10.06.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Nova vlada iznenada

Momčilo Pantelić: Nova vlada iznenada
Iznebuha, dok dlanom o dlan, ostadoše Madrid i cela Španija bez dvojice lidera. Otišli su neposredno posle uspeha koji su im garantovali produžetak vladavine, a onda im je ona prekinuta na različite načine, vrlo retke i izvan Iberijskog poluostrva.

Oba slučaja kao da su potvrdila značaj ovdašnje krilatice “zasviraj i za pojas zadeni”. Zinedin Zidan (46) je smatrao da se pretovario fudbalskim trofejima kojima je okitio Real Madrid, pa je svojevoljno napustio mesto trenera, otvarajući vrata “kadrovskim osveženjima”. Marijanu Rahoju (63) se pak toliko osladilo mesto premijera Španije, da se za ostanak na toj funkciji borio takoreći do poslednjeg političkog daha iako bi sunarodnicima, prema dostupnim analizama, bilo prihvatljivije da je, zarad opšteg dobra, s nje ranije otišao.

Jedno im je ipak zajedničko. Njihovim naslednicima biće prilično teško da upravljaju zaostavštinama i da ponove Zidanove uzlete (tri uzastopne titule prvaka Evrope) i da se nose sa višestrukim izazovima koji su doveli do Rahojevog pada.

Prvo izgleda nemoguće, a drugo je neizbežno. Posvetimo se neizbežnom.

Prvi put u modernoj španskoj istoriji smena na vlasti odigrala se preglasavanjem u parlamentu i to tako što je stvorena većinska koalicija nesložnih, koji su se složili samo u tome da treba promeniti nacionalno rukovodstvo iako su prethodno odobrili njegov predlog budžeta. Svi koji su makar i letimično pratili uzburkanu špansku političku scenu mogli bi, s razlogom, da pomisle da je do svrgavanja došlo zbog katalonskog separatizma i prilično neumesnih mera protiv njega, ali nije. Niti su razlozi bili ekonomski (prilično je dobar oporavak privrede), što je obično povod za smenjivanje na vlasti.

Španija je novu vladu, na čelu sa socijaldemokratom Pedrom Sančesom (46), dobila iznenada povodom korupcionaških afera. Stvoren je novi savez, kojem je sudska presuda – po kojoj je 29 “uglednika”, među kojima i funkcionera donedavno vladajuće Narodne partije i biznismena, osuđeno na ukupno 351 godinu zatvora – bio dovoljan povod da, uprkos svim međusobnim razlikama, izglasaju nepoverenje Rahojevoj ekipi (koja je dotad opstajala na vlasti kao manjinska, zahvaljujući kooperativnoj apstinenciji socijalista). Raspletu je prethodila ostavka narodnjačke predsednice madridskog regiona Kristine Sifuentes (53), koja je osumnjičena za falsifikovanje master zvanja i usnimljena kako je pre sedam godina uhvaćena pri iznošenju neplaćenog kozmetičkog preparata iz prodavnice...

Politička scena Španije bitno se promenila smenom vlasti, ali šta bi iz promene moglo sve da proistekne – pitanje je na koje mora da pričeka odgovor, ali ne i kombinatorika. Da bi nova vlada opstala, moraće da teži kompromisima, a da ipak deluje beskompromisno.

Pred Sančesom je doista teška, prema nekima nemoguća misija. Njegovi socijalisti drže samo 84 mesta od ukupno 350 u parlamentu, a većinu (180) za njegov uspon do premijerske funkcije obezbedile su mu partije s kojima se većma suštinski ne slaže. Relativno nova stranka Podemos teži da potisne socijaliste kao glavne levičarske partije, a katalonski prigodni partneri i dalje računaju da i s novom vladom u Barseloni insistiraju na otcepljenju od Španije.

Na sceni je fenomen kakav se retko viđa. Novostvorena vlast treba da se održi tako što će očuvati teritorijalni integritet sa strankama koje ga osporavaju i da se od svrgnute desnice distancira toliko da ne ode “previše” ulevo. U prilog joj, doduše, ide okolnost da nikome od njenih vanrednih saveznika nije do brzih nacionalnih izbora na kojima bi, prema anketama, najviše napredovala desničarska stranka Siudadanos, još odlučnija u odbacivanju secesionističkih pretenzija.

Sančes propoveda dijalog u kojem bi o svemu moglo da se razgovara osim o krnjenju teritorijalnog integriteta Španije. U tom naporu je za šefa diplomatije predložio Žosepa Borela (71), Katalonca koji je protiv otcepljenja Katalonije...

Izgledi da novi premijer uspe u homogenizaciji Španije, u trenutku dok ovaj tekst ide u štampu, ne izgledaju veći od onih koji se očekuju od susreta Donalda Trampa i Kim Džong Una, zakazanog za 12. jun u Singapuru, ili od napinjanja u briselskom dijalogu Beograd – Priština. Kad već pravim paralelu između Pirinejskog i Balkanskog poluostrva, valjalo bi da podsetim na reči koje su prošlog meseca upućene sa ovdašnjeg državnog vrha, povodom čvrstog stava Madrida protiv priznavanja Kosova, da je Rahoj u Srbiji “popularan”.

Popularan ovde, ali pade kod kuće. Divili smo se i vezi Zidana i Reala, pa se raspade.

Da se jadni za zelen bor uhvatimo, i on bi se jadan osušio, opet nam se nameće stara ovdašnja jadikovka. Ali, ne mora da bude tako.

Pedro Sančes je više puta ostao “na suvom”, gubio neke izbore, pa se odrekao i vođenja stranke kad je ona omogućila održavanje Rahojeve vlade, ali je nastavio da u biografiji ističe da je bio “šef kabineta Visokog predstavnika UN u Bosni za vreme rata na Kosovu”.

Kako stvari sada stoje, Sančes će ostati pri Borelovom iskazu da Katalonija i Kosovo nisu za poređenje, osim što oba ta entiteta ne zaslužuju nezavisnost. Nisu za poređenje, dodao bih, ni sistemi Srbije i Španije. Tamo je antikorupcijska presuda nezavisnog pravosuđa stvorila uslove za promenu vlasti. A ovde i u najbeznačajnijim kadrovskim tumbanjima istrajava princip nedodirljivosti partokratije...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd. Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd.

    Brazil se potvrdio kao zemlja vrhunskih paradoksa: hvaljen po tome što nema spoljnih neprijatelja, najednom je pokazao sklonost da na čelo države dovede političara koji masovno “vidi” neprijatelje unutar njega.

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija oko "neprijatelja" Dimitrije Boarov: Konfuzija oko "neprijatelja"

    Iako se decenijama bavim privrednim temama i raznovrsnom proizvodnjom, moram priznati da sam stalno zaobilazio jednu od najstarijih i najrazvijenijih “proizvodnji” u Srbiji – proizvodnju “unutrašnjih i spoljnih neprijatelja”.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side