20.08.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Nuklearne zavrzlame

Momčilo Pantelić: Nuklearne zavrzlame
U naporima da izdejstvuju što ekstravagantnije mesto u istoriji, Donald Tramp i Kim Džong Un već su obezbedili mesto u Ginisovoj knjizi bizarnosti. Prvi su se dosetili da jedan drugom direktno obećaju – nuklearni, vrlo asimetrični, rat.

Kad bi zaista lansirali atomske bombe, ishod je manje-više poznat – katastrofa možda i veća od one koju su pogodile Hirošimu i Nagasaki pre 72 godine. Trampovo upozorenje da će se na Severnu Koreju, ako ne prestane da preti Americi, sručiti “vatra i bes kakve svet još nije video”, doista podseća na obrazloženje Harija Trumana lansirano između “pečurki” koje su 1945. razorile ta dva japanska grada.

Nema sumnje među poznavaocima ni da bi u nuklearnom dvoboju Amerikanci pobedili višestruko slabije opremljene, a ipak izrazito provokativne Severnokorejance. Jasno je, istovremeno, i da bi usledili nezapamćeni globalni lomovi.

Još je izvesnije stoga, mislim, da takvog rata neće biti, bar ne ovom prilikom. Verovatno je u pravu Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost H. R. Mekmaster kad kaže da je rat izgledniji sada nego pre 10 godina, ali su ojačane i brane velikom sukobu na Korejskom poluostrvu, gde njegovi Sever i Jug još napeto koegzistiraju u okvirima nesigurnog primirja iz 1953.

“Korejski slučaj” stvoren je rekordnom koncentracijom paradoksa. Najaktuelniji se ispoljava u okolnosti da su isti razlozi i za strah od izbijanja nuklearnog sukoba i za uverenje da ga neće biti.

Pjongjang je nacionalnu sudbinu poistovetio s posedovanjem atomskog arsenala, koji je stvorio mimo globalnih pravila i zbog toga zaslužio – jednoglasnim odlukama Saveta bezbednosti UN – sve oštrije međunarodne sankcije. Tamošnji režim se mahom doživljava kao poslednji relikt staljinizma i Hladnog rata, koji je uobrazio da je ceo svet na pogrešnom putu, pa da stoga mora ekstremno da se naoruža.

Nikada u novijoj istoriji nije postojala takva zemlja. Relativno mala, siromašna, a ipak – nuklearna sila. Ovaj treći status sugeriše da neće biti napadnuta jer nijedna država sa atomskim bojevim glavama nije dosad bila izložena otvorenoj spoljnoj agresiji.

Ujedno joj povećava i “ucenjivački potencijal”. Jer, i ako ne uspe da udari po Americi, lako može da izlije srdžbu po susedima, Južnoj Koreji i Japanu, saveznicima Vašingtona, koga će ta eventualnost, slutim, i dalje obuzdavati u planovima za nemilosrdni obračun s komunističkom dinastijom Kim.

Realne opasnosti su povećane iako pretnje ostaju nerealne. Niko, naime, ne bi smeo da u ovoj nuklearnoj zavrzlami potceni domete ni kimovske tajanstvenosti ni trampovske nepredvidljivosti.

Između Vašingtona i Pjongjanga poodavno posreduju mnogi, a najviše Peking, ali se i on ovih dana našao u nebranom grožđu. Iako je pristao na pooštravanje sankcija Severnoj Koreji, Bela kuća ga optužuje da ne čini dovoljno da “urazumi Kima”.

Kineski predsednik Si Đinping je, kako se izveštava, u telefonskom razgovoru s Trampom poručio da je spreman na saradnju u ostvarivanju zajedničkog cilja – denuklearizacije Korejskog poluostrva. Pjongjang je, međutim, poodmakao u nuklearizaciji i sva je prilika da je se neće odreći, osim ako bi ga neko uverio da neće proći loše kao Sadam Husein i Muamer el Gadafi kad su se odrekli stvaranja takvog arsenala.

Ozbiljan poremećaj u američko-kineskim ekonomskim odnosima koji nagoveštavaju novi potezi vašingtonske administracije, a delimično povodom “korejskog slučaja”, mogao bi da svet uvali u znatno veće neprilike od uzajamnog priprećivanja Trampa i Kima, procenjuju poznavaoci. Previše bi se razmnožila nova vrsta “istočnog pitanja” – istrajnoj krizi na Bliskom istoku pridodala bi se trenja velikih sila po Dalekom istoku, uz neočekivana prianjanja pojedinih delova istočne Evrope modelu Rusije.

Sklon sam da kažem da me tekuće zaoštravanje Vašington – Pjongjang najviše podseća na “teoriju ludaka”, kojom je u vreme Hladnog rata ondašnji američki predsednik Ričard Nikson nastojao da se prikaže kao lider spreman na neuračunljive poteze samo da bi primorao rivale, pa i saradnike, na uračunljive ustupke. Navodno je to doprinelo okončanju vijetnamskog rata 1970-ih.

Sadašnji potezi Trampa i Kima sadrže niz, nadam se, sličnih sračunatih “neuračunljivosti”, tako da ne dođe do nuklearnog rata i da se pregovorima održi nada u bolje dane. Da li će to biti prihvatanje nuklearnog statusa Severne Koreje ili odricanje od njega zarad ekonomskih stimulansa – pitanje je koje će obogatiti svakog ko već sada uplati tačan odgovor.

Pregnuće zarad opšteg dobra, doduše, nije uvek lično isplativo. Raketna kriza oko Kube, u kojoj su 1962. uzajamno nuklearno bile nakostrešene Amerika i SSSR, sve je ludo obradovala jer je okončana miroljubivo. Ali, stradali su glavni akteri raspleta: sledeće godine je ubijen Džon Kenedi, nepunih 11 meseci kasnije smenjen je Nikita Hruščov… A Niksonu nije uspelo da se “pravi lud” i u aferi Votergejt, pa je bio prinuđen da podnese ostavku.

Takvi epilozi ne treba da obeshrabre Trampa i Kima. “Teorija ludaka” je u njima možda dobila izdržljive kadrove kakvi su joj nedostajali. Dok je ovaj tekst išao u štampu, oni su tek prošli prvu fazu – pretnjama koje većina sveta doživljava kao “neuračunljive”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Dva populizma Vladimir Gligorov: Dva populizma

    Najviše je ekonomskih istraživanja populizma u Latinskoj Americi. Ovo i zato što je na tom iskustvu nastao i takozvani Vašingtonski konsenzus (Williamson 1990), koji je posebno predmet kritike ekonomista i komentatora na levici, mada ne samo njih.

  • Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski

    Da je Davos bio dve nedelje ranije, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bi čestitali na makroekonomskoj stabilizaciji i pitali ga za investicione mogućnosti; ovako će ga prepoznavati kao čoveka iz zemlje u kojoj je nedavno ubijen opozicioni lider.

  • Vladimir Gligorov: Berza Vladimir Gligorov: Berza

    Zašto bankarske krize imaju veći negativan efekat od berzanskih kriza? Ovo je zanimljivo upravo sada kada je došlo do značajne korekcije u berzanskim vrednostima. Poređenja radi, panika iz 1987, pošto je došlo do velikog gubitka vrednosti akcija, bila je kratkotrajna i nije imala gotovo nikakav uticaj na privredna kretanja.

Preporuke prijatelja
FEST 2018
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw