Momčilo Pantelić: Opšti krkljanac
08.12.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Opšti krkljanac

Momčilo Pantelić: Opšti krkljanac
Diplomatski saobraćaj se po svetu vanredno haotizovao. Opšti je krkljanac, takoreći po receptu vlasti u Beogradu, koje su fanatičnim preoravanjem ulica bitno otežale podanicima da se dogegaju ili dovezu do nameračene adrese.

Upravo dok je ovaj tekst pripreman za štampu, diplomatska cirkulacija je maksimalno povećana, ali s malim izgledima na ostvarenje postavljenih ciljeva. Masovna okupljanja na samitu NATO u Londonu i na konferenciji u Madridu o klimatskim lomovima unapred su okarakterisana kao arene za još jedno ispoljavanje nesaglasnosti o budućnosti zapadne alijanse i ozdravljenja planete.

Ako se i ispostavi da je ta skepsa bila preuranjena i preterana, ostaje činjenica da smo zabasali u doba izrazitog kriziranja međunarodnih veza, pa i same diplomatije, formalno zadužene za stabilizaciju i unapređenje odnosa među državama. Već više godina priča je ista – nijedna kriza nije otklonjena, a opasnosti po svetski mir uvećavaju se na razne načine

Kao da je liderima draže da krize stalno rešavaju nego da bar neku definitivno reše. Od Balkana preko Bliskog do Dalekog istoka i od Afrike do Latinske Amerike nije bilo nijednog uverljivog raspleta, dok se zapleti održavaju, pa i razmnožavaju.

Slično je bivalo i ranije, ali se sada ispostavljaju i dosad nezabeležene, pa i neočekivane strateške novosti. Prvi put u novijoj istoriji javlja se multipolarnost, odlučivanje o sudbini sveta iz više centara moći, do koje je došlo posle bipolarnosti (Zapad – Istok) i jednopolarnosti (dominacija SAD).

Tranziciju prate potresi i nesnalaženja kao kad se svojevremeno prelazilo s jednopartijskog na višestranački sistem, kako sam na ovom mestu već pominjao. Multipolarnost bi trebalo da dovede do razmaha multilateralizma, višestranih usaglašavanja, ali već neko vreme stvari idu u suprotnom pravcu – ka razgradnji multilateralizma.

Na meti je pre svega EU, kao dosad najprosperitetniji oblik udruživanja. Na njenom raštimovanju svesrdno i raznoliko rade i Amerika i Rusija i Kina. One bi svoje osobene računice da preobrate u bar jednu, makar i nesinhronizovanu, zajedničku akciju – za srozavanje evropske zajednice na nivo drugorazrednog, iznutra iscepkanog aktera.

Liči na prvi hladni rat, u kojem se raznorodne velike sile u oblikovanju multipolarizma ustremljuju na najpacifističkije uporište multilateralizma. Pravi Hladni rat odigravao se između dva ideološki suprotstavljena pola, a ovaj se nazire kao nadiranje ideološki raznolikih pojedinačnih sila protiv, u načelu, homogenog bloka demokratija, s kolektivnim odlučivanjem o zajedničkoj sudbini.

Trenutno izgleda da “napadači”, nažalost, imaju više uspeha od branilaca “države blagostanja” i konkretnog multilateralizma, koje bi pak da ojača reformistički nastrojen francuski predsednik Emanuel Makron. On, uz ostalo, polemično predlaže osamostaljivanje od “nadobudne” Amerike Donalda Trampa. Pa i da EU preduzme mere kako ne bi bila kolateralna žrtva eventualnog sporazumevanja Vašingtona s Moskvom i Pekingom.

A zašto se to sve tiče nas? Ovdašnji šef države insistira da se razlikuje od svih kolega. Čak i Trampu preti (mada neuverljivo) smena zbog povezivanja sa inostranstvom (ukrajinski slučaj) zarad očuvanja vlasti, ali naš lider, kao da je na čelu još veće sile, poriče da bilo ko spolja može da utiče na njegove odluke.

Naslušali smo se svakojakih iskakanja Aleksandra Vučića iz diplomatskog koloseka. Sve do “diplomatskog slanika”, podstreka zasmejavanju i razbibrigi.

Neće meni iko da soli pamet, izjavio je, odbacujući primedbe EU za jačanje saradnje s Kinom. Kao i da “umire od smeha” kad mu traže da olabavi veze s Moskvom i Pekingom. “Baš me briga šta drugi misle”, nadovezao se, zaklinjući se da su mu interesi Srbije na prvom mestu.

Priličilo bi sve to Trampu, Vladimiru Putinu, Si Đinpingu. Ovako, delovalo je kao deo predizborne kampanje, nalik na devedesete, kad nas je “baš me briga šta drugi misle”, uz odbacivanje “diplomatskog slanika”, bacilo u krizu iz koje nam se izlaz još ne vidi, a koja je njega (začudo bi bilo svuda osim ovde) uzdigla do vrhovne vlasti. I iznad ustavnih ovlašćenja, a ipak ispod poželjnog i preporučenog nacionalnog osvešćivanja o realnom mestu Srbije u svetu i sveta u njoj.

Svim diplomatama je teško da se snađu u sadašnjim, donedavno nezamislivo relativizovanim internacionalnim odnosima. Slutim da je našima najteže. Treba da objasne da zaista idemo na Zapad, o kojem ovdašnji lider priča zajedljivo, preko Istoka, u kojem on, predsednik Srbije, vidi bezrezervne prijatelje, a koje

Zapad, kojem formalno težimo, svrstava među neprijatelje.

Tramp bi na tome pozavideo Vučiću. Možda bi mu i čestitao kad bi smeo jer njemu čak i zbog još nedokazanih kombinacija s Rusima (i Ukrajincima) preti svrgavanje…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Mijat Lakićević: Avioni, milioni Mijat Lakićević: Avioni, milioni

    Para ima, ima li pameti? Tako je glasio naslov teksta od pre nekoliko brojeva (NM 481) nakon što je Aleksandar Vučić izjavio kako država nema “ćup s parama” i “ne može da obezbedi još novca za pomoć privredi”.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side