29.07.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Najkritikovaniji kritičar

Momčilo Pantelić: Najkritikovaniji kritičar
Teoretičari zavere mogli su da se naslađuju ovih dana. Samo što je Donald Tramp pripretio Iranu, tu zemlju su strefila tri zemljotresa, a gotovo istovremeno, tek što je Atina ekspedovala nekoliko ruskih diplomata, njenu okolinu su opustošili požari. Ništa nije slučajno kad koincidiraju gnevovi velesila i više sile, gataju pomenuti zloslutnici.

Ostatke realista u ovim nadrealnim vremenima mogla je razložno da alarmira iznenadna koincidencija “besova” u slučaju Crne Gore, kojoj Kremlj nikako ne može da “oprosti” učlanjenje u NATO, a kojoj je iznebuha Tramp prigovorio da je moguća izazivačica trećeg svetskog rata. Šef Bele kuće je, naime, nonšalantno izjavio da ne bi vredelo ni da “naši sinovi ginu” za odbranu te male zemlje, što je pojačalo utisak da Amerika, oglušavanjem o obaveze u najistrajnijem jakom, savremenom, vojnom savezu ubrzano nastavlja da sebe izuzima iz međunarodnih sporazuma i tradicije ili bar stavlja svima na znanje da joj do njih nije baš stalo.

Iako mnogi s razlogom tvrde da je u spoljnoj politici Tramp nepredvidiv, harvardska politikološkinja Danijela Alen tvrdi da je on na tom polju “savršeno dosledan”. Pribegava, proizlazi iz njene analize u Vašington postu, dogovaranju s jednim neposrednim partnerom, izbegavajući “masovke” u kojima se odlučuje kompromisima sa više aktera. Za razliku od većine lidera multilateralista, on je “destilisani bilateralista”. A povrh toga i “personalista” koji je umislio da globalni poredak treba da se vrti oko njegove ličnosti i da se svetska politika vodi kao serija njegovih “dilovanja”.

Stoga se, dodaje autorka, on dogovara s Vladimirom Putinom, Si Đinpingom i Kim Džong Unom, dok istupa iz međunarodnog dogovora o klimatskim promenama, iz Transpacifičkog partnerstva i nuklearnog sporazuma sa Iranom i upućuje sijaset zamerki Ujedinjenim nacijama, Svetskoj trgovinskoj organizaciji, pa i savezničkom NATO-u. I pritom pokazuje više sklonosti autoritarnim političarima u koje, pored navedenih, spadaju i razni evrofobičari koji se trude da rasklimaju Evropsku uniju.

Ispoljava i mizoginiju – smatra Katrina van den Huvel, urednica njujorškog progresivističkog Nejšna. Lako napada politiku demokratskih liderki poput Angele Merkel i Tereze Mej, obrazlaže, a snebiva se pred “mačo” liderima.

Tramp je, ocenjuju posmatrači, predvodnik procesa koji liči na stvaranje “antiliberalne internacionale”, koja bi da svrgne postojeći “elitistički” poredak zasnovan na kombinaciji individualizma i globalizma, uz “zanemarivanje nacionalnih interesa”. Kao kritičar takoreći svega strateški postojećeg, postao je i najkritikovaniji kritičar. Prebacuje mu se ne samo to što pod sloganom “Amerika pre svega” zanemaruje spoljne aktere nego i to što, “kao da su u njegovom kazinu”, na kockarski sto stavlja sunarodnike zaslužne za ekonomski napredak kao svoj glavni adut.

Popularnost mu je među zemljacima i dalje solidna (43-45 odsto anketiranih), ali je “saveznicima mučno da gledaju njegove postupke”, piše u Njujork tajmsu nemački diplomatski veteran Volfgang Išinger. Era američke “benigne hegemonije” je možda okončana, misli, a Evropa je za takvu promenu slabo pripremljena.

Tramp, kao i njemu slični, često sam stvara probleme, da bi se potom promovisao kao lider koji ih je rešio. Svi oni, kakvi su i ovde poznati, koriste govor kao sredstvo dominacije, a ne kao sredstvo komunikacije, ocenjuje se u uvodniku madridskog Paisa, uz upozorenje: “Od propagandističke dominacije do totalitarizma vrlo je kratak put.”

Korišćenjem društvenih mreža Tramp je zastrašivanjem razorio jezik kojim se opšti između država, koji je dugo usavršavan za smanjivanje napetosti, primećuje Sajmon Dženings u londonskom Gardijanu. Nema presedana u istoriji Zapada, Tramp je “sasvim nova zverka”, čija pojava “zahteva novi pristup politici” – sugeriše Dirk Kurbjuvajt u hamburškom Špiglu.

Uverljivog novog pristupa nema, zasad. Širi se talas nacionalizma i primisli o sopstvenoj izuzetnosti, dodatno podstaknut potezima šefa Bele kuće. Evropa je na udaru, čini se, sa svih strana.

Komentator CNN-a Tim Lister navodi niz detalja koji ga podsećaju na 1930-e pred nadiranje nacizma i početak Drugog svetskog rata. Istorija se ne ponavlja, ali se često rimuje, citira Marka Tvena.

Mnogi Amerikanci osećaju potrebu da se izvinu svima kojima je Tramp naneo štetu, uverava harvardski ekonomista Džefri Frenkel. To nije dovoljno za normalizaciju. Potrebno je preispitivanje svega, apeluje Edvard Lukas iz Centra za analizu evropske politike.

Američki predsednik kao da uživa u razmeni teških udaraca sa spoljašnjim svetom. Ne smeta mu što je odande najkritikovaniji kritičar. I to se uklapa u njegovu pretpostavljenu uobrazilju, da globalni poredak treba da se vrti oko njegove ličnosti. Ali, samo je pitanje vremena kada će ta uobrazilja da se raspukne i šta, nažalost i u međuvremenu, nedužno treba da pukne…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu? Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

    Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

  • Vladimir Gligorov: Strana ulaganja Vladimir Gligorov: Strana ulaganja

    Ulaganjima stranci zarađuju, što je gore nego ista ta ulaganja, ali od domaćih preduzetnika. To nije tačno. Zašto?

  • Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt

    Vaša mila devojčica je umorna, podočnjaci su joj do pola lica, naprasita je, naglo menja raspoloženje, ne interesuje je ništa više u kući... Eh, tinejdžeri, a do juče je bila med i mleko. Dečkić se vuče kao prebijen, a onda skakuće, ma skače, pa sikće, pun je snage, pa se zatvori u sobu, sam ili s najboljim drugarom, simpatijom...

  • Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska

    Ali za to je potrebno, kao što stoji u naslovu ovog teksta, da Francuska ponovo bude Francuska; zemlja sa vizijom i misijom.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side