27.05.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Par, raspar

Momčilo Pantelić: Par, raspar
Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

Spektakularno venčanje britanskog princa Harija i američke glumice i aktivistkinje Megan Markl delovalo je kao raskošno servirano osveženje za oči i uši, izmorene svakodnevnim zvaničnim prepadanjima sa raznih strana.

Privuklo je više globalne publike od manifestacija veće moći – vojnih parada i liderskih inauguracija. Samo delimično zbog glamura koji tradicionalno prati promociju dva glavna proizvoda monarhije – svadbe i iznedrivanje potomaka.

Hari i Megan su vanrednu pažnju zaslužili kao par (uzgred, vrlo atraktivan) na visokom nivou, koji odudara od opšteg raspara u nacionalnim i internacionalnim kretanjima, posebno zbog Bregzita. U mladencima se spojilo dosad nespojivo – u kraljevsku porodicu je ušla prva meleskinja (otac belac, majka crnkinja), i to iz nekadašnje britanske kolonije Amerike, gde sada vlada Donald Tramp, koji je prilično nepoželjan među građanima Ujedinjenog Kraljevstva.

Istovremeno, usred antiimigrantskih mera jednoj imigrantkinji je pripalo mesto na dvoru. Iako unutar establišmenta, slavlje je odzvanjalo i još nekim antiestablišmentskim notama.

Hari je tek šesti u naslednom redu i praktično je bez šansi da dopre do prestola iako bi mnogi voleli da nekonvencionalni lik bude u ulozi kralja. Ujedno, ovacije svadbenoj svetkovini potvrdile su ono što pokazuju ankete: održavanje kraljevine uživa znatno veću podršku i od zahteva za uspostavljanje republike i od postupaka izabranih organa (kruna nema faktičku vlast)...

Moglo je na trenutak da se učini da je veliki publicitet koji je dobilo uparivanje Harija i Megan inspirisalo i vrh velikih sila. U pekinškom Čajna dejliju objavljena je ilustrovana “ljubavna priča” predsednika Si Đinpinga i njegove supruge Peng Lijuan, povodom 20. maja (dan posle stupanja Harija i Megan na “ludi kamen”) koji se na kineskom izgovara slično kao kad se kaže “volim te” i koji je posredstvom interneta tamo postao datum za masovno izražavanje intimnog obožavanja, pa mu je prigodno udaren pečat “odozgo”. Istovremeno je u Beloj kući počeo da se izlaže medaljon s likovima Trampa i Kim Džong Una, uz utisnutu parolu “mirovni razgovori” iako je randevu tih donedavno najvećih neprijatelja još neizvestan, mada je zakazan za 12. jun (u Singapuru).

Odnosi između SAD i Kine najuzbudljiviji su primer kretanja između para i raspara. Sa ruba trgovinskog rata povlače se u neizbežno usklađivanje interesa za smanjivanje američkog ogromnog deficita, ali narastaju njihove tenzije oko razgraničenja kontrole na Južnokineskom moru koje bi moglo, uz “korejski slučaj”, da pretvori Pacifik u golemu zonu ugrožavanja pacifizma...

Izgledalo je i da će se upariti Tramp i Vladimir Putin, ali se ispostavilo da je takav nagoveštaj sada “kamen o vratu” šefa Bele kuće i da su odnosi između Amerike i Rusije na najnižem nivou posle Hladnog rata. Mnogo još toga je izgledalo bolje nego što je ispalo.

Uz rekordan rast drastične nejednakosti, činilo se da će doći do procvata levice koja se zalaže za više socijalne pravde, ali prevladava desnica, a u usponu je i krajnja desnica. Istovremeno, s nesmanjenim težnjama za učlanjenje u EU, rastu i eurofobične snage, pri čemu neizvesnost uvećava antiestablišmentska koalicija u Italiji.

Utisak je, već neko vreme, da je EU, kao najuspešnija tvorevina mirotvornog dejstva i socijalne uravnoteženosti, na udaru svega što može da je udari. I koncepta “Amerika na prvom mestu”, i ruskog energetskog uslovljavanja, i kineskog prodiranja “novim putem svile”, i turskim “egzibicijama” poput one u Sarajevu, i plimom imigranata o kojoj EU nema zajednički stav, kao ni oko opsega i karaktera neumitnog redefinisanja Evropske unije.

Na sva ta i dodatna klimatanja nije imuna ni Srbija. Predsednik pritiska kočnicu na gas ministra odbrane da bi Srbija mogla da preispita spoljnopolitičke prioritete, za kakve važe pregnuća za učlanjenje u EU, kao da je potčinjeni sam od sebe, bez saglasnosti lidera, mogao da odvali tako nešto.

I kao da većina najdalekometnijih medija “nezavisno” zastupaju antizapadni, što će reći i kurs protivan kursu lidera. A što bi sve trebalo da mu pomogne da objasni kako jedva odoleva ogromnom unutrašnjem pritisku javnosti, kao da je ne kontroliše, i da Zapad stoga treba da pokaže više razumevanja za ovdašnja vrludanja. Pa da nas primi u statusu “nedovršenog posla”, s nejasnim granicama i brojem stanovnika, bez usklađene spoljne politike (sa sankcijama Rusiji, koja je brana i međunarodnom priznanju teritorijalne dezintegracije Srbije, a sve izrazitije i našoj proklamovanoj integraciji sa Zapadom) i bez članske karte NATO.

Možda, pritom, prednjači u kombinovanju sparivanja i rasparivanja. Formalni položaj mu je politički minoran, nešto veći od britanske kraljice, ali tvrdi da po svemu sledi liniju nemačke kancelarke čije nadležnosti daleko nadmašuju one koje ima predsednik njene republike, dok uviđanje da ovde “bez Amerike nema rešenja” ipak “proverava” u Rusiji i Kini.

Daleko, pritom, u ambicijama nadmašuje spajanje nespojivog u verziji Harija i Megan. Jer, njima se moglo...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Vladimir Gligorov: Strana ulaganja Vladimir Gligorov: Strana ulaganja

    Ulaganjima stranci zarađuju, što je gore nego ista ta ulaganja, ali od domaćih preduzetnika. To nije tačno. Zašto?

  • Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt

    Vaša mila devojčica je umorna, podočnjaci su joj do pola lica, naprasita je, naglo menja raspoloženje, ne interesuje je ništa više u kući... Eh, tinejdžeri, a do juče je bila med i mleko. Dečkić se vuče kao prebijen, a onda skakuće, ma skače, pa sikće, pun je snage, pa se zatvori u sobu, sam ili s najboljim drugarom, simpatijom...

  • Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska

    Ali za to je potrebno, kao što stoji u naslovu ovog teksta, da Francuska ponovo bude Francuska; zemlja sa vizijom i misijom.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Ruski problem Vladimir Gligorov: Ruski problem

    Ima, zapravo, dva dela. Jedan je u neravnoteži između relativno ograničenih privrednih mogućnosti i vojne moći. Drugi je u prisustvu u svim ključnim svetskim kriznim područjima, uz odlučujuću ulogu praktično samo u malom broju onih u bliskom susedstvu, koji su uglavnom posledica upravo ruske politike.

  • Momčilo Pantelić: Pomama za fudbalom Momčilo Pantelić: Pomama za fudbalom

    Ko god se zaželeo da ga nešto zabezekne izvan političkih ujdurmi, neka pogleda tabele posle prvog kola Mundijala u Rusiji.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side