19.03.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Neugodni uzlet

Momčilo Pantelić: Neugodni uzlet
Balkanu je poskočio rejting. Vanredno ga upisuju u dnevni red velikih međunarodnih skupova i poklanjaju mu upadljiva mesta u moćnoj štampi kojima, obično, ne može ni da primiriše.

Mnogima bi takva povećana pažnja godila, ali ne i Balkanu. Izdizanja ka gornjim slojevima liste globalnih strateških događanja i među udarne vesti u njegovom su slučaju – razlog i za zabrinutost.

Sličan rast važnosti poslednji put je, naime, doživeo kada je svakojako razaran raznim vrstama ratova. Na mučno sećanje nadovezuju se i aktuelni alarmi.

Unutrašnje i spoljne snage pokušavaju da destabilizuju zapadni Balkan, upozorio je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk. Taj region je kao “tiganj pun ulja”, pa je dovoljna varnica da sve plane, a i samo jedna pogrešna reč može da izazove konflikt – ocenio je nedavno evropski komesar za proširenje Johanes Han. Zabrinutost zbog situacije izrazila je, posle posete ovim prostorima, i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini, pogotovu što se na njima postavlja “šahovska tabla za zakulisne igre velikih sila”, pri čemu se sluti da je mislila na “upad” uticaja Rusije, što Moskva poriče i uzvraća, u zonu koju je kaparisao Zapad.

Situaciju u regionu kao “turbulentnu i složenu” okarakterisao je i Savet za nacionalnu bezbednost Srbije. Saopštio je, takođe, da “postoji opasnost širenja političkih sukoba unutar pojedinih država u okruženju, koji su podstaknuti kako domaćim razlozima političke netrpeljivosti, tako i značajnim uplitanjem stranih civilnih i vojnih obaveštajnih službi”.

Odavno nije bio ovoliko kompetentnih saglasnosti da se prostor bivše SFRJ uzdrmava i iznutra i spolja. Kao glavni faktori najčešće se navode: produbljivanje sporova na relacijama Beograd – Priština i Beograd – Zagreb, sve žešća preganjanja u Makedoniji i BiH, pri čemu se, kao na specifičan način i u Crnoj Gori, nazire i da je celo područje postalo teren za otvoreno ili prikriveno nadgornjavanje spoljnih sila.

Dobro, određivanju sudbine ovih krajeva odvajkada su ključno doprinosile velike sile. Novost je jedino zagonetka: čemu sada, pri globalnim pretumbacijama, one u ovom “zapećku” zaista teže?

Pribojavam se, s nadom da grešim, da bi izvan istrajno zapadnih oblasti, Slovenije i Hrvatske ostali delovi iščezle federacije mogli da se pretvore u imitacije ili “ventile” velikih frontova. Pa da, na primer, repriziraju, na valjda manje tragičan način, sudbinu Ukrajine i Sirije, koje su, opet, prilično ličile na tragičnu sudbinu ex-Yu.

Strepnju mi izaziva i pomisao da je obnovljeno nadmetanje Zapada i Rusije u širenju interesnih sfera. Posle širenja Zapada, sada je u toku širenje Rusije. Zapadni Balkan kao da je programiran da se oba ta procesa na njemu zaustave, ali tek posle nagodbi koje bi se, uz sadejstvo Kine, protegle širom planete.

Nije Balkan bure baruta, bure baruta je Evropa, a Balkan je samo fitilj. Tako je za Dojče vele ocenio specijalizovani kolega Norbert Mapes Nidik, uz slutnjuda aktuelna situacija podseća na onu pred Prvi svetski rat.

Mene pak ne podseća gotovo ni na šta. Čini mi se da učestvujemo u premijeri sveopštih nepoznanica, u koje spada i fenomen Donalda Trampa. Možda Rusija blefira da joj je stalo do Balkana, a zapravo samo želi da muti vodu Zapadu, koji takođe možda samo blefira da mu je Balkan bitan kao takav, a u stvari se njime koristi da bi pokazao Rusiji da je od nje bolji u oblikovanju prostora za koji niko spolja nije načisto čemu treba da služi. A verovatno i novi šef Bele kuće blefira kad nagoveštava da će se lakše sporazumeti s Vladimirom Putinom nego s tradicionalnim saveznicima.

Izvesno je jedno: Balkanci i velike sile opet su se ispostavili kao magneti jedni za druge. Po pravilu im se to događa kad ni on ni one ne znaju zasigurno, kao ni sada, kakvo im je realno mesto u svetu i njega u njima.

Uzlet Balkana u vrhove svetskog interesovanja je, proizlazi, rezultat sticaja neugodnih okolnosti. Velike sile na nas obrate stratešku pažnju, potvrdilo se, samo kad se ispostavimo kao problem koji ih mami da ga rešavaju umesto nas. U takvim okolnostima njima više odgovara da ostanemo problem, da ga rešavaju i ostanu stalno angažovani, a ne da ga reše, pa da mi uobrazimo da nam više nisu neophodni.

Neumitan red stvari mogao bi da poremeti samo veliki nered. Njega je na istočnoj obali SAD prouzrokovalo jako nevreme koje je Angeli Merkel u utorak odložilo put u Vašington. Umesto da je tamo ugosti Tramp, ona je u Berlinu ugostila Aleksandra Vučića.

Deo naše javnosti je takvu rokadu još jednom doživeo kao uzlet našeg rejtinga. Ovdašnji premijer kao zamena za američkog predsednika!

Ne sumnjam, dok ovaj tekst ide u štampu, da je kancelarka s balkanskim gostom programirala razgovor o nevremenu. Ali ne o onom koje ju je sprečilo da odleti u Vašington nego o onom političkom, koje Balkan kovitla do visina nedostižnih mu u normalnim vremenima.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti

    Ivica Dačić je zapretio da će promeniti zvanično, za Srbiju, ime Makedonije u Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, “kako je zove ceo svet”, kaže on. Ovo drugo nije tačno, ali nije zapravo preterano važno.

  • Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina

    Pre 200 godina objavljena su Načela političke ekonomije Davida Rikarda. Savremeni, u smislu današnji, interes je najviše za njegovo zalaganje za slobodnu trgovinu. I uopšte, za njegovu teoriju spoljne trgovine.

  • Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci

    Nakon isprazne rasprave o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u Skupštini Srbije, postavlja se krupno pitanje – zašto ova prilika nije iskorišćena da se doista utvrdi čemu služi prohibicija prometa obradivog zemljišta kojoj će biti izloženi državljani zemalja članica Evropske unije i zašto se baš njima, faktički, u narednih deset godina zabranjuje da učestvuju u neminovnom procesu ukrupnjavanja poseda u zemlji u kojoj prosečan vlasnik ima njivu od samo četiri hektara?

  • Aleksandar Simić: Nekad i sad Aleksandar Simić: Nekad i sad

    Mislim da nisam još pošao ni u osnovnu školu, kada sam prvi put osetio duboku nostalgiju za "dobrim starim vremenima".

  • Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost

    Šta znači kada se kaže da je država pred bankrotstvom? I kako se to ispoljava? Jedan je slučaj kada vlasti cene da je bolje da ne izvršavaju obaveze prema poveriocima nego da dodatno oporezuju.

  • Dimitrije Boarov: Drveni filozofi Dimitrije Boarov: Drveni filozofi

    Konačno stupanje famozne švedske industrije nameštaja Ikea na srpsko tržište, putem otvaranja velike robne kuće u Beogradu protekle sedmice, ponovo je u javnosti pokrenulo pitanje nije li u naše dvorište Vlada Srbije pripustila konkurenta koji će potpuno uništiti domaću drvnu industriju, a posebno onaj njen deo koji proizvodi nameštaj.

  • Dimitrije Boarov: Tabela profitne uspešnosti Dimitrije Boarov: Tabela profitne uspešnosti

    U nekim novinama primetio sam da se u prvih deset kompanija po visini profita, prošle, 2016. godine, u Srbiji probilo Javno komunalno preduzeće Beogradske elektrane.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Vinarija Milovanovic