29.07.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Najkritikovaniji kritičar

Momčilo Pantelić: Najkritikovaniji kritičar
Teoretičari zavere mogli su da se naslađuju ovih dana. Samo što je Donald Tramp pripretio Iranu, tu zemlju su strefila tri zemljotresa, a gotovo istovremeno, tek što je Atina ekspedovala nekoliko ruskih diplomata, njenu okolinu su opustošili požari. Ništa nije slučajno kad koincidiraju gnevovi velesila i više sile, gataju pomenuti zloslutnici.

Ostatke realista u ovim nadrealnim vremenima mogla je razložno da alarmira iznenadna koincidencija “besova” u slučaju Crne Gore, kojoj Kremlj nikako ne može da “oprosti” učlanjenje u NATO, a kojoj je iznebuha Tramp prigovorio da je moguća izazivačica trećeg svetskog rata. Šef Bele kuće je, naime, nonšalantno izjavio da ne bi vredelo ni da “naši sinovi ginu” za odbranu te male zemlje, što je pojačalo utisak da Amerika, oglušavanjem o obaveze u najistrajnijem jakom, savremenom, vojnom savezu ubrzano nastavlja da sebe izuzima iz međunarodnih sporazuma i tradicije ili bar stavlja svima na znanje da joj do njih nije baš stalo.

Iako mnogi s razlogom tvrde da je u spoljnoj politici Tramp nepredvidiv, harvardska politikološkinja Danijela Alen tvrdi da je on na tom polju “savršeno dosledan”. Pribegava, proizlazi iz njene analize u Vašington postu, dogovaranju s jednim neposrednim partnerom, izbegavajući “masovke” u kojima se odlučuje kompromisima sa više aktera. Za razliku od većine lidera multilateralista, on je “destilisani bilateralista”. A povrh toga i “personalista” koji je umislio da globalni poredak treba da se vrti oko njegove ličnosti i da se svetska politika vodi kao serija njegovih “dilovanja”.

Stoga se, dodaje autorka, on dogovara s Vladimirom Putinom, Si Đinpingom i Kim Džong Unom, dok istupa iz međunarodnog dogovora o klimatskim promenama, iz Transpacifičkog partnerstva i nuklearnog sporazuma sa Iranom i upućuje sijaset zamerki Ujedinjenim nacijama, Svetskoj trgovinskoj organizaciji, pa i savezničkom NATO-u. I pritom pokazuje više sklonosti autoritarnim političarima u koje, pored navedenih, spadaju i razni evrofobičari koji se trude da rasklimaju Evropsku uniju.

Ispoljava i mizoginiju – smatra Katrina van den Huvel, urednica njujorškog progresivističkog Nejšna. Lako napada politiku demokratskih liderki poput Angele Merkel i Tereze Mej, obrazlaže, a snebiva se pred “mačo” liderima.

Tramp je, ocenjuju posmatrači, predvodnik procesa koji liči na stvaranje “antiliberalne internacionale”, koja bi da svrgne postojeći “elitistički” poredak zasnovan na kombinaciji individualizma i globalizma, uz “zanemarivanje nacionalnih interesa”. Kao kritičar takoreći svega strateški postojećeg, postao je i najkritikovaniji kritičar. Prebacuje mu se ne samo to što pod sloganom “Amerika pre svega” zanemaruje spoljne aktere nego i to što, “kao da su u njegovom kazinu”, na kockarski sto stavlja sunarodnike zaslužne za ekonomski napredak kao svoj glavni adut.

Popularnost mu je među zemljacima i dalje solidna (43-45 odsto anketiranih), ali je “saveznicima mučno da gledaju njegove postupke”, piše u Njujork tajmsu nemački diplomatski veteran Volfgang Išinger. Era američke “benigne hegemonije” je možda okončana, misli, a Evropa je za takvu promenu slabo pripremljena.

Tramp, kao i njemu slični, često sam stvara probleme, da bi se potom promovisao kao lider koji ih je rešio. Svi oni, kakvi su i ovde poznati, koriste govor kao sredstvo dominacije, a ne kao sredstvo komunikacije, ocenjuje se u uvodniku madridskog Paisa, uz upozorenje: “Od propagandističke dominacije do totalitarizma vrlo je kratak put.”

Korišćenjem društvenih mreža Tramp je zastrašivanjem razorio jezik kojim se opšti između država, koji je dugo usavršavan za smanjivanje napetosti, primećuje Sajmon Dženings u londonskom Gardijanu. Nema presedana u istoriji Zapada, Tramp je “sasvim nova zverka”, čija pojava “zahteva novi pristup politici” – sugeriše Dirk Kurbjuvajt u hamburškom Špiglu.

Uverljivog novog pristupa nema, zasad. Širi se talas nacionalizma i primisli o sopstvenoj izuzetnosti, dodatno podstaknut potezima šefa Bele kuće. Evropa je na udaru, čini se, sa svih strana.

Komentator CNN-a Tim Lister navodi niz detalja koji ga podsećaju na 1930-e pred nadiranje nacizma i početak Drugog svetskog rata. Istorija se ne ponavlja, ali se često rimuje, citira Marka Tvena.

Mnogi Amerikanci osećaju potrebu da se izvinu svima kojima je Tramp naneo štetu, uverava harvardski ekonomista Džefri Frenkel. To nije dovoljno za normalizaciju. Potrebno je preispitivanje svega, apeluje Edvard Lukas iz Centra za analizu evropske politike.

Američki predsednik kao da uživa u razmeni teških udaraca sa spoljašnjim svetom. Ne smeta mu što je odande najkritikovaniji kritičar. I to se uklapa u njegovu pretpostavljenu uobrazilju, da globalni poredak treba da se vrti oko njegove ličnosti. Ali, samo je pitanje vremena kada će ta uobrazilja da se raspukne i šta, nažalost i u međuvremenu, nedužno treba da pukne…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

  • Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu

    Čudno je to da i porast i pad cena nafte na svetskom tržištu uvek izazivaju zabrinutost. Kad cene rastu, uvoznici moraju da računaju na veće energetske troškove. Kad cene naglo padaju, to obično znači da se očekuje usporavanje svetske privredne konjunkture, pa će većina zemalja uvoznica ono što dobije na sniženju troškova za naftu izgubiti na smanjenju izvoznih prihoda (obično su gubici od recesije i veći).

  • Dimitrije Boarov: Budžet za 2019. Dimitrije Boarov: Budžet za 2019.

    Iako predlog budžeta Srbije za iduću godinu još nije usvojen u Vladi i, dakako, još nije poznat ni poslanicima Narodne skupštine, oni koji imaju informacije o njegovoj pripremi u Ministarstvu finansija, na osnovu sporadičnih vesti o projekcijama plata i investicija za 2019. godinu, već govore o njegovom “razvojnom” usmerenju.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side