10.06.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Nova vlada iznenada

Momčilo Pantelić: Nova vlada iznenada
Iznebuha, dok dlanom o dlan, ostadoše Madrid i cela Španija bez dvojice lidera. Otišli su neposredno posle uspeha koji su im garantovali produžetak vladavine, a onda im je ona prekinuta na različite načine, vrlo retke i izvan Iberijskog poluostrva.

Oba slučaja kao da su potvrdila značaj ovdašnje krilatice “zasviraj i za pojas zadeni”. Zinedin Zidan (46) je smatrao da se pretovario fudbalskim trofejima kojima je okitio Real Madrid, pa je svojevoljno napustio mesto trenera, otvarajući vrata “kadrovskim osveženjima”. Marijanu Rahoju (63) se pak toliko osladilo mesto premijera Španije, da se za ostanak na toj funkciji borio takoreći do poslednjeg političkog daha iako bi sunarodnicima, prema dostupnim analizama, bilo prihvatljivije da je, zarad opšteg dobra, s nje ranije otišao.

Jedno im je ipak zajedničko. Njihovim naslednicima biće prilično teško da upravljaju zaostavštinama i da ponove Zidanove uzlete (tri uzastopne titule prvaka Evrope) i da se nose sa višestrukim izazovima koji su doveli do Rahojevog pada.

Prvo izgleda nemoguće, a drugo je neizbežno. Posvetimo se neizbežnom.

Prvi put u modernoj španskoj istoriji smena na vlasti odigrala se preglasavanjem u parlamentu i to tako što je stvorena većinska koalicija nesložnih, koji su se složili samo u tome da treba promeniti nacionalno rukovodstvo iako su prethodno odobrili njegov predlog budžeta. Svi koji su makar i letimično pratili uzburkanu špansku političku scenu mogli bi, s razlogom, da pomisle da je do svrgavanja došlo zbog katalonskog separatizma i prilično neumesnih mera protiv njega, ali nije. Niti su razlozi bili ekonomski (prilično je dobar oporavak privrede), što je obično povod za smenjivanje na vlasti.

Španija je novu vladu, na čelu sa socijaldemokratom Pedrom Sančesom (46), dobila iznenada povodom korupcionaških afera. Stvoren je novi savez, kojem je sudska presuda – po kojoj je 29 “uglednika”, među kojima i funkcionera donedavno vladajuće Narodne partije i biznismena, osuđeno na ukupno 351 godinu zatvora – bio dovoljan povod da, uprkos svim međusobnim razlikama, izglasaju nepoverenje Rahojevoj ekipi (koja je dotad opstajala na vlasti kao manjinska, zahvaljujući kooperativnoj apstinenciji socijalista). Raspletu je prethodila ostavka narodnjačke predsednice madridskog regiona Kristine Sifuentes (53), koja je osumnjičena za falsifikovanje master zvanja i usnimljena kako je pre sedam godina uhvaćena pri iznošenju neplaćenog kozmetičkog preparata iz prodavnice...

Politička scena Španije bitno se promenila smenom vlasti, ali šta bi iz promene moglo sve da proistekne – pitanje je na koje mora da pričeka odgovor, ali ne i kombinatorika. Da bi nova vlada opstala, moraće da teži kompromisima, a da ipak deluje beskompromisno.

Pred Sančesom je doista teška, prema nekima nemoguća misija. Njegovi socijalisti drže samo 84 mesta od ukupno 350 u parlamentu, a većinu (180) za njegov uspon do premijerske funkcije obezbedile su mu partije s kojima se većma suštinski ne slaže. Relativno nova stranka Podemos teži da potisne socijaliste kao glavne levičarske partije, a katalonski prigodni partneri i dalje računaju da i s novom vladom u Barseloni insistiraju na otcepljenju od Španije.

Na sceni je fenomen kakav se retko viđa. Novostvorena vlast treba da se održi tako što će očuvati teritorijalni integritet sa strankama koje ga osporavaju i da se od svrgnute desnice distancira toliko da ne ode “previše” ulevo. U prilog joj, doduše, ide okolnost da nikome od njenih vanrednih saveznika nije do brzih nacionalnih izbora na kojima bi, prema anketama, najviše napredovala desničarska stranka Siudadanos, još odlučnija u odbacivanju secesionističkih pretenzija.

Sančes propoveda dijalog u kojem bi o svemu moglo da se razgovara osim o krnjenju teritorijalnog integriteta Španije. U tom naporu je za šefa diplomatije predložio Žosepa Borela (71), Katalonca koji je protiv otcepljenja Katalonije...

Izgledi da novi premijer uspe u homogenizaciji Španije, u trenutku dok ovaj tekst ide u štampu, ne izgledaju veći od onih koji se očekuju od susreta Donalda Trampa i Kim Džong Una, zakazanog za 12. jun u Singapuru, ili od napinjanja u briselskom dijalogu Beograd – Priština. Kad već pravim paralelu između Pirinejskog i Balkanskog poluostrva, valjalo bi da podsetim na reči koje su prošlog meseca upućene sa ovdašnjeg državnog vrha, povodom čvrstog stava Madrida protiv priznavanja Kosova, da je Rahoj u Srbiji “popularan”.

Popularan ovde, ali pade kod kuće. Divili smo se i vezi Zidana i Reala, pa se raspade.

Da se jadni za zelen bor uhvatimo, i on bi se jadan osušio, opet nam se nameće stara ovdašnja jadikovka. Ali, ne mora da bude tako.

Pedro Sančes je više puta ostao “na suvom”, gubio neke izbore, pa se odrekao i vođenja stranke kad je ona omogućila održavanje Rahojeve vlade, ali je nastavio da u biografiji ističe da je bio “šef kabineta Visokog predstavnika UN u Bosni za vreme rata na Kosovu”.

Kako stvari sada stoje, Sančes će ostati pri Borelovom iskazu da Katalonija i Kosovo nisu za poređenje, osim što oba ta entiteta ne zaslužuju nezavisnost. Nisu za poređenje, dodao bih, ni sistemi Srbije i Španije. Tamo je antikorupcijska presuda nezavisnog pravosuđa stvorila uslove za promenu vlasti. A ovde i u najbeznačajnijim kadrovskim tumbanjima istrajava princip nedodirljivosti partokratije...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

    Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side