16.12.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Nesavladana veština

Momčilo Pantelić: Nesavladana veština
Da se francuski predsednik Emanuel Makron samo pridržavao pravila, koje je još pre tri i po veka sročio njegov zemljak Žan-Batist Kolber, ne bi bilo ni ovog teksta niti bi se njihova zemlja ovih dana zatresla više nego ikada u novijoj istoriji. Taj finansijski ministar kralja Luja Četrnaestog lepo je još onda rekao da je oporezivanje veština kojom se “guska očerupa tako da se dobije najviše perja uz najmanje njenog siktanja”.

A pošto današnja vladajuća ekipa tu veštinu nije savladala, Pariz već četiri vikenda nema mira od bučnog “siktanja” mase poreskih obveznika koji smatraju da su preterano “očerupani”, pa da je vreme da se “očupa perje” i sa (ne)odgovornih nadležnih organa. Kao da razrađuju Kolberovu krilatu krilaticu, demonstranti su kliktali da “nismo vrapci da bismo kljucali mrvice, sleduje nam ceo baget”, koga nema jer ga je “izjeo nezasiti državni budžet”...

Ne mogu da se prisetim da li je ikada u nekoj od savremenih “država blagostanja” došlo do tako velikih socijalnih nemira, s tako malim povodom – povećanje akciza na gorivo – kao sada u Francuskoj. Fenomen se proučava širom sveta, pa i u najmirnijim sistemima jer su francuski potresi i njih podsetili da još važi izreka “ispod mire sto đavola vire”.

Iščitao sam sijaset analiza. Nalazi su različiti, ali ne toliko da ne mogu da se izvuku i zajedničke odrednice. Izdvajam ih samo sedam, u skladu s raspoloživim prostorom.

1. Iako izuzetni po opsegu i žestini, francuska tumbanja nisu izuzetak od opšteg stanja. Svugde raste nezadovoljstvo, pre svega zbog prevelike nejednakosti, i samo je pitanje vremena gde će još eksplodirati.

2. Ispostavlja se prisna veza između unutrašnjih i spoljnih napetosti. Što su veće spoljne neizvesnosti, tim su razornije na unutrašnjem planu, i obrnuto. U Siriji i Ukrajini su, na primer, unutrašnje trzavice prerasle u sukobe internacionalnih razmera, uz rastakanje tih zemalja (mestimično slično kao u bivšoj SFRJ).

3. Multilateralnost (višestrano usaglašavanje i odlučivanje) ima sve manju upotrebnu vrednost u internacionalnim odnosima, dok se na nacionalnim scenama širi, ali takođe eksplozivno. Razlike, pa i surevnjivosti između okruga često su izrazitije nego među partijama, čak i u najrazuđenijim višestranačkim ustrojstvima. U Francuskoj su, tako, buntovni “žuti prsluci” hrupili i kao izraz gneva zbog prevelike centralizacije moći u prestonici nauštrb elementarnih potreba po provinciji.

4. Nametljivi oblici neumitne globalizacije sve češće se doživljavaju kao opasnost po nacionalne identitete. Makronu je, uz ostalo, prebačeno da više pažnje posvećuje kontinentalnom nego nacionalnom jedinstvu iako on uverava da je situacija takva da jedno jačanje ne može bez drugog.

5. U ovom trenutku se čini da je, prvi put u novijoj istoriji, Evropa pod najvećim, istovremenim, spoljnim i unutrašnjim pritiscima. Donald Tramp se nije libio da pokaže dozu likovanja zbog francuskih demonstracija, koje su mu se pričinile kao podrška njegovom izlasku iz dogovora o klimatskim promenama iako su one, u suštini, bile usmerene na povećavanje njemu prilično strane socijalne pravde. Teritorijalno širenje Rusije i ekonomsko nadiranje Kine, posebno zabrinjavaju Evropljane, ali umesto da učvršćuju zajedništvo, zapadaju u raslojavanja koja prete opstanku EU.

6. EU je uzdrmana i zbivanjima unutar njene velike petorke. Britanija se grči na putu za iščlanjenje, Angela Merkel je kao barjaktar EU bitno oslabljena, Italijom vlada koalicija raznorodnih evrofoba, Francuska se trese pod naletom pokreta Žutih prsluka i nezvano mu priključenim ekstremistima, a Španiju podriva katalonski separatizam čiji je lider upravo preporučio repriziranje “slovenačkog modela” secesionizma.

7. U francuskom slučaju se potvrdilo da najveća nevolja nastaje kad su obe zavađene strane u nespornom pravu. Neophodne su reforme za koje se zalaže Makron da bi se održala spoljna konkurentnost i partnerstvo (sa štedljivom Nemačkom), ali je neophodno i da se teret prilagođavanja ravnomernije rasporedi, kako traže Žuti prsluci.

Način na koji će se rasplitati francuski čvor uticaće i na mnoge druge nacije. Onespokojava okolnost da je tek primena demonstrantskog nasilja primorala vlast da ustukne, a ohrabruje činjenica da je Makron priznao da su Žuti prsluci umnogome bili u pravu, kao i da je on lično počinio neke greške, pa i da je, izgleda svestan da je bilo kontraproduktivno što se kao “svemogući” izdizao iznad klasičnih institucija, tako da je sad glavnina nezadovoljstava zašiljena prema njemu.

Ovdašnji šef države pokazao je razumevanje za Makrona “jer zna koliko je teško sprovoditi odgovorne reforme s kojima smo se i mi suočavali 4-5 godina”. Verovatno mu se pak nisu svidela priznanja kolege o sopstvenim greškama i o tome da su demonstranti u mnogo čemu bili u pravu.

On, predsednik Srbije, tako nešto ne bi sebi dozvolio ni da pomisli, a kamoli da izrekne. Iako ima više razloga za pomenuta priznanja nego Makron...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Vladimir Gligorov: Brojevi Vladimir Gligorov: Brojevi

    Uzmimo da je na manifestaciji podrške gospodinu Vučiću bilo četiri puta više ljudi nego na opozicionim demonstracijama nekoliko dana ranije. Šta ti brojevi govore?

  • Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju

    Da li je Srbija nestankom Jugoslavije izgubila i sopstveni identitet, pitanje je koje se logično postavlja kada se pogledaju stavovi građana. Uostalom, mi ne samo da smo postali država odlukom crnogorskog referenduma nego smo u kratkom vremenu, za manje od dvadeset godina, promenili četiri imena države, pa ne čudi što se slabo prisećamo datuma i simbola države

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side