27.05.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Par, raspar

Momčilo Pantelić: Par, raspar
Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

Spektakularno venčanje britanskog princa Harija i američke glumice i aktivistkinje Megan Markl delovalo je kao raskošno servirano osveženje za oči i uši, izmorene svakodnevnim zvaničnim prepadanjima sa raznih strana.

Privuklo je više globalne publike od manifestacija veće moći – vojnih parada i liderskih inauguracija. Samo delimično zbog glamura koji tradicionalno prati promociju dva glavna proizvoda monarhije – svadbe i iznedrivanje potomaka.

Hari i Megan su vanrednu pažnju zaslužili kao par (uzgred, vrlo atraktivan) na visokom nivou, koji odudara od opšteg raspara u nacionalnim i internacionalnim kretanjima, posebno zbog Bregzita. U mladencima se spojilo dosad nespojivo – u kraljevsku porodicu je ušla prva meleskinja (otac belac, majka crnkinja), i to iz nekadašnje britanske kolonije Amerike, gde sada vlada Donald Tramp, koji je prilično nepoželjan među građanima Ujedinjenog Kraljevstva.

Istovremeno, usred antiimigrantskih mera jednoj imigrantkinji je pripalo mesto na dvoru. Iako unutar establišmenta, slavlje je odzvanjalo i još nekim antiestablišmentskim notama.

Hari je tek šesti u naslednom redu i praktično je bez šansi da dopre do prestola iako bi mnogi voleli da nekonvencionalni lik bude u ulozi kralja. Ujedno, ovacije svadbenoj svetkovini potvrdile su ono što pokazuju ankete: održavanje kraljevine uživa znatno veću podršku i od zahteva za uspostavljanje republike i od postupaka izabranih organa (kruna nema faktičku vlast)...

Moglo je na trenutak da se učini da je veliki publicitet koji je dobilo uparivanje Harija i Megan inspirisalo i vrh velikih sila. U pekinškom Čajna dejliju objavljena je ilustrovana “ljubavna priča” predsednika Si Đinpinga i njegove supruge Peng Lijuan, povodom 20. maja (dan posle stupanja Harija i Megan na “ludi kamen”) koji se na kineskom izgovara slično kao kad se kaže “volim te” i koji je posredstvom interneta tamo postao datum za masovno izražavanje intimnog obožavanja, pa mu je prigodno udaren pečat “odozgo”. Istovremeno je u Beloj kući počeo da se izlaže medaljon s likovima Trampa i Kim Džong Una, uz utisnutu parolu “mirovni razgovori” iako je randevu tih donedavno najvećih neprijatelja još neizvestan, mada je zakazan za 12. jun (u Singapuru).

Odnosi između SAD i Kine najuzbudljiviji su primer kretanja između para i raspara. Sa ruba trgovinskog rata povlače se u neizbežno usklađivanje interesa za smanjivanje američkog ogromnog deficita, ali narastaju njihove tenzije oko razgraničenja kontrole na Južnokineskom moru koje bi moglo, uz “korejski slučaj”, da pretvori Pacifik u golemu zonu ugrožavanja pacifizma...

Izgledalo je i da će se upariti Tramp i Vladimir Putin, ali se ispostavilo da je takav nagoveštaj sada “kamen o vratu” šefa Bele kuće i da su odnosi između Amerike i Rusije na najnižem nivou posle Hladnog rata. Mnogo još toga je izgledalo bolje nego što je ispalo.

Uz rekordan rast drastične nejednakosti, činilo se da će doći do procvata levice koja se zalaže za više socijalne pravde, ali prevladava desnica, a u usponu je i krajnja desnica. Istovremeno, s nesmanjenim težnjama za učlanjenje u EU, rastu i eurofobične snage, pri čemu neizvesnost uvećava antiestablišmentska koalicija u Italiji.

Utisak je, već neko vreme, da je EU, kao najuspešnija tvorevina mirotvornog dejstva i socijalne uravnoteženosti, na udaru svega što može da je udari. I koncepta “Amerika na prvom mestu”, i ruskog energetskog uslovljavanja, i kineskog prodiranja “novim putem svile”, i turskim “egzibicijama” poput one u Sarajevu, i plimom imigranata o kojoj EU nema zajednički stav, kao ni oko opsega i karaktera neumitnog redefinisanja Evropske unije.

Na sva ta i dodatna klimatanja nije imuna ni Srbija. Predsednik pritiska kočnicu na gas ministra odbrane da bi Srbija mogla da preispita spoljnopolitičke prioritete, za kakve važe pregnuća za učlanjenje u EU, kao da je potčinjeni sam od sebe, bez saglasnosti lidera, mogao da odvali tako nešto.

I kao da većina najdalekometnijih medija “nezavisno” zastupaju antizapadni, što će reći i kurs protivan kursu lidera. A što bi sve trebalo da mu pomogne da objasni kako jedva odoleva ogromnom unutrašnjem pritisku javnosti, kao da je ne kontroliše, i da Zapad stoga treba da pokaže više razumevanja za ovdašnja vrludanja. Pa da nas primi u statusu “nedovršenog posla”, s nejasnim granicama i brojem stanovnika, bez usklađene spoljne politike (sa sankcijama Rusiji, koja je brana i međunarodnom priznanju teritorijalne dezintegracije Srbije, a sve izrazitije i našoj proklamovanoj integraciji sa Zapadom) i bez članske karte NATO.

Možda, pritom, prednjači u kombinovanju sparivanja i rasparivanja. Formalni položaj mu je politički minoran, nešto veći od britanske kraljice, ali tvrdi da po svemu sledi liniju nemačke kancelarke čije nadležnosti daleko nadmašuju one koje ima predsednik njene republike, dok uviđanje da ovde “bez Amerike nema rešenja” ipak “proverava” u Rusiji i Kini.

Daleko, pritom, u ambicijama nadmašuje spajanje nespojivog u verziji Harija i Megan. Jer, njima se moglo...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Nadežda Gaće: Autogolovi Nadežda Gaće: Autogolovi

    Ne razumem se u fudbal, ali znam da je glavno dati bar gol više. Naša politička scena mi liči na fudbal u kojem niko ne mrda ispred svoga gola, nikako se ne meša s protivnikom – a rezultat se svodi na prebrojavanje autogolova.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side