27.05.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Par, raspar

Momčilo Pantelić: Par, raspar
Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

Spektakularno venčanje britanskog princa Harija i američke glumice i aktivistkinje Megan Markl delovalo je kao raskošno servirano osveženje za oči i uši, izmorene svakodnevnim zvaničnim prepadanjima sa raznih strana.

Privuklo je više globalne publike od manifestacija veće moći – vojnih parada i liderskih inauguracija. Samo delimično zbog glamura koji tradicionalno prati promociju dva glavna proizvoda monarhije – svadbe i iznedrivanje potomaka.

Hari i Megan su vanrednu pažnju zaslužili kao par (uzgred, vrlo atraktivan) na visokom nivou, koji odudara od opšteg raspara u nacionalnim i internacionalnim kretanjima, posebno zbog Bregzita. U mladencima se spojilo dosad nespojivo – u kraljevsku porodicu je ušla prva meleskinja (otac belac, majka crnkinja), i to iz nekadašnje britanske kolonije Amerike, gde sada vlada Donald Tramp, koji je prilično nepoželjan među građanima Ujedinjenog Kraljevstva.

Istovremeno, usred antiimigrantskih mera jednoj imigrantkinji je pripalo mesto na dvoru. Iako unutar establišmenta, slavlje je odzvanjalo i još nekim antiestablišmentskim notama.

Hari je tek šesti u naslednom redu i praktično je bez šansi da dopre do prestola iako bi mnogi voleli da nekonvencionalni lik bude u ulozi kralja. Ujedno, ovacije svadbenoj svetkovini potvrdile su ono što pokazuju ankete: održavanje kraljevine uživa znatno veću podršku i od zahteva za uspostavljanje republike i od postupaka izabranih organa (kruna nema faktičku vlast)...

Moglo je na trenutak da se učini da je veliki publicitet koji je dobilo uparivanje Harija i Megan inspirisalo i vrh velikih sila. U pekinškom Čajna dejliju objavljena je ilustrovana “ljubavna priča” predsednika Si Đinpinga i njegove supruge Peng Lijuan, povodom 20. maja (dan posle stupanja Harija i Megan na “ludi kamen”) koji se na kineskom izgovara slično kao kad se kaže “volim te” i koji je posredstvom interneta tamo postao datum za masovno izražavanje intimnog obožavanja, pa mu je prigodno udaren pečat “odozgo”. Istovremeno je u Beloj kući počeo da se izlaže medaljon s likovima Trampa i Kim Džong Una, uz utisnutu parolu “mirovni razgovori” iako je randevu tih donedavno najvećih neprijatelja još neizvestan, mada je zakazan za 12. jun (u Singapuru).

Odnosi između SAD i Kine najuzbudljiviji su primer kretanja između para i raspara. Sa ruba trgovinskog rata povlače se u neizbežno usklađivanje interesa za smanjivanje američkog ogromnog deficita, ali narastaju njihove tenzije oko razgraničenja kontrole na Južnokineskom moru koje bi moglo, uz “korejski slučaj”, da pretvori Pacifik u golemu zonu ugrožavanja pacifizma...

Izgledalo je i da će se upariti Tramp i Vladimir Putin, ali se ispostavilo da je takav nagoveštaj sada “kamen o vratu” šefa Bele kuće i da su odnosi između Amerike i Rusije na najnižem nivou posle Hladnog rata. Mnogo još toga je izgledalo bolje nego što je ispalo.

Uz rekordan rast drastične nejednakosti, činilo se da će doći do procvata levice koja se zalaže za više socijalne pravde, ali prevladava desnica, a u usponu je i krajnja desnica. Istovremeno, s nesmanjenim težnjama za učlanjenje u EU, rastu i eurofobične snage, pri čemu neizvesnost uvećava antiestablišmentska koalicija u Italiji.

Utisak je, već neko vreme, da je EU, kao najuspešnija tvorevina mirotvornog dejstva i socijalne uravnoteženosti, na udaru svega što može da je udari. I koncepta “Amerika na prvom mestu”, i ruskog energetskog uslovljavanja, i kineskog prodiranja “novim putem svile”, i turskim “egzibicijama” poput one u Sarajevu, i plimom imigranata o kojoj EU nema zajednički stav, kao ni oko opsega i karaktera neumitnog redefinisanja Evropske unije.

Na sva ta i dodatna klimatanja nije imuna ni Srbija. Predsednik pritiska kočnicu na gas ministra odbrane da bi Srbija mogla da preispita spoljnopolitičke prioritete, za kakve važe pregnuća za učlanjenje u EU, kao da je potčinjeni sam od sebe, bez saglasnosti lidera, mogao da odvali tako nešto.

I kao da većina najdalekometnijih medija “nezavisno” zastupaju antizapadni, što će reći i kurs protivan kursu lidera. A što bi sve trebalo da mu pomogne da objasni kako jedva odoleva ogromnom unutrašnjem pritisku javnosti, kao da je ne kontroliše, i da Zapad stoga treba da pokaže više razumevanja za ovdašnja vrludanja. Pa da nas primi u statusu “nedovršenog posla”, s nejasnim granicama i brojem stanovnika, bez usklađene spoljne politike (sa sankcijama Rusiji, koja je brana i međunarodnom priznanju teritorijalne dezintegracije Srbije, a sve izrazitije i našoj proklamovanoj integraciji sa Zapadom) i bez članske karte NATO.

Možda, pritom, prednjači u kombinovanju sparivanja i rasparivanja. Formalni položaj mu je politički minoran, nešto veći od britanske kraljice, ali tvrdi da po svemu sledi liniju nemačke kancelarke čije nadležnosti daleko nadmašuju one koje ima predsednik njene republike, dok uviđanje da ovde “bez Amerike nema rešenja” ipak “proverava” u Rusiji i Kini.

Daleko, pritom, u ambicijama nadmašuje spajanje nespojivog u verziji Harija i Megan. Jer, njima se moglo...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Nadežda Gaće: U susret prošlosti Nadežda Gaće: U susret prošlosti

    Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

  • Momčilo Pantelić: Velesila velesili nije meta Momčilo Pantelić: Velesila velesili nije meta

    Kao jedini nesporni rezultat američko-francusko-britanskog bombardovanja Sirije može se doživeti okolnost da nije bilo kolateralne štete, koja bi mogla da bude mnogo veća od ciljanog razaranja.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side