15.07.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Napred drugi

Momčilo Pantelić: Napred drugi
Političari, manite se ćorava posla. Pokušavate da kriziranjem u vašim redovima i programima kvarite raspoloženje podanika koji trenutno prosto žive za dugo iščekivanu fudbalsku utakmicu, ali vam to neće uspeti...

Takvo upozorenje nadređenima, stilizovano u članku komentatorke Gardijana, uputili su – Englezi pred polufinalni meč njihove reprezentacije s Hrvatima na Mundijalu. Posredno je vlastima poručeno: pustite da nacija uživa što joj bar dobro ide od noge, kad vama, takoreći, ništa ne ide od ruke (zapetljavanja oko ishitrenog Bregzita već su dovela do ostavke dva ministra i pada globalnog rejtinga).

Naivno sam verovao da ni ovdašnjim ljubiteljima fudbala ništa ne može da pomuti uživanje u Mundijalu. Potcenio sam snagu lokalnih “majstora kvariša”, mobilisanih da zadovoljstvo premetnu u nezadovoljstvo.

Razloga za ovdašnje nezadovoljstvo je, doduše, bilo. Reprezentacija je ispala već posle nadmetanja u grupi, čemu su doprineli i sudija i promena taktike da idemo “na sve”, da bi konačni rezultat bio – ništa.

I mnogi drugi su loše prošli – brzo su eliminisane čak i velike sile poput Nemačke, Brazila, Španije i Argentine, kao i zvezde kakve su nesporno Mesi, Ronaldo, Nejmar i Inijesta, a zablistali su favoriti iz senke – Belgija, Francuska, Hrvatska i pomenuta Engleska, sa svojim majstorima De Brujneom, Mbapeom, Modrićem i Kejnom. Nikome među mnogobrojnim gubitnicima, međutim, nije palo na pamet da se obračunavaju sa zemljacima koji su odabrali da, posle neuspeha svojih ljubimaca, podrže druge.

Poslovično krajnje isključivi i nakostrešeni pojedinci ovde su pak osuli paljbu po svima koji su navijali za Hrvatsku protiv Rusije. “Nepodobnicima” su prilepljene etikete “psihopate i ludaka zrelog za ludnicu”, “budale... koji ne zaslužuje ništa više od prezira”. U tako ispsovane uvršćen je i najuspešniji Srbin Novak Đoković, po čijim je teniskim dostignućima ova zemlja postala uvaženija nego po bilo kome drugom u savremenoj nam istoriji.

Citirana vređanja, rekao bih, samo potvrđuju krilaticu “ko ga oglasio, sam ga oprasio”. To jest, daju osnov za – autoportretisanje autora. U skladu s naslovima: “Nelagodnost u kulturi” (Frojd), “Univerzalna istorija beščašća” (Borhes), “Zli dusi” (Dostojevski), “Sumnjivo lice” (Nušić)...

Ličilo bi sve to i na Šekspirovo “Mnogo buke ni oko čega”, da se u tumačenje sportskih nadmetanja nije uključio i predsednik Srbije. Rekao je da je navijao za Rusiju jer “ne vidim zašto bih navijao za protivnike Rusije” iako priznaje da Hrvatska ima bolji tim, pa i da bi opet isto navijao, a “ovi što hoće da se dodvoravaju nekima na Zapadu neka navijaju za koga hoće”. Dodao je i da će Engleska (naspram Hrvatske) u Srbiji imati više navijača nego ikada (ovaj tekst je išao u štampu pre tog polufinalnog duela).

Političkih paradoksa je napretek. Kako se dodvorava Zapadu time što navija za Hrvatsku, čiji je tim bolji od ruskog? Zar nije dobrosusedstvo bitan uslov za ulazak u EU, za šta je potrebna i saglasnost Zagreba? Zašto će se više navijati za deo zemlje koja izlazi iz EU (Britanija) nego za onu koja ostaje i u njoj i u našem komšiluku?

A kad smo već kod, po mom mišljenju neprimerenog, povezivanja politike i sporta – zbog čega ovde nije iskazano oduševljenje što su svi polufinalisti Mundijala iz EU i što će četvrti put uzastopce fudbalski prvak sveta biti iz te zajednice, kojoj zvanično težimo? Zašto nismo izrazili zadovoljstvo što će makar trijumfom u “najvažnijoj sporednoj stvari na svetu” naš kontinent potvrditi da nije skrajnut na sporedni kolosek?

Bar u fudbalu Evropa, čijoj zajednici težimo, neprikosnoveni je lider – daleko iza sebe ostavlja pojedinačne gromade kao što su SAD, Kina, Rusija, Indija. Kako je nogomet i nama u srcu, uprkos produženim frustracijama, mogli bismo da se pridružimo slavlju zbog dominacije našeg kontinenta, pa da, možda, tako malkice relaksiramo naporne pregovore za prijem u EU.

Pridružio bih se oceni engleskog muzičara i aktiviste Stinga da je Mundijal ovoga puta preterivao u nacionalizmima. Nisam ipak pronašao podatak da je gledanost opadala sa smanjivanjem broja takmaca.

Pravi ljubitelji fudbala ostali su mu odani i kad su njihovi ljubimci eliminisani, pa su prionuli da navijaju za reprezentacije čiji im se stil najviše sviđa. Nacionalizam je tako poražen, kao u umetnosti, neodoljivom lepotom igre koju su nam priuštili drugi, a ne naši.

Mogla bi i politika tim putem, ali neće. Održava se svaljivanjem sopstvenih grešaka na druge. Pa se tako pojavljuju likovi koji će i zvanično da opajdavaju čak i sunarodnike što se dive tuđim zasluženim uspesima umesto da oplakuju naše, takođe zaslužene, neuspehe.

Ne bismo smeli da podlegnemo ni tom naletu šovinizma koji sada prerasta i u autošovinizam. Napred drugi koji nam se dopadaju kao da su naši, ma koji bili!

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side