Momčilo Pantelić: Opšti test
15.03.2020 Beograd

Momčilo Pantelić: Opšti test

Momčilo Pantelić: Opšti test
Dok bismo svi da nam testovi na koronavirus budu negativni, predsednici Amerike i Srbije pokazali su se ovih dana kao negativni, bez testova. Pružili su podanicima loš primer za ponašanje lidera u vremenima krize.

Obojica su odbili da se podvrgnu testu iako su bili na skupovima na kojima su pojedini učesnici bili zaraženi, tako da je trebalo da i njih dvojica budu medicinski provereni. Umesto da poštuju stručne preporuke, oni kao da su hteli da podanicima preporuče junačenje kad za tako nešto vreme nije.

Za razliku od njih, portugalski predsednik Marselo Rebelo de Souza, koji se našao u gotovo istovetnoj situaciji, sam se podvrgao izolaciji i kad je test pokazao da nije zaražen. Za svaki slučaj, dok ne istekne vreme za eventualno potonje pojavljivanje virusa.

Portugalac je tako ličnim primerom pokazao sunarodnicima šta im valja činiti za njihovo i opšte dobro. I da je preko potrebno čojstvo. Kao da je znao za krilaticu Marka Miljanova: “Junaštvo je kad sebe branim od drugoga, čojstvo je kad drugoga branim od sebe.”

Aleksandar Vučić i Donald Tramp nisu ni imali nekoga od koga bi se tako ispršeno branili, a propustili su priliku da druge odbrane od sebe kao raspirivača neodgovorne nonšalancije pred evidentnom pretnjom individualnom i kolektivnom zdravlju. Tek kad su uvideli da njihovo neosnovano busanje u “junačke grudi” doprinosi panici koju bi oni, već po dužnosti, trebalo da suzbijaju, preduzeli su izvesne mere za smanjivanje opštih, naraslih rizika i strahovanja.

Koronavirus je u međuvremenu prerastao u fenomen koji uveliko prevazilazi pomenuta dva samoljublja, trenutno preokupirana izbornim kampanjama. Testiranju na njega podležu, bez mogućnosti da ih izbegnu, svi sistemi. Po više osnova.

Najveći izazov deluje na prvi pogled paradoksalno – za širenje koronavirusa okrivljuje se i globalizacija, bar onoliko koliko sada ona ispada neophodna za njegovo obuzdavanje, pa i, nadamo se, iskorenjivanje. Ne bi se ona ovako brzo širila da svet nije postao tako mali, da su državne granice neporozne, da milioni ljudi nemaju mogućnosti da “švrljaju” kud im se prohte, ukazuju oni koji za sve što nas snalazi hronično krive druge, sve više dođoše. Ali, sa druge strane, koronavirus ne poznaje granice i uspešna borba protiv njega podrazumeva da se brišu granice istraživanja, dometa saznanja.

Kao najveća promena moglo bi da se doživi primoravanje lidera da se odreknu monopola odlučivanja i da se na zasluženi pijedestal u krojenju naših sudbina vrati stručnost. Kao što važi krilatica da je rat suviše ozbiljna stvar da bi bio prepušten generalima, tako su i epidemije suviše opasne da bi bile prepuštene političarima.

Vreme je za lekare, hemičare, sociologe, psihologe, umetnike i ostale majstore čiji je zanat iznad interesa politikantstva, partokratije i uskogrudog profiterstva. Samo vladavina zasnovana na doslednoj nauci može da nas zaštiti u ovakvoj krizi, poručuje i nobelovac Džozef Stiglic, posebno kritikujući Trampa, a posredno i druge lidere koji zanemaruju naučna dostignuća.

Registrovana je i “nova vrsta hladnog rata”: ko će bolje da zaustavi epidemiju, ali i ko bolje sprečava njeno izbijanje – demokratija ili diktatura. Na osnovu obilja analiza može se zaključiti da su demokratije efikasnije u preventivi, a diktature u obuzdavanju. Koronavirus je planuo u Kini, gde se sada prigušuje, ali se širi po demokratijama čiji su sistemi sačinjeni da u njima epidemije ne nastanu, ali nemaju dovoljno snage da ih zaustave kada ih “uvezu”.

Dok virus trese ekonomije i berze, niz eksperata ponavlja “isplativije je sprečiti nego lečiti”. Istovremeno konstatuju da je svet u celini prilično zanemario zdravstvenu zaštitu, uvršćujući zdravlje nacije u trošak umesto u blagotvorno investiciono ulaganje.

U opticaju su i druge dalekosežne analize. Među njima je i upozorenje američkog specijaliste Dejvida Kvamena da do prenošenja virusa sa životinja na ljude (što se pretpostavlja da je put i korone) dolazi, dobrim delom, zbog narušavanja ekosistema.

Razmnožavaju se i teorije zavere, ali ih opsežno osporava i američki naučnik kineskog porekla Jandžong Huang, pripisujući ih delimično američko-kineskom nadmetanju u uzajamnom sumnjičenju. Ujedno se razmahuju premeravanja hoće li novu situaciju više iskoristiti kosmopoliti, dokazujući neophodnost širenja međunarodne saradnje, ili izolacionisti, koji zahtevaju ograđivanje od “stranih štetočina”. Takva diferenciranja kao da je nagnala francuskog politikologa Dominika Mojsija, koga citira španski Pais, da nasluti da se epidemijom koronavirusa zatvara krug otvoren padom Berlinskog zida i da mundijalizacija posle kratkotrajne srećne, zapada u nesrećnu fazu.

Nadam se, međutim, da će nesrećna faza biti znatno kraća od srećne. Posle svakojakih zavaravanja kucnuo je čas, reklo bi se, da se razrađuje novi poredak, koji će biti spremniji da ljudski život uopšte tretira kao vrhunsku vrednost, uz sve njegove mane, a ne da ga bagateliše, pa onda uvaži tek kad ga zadese katastrofe, mahom samo dok one ne uminu.

Kako sada stvari stoje, ova nada deluje kao utopija. Ali neće valjda kao realnija biti uvažena distopija, sa sistemima u kojima samoljublje, pa i u vidu junačenja kad mu vreme nije, ugrožava čovekoljublje. Koliko je to test sistema, toliko je i svih nas, ugroženih i o tom našem statusu dovoljno obaveštenih.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa

    Iako “korona kriza” još nije širom sveta došla do svojih krajnjih granica i nanela sve moguće štete i mnogobrojne ljudske žrtve, u svetskom javnom mnjenju već se tu i tamo postavlja pitanje da li će ova pandemija ostaviti neke trajne posledice ili će se politički i ekonomski trendovi na planeti nastaviti tamo gde su prekinuti pre nekoliko sedmica, sa osnovnim ciljem da se nadoknadi propušteno?

  • Dimitrije Boarov: Korona i gorivo Dimitrije Boarov: Korona i gorivo

    Još se ne vidi kuda će nas odvesti rat za udele na skučenom svetskom naftnom tržištu, koji se između najvećih proizvođača rasplamsao zajedno s pandemijom koronavirusa i startom svetske privredne recesije.

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side