29.07.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Najkritikovaniji kritičar

Momčilo Pantelić: Najkritikovaniji kritičar
Teoretičari zavere mogli su da se naslađuju ovih dana. Samo što je Donald Tramp pripretio Iranu, tu zemlju su strefila tri zemljotresa, a gotovo istovremeno, tek što je Atina ekspedovala nekoliko ruskih diplomata, njenu okolinu su opustošili požari. Ništa nije slučajno kad koincidiraju gnevovi velesila i više sile, gataju pomenuti zloslutnici.

Ostatke realista u ovim nadrealnim vremenima mogla je razložno da alarmira iznenadna koincidencija “besova” u slučaju Crne Gore, kojoj Kremlj nikako ne može da “oprosti” učlanjenje u NATO, a kojoj je iznebuha Tramp prigovorio da je moguća izazivačica trećeg svetskog rata. Šef Bele kuće je, naime, nonšalantno izjavio da ne bi vredelo ni da “naši sinovi ginu” za odbranu te male zemlje, što je pojačalo utisak da Amerika, oglušavanjem o obaveze u najistrajnijem jakom, savremenom, vojnom savezu ubrzano nastavlja da sebe izuzima iz međunarodnih sporazuma i tradicije ili bar stavlja svima na znanje da joj do njih nije baš stalo.

Iako mnogi s razlogom tvrde da je u spoljnoj politici Tramp nepredvidiv, harvardska politikološkinja Danijela Alen tvrdi da je on na tom polju “savršeno dosledan”. Pribegava, proizlazi iz njene analize u Vašington postu, dogovaranju s jednim neposrednim partnerom, izbegavajući “masovke” u kojima se odlučuje kompromisima sa više aktera. Za razliku od većine lidera multilateralista, on je “destilisani bilateralista”. A povrh toga i “personalista” koji je umislio da globalni poredak treba da se vrti oko njegove ličnosti i da se svetska politika vodi kao serija njegovih “dilovanja”.

Stoga se, dodaje autorka, on dogovara s Vladimirom Putinom, Si Đinpingom i Kim Džong Unom, dok istupa iz međunarodnog dogovora o klimatskim promenama, iz Transpacifičkog partnerstva i nuklearnog sporazuma sa Iranom i upućuje sijaset zamerki Ujedinjenim nacijama, Svetskoj trgovinskoj organizaciji, pa i savezničkom NATO-u. I pritom pokazuje više sklonosti autoritarnim političarima u koje, pored navedenih, spadaju i razni evrofobičari koji se trude da rasklimaju Evropsku uniju.

Ispoljava i mizoginiju – smatra Katrina van den Huvel, urednica njujorškog progresivističkog Nejšna. Lako napada politiku demokratskih liderki poput Angele Merkel i Tereze Mej, obrazlaže, a snebiva se pred “mačo” liderima.

Tramp je, ocenjuju posmatrači, predvodnik procesa koji liči na stvaranje “antiliberalne internacionale”, koja bi da svrgne postojeći “elitistički” poredak zasnovan na kombinaciji individualizma i globalizma, uz “zanemarivanje nacionalnih interesa”. Kao kritičar takoreći svega strateški postojećeg, postao je i najkritikovaniji kritičar. Prebacuje mu se ne samo to što pod sloganom “Amerika pre svega” zanemaruje spoljne aktere nego i to što, “kao da su u njegovom kazinu”, na kockarski sto stavlja sunarodnike zaslužne za ekonomski napredak kao svoj glavni adut.

Popularnost mu je među zemljacima i dalje solidna (43-45 odsto anketiranih), ali je “saveznicima mučno da gledaju njegove postupke”, piše u Njujork tajmsu nemački diplomatski veteran Volfgang Išinger. Era američke “benigne hegemonije” je možda okončana, misli, a Evropa je za takvu promenu slabo pripremljena.

Tramp, kao i njemu slični, često sam stvara probleme, da bi se potom promovisao kao lider koji ih je rešio. Svi oni, kakvi su i ovde poznati, koriste govor kao sredstvo dominacije, a ne kao sredstvo komunikacije, ocenjuje se u uvodniku madridskog Paisa, uz upozorenje: “Od propagandističke dominacije do totalitarizma vrlo je kratak put.”

Korišćenjem društvenih mreža Tramp je zastrašivanjem razorio jezik kojim se opšti između država, koji je dugo usavršavan za smanjivanje napetosti, primećuje Sajmon Dženings u londonskom Gardijanu. Nema presedana u istoriji Zapada, Tramp je “sasvim nova zverka”, čija pojava “zahteva novi pristup politici” – sugeriše Dirk Kurbjuvajt u hamburškom Špiglu.

Uverljivog novog pristupa nema, zasad. Širi se talas nacionalizma i primisli o sopstvenoj izuzetnosti, dodatno podstaknut potezima šefa Bele kuće. Evropa je na udaru, čini se, sa svih strana.

Komentator CNN-a Tim Lister navodi niz detalja koji ga podsećaju na 1930-e pred nadiranje nacizma i početak Drugog svetskog rata. Istorija se ne ponavlja, ali se često rimuje, citira Marka Tvena.

Mnogi Amerikanci osećaju potrebu da se izvinu svima kojima je Tramp naneo štetu, uverava harvardski ekonomista Džefri Frenkel. To nije dovoljno za normalizaciju. Potrebno je preispitivanje svega, apeluje Edvard Lukas iz Centra za analizu evropske politike.

Američki predsednik kao da uživa u razmeni teških udaraca sa spoljašnjim svetom. Ne smeta mu što je odande najkritikovaniji kritičar. I to se uklapa u njegovu pretpostavljenu uobrazilju, da globalni poredak treba da se vrti oko njegove ličnosti. Ali, samo je pitanje vremena kada će ta uobrazilja da se raspukne i šta, nažalost i u međuvremenu, nedužno treba da pukne…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu

    Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”.

  • Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu

    Svi smo mi Karakas, moglo bi se prigodno kazati. Doista, gotovo da nema dela sveta koji u dramama prestonice Venecuele ne prepoznaje bar neki delić sebe.

  • Jelka Jovanović: Lekcija No1 Jelka Jovanović: Lekcija No1

    Najbolji svetski teniser Novak Đoković proglašen je za najboljeg sportistu na planeti 2018. godine po izboru Akademije Laureus.

  • Momčilo Pantelić: Buka oko bauka Momčilo Pantelić: Buka oko bauka

    Ne verujem u veštice, ali da ih ima, ima ih – svojevremena je izreka jednog argentinskog sveštenika, čiji je smisao ovih dana nehotice preuzeo predsednik SAD. Ni on ne veruje u socijalizam, ali “uviđa” da taj “bauk” ne samo da postoji već i da se oštri da mu preotme Belu kuću.

  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Jelka Jovanović: Asocijalna mreža Jelka Jovanović: Asocijalna mreža

    Šta to mladi ljudi rade na socijalnim mrežama kad ih iznenada obuzme neodoljiv osećaj promašenosti, pa u rano zimsko jutro izađu napolje i ubiju prvog ko im naiđe?

  • Dimitrije Boarov: Polovna Srbija Dimitrije Boarov: Polovna Srbija

    Sada kada očekujemo statističke podatke o startnom nivou prosečnih plata u Srbiji u ovoj godini posle Vladine povišice, ponovo se pokreće pitanje zašto mesečne plate u privatnim preduzećima rastu sporije nego one u “opštoj državi”.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side