26.11.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Nalet nezvanih gostiju

Momčilo Pantelić: Nalet nezvanih gostiju
Između tekuće sezone lokalnih slava i globalno slavodobitnog interneta registrovana je i jedna sličnost – obe masovne trpeze podrazumevaju da se na njima počaste i nezvani gosti. S tom razlikom što ovde oni ipak i odu, a u slučaju elektronskog umrežavanja – kad se uvale “ne mogu se ni motkom oterati”.

Internet je i programiran da povezuje, a nikad ne razvezuje – njegovih ića i pića ima u obilju i za ovaj i za još neotkriveni svet – ali se ispostavlja da među nezvanima ima sve više i neželjenih, pa i gostiju koji mu pomračuju slavu. Učestali su, naime, raporti da ga takvi pretvaraju od komunikacijskog stimulansa za jednostavniji, berićetniji i demokratskiji suživot u najdostupnije – oružje za masovno uništavanje.

Buši, tako, i više od novca (a i ima i sopstveni “bitkoin”) tamo “gde burgija neće”. Njegovi raznoliki diverzanti istumbali su planetarni poredak. Poduža je lista poremećaja.

Za spuštanje odnosa dve najveće sile na najniži nivo, uprkos najavama da im sledi rekordno brzi uzlet, u Americi su optuženi hakeri iz Rusije kao umešatelji u tamošnji izborni proces, pri čemu Kremlj službeno poriče svaku vezu s takvim nepočinstvom za koje je, inače, u drugim prilikama, povremeno s pravom, sumnjičen Vašington. Ovako ili onako, svedoci smo veleobrta: sile-pobednice u Hladnom ratu, uz ostalo i zato što su insistirale na slobodnim izborima, sada za nepodesne rezultate sopstvenih demokratskih izbora, optužuju uplitanje poražene sile, kojoj i dalje, takođe mestimično s pravom, prebacuju “nameštanje” izbora.

U međuvremenu, na Zapadu je Rusija izrasla u glavnu pretnju njegovim ustrojstvima. Pritužbe na njeno internetsko i zvanično podsticanje antisistemskih snaga pristigle su iz Britanije i Francuske, kao i Španije koja tvrdi da je odande bodrena akcija za nezavisnost Katalonije. A osam članica EU uputilo je i pismo centrali u Briselu da se ojačaju mere protiv ruske propagande, čiji dometi sežu i do Zapadnog Balkana, u kojem je i Srbija, s poznatim lelujanjem između integrisanja sa Zapadom i oslanjanja na Rusiju zarad očuvanja svog teritorijalnog integriteta ili bar poboljšanja izgleda u dijalogu sa albanskim “privremenim organima uprave” na Kosovu.

Prilagođavanje Beograda smernicama EU dodatno će se, po svemu sudeći, izoštravati i mimo njegovog odbijanja da se pridruži sankcijama zavedenim Rusiji zbog njenog amputiranja dela Ukrajine. U upravo usaglašenom nastupu članica kontinentalne zajednice pojačavaju se i mere sajber bezbednosti, čije skrnavljenje je košta oko 400 milijardi evra godišnje. Prema dostupnim dokumentima, veliki internetski napad na jednu od članica – pri čemu se ne pominje Rusija iako je bila neposredni povod – tretirao bi se kao agresija na koju treba odgovoriti solidarno svim raspoloživim (a madridski Pais tumači i vojnim) sredstvima.

Ovoj zemlji, već razapetoj između dve realnosti, još bi samo falilo i virtuelno, a nimalo manje zategnuto raspeće. Ima dana za megdana, pošto našoj omladini raste softverski prestiž, ali i – noći za iskazivanje stvarne ovdašnje političke (ne)moći.

Slagali se ili ne (kao ja) s hipotezom da je neizbežan treći svetski rat, treba se pripremiti za njegov virtuelni nagoveštaj. Ako ga i zaista bude, biće, slutim, samo kao nadmetanje za prevlast u sajber sferi.

Hakeraj je, kako god se doživeo, izazvao jedan od najvećih strateških poremećaja posle pada Berlinskog zida, uključujući i njegov specifičan udeo i u krahu, sa globalnim traumama, Volstrita pre 10 godina. Stvari su dogurale dotle da se provaljuju i najbolje čuvane tajne demokratija, što doprinosi rastu iluzija da su bolje autokratije, da jedan čovek može više nego svi njegovi savremenici iznutra i spolja, što bi bilo tačno kad bi se računala samo moć upropašćavanja.

Dok sam ovaj tekst pripremao za štampu pažnju mi je privukao i izveštaj britanskih medija prema kojem je eksperimentalno dokazano da se sajberski može uticati na kretanje vozila nezavisno od volje šofera. Ubaštra mu se “crv” koji ga naglo zaustavi ili okrene u pravcu suprotnom od onog koji je planirao vozač. Ne pomažu izgleda upozorenja da bi pomenuta superkontrola nad voljom bezbrojnim sudarima i prevrtanjima mogla da odnese milione života, znatno više nego atomska bomba.

Uljez različitog izgleda, ali sličnog tipa već je u širem opticaju. Većina ljudi kao da nije svesna zašto idu putem koji, prema mnogim anketama, ocenjuju kao pogrešan i za njih štetan, a ipak izglasavaju lidere koji ih zavode u stranputicu, bez pitanja. Natprirodna sajber kontrola vozila kao da je samo nastavak ustrojstava u kojem nas, “prirodno”, niko ni za šta ne pita, ni kuda će i kako da nas voza…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Berza Vladimir Gligorov: Berza

    Zašto bankarske krize imaju veći negativan efekat od berzanskih kriza? Ovo je zanimljivo upravo sada kada je došlo do značajne korekcije u berzanskim vrednostima. Poređenja radi, panika iz 1987, pošto je došlo do velikog gubitka vrednosti akcija, bila je kratkotrajna i nije imala gotovo nikakav uticaj na privredna kretanja.

  • Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski

    Da je Davos bio dve nedelje ranije, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bi čestitali na makroekonomskoj stabilizaciji i pitali ga za investicione mogućnosti; ovako će ga prepoznavati kao čoveka iz zemlje u kojoj je nedavno ubijen opozicioni lider.

  • Vladimir Gligorov: Crkva i politika Vladimir Gligorov: Crkva i politika

    Nije zapravo jasno zašto se računa da je zamrznuti konflikt bolje rešenje od normalizacije odnosa sa kosovskim vlastima? Bolje sa stanovišta srpskih interesa. Ostaviću za trenutak po strani koji su to tačno interesi.

Preporuke prijatelja
FEST 2018
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw