12.08.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Ne ide baš sve udesno

Momčilo Pantelić: Ne ide baš sve udesno
Svetom danas vlada desnica, uzleću i njeni ekstremni ogranci, pa čak i poprilično pogubljena levica kud će, šta će, često skreće udesno. Svetom vlada i kapitalizam, čijom se specifično doziranom primenom u prvorazredne sile uvrstila i komunistička Kina.

Opada, međutim, moć demokratije koja je, kad je bila u punoj snazi, oblikovala i unapređivala svet. Unutar nje čak jačaju autokratija, ksenofobija...

Privid je, verujem, da je sve to put bez povratka. Pluralizam neće pasti. Kao što je strateški izdržao nalet unipolarnosti i izvojevao multipolarnost, tako će i na unutrašnjem planu odoleti najezdi nakostrešene jednosmernosti i samovolje.

Da sve ne ide, beznadežno, udesno i da su moguće promene ulevo nagovešteno je u jednom američkom slučaju. Dok bivši ideolog Donalda Trampa Stiv Benon opet obigrava Evropu da bi osokolio desničarske snage protivne njenim demokratskim vrednostima, u jednom izbornom okrugu Njujorka kandidat za kongresmena postala je totalna autsajderka, izrazita levičarka i borac za reformisanje kapitalizma kako ne bi odudarao od demokratskih principa.

Dotična Aleksandrija Okasio Kortez je na izjašnjavanju unutar opozicione Demokratske partije ubedljivo pobedila naizgled nesavladivog favorita establišmenta i tako sugerisala stranci – koja pretenduje da smeni desničarsku vlast republikanaca na novembarskim parlamentarnim izborima – da mora da ide više ulevo. Njen trijumf je okarakterisan kao ispravka kursa koji je onemogućio njenog ljubimca Bernija Sandersa da se umesto nepopularne Hilari Klinton ispreči takođe nepopularnom Trampu.

Aleksandrijin uzlet je dokaz da u Americi uvek ima mesta za bar kadrovske preokrete. Ima samo 28 godina, portorikanskog je porekla, s fakultetskom diplomom specijaliste za ekonomiju i međunarodne odnose, stečenom iz siromašne porodice koju je do pre godinu dana morala da izdržava dopunskim radom kao kelnerica, da bi sada do kandidature za Kongres dogurala kao “prvi takmac bez pomoći lobista i korporacijskih uloga”, samo uz skromne priloge podržavalaca.

Uspon te pripadnice organizacije Demokratski socijalisti Amerike podstakao je komentatore londonskog Gardijana da istaknu: “Socijalizam više nije ružna reč u Americi – i to neke plaši”. Uplašeni su, precizira se, oni koji ne znaju kako da objasne zašto bi po građane bilo loše da imaju besplatno obrazovanje i zdravstvo i da u sistemu bude manje nejednakosti, za šta se sve Aleksandrija zalaže.

Doduše, već neko vreme socijalizam tamo više nije ružna reč. Naročito među mladima.

Niz anketa pokazuje da u generaciji milenijalaca (rođenih posle 1985) raste sklonost ka socijalizmu. Mestimično je čak ta podrška i većinska, ali, čini se, više kao kritika postojećeg modela kapitalizma.

Cilj milenijalaca, u koje spada i Aleksandrija, nije osporavanje ni demokratije ni tržišne ekonomije već njihovo reformisanje, tako da oba ta stuba društva donose srazmerne blagodeti većini, a ne da služe pretežno interesima manjine. Treba da se nazovemo “99 procenata”, kaže njihov pristalica, antropolog i anarhista Dejvid Grejber, pozivajući se na poklič pokreta “Okupiraj Volstrit” koji je, pre sedam godina, kao jedine sistemske dobitnike označio samo jedan postotak najbogatijih. U tom slučaju, dodao je u časopisu Ameriken interest, svi bismo bili (demokratski) socijalisti, osim onog jednog procenta koji je vlast pretvorio u bogatstvo i bogatstvo u vlast.

Slična računica mogla bi da važi i za druge sisteme, naročito za tranzicione, kakav je naš, u kojem su nagla pojedinačna bogaćenja, uz ubrzana siromašenja masa, često povezivana s nezakonitim radnjama. U ovom regionu većina smatra da im je raspad socijalističke Jugoslavije pogoršao život – pokazalo je istraživanje Galupa.

Amerika je pak dugo bila posvećena borbi protiv socijalizma, poistovećujući ga sa sovjetskim modelom. U poslednje vreme kritika je usmeravana i protiv zapadnoevropske socijaldemokratije, pa je donedavnom predsedniku Baraku Obami zamerano da na mala vrata uvodi prekoatlantsko “levičarenje”, koje “nije spojivo sa američkim tradicionalnim vrednostima”. Dobrim delom je na tom talasu Tramp “doplivao” do Bele kuće.

Ako vam nije do socijalista, prestanite da ih proizvodite – poručio je američkim tradicionalistima Majkl Tomaski iz vašingtonskog magazina Demokratija. U Njujork tajmsu je ocenio da je način na koji kapitalizam poslednjih decenija funkcioniše u SAD doveo do toga da više ne važi formula po kojoj je svakoj generaciji garantovano da živi bolje od prethodne, zbog čega oživljava zanimanje za neisprobano – za socijalizam (samo demokratskog ustrojstva).

Pobeda levice Aleksandrijinog tipa u Americi nije na vidiku. Pod Trampom je članstvo Demokratskih socijalista Amerike uvećano čak osam puta, ali je doseglo tek skromnu brojku od 48.000. Nije na horizontu ni da krajnja desnica prevlada u Evropi, ali se ipak na obe strane Atlantika širi bojazan od “iskakanja iz sistemskih koloseka”.

Pritom se još jednom ispoljava bitna razlika među savezničkim zvaničnicima. Dok Evropljanima strah u kosti uteruje pomisao na forsiranje domaćeg “trampizma”, Amerikancima se koža ježi pri pomisli da bi moglo da ih snađe socijaldemokratsko uređenje. Ponovio bih pomenuti savet, koji važi i za jedne i za druge vlasti: ono što ne želite, nemojte da proizvodite...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Nadežda Gaće: Autogolovi Nadežda Gaće: Autogolovi

    Ne razumem se u fudbal, ali znam da je glavno dati bar gol više. Naša politička scena mi liči na fudbal u kojem niko ne mrda ispred svoga gola, nikako se ne meša s protivnikom – a rezultat se svodi na prebrojavanje autogolova.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side