15.07.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Napred drugi

Momčilo Pantelić: Napred drugi
Političari, manite se ćorava posla. Pokušavate da kriziranjem u vašim redovima i programima kvarite raspoloženje podanika koji trenutno prosto žive za dugo iščekivanu fudbalsku utakmicu, ali vam to neće uspeti...

Takvo upozorenje nadređenima, stilizovano u članku komentatorke Gardijana, uputili su – Englezi pred polufinalni meč njihove reprezentacije s Hrvatima na Mundijalu. Posredno je vlastima poručeno: pustite da nacija uživa što joj bar dobro ide od noge, kad vama, takoreći, ništa ne ide od ruke (zapetljavanja oko ishitrenog Bregzita već su dovela do ostavke dva ministra i pada globalnog rejtinga).

Naivno sam verovao da ni ovdašnjim ljubiteljima fudbala ništa ne može da pomuti uživanje u Mundijalu. Potcenio sam snagu lokalnih “majstora kvariša”, mobilisanih da zadovoljstvo premetnu u nezadovoljstvo.

Razloga za ovdašnje nezadovoljstvo je, doduše, bilo. Reprezentacija je ispala već posle nadmetanja u grupi, čemu su doprineli i sudija i promena taktike da idemo “na sve”, da bi konačni rezultat bio – ništa.

I mnogi drugi su loše prošli – brzo su eliminisane čak i velike sile poput Nemačke, Brazila, Španije i Argentine, kao i zvezde kakve su nesporno Mesi, Ronaldo, Nejmar i Inijesta, a zablistali su favoriti iz senke – Belgija, Francuska, Hrvatska i pomenuta Engleska, sa svojim majstorima De Brujneom, Mbapeom, Modrićem i Kejnom. Nikome među mnogobrojnim gubitnicima, međutim, nije palo na pamet da se obračunavaju sa zemljacima koji su odabrali da, posle neuspeha svojih ljubimaca, podrže druge.

Poslovično krajnje isključivi i nakostrešeni pojedinci ovde su pak osuli paljbu po svima koji su navijali za Hrvatsku protiv Rusije. “Nepodobnicima” su prilepljene etikete “psihopate i ludaka zrelog za ludnicu”, “budale... koji ne zaslužuje ništa više od prezira”. U tako ispsovane uvršćen je i najuspešniji Srbin Novak Đoković, po čijim je teniskim dostignućima ova zemlja postala uvaženija nego po bilo kome drugom u savremenoj nam istoriji.

Citirana vređanja, rekao bih, samo potvrđuju krilaticu “ko ga oglasio, sam ga oprasio”. To jest, daju osnov za – autoportretisanje autora. U skladu s naslovima: “Nelagodnost u kulturi” (Frojd), “Univerzalna istorija beščašća” (Borhes), “Zli dusi” (Dostojevski), “Sumnjivo lice” (Nušić)...

Ličilo bi sve to i na Šekspirovo “Mnogo buke ni oko čega”, da se u tumačenje sportskih nadmetanja nije uključio i predsednik Srbije. Rekao je da je navijao za Rusiju jer “ne vidim zašto bih navijao za protivnike Rusije” iako priznaje da Hrvatska ima bolji tim, pa i da bi opet isto navijao, a “ovi što hoće da se dodvoravaju nekima na Zapadu neka navijaju za koga hoće”. Dodao je i da će Engleska (naspram Hrvatske) u Srbiji imati više navijača nego ikada (ovaj tekst je išao u štampu pre tog polufinalnog duela).

Političkih paradoksa je napretek. Kako se dodvorava Zapadu time što navija za Hrvatsku, čiji je tim bolji od ruskog? Zar nije dobrosusedstvo bitan uslov za ulazak u EU, za šta je potrebna i saglasnost Zagreba? Zašto će se više navijati za deo zemlje koja izlazi iz EU (Britanija) nego za onu koja ostaje i u njoj i u našem komšiluku?

A kad smo već kod, po mom mišljenju neprimerenog, povezivanja politike i sporta – zbog čega ovde nije iskazano oduševljenje što su svi polufinalisti Mundijala iz EU i što će četvrti put uzastopce fudbalski prvak sveta biti iz te zajednice, kojoj zvanično težimo? Zašto nismo izrazili zadovoljstvo što će makar trijumfom u “najvažnijoj sporednoj stvari na svetu” naš kontinent potvrditi da nije skrajnut na sporedni kolosek?

Bar u fudbalu Evropa, čijoj zajednici težimo, neprikosnoveni je lider – daleko iza sebe ostavlja pojedinačne gromade kao što su SAD, Kina, Rusija, Indija. Kako je nogomet i nama u srcu, uprkos produženim frustracijama, mogli bismo da se pridružimo slavlju zbog dominacije našeg kontinenta, pa da, možda, tako malkice relaksiramo naporne pregovore za prijem u EU.

Pridružio bih se oceni engleskog muzičara i aktiviste Stinga da je Mundijal ovoga puta preterivao u nacionalizmima. Nisam ipak pronašao podatak da je gledanost opadala sa smanjivanjem broja takmaca.

Pravi ljubitelji fudbala ostali su mu odani i kad su njihovi ljubimci eliminisani, pa su prionuli da navijaju za reprezentacije čiji im se stil najviše sviđa. Nacionalizam je tako poražen, kao u umetnosti, neodoljivom lepotom igre koju su nam priuštili drugi, a ne naši.

Mogla bi i politika tim putem, ali neće. Održava se svaljivanjem sopstvenih grešaka na druge. Pa se tako pojavljuju likovi koji će i zvanično da opajdavaju čak i sunarodnike što se dive tuđim zasluženim uspesima umesto da oplakuju naše, takođe zaslužene, neuspehe.

Ne bismo smeli da podlegnemo ni tom naletu šovinizma koji sada prerasta i u autošovinizam. Napred drugi koji nam se dopadaju kao da su naši, ma koji bili!

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Vladimir Gligorov: Kosovske carine Vladimir Gligorov: Kosovske carine

    Ako sam dobro razumeo, Kosovo carini uvoz iz Srbije, i Bosne i Hercegovine, po stopi od 100 odsto.

  • Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni

    Pre 22 godine koleginica S. Č. je, izveštavajući sa protesta tadašnje opozicije – slične današnjoj i po idejnoj šarolikosti i po organizacionim ne/sposobnostima – napisala da se na kišoviti i hladni Đurđic okupilo tridesetak hiljada ljudi.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove

    Čini mi se da nam neprijatelji i nisu potrebni jer sami sebi štetimo više. Mnogi naši mediji, političari, intelektualci i “intelektualci” sa malih ekrana utrkuju se u otkrivanju zavera i neprijatelja: “Ameri obučavaju Šiptare za rat protiv Srba”, “Britanski ambasador je najveći zaverenik i direktni eksponent sve-svetske borbe protiv Srbije”, “Impotentna Evropa, koja se raspada, šuruje sa Prištinom protiv nas”, “Između Putina i Tačija postoji tajna veza” , “Susedi se udružuju protiv nas”…

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side