19.03.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Neugodni uzlet

Momčilo Pantelić: Neugodni uzlet
Balkanu je poskočio rejting. Vanredno ga upisuju u dnevni red velikih međunarodnih skupova i poklanjaju mu upadljiva mesta u moćnoj štampi kojima, obično, ne može ni da primiriše.

Mnogima bi takva povećana pažnja godila, ali ne i Balkanu. Izdizanja ka gornjim slojevima liste globalnih strateških događanja i među udarne vesti u njegovom su slučaju – razlog i za zabrinutost.

Sličan rast važnosti poslednji put je, naime, doživeo kada je svakojako razaran raznim vrstama ratova. Na mučno sećanje nadovezuju se i aktuelni alarmi.

Unutrašnje i spoljne snage pokušavaju da destabilizuju zapadni Balkan, upozorio je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk. Taj region je kao “tiganj pun ulja”, pa je dovoljna varnica da sve plane, a i samo jedna pogrešna reč može da izazove konflikt – ocenio je nedavno evropski komesar za proširenje Johanes Han. Zabrinutost zbog situacije izrazila je, posle posete ovim prostorima, i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini, pogotovu što se na njima postavlja “šahovska tabla za zakulisne igre velikih sila”, pri čemu se sluti da je mislila na “upad” uticaja Rusije, što Moskva poriče i uzvraća, u zonu koju je kaparisao Zapad.

Situaciju u regionu kao “turbulentnu i složenu” okarakterisao je i Savet za nacionalnu bezbednost Srbije. Saopštio je, takođe, da “postoji opasnost širenja političkih sukoba unutar pojedinih država u okruženju, koji su podstaknuti kako domaćim razlozima političke netrpeljivosti, tako i značajnim uplitanjem stranih civilnih i vojnih obaveštajnih službi”.

Odavno nije bio ovoliko kompetentnih saglasnosti da se prostor bivše SFRJ uzdrmava i iznutra i spolja. Kao glavni faktori najčešće se navode: produbljivanje sporova na relacijama Beograd – Priština i Beograd – Zagreb, sve žešća preganjanja u Makedoniji i BiH, pri čemu se, kao na specifičan način i u Crnoj Gori, nazire i da je celo područje postalo teren za otvoreno ili prikriveno nadgornjavanje spoljnih sila.

Dobro, određivanju sudbine ovih krajeva odvajkada su ključno doprinosile velike sile. Novost je jedino zagonetka: čemu sada, pri globalnim pretumbacijama, one u ovom “zapećku” zaista teže?

Pribojavam se, s nadom da grešim, da bi izvan istrajno zapadnih oblasti, Slovenije i Hrvatske ostali delovi iščezle federacije mogli da se pretvore u imitacije ili “ventile” velikih frontova. Pa da, na primer, repriziraju, na valjda manje tragičan način, sudbinu Ukrajine i Sirije, koje su, opet, prilično ličile na tragičnu sudbinu ex-Yu.

Strepnju mi izaziva i pomisao da je obnovljeno nadmetanje Zapada i Rusije u širenju interesnih sfera. Posle širenja Zapada, sada je u toku širenje Rusije. Zapadni Balkan kao da je programiran da se oba ta procesa na njemu zaustave, ali tek posle nagodbi koje bi se, uz sadejstvo Kine, protegle širom planete.

Nije Balkan bure baruta, bure baruta je Evropa, a Balkan je samo fitilj. Tako je za Dojče vele ocenio specijalizovani kolega Norbert Mapes Nidik, uz slutnjuda aktuelna situacija podseća na onu pred Prvi svetski rat.

Mene pak ne podseća gotovo ni na šta. Čini mi se da učestvujemo u premijeri sveopštih nepoznanica, u koje spada i fenomen Donalda Trampa. Možda Rusija blefira da joj je stalo do Balkana, a zapravo samo želi da muti vodu Zapadu, koji takođe možda samo blefira da mu je Balkan bitan kao takav, a u stvari se njime koristi da bi pokazao Rusiji da je od nje bolji u oblikovanju prostora za koji niko spolja nije načisto čemu treba da služi. A verovatno i novi šef Bele kuće blefira kad nagoveštava da će se lakše sporazumeti s Vladimirom Putinom nego s tradicionalnim saveznicima.

Izvesno je jedno: Balkanci i velike sile opet su se ispostavili kao magneti jedni za druge. Po pravilu im se to događa kad ni on ni one ne znaju zasigurno, kao ni sada, kakvo im je realno mesto u svetu i njega u njima.

Uzlet Balkana u vrhove svetskog interesovanja je, proizlazi, rezultat sticaja neugodnih okolnosti. Velike sile na nas obrate stratešku pažnju, potvrdilo se, samo kad se ispostavimo kao problem koji ih mami da ga rešavaju umesto nas. U takvim okolnostima njima više odgovara da ostanemo problem, da ga rešavaju i ostanu stalno angažovani, a ne da ga reše, pa da mi uobrazimo da nam više nisu neophodni.

Neumitan red stvari mogao bi da poremeti samo veliki nered. Njega je na istočnoj obali SAD prouzrokovalo jako nevreme koje je Angeli Merkel u utorak odložilo put u Vašington. Umesto da je tamo ugosti Tramp, ona je u Berlinu ugostila Aleksandra Vučića.

Deo naše javnosti je takvu rokadu još jednom doživeo kao uzlet našeg rejtinga. Ovdašnji premijer kao zamena za američkog predsednika!

Ne sumnjam, dok ovaj tekst ide u štampu, da je kancelarka s balkanskim gostom programirala razgovor o nevremenu. Ali ne o onom koje ju je sprečilo da odleti u Vašington nego o onom političkom, koje Balkan kovitla do visina nedostižnih mu u normalnim vremenima.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Nadežda Gaće: U susret prošlosti Nadežda Gaće: U susret prošlosti

    Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

    Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side