08.12.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Opšti krkljanac

Momčilo Pantelić: Opšti krkljanac
Diplomatski saobraćaj se po svetu vanredno haotizovao. Opšti je krkljanac, takoreći po receptu vlasti u Beogradu, koje su fanatičnim preoravanjem ulica bitno otežale podanicima da se dogegaju ili dovezu do nameračene adrese.

Upravo dok je ovaj tekst pripreman za štampu, diplomatska cirkulacija je maksimalno povećana, ali s malim izgledima na ostvarenje postavljenih ciljeva. Masovna okupljanja na samitu NATO u Londonu i na konferenciji u Madridu o klimatskim lomovima unapred su okarakterisana kao arene za još jedno ispoljavanje nesaglasnosti o budućnosti zapadne alijanse i ozdravljenja planete.

Ako se i ispostavi da je ta skepsa bila preuranjena i preterana, ostaje činjenica da smo zabasali u doba izrazitog kriziranja međunarodnih veza, pa i same diplomatije, formalno zadužene za stabilizaciju i unapređenje odnosa među državama. Već više godina priča je ista – nijedna kriza nije otklonjena, a opasnosti po svetski mir uvećavaju se na razne načine

Kao da je liderima draže da krize stalno rešavaju nego da bar neku definitivno reše. Od Balkana preko Bliskog do Dalekog istoka i od Afrike do Latinske Amerike nije bilo nijednog uverljivog raspleta, dok se zapleti održavaju, pa i razmnožavaju.

Slično je bivalo i ranije, ali se sada ispostavljaju i dosad nezabeležene, pa i neočekivane strateške novosti. Prvi put u novijoj istoriji javlja se multipolarnost, odlučivanje o sudbini sveta iz više centara moći, do koje je došlo posle bipolarnosti (Zapad – Istok) i jednopolarnosti (dominacija SAD).

Tranziciju prate potresi i nesnalaženja kao kad se svojevremeno prelazilo s jednopartijskog na višestranački sistem, kako sam na ovom mestu već pominjao. Multipolarnost bi trebalo da dovede do razmaha multilateralizma, višestranih usaglašavanja, ali već neko vreme stvari idu u suprotnom pravcu – ka razgradnji multilateralizma.

Na meti je pre svega EU, kao dosad najprosperitetniji oblik udruživanja. Na njenom raštimovanju svesrdno i raznoliko rade i Amerika i Rusija i Kina. One bi svoje osobene računice da preobrate u bar jednu, makar i nesinhronizovanu, zajedničku akciju – za srozavanje evropske zajednice na nivo drugorazrednog, iznutra iscepkanog aktera.

Liči na prvi hladni rat, u kojem se raznorodne velike sile u oblikovanju multipolarizma ustremljuju na najpacifističkije uporište multilateralizma. Pravi Hladni rat odigravao se između dva ideološki suprotstavljena pola, a ovaj se nazire kao nadiranje ideološki raznolikih pojedinačnih sila protiv, u načelu, homogenog bloka demokratija, s kolektivnim odlučivanjem o zajedničkoj sudbini.

Trenutno izgleda da “napadači”, nažalost, imaju više uspeha od branilaca “države blagostanja” i konkretnog multilateralizma, koje bi pak da ojača reformistički nastrojen francuski predsednik Emanuel Makron. On, uz ostalo, polemično predlaže osamostaljivanje od “nadobudne” Amerike Donalda Trampa. Pa i da EU preduzme mere kako ne bi bila kolateralna žrtva eventualnog sporazumevanja Vašingtona s Moskvom i Pekingom.

A zašto se to sve tiče nas? Ovdašnji šef države insistira da se razlikuje od svih kolega. Čak i Trampu preti (mada neuverljivo) smena zbog povezivanja sa inostranstvom (ukrajinski slučaj) zarad očuvanja vlasti, ali naš lider, kao da je na čelu još veće sile, poriče da bilo ko spolja može da utiče na njegove odluke.

Naslušali smo se svakojakih iskakanja Aleksandra Vučića iz diplomatskog koloseka. Sve do “diplomatskog slanika”, podstreka zasmejavanju i razbibrigi.

Neće meni iko da soli pamet, izjavio je, odbacujući primedbe EU za jačanje saradnje s Kinom. Kao i da “umire od smeha” kad mu traže da olabavi veze s Moskvom i Pekingom. “Baš me briga šta drugi misle”, nadovezao se, zaklinjući se da su mu interesi Srbije na prvom mestu.

Priličilo bi sve to Trampu, Vladimiru Putinu, Si Đinpingu. Ovako, delovalo je kao deo predizborne kampanje, nalik na devedesete, kad nas je “baš me briga šta drugi misle”, uz odbacivanje “diplomatskog slanika”, bacilo u krizu iz koje nam se izlaz još ne vidi, a koja je njega (začudo bi bilo svuda osim ovde) uzdigla do vrhovne vlasti. I iznad ustavnih ovlašćenja, a ipak ispod poželjnog i preporučenog nacionalnog osvešćivanja o realnom mestu Srbije u svetu i sveta u njoj.

Svim diplomatama je teško da se snađu u sadašnjim, donedavno nezamislivo relativizovanim internacionalnim odnosima. Slutim da je našima najteže. Treba da objasne da zaista idemo na Zapad, o kojem ovdašnji lider priča zajedljivo, preko Istoka, u kojem on, predsednik Srbije, vidi bezrezervne prijatelje, a koje

Zapad, kojem formalno težimo, svrstava među neprijatelje.

Tramp bi na tome pozavideo Vučiću. Možda bi mu i čestitao kad bi smeo jer njemu čak i zbog još nedokazanih kombinacija s Rusima (i Ukrajincima) preti svrgavanje…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Mijat Lakićević: Puška Mijat Lakićević: Puška

    Ako neka puška u poslednjem činu ove srpske drame pukne, onda to sigurno neće biti NIN-ova, snajperska, nego ona Putinova, obrenovićevska.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

  • Dimitrije Boarov: Vesela afera Dimitrije Boarov: Vesela afera

    Posle niza afera koje su uzdrmale aktuelni vrh vlasti, protekle sedmice iskrsla je još jedna koja, za razliku od svih ostalih, ima vrlo naglašenu humornu dimenziju – afera prodaje famoznog Univerziteta Megatrend.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side