EU, kao da je potčinjeni sam od sebe, bez saglasnosti lidera, mogao da odvali tako nešto.

I kao da većina najdalekometnijih medija “nezavisno” zastupaju antizapadni, što će reći i kurs protivan kursu lidera. A što bi sve trebalo da mu pomogne da objasni kako jedva odoleva ogromnom unutrašnjem pritisku javnosti, kao da je ne kontroliše, i da Zapad stoga treba da pokaže više razumevanja za ovdašnja vrludanja. Pa da nas primi u statusu “nedovršenog posla”, s nejasnim granicama i brojem stanovnika, bez usklađene spoljne politike (sa sankcijama Rusiji, koja je brana i međunarodnom priznanju teritorijalne dezintegracije Srbije, a sve izrazitije i našoj proklamovanoj integraciji sa Zapadom) i bez članske karte NATO.

Možda, pritom, prednjači u kombinovanju sparivanja i rasparivanja. Formalni položaj mu je politički minoran, nešto veći od britanske kraljice, ali tvrdi da po svemu sledi liniju nemačke kancelarke čije nadležnosti daleko nadmašuju one koje ima predsednik njene republike, dok uviđanje da ovde “bez Amerike nema rešenja” ipak “proverava” u Rusiji i Kini.

Daleko, pritom, u ambicijama nadmašuje spajanje nespojivog u verziji Harija i Megan. Jer, njima se moglo...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side