19.03.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Neugodni uzlet

Momčilo Pantelić: Neugodni uzlet
Balkanu je poskočio rejting. Vanredno ga upisuju u dnevni red velikih međunarodnih skupova i poklanjaju mu upadljiva mesta u moćnoj štampi kojima, obično, ne može ni da primiriše.

Mnogima bi takva povećana pažnja godila, ali ne i Balkanu. Izdizanja ka gornjim slojevima liste globalnih strateških događanja i među udarne vesti u njegovom su slučaju – razlog i za zabrinutost.

Sličan rast važnosti poslednji put je, naime, doživeo kada je svakojako razaran raznim vrstama ratova. Na mučno sećanje nadovezuju se i aktuelni alarmi.

Unutrašnje i spoljne snage pokušavaju da destabilizuju zapadni Balkan, upozorio je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk. Taj region je kao “tiganj pun ulja”, pa je dovoljna varnica da sve plane, a i samo jedna pogrešna reč može da izazove konflikt – ocenio je nedavno evropski komesar za proširenje Johanes Han. Zabrinutost zbog situacije izrazila je, posle posete ovim prostorima, i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini, pogotovu što se na njima postavlja “šahovska tabla za zakulisne igre velikih sila”, pri čemu se sluti da je mislila na “upad” uticaja Rusije, što Moskva poriče i uzvraća, u zonu koju je kaparisao Zapad.

Situaciju u regionu kao “turbulentnu i složenu” okarakterisao je i Savet za nacionalnu bezbednost Srbije. Saopštio je, takođe, da “postoji opasnost širenja političkih sukoba unutar pojedinih država u okruženju, koji su podstaknuti kako domaćim razlozima političke netrpeljivosti, tako i značajnim uplitanjem stranih civilnih i vojnih obaveštajnih službi”.

Odavno nije bio ovoliko kompetentnih saglasnosti da se prostor bivše SFRJ uzdrmava i iznutra i spolja. Kao glavni faktori najčešće se navode: produbljivanje sporova na relacijama Beograd – Priština i Beograd – Zagreb, sve žešća preganjanja u Makedoniji i BiH, pri čemu se, kao na specifičan način i u Crnoj Gori, nazire i da je celo područje postalo teren za otvoreno ili prikriveno nadgornjavanje spoljnih sila.

Dobro, određivanju sudbine ovih krajeva odvajkada su ključno doprinosile velike sile. Novost je jedino zagonetka: čemu sada, pri globalnim pretumbacijama, one u ovom “zapećku” zaista teže?

Pribojavam se, s nadom da grešim, da bi izvan istrajno zapadnih oblasti, Slovenije i Hrvatske ostali delovi iščezle federacije mogli da se pretvore u imitacije ili “ventile” velikih frontova. Pa da, na primer, repriziraju, na valjda manje tragičan način, sudbinu Ukrajine i Sirije, koje su, opet, prilično ličile na tragičnu sudbinu ex-Yu.

Strepnju mi izaziva i pomisao da je obnovljeno nadmetanje Zapada i Rusije u širenju interesnih sfera. Posle širenja Zapada, sada je u toku širenje Rusije. Zapadni Balkan kao da je programiran da se oba ta procesa na njemu zaustave, ali tek posle nagodbi koje bi se, uz sadejstvo Kine, protegle širom planete.

Nije Balkan bure baruta, bure baruta je Evropa, a Balkan je samo fitilj. Tako je za Dojče vele ocenio specijalizovani kolega Norbert Mapes Nidik, uz slutnjuda aktuelna situacija podseća na onu pred Prvi svetski rat.

Mene pak ne podseća gotovo ni na šta. Čini mi se da učestvujemo u premijeri sveopštih nepoznanica, u koje spada i fenomen Donalda Trampa. Možda Rusija blefira da joj je stalo do Balkana, a zapravo samo želi da muti vodu Zapadu, koji takođe možda samo blefira da mu je Balkan bitan kao takav, a u stvari se njime koristi da bi pokazao Rusiji da je od nje bolji u oblikovanju prostora za koji niko spolja nije načisto čemu treba da služi. A verovatno i novi šef Bele kuće blefira kad nagoveštava da će se lakše sporazumeti s Vladimirom Putinom nego s tradicionalnim saveznicima.

Izvesno je jedno: Balkanci i velike sile opet su se ispostavili kao magneti jedni za druge. Po pravilu im se to događa kad ni on ni one ne znaju zasigurno, kao ni sada, kakvo im je realno mesto u svetu i njega u njima.

Uzlet Balkana u vrhove svetskog interesovanja je, proizlazi, rezultat sticaja neugodnih okolnosti. Velike sile na nas obrate stratešku pažnju, potvrdilo se, samo kad se ispostavimo kao problem koji ih mami da ga rešavaju umesto nas. U takvim okolnostima njima više odgovara da ostanemo problem, da ga rešavaju i ostanu stalno angažovani, a ne da ga reše, pa da mi uobrazimo da nam više nisu neophodni.

Neumitan red stvari mogao bi da poremeti samo veliki nered. Njega je na istočnoj obali SAD prouzrokovalo jako nevreme koje je Angeli Merkel u utorak odložilo put u Vašington. Umesto da je tamo ugosti Tramp, ona je u Berlinu ugostila Aleksandra Vučića.

Deo naše javnosti je takvu rokadu još jednom doživeo kao uzlet našeg rejtinga. Ovdašnji premijer kao zamena za američkog predsednika!

Ne sumnjam, dok ovaj tekst ide u štampu, da je kancelarka s balkanskim gostom programirala razgovor o nevremenu. Ali ne o onom koje ju je sprečilo da odleti u Vašington nego o onom političkom, koje Balkan kovitla do visina nedostižnih mu u normalnim vremenima.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu? Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

    Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

  • Vladimir Gligorov: Strana ulaganja Vladimir Gligorov: Strana ulaganja

    Ulaganjima stranci zarađuju, što je gore nego ista ta ulaganja, ali od domaćih preduzetnika. To nije tačno. Zašto?

  • Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt

    Vaša mila devojčica je umorna, podočnjaci su joj do pola lica, naprasita je, naglo menja raspoloženje, ne interesuje je ništa više u kući... Eh, tinejdžeri, a do juče je bila med i mleko. Dečkić se vuče kao prebijen, a onda skakuće, ma skače, pa sikće, pun je snage, pa se zatvori u sobu, sam ili s najboljim drugarom, simpatijom...

  • Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska

    Ali za to je potrebno, kao što stoji u naslovu ovog teksta, da Francuska ponovo bude Francuska; zemlja sa vizijom i misijom.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Ruski problem Vladimir Gligorov: Ruski problem

    Ima, zapravo, dva dela. Jedan je u neravnoteži između relativno ograničenih privrednih mogućnosti i vojne moći. Drugi je u prisustvu u svim ključnim svetskim kriznim područjima, uz odlučujuću ulogu praktično samo u malom broju onih u bliskom susedstvu, koji su uglavnom posledica upravo ruske politike.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side