03.03.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Nervoze

Momčilo Pantelić: Nervoze
Kako je krenulo, rat bi mogla da bude reč koja će obeležiti ovu godinu. Ko o čemu, svi o njemu.

Postao je svakodnevna poštapalica. Takoreći da “bez rata nema ni zanata”.

Ako se neko usudi da gukne da će se postojeći već nekako ugasiti i da novog velikog sukoba neće biti, društvance ga otpisuje kao nedoraslog za razgovor i, uopšte, za poimanje stvarnosti. Kad se u vidu imaju razaranja po proširenom Bliskom istoku (Sirija, Irak, Jemen, Libija, Avganistan…), zaista bi moglo da se učini da je priča o miru “prežvakana tema”. Pogotovo ovde, gde naslovne stranice tabloida sugerišu da nam “psi rata” dahću za vratom, pa i da vrebaju iza svakog ćoška planete.

Sve je rat i ništa nije istina – ironizira britanski politikolog Vilijam Dejvis u Njujork tajmsu, sugerišući, između ostalog, da sada “postistine” i “lažne vesti” (kao i “alternativne činjenice”) stvaraju atmosferu nalik ratnoj mobilizaciji i propagandi, čak i u demokratijama. Pošto je, kako se poodavno tvrdi, istina prva žrtva rata, onda smo svi mi sadašnji, proizlazi, uveliko u ratu u kojem izgibosmo, što bi se reklo, bez zrna baruta, kao žrtve svakojakih obmana i samozavaravanja.

U redovan opticaj ušli su izrazi rat kultura, klasni rat, rat civilizacija, novi Hladni rat, rat za socijalnu pravdu, a da su, zapravo, sve te naznake zasad više retoričke dosetke nego što odražavaju stanje na terenu. Ali, vremena su takva da se i u ovim domenima mestimično prelazi s reči na dela.

Talas opravdanih protesta zapljusnuo je svet ponajviše i nalikuje na rat protiv rastuće nejednakosti i zanemarivanja masa u sistemskoj raspodeli društvene dobiti. Gnev je mahom uperen na zastranjivanja političke i ekonomske elite, što koriste nacionalisti i populisti da bi se reklamirali kao “spasioci nacije”.

Iako neutemeljeni, takvi pokliči, pogotovo kad se pozivaju na “ugroženost” od “nadiranja” globalizacije i imigracije, dobijaju na snazi. Jedan od razloga za to je, prema Dejvisu, pomanjkanje osećaja izabranih organa za osećanja podanika. Vlasti bi morale, kaže, vanredno da se usredsrede na to kako građani doživljavaju ustrojstvo, a ne da li je ono samo po sebi racionalno.

Nije dovoljno da se odozgo samo poručuje da nema razloga za strahovanja i da su institucije delotvorne, kad podanici u to ne veruju, kad njihove sudbine svedoče da su izuzeti od dejstva optimizma zvaničnih saopštenja. Ne pomaže ni kada nepovoljna zbivanja po sebe nadležni pripisuju neukosti mase i manipulacijama populista već treba naći način da se dokaže prednost postojećeg sistema i njegova spremnost da zadovolji interese, pa i “subjektivni doživljaj” situacije, sada prilično zabataljene, većine sunarodnika, sugerišu pomni analitičari savremenih kretanja.

Među njima je i Dejvis, koji kao suštinski problem ističe dvojstvo da se u sve složenijim situacijama skraćuje vreme posredstvom ubrzanih komunikacija za donošenje odluka. Takvo “stanje nervoze”, kako ga naziva, pogoduje, prema procenama drugih istraživača, više autokratijama nego demokratijama naviklim na svestrano, često i otegnuto razmatranje različitih pristupa u suočavanju sa savremenim izazovima.

Nije normalno da demokratije, vlast naroda, gube bitke sa autokratijama, vlašću pojedinca, i to voljom naroda. Takav ishod je, međutim, moguć ako demokratske vlasti uobraze da su bogomdane i zapostave ciljeve za koje su izabrane, otvarajući tako put autokratama kao nosiocima promena, makar i povratkom u prošlost, što zapravo nude, pre svega desni, ekstremisti.

Kao podneblje najveće uravnoteženosti Evropska unija je pritom izložena udarima sa svih strana. Oslabljene monolitnosti, ona se povija pod rečenim ili neiskazanim, ali evidentnim naletima na njen poredak vrednosti. Veliko je pitanje kako će odoleti nadiranju nacionalizama koje, svaka na svoj način, podgrevaju i Trampova Amerika i Putinova Rusija i Sijeva Kina iako rastu strateške neizvesnosti i u tom prigodnom trouglu.

Kad se među svim glavnim akterima međunarodne scene oseća nervoza, ona je u još većoj meri neizbežna među autsajderima. To se uočava i u odnosima između Beograda i Prištine, kao i u njihovim vezama sa spoljnim faktorima.

Prvi put je, koliko se sećam, predsednik Srbije javno kritikovao jednog visokog predstavnika, šefa diplomatije, inače obožavane Angele Merkel. Takođe, premijerno su organi na Kosovu odbili jedan zahtev Amerike (za ukidanje stoprocentnih taksi na robu odavde) iako je teško zamisliti da bi se bez njene saglasnosti odvažili na bilo kakav “nepodoban” potez.

Opšta nervoza će potrajati. Verovatno će se i pojačati pošto slede izbori i u Americi i za Evropski parlament, kao i u centralnoj Srbiji i na Kosovu. A savremeni izbori nikome ne donose spokojne dane, pogotovo ne onima koji, uprkos insistiranju na neprikosnovenosti samostalnog odlučivanja, većma zavise od nahođenja i nadgornjavanja spoljnih sila.

Samo neka sve prođe bez rata. Nervozno navijam, ali se ne kladim, da rat izgubi trku za reč godine.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu

    Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”.

  • Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu

    Svi smo mi Karakas, moglo bi se prigodno kazati. Doista, gotovo da nema dela sveta koji u dramama prestonice Venecuele ne prepoznaje bar neki delić sebe.

  • Jelka Jovanović: Lekcija No1 Jelka Jovanović: Lekcija No1

    Najbolji svetski teniser Novak Đoković proglašen je za najboljeg sportistu na planeti 2018. godine po izboru Akademije Laureus.

  • Momčilo Pantelić: Buka oko bauka Momčilo Pantelić: Buka oko bauka

    Ne verujem u veštice, ali da ih ima, ima ih – svojevremena je izreka jednog argentinskog sveštenika, čiji je smisao ovih dana nehotice preuzeo predsednik SAD. Ni on ne veruje u socijalizam, ali “uviđa” da taj “bauk” ne samo da postoji već i da se oštri da mu preotme Belu kuću.

  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Jelka Jovanović: Asocijalna mreža Jelka Jovanović: Asocijalna mreža

    Šta to mladi ljudi rade na socijalnim mrežama kad ih iznenada obuzme neodoljiv osećaj promašenosti, pa u rano zimsko jutro izađu napolje i ubiju prvog ko im naiđe?

  • Dimitrije Boarov: Polovna Srbija Dimitrije Boarov: Polovna Srbija

    Sada kada očekujemo statističke podatke o startnom nivou prosečnih plata u Srbiji u ovoj godini posle Vladine povišice, ponovo se pokreće pitanje zašto mesečne plate u privatnim preduzećima rastu sporije nego one u “opštoj državi”.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side