17.03.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Neravnopravni Vašington

Momčilo Pantelić: Neravnopravni Vašington
Sve zavisi od stava Vašingtona, razleže se širom neuralgičnih delova planete. Po Balkanu, proširenom Bliskom istoku, Latinskoj Americi, Africi…

Građani Vašingtona pak uveravaju da od njih baš ništa ne zavisi. Uskraćeno im je pravo, argumentuju, da odlučuju i o sopstvenoj političkoj sudbini, a kamoli o svetskoj.

Nema većeg paradoksa od takvog, dvojnog statusa američkog glavnog grada. On je još uvek simbol globalne dominacije, ali i lokalni autsajder.

Moglo bi se čak reći da je politička nemoć Vašingtona unutar Amerike veća nego njena premoć na međunarodnoj sceni. Njegovi su stanovnici, njih oko 700.000, kao niko u demokratskom ustrojstvu lišeni mogućnosti, i to poodavno, da izaberu svog punopravnog predstavnika u Kongresu (parlamentu) i tako legalno učestvuju u izglasavanju zakona, određivanju pravila o funkcionisanju države i društva.

Ispada da je sila koja je počesto osporavala, pa i ograničavala tuđe suverenitete isti recept prvo primenila unutar sebe. I to prema sopstvenoj prestonici.

Ovih dana se najzad prestoničarima pomolio zračak nade da njihova borba za ravnopravnost unutar SAD nije bez izgleda na uspeh. Predstavnički dom Kongresa izjasnio se u prilog proglašenju grada Vašingtona za novu 51. saveznu državu SAD, čime bi se grad svrstao među entitete koji jedino po Ustavu mogu da budu punopravno zastupljeni u zakonodavnom telu.

To je istorijski iskorak – uskliknuli su istrajni pobornici državotvornosti Vašingtona. I verovatno otvorili mnoge flaše crvenog i belog vina, koje se sa etiketom “The 51” odnedavno prodaju u znak podrške inicijativi za unapređenje prestonice u novu državu.

Povodi za slavlje su razumljivi jer je prvi put potporu državotvornosti grada dao jedan važan zvanični organ, ali nije bilo razloga za trijumfalizam. Vođe Senata, koji drže republikanci predsednika Donalda Trampa, već su rekli da celu stvar vide samo kao ujdurmu opozicionih demokrata, većinskih u Predstavničkom domu, pa da će onemogućiti stupanje na snagu takvog zakona, u kojem su predviđene i druge sistemske reforme.

Republikanci su istrajno protiv pretvaranja prestonice u državu zato što u njoj ubedljivo pobeđuju demokrate sa oko 90 odsto podrške birača u izjašnjavanju za predsedničke kandidate. Stoga Tramp, kao i Džordž Buš mlađi, oseća potrebu da što više obitava izvan Vašingtona. Probao je da predsednikovanje premesti u njegovu njujoršku palatu, a sada forsira izlete do imanja na Floridi.

Na neobavezujućim referendumima, pored Vašingtonaca, za državnost unutar SAD ubedljivo su se izjasnili i Portorikanci. Računa se da bi u oba slučaja tako ojačale demokrate, koje i ne kriju da podržavaju takva htenja.

Uspeju li, bio bi to premijerni poduhvat – da se novi, relativni suvereniteti stvaraju ne secesijom već prisajedinjenjem federaciji i da se centralna vlast osvaja povećanjem broja “perifernih” entiteta. Odavno, još od priključenja 1959. Aljaske i Havaja, SAD nisu bile pred izazovom da u svoj sastav uključe neku teritoriju za punopravnu članicu.

Doduše, povremeno je izgledalo da će dobiti prinove. Kao kad su vojno intervenisale u Avganistanu, Iraku i u SRJ povodom Kosova, koje se na tog sponzora svoje secesije više oslanja nego, na primer, Kalifornija sa Los Anđelesom, San Franciskom, Silicijumskom dolinom (pa i tekućim teniskim Indijan Velsom) na smernice Bele kuće.

Prilično je izvesno da je i pored podrške Predstavničkog doma ostvarivanju savezne državnosti grad Vašington udaljeniji od ostvarivanja tog cilja nego Priština od svog uz pomoć SAD. U prilog tome govori “egzotičan” podatak da je grad Vašington, prema dostupnoj evidenciji, i dalje u članstvu, kao i pokreti Ujgura u kineskoj severozapadnoj provinciji ili Tatara na Krimu, nevladine međunarodne Organizacije nepredstavljenih nacija i naroda sa sedištem u Briselu, u kojoj je bilo i Kosovo, sve dok se marta 2008. nije proglasilo nezavisnim od Srbije.

“Slučaj” Vašingtona je ipak bez presedana. Obično se, kao što svakodnevno vidimo, dižu bune protiv centralnih vlasti, dok on predstavlja pobunu stanovnika prestonice, sa zahtevom da se u pravima izjednače sa onima koji su izvan nje. Da im se ne oduzima pravo izglasavanja sopstvenih predstavnika, koje je kako-tako garantovano ili bar fingirano, čak i građanima koji su pod protektoratom stranih sila.

Nije u redu, mislim, da Vašington bude dvostruko neravnopravan. Ni s više prava u spoljnim ni s manje prava kao grad u unutrašnjim odnosima.

Bolje bi bilo da je obrnuto, kažete. Svašta od (ne)mogućnog je bolje od onog što je neizbežno. U šta smo se ovde, nažalost, više puta uverili. I s Vašingtonom i bez njega, za koga je britanski novinar svojevremeno rekao da u tom gradu svaki uspeh predstavlja samo trening za neuspeh.

Preterao je, naravno. Osim ako nije načinio lapsus i pobrkao Vašington sa, u tom smislu, vrlo utreniranim Beogradom.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side