03.03.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Nervoze

Momčilo Pantelić: Nervoze
Kako je krenulo, rat bi mogla da bude reč koja će obeležiti ovu godinu. Ko o čemu, svi o njemu.

Postao je svakodnevna poštapalica. Takoreći da “bez rata nema ni zanata”.

Ako se neko usudi da gukne da će se postojeći već nekako ugasiti i da novog velikog sukoba neće biti, društvance ga otpisuje kao nedoraslog za razgovor i, uopšte, za poimanje stvarnosti. Kad se u vidu imaju razaranja po proširenom Bliskom istoku (Sirija, Irak, Jemen, Libija, Avganistan…), zaista bi moglo da se učini da je priča o miru “prežvakana tema”. Pogotovo ovde, gde naslovne stranice tabloida sugerišu da nam “psi rata” dahću za vratom, pa i da vrebaju iza svakog ćoška planete.

Sve je rat i ništa nije istina – ironizira britanski politikolog Vilijam Dejvis u Njujork tajmsu, sugerišući, između ostalog, da sada “postistine” i “lažne vesti” (kao i “alternativne činjenice”) stvaraju atmosferu nalik ratnoj mobilizaciji i propagandi, čak i u demokratijama. Pošto je, kako se poodavno tvrdi, istina prva žrtva rata, onda smo svi mi sadašnji, proizlazi, uveliko u ratu u kojem izgibosmo, što bi se reklo, bez zrna baruta, kao žrtve svakojakih obmana i samozavaravanja.

U redovan opticaj ušli su izrazi rat kultura, klasni rat, rat civilizacija, novi Hladni rat, rat za socijalnu pravdu, a da su, zapravo, sve te naznake zasad više retoričke dosetke nego što odražavaju stanje na terenu. Ali, vremena su takva da se i u ovim domenima mestimično prelazi s reči na dela.

Talas opravdanih protesta zapljusnuo je svet ponajviše i nalikuje na rat protiv rastuće nejednakosti i zanemarivanja masa u sistemskoj raspodeli društvene dobiti. Gnev je mahom uperen na zastranjivanja političke i ekonomske elite, što koriste nacionalisti i populisti da bi se reklamirali kao “spasioci nacije”.

Iako neutemeljeni, takvi pokliči, pogotovo kad se pozivaju na “ugroženost” od “nadiranja” globalizacije i imigracije, dobijaju na snazi. Jedan od razloga za to je, prema Dejvisu, pomanjkanje osećaja izabranih organa za osećanja podanika. Vlasti bi morale, kaže, vanredno da se usredsrede na to kako građani doživljavaju ustrojstvo, a ne da li je ono samo po sebi racionalno.

Nije dovoljno da se odozgo samo poručuje da nema razloga za strahovanja i da su institucije delotvorne, kad podanici u to ne veruju, kad njihove sudbine svedoče da su izuzeti od dejstva optimizma zvaničnih saopštenja. Ne pomaže ni kada nepovoljna zbivanja po sebe nadležni pripisuju neukosti mase i manipulacijama populista već treba naći način da se dokaže prednost postojećeg sistema i njegova spremnost da zadovolji interese, pa i “subjektivni doživljaj” situacije, sada prilično zabataljene, većine sunarodnika, sugerišu pomni analitičari savremenih kretanja.

Među njima je i Dejvis, koji kao suštinski problem ističe dvojstvo da se u sve složenijim situacijama skraćuje vreme posredstvom ubrzanih komunikacija za donošenje odluka. Takvo “stanje nervoze”, kako ga naziva, pogoduje, prema procenama drugih istraživača, više autokratijama nego demokratijama naviklim na svestrano, često i otegnuto razmatranje različitih pristupa u suočavanju sa savremenim izazovima.

Nije normalno da demokratije, vlast naroda, gube bitke sa autokratijama, vlašću pojedinca, i to voljom naroda. Takav ishod je, međutim, moguć ako demokratske vlasti uobraze da su bogomdane i zapostave ciljeve za koje su izabrane, otvarajući tako put autokratama kao nosiocima promena, makar i povratkom u prošlost, što zapravo nude, pre svega desni, ekstremisti.

Kao podneblje najveće uravnoteženosti Evropska unija je pritom izložena udarima sa svih strana. Oslabljene monolitnosti, ona se povija pod rečenim ili neiskazanim, ali evidentnim naletima na njen poredak vrednosti. Veliko je pitanje kako će odoleti nadiranju nacionalizama koje, svaka na svoj način, podgrevaju i Trampova Amerika i Putinova Rusija i Sijeva Kina iako rastu strateške neizvesnosti i u tom prigodnom trouglu.

Kad se među svim glavnim akterima međunarodne scene oseća nervoza, ona je u još većoj meri neizbežna među autsajderima. To se uočava i u odnosima između Beograda i Prištine, kao i u njihovim vezama sa spoljnim faktorima.

Prvi put je, koliko se sećam, predsednik Srbije javno kritikovao jednog visokog predstavnika, šefa diplomatije, inače obožavane Angele Merkel. Takođe, premijerno su organi na Kosovu odbili jedan zahtev Amerike (za ukidanje stoprocentnih taksi na robu odavde) iako je teško zamisliti da bi se bez njene saglasnosti odvažili na bilo kakav “nepodoban” potez.

Opšta nervoza će potrajati. Verovatno će se i pojačati pošto slede izbori i u Americi i za Evropski parlament, kao i u centralnoj Srbiji i na Kosovu. A savremeni izbori nikome ne donose spokojne dane, pogotovo ne onima koji, uprkos insistiranju na neprikosnovenosti samostalnog odlučivanja, većma zavise od nahođenja i nadgornjavanja spoljnih sila.

Samo neka sve prođe bez rata. Nervozno navijam, ali se ne kladim, da rat izgubi trku za reč godine.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

  • Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta

    Izjava premijerke Ane Brnabić da nije zabrinuta za evropski put Srbije, data povodom prilično kritički intoniranog Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u EU, deluje, upravo suprotno – prilično zabrinjavajuće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side