29.07.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Najkritikovaniji kritičar

Momčilo Pantelić: Najkritikovaniji kritičar
Teoretičari zavere mogli su da se naslađuju ovih dana. Samo što je Donald Tramp pripretio Iranu, tu zemlju su strefila tri zemljotresa, a gotovo istovremeno, tek što je Atina ekspedovala nekoliko ruskih diplomata, njenu okolinu su opustošili požari. Ništa nije slučajno kad koincidiraju gnevovi velesila i više sile, gataju pomenuti zloslutnici.

Ostatke realista u ovim nadrealnim vremenima mogla je razložno da alarmira iznenadna koincidencija “besova” u slučaju Crne Gore, kojoj Kremlj nikako ne može da “oprosti” učlanjenje u NATO, a kojoj je iznebuha Tramp prigovorio da je moguća izazivačica trećeg svetskog rata. Šef Bele kuće je, naime, nonšalantno izjavio da ne bi vredelo ni da “naši sinovi ginu” za odbranu te male zemlje, što je pojačalo utisak da Amerika, oglušavanjem o obaveze u najistrajnijem jakom, savremenom, vojnom savezu ubrzano nastavlja da sebe izuzima iz međunarodnih sporazuma i tradicije ili bar stavlja svima na znanje da joj do njih nije baš stalo.

Iako mnogi s razlogom tvrde da je u spoljnoj politici Tramp nepredvidiv, harvardska politikološkinja Danijela Alen tvrdi da je on na tom polju “savršeno dosledan”. Pribegava, proizlazi iz njene analize u Vašington postu, dogovaranju s jednim neposrednim partnerom, izbegavajući “masovke” u kojima se odlučuje kompromisima sa više aktera. Za razliku od većine lidera multilateralista, on je “destilisani bilateralista”. A povrh toga i “personalista” koji je umislio da globalni poredak treba da se vrti oko njegove ličnosti i da se svetska politika vodi kao serija njegovih “dilovanja”.

Stoga se, dodaje autorka, on dogovara s Vladimirom Putinom, Si Đinpingom i Kim Džong Unom, dok istupa iz međunarodnog dogovora o klimatskim promenama, iz Transpacifičkog partnerstva i nuklearnog sporazuma sa Iranom i upućuje sijaset zamerki Ujedinjenim nacijama, Svetskoj trgovinskoj organizaciji, pa i savezničkom NATO-u. I pritom pokazuje više sklonosti autoritarnim političarima u koje, pored navedenih, spadaju i razni evrofobičari koji se trude da rasklimaju Evropsku uniju.

Ispoljava i mizoginiju – smatra Katrina van den Huvel, urednica njujorškog progresivističkog Nejšna. Lako napada politiku demokratskih liderki poput Angele Merkel i Tereze Mej, obrazlaže, a snebiva se pred “mačo” liderima.

Tramp je, ocenjuju posmatrači, predvodnik procesa koji liči na stvaranje “antiliberalne internacionale”, koja bi da svrgne postojeći “elitistički” poredak zasnovan na kombinaciji individualizma i globalizma, uz “zanemarivanje nacionalnih interesa”. Kao kritičar takoreći svega strateški postojećeg, postao je i najkritikovaniji kritičar. Prebacuje mu se ne samo to što pod sloganom “Amerika pre svega” zanemaruje spoljne aktere nego i to što, “kao da su u njegovom kazinu”, na kockarski sto stavlja sunarodnike zaslužne za ekonomski napredak kao svoj glavni adut.

Popularnost mu je među zemljacima i dalje solidna (43-45 odsto anketiranih), ali je “saveznicima mučno da gledaju njegove postupke”, piše u Njujork tajmsu nemački diplomatski veteran Volfgang Išinger. Era američke “benigne hegemonije” je možda okončana, misli, a Evropa je za takvu promenu slabo pripremljena.

Tramp, kao i njemu slični, često sam stvara probleme, da bi se potom promovisao kao lider koji ih je rešio. Svi oni, kakvi su i ovde poznati, koriste govor kao sredstvo dominacije, a ne kao sredstvo komunikacije, ocenjuje se u uvodniku madridskog Paisa, uz upozorenje: “Od propagandističke dominacije do totalitarizma vrlo je kratak put.”

Korišćenjem društvenih mreža Tramp je zastrašivanjem razorio jezik kojim se opšti između država, koji je dugo usavršavan za smanjivanje napetosti, primećuje Sajmon Dženings u londonskom Gardijanu. Nema presedana u istoriji Zapada, Tramp je “sasvim nova zverka”, čija pojava “zahteva novi pristup politici” – sugeriše Dirk Kurbjuvajt u hamburškom Špiglu.

Uverljivog novog pristupa nema, zasad. Širi se talas nacionalizma i primisli o sopstvenoj izuzetnosti, dodatno podstaknut potezima šefa Bele kuće. Evropa je na udaru, čini se, sa svih strana.

Komentator CNN-a Tim Lister navodi niz detalja koji ga podsećaju na 1930-e pred nadiranje nacizma i početak Drugog svetskog rata. Istorija se ne ponavlja, ali se često rimuje, citira Marka Tvena.

Mnogi Amerikanci osećaju potrebu da se izvinu svima kojima je Tramp naneo štetu, uverava harvardski ekonomista Džefri Frenkel. To nije dovoljno za normalizaciju. Potrebno je preispitivanje svega, apeluje Edvard Lukas iz Centra za analizu evropske politike.

Američki predsednik kao da uživa u razmeni teških udaraca sa spoljašnjim svetom. Ne smeta mu što je odande najkritikovaniji kritičar. I to se uklapa u njegovu pretpostavljenu uobrazilju, da globalni poredak treba da se vrti oko njegove ličnosti. Ali, samo je pitanje vremena kada će ta uobrazilja da se raspukne i šta, nažalost i u međuvremenu, nedužno treba da pukne…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side