17.06.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: “Nadesno ravnajs!”

Momčilo Pantelić: “Nadesno ravnajs!”
Rado dočekujemo svakojake uticajne goste, ali gotovo da nismo ni primetili da nas je nedavno zaobišao Stiv Benon.

Dotični je bio ideolog izborne pobede Donalda Trampa, a potom se rastrčao po Evropi nudeći i prikupljajući recepte za stvaranje “globalnog populističkog, antiestablišmentskog pokreta”.

Zašto nije svrnuo ovde, pitanje je na koje je najlakše ponuditi najjednostavniji odgovor – on se svuda zalagao za promenu vlasti i pozdravljao izborne prevratnike. Ali, zli jezici bi izostanak mogli da protumače i kao posledicu njegovog uviđanja da ovde stvari već jednim delom idu u skladu s njegovom “doktrinom” jačanja nacionalnog naboja i autoritarizma, dok u drugom delu oblikovanja naše sudbine “sve zavisi” od EU, koju će on nastaviti da potkopava.

Njega je, doduše, Tramp otpustio iz Bele kuće, ali preovladava utisak da i posle otkaza (zbog nesuglasica koje su posebna priča) ovaj majstor medijskih, biznismenskih i političkih manipulisanja istrajava u afirmisanju strateških težnji bivšeg gazde. Krstareći Evropom, podržao je gotovo sve što ne ide u prilog EU, takvoj kakva je.

Italijansku novu vladajuću koaliciju desnih i levih evrofoba ocenio je kao “istorijski savez”. Mađarskog premijera Viktora Orbana, kome EU zamera odstupanje od njenih normi, pohvalio je kao lidera kursa sličnog Trampu. U Francuskoj je obnovio podršku lepenovskoj opoziciji, ne mareći, sve zajedno, na ocenu Emanuela Makrona da sudari između demokratije i oživljenih autoritarnih tendencija liče na “politički građanski rat” unutar EU.

Umislio je svet u stilu – populisti svih zemalja, ujedinite se i zavladajte umesto elite čije vas “levičarski istančane demokratije” prevode žedne preko vode. Prema komentatorima Gardijana takva prevratnička tvorevina mogla bi da se nazove “internacionala alternativne desnice”, čiji bi začetak bio na Zapadu u vidu “transatlantske alternativne desnice”. Oznaku “alternativna” Benon je uveo kao poželjniju od “krajnje desnice”, kako njegovu i slične orijentacije drugi karakterišu, nalazeći u njoj mešavinu rasizma, šovinizma, mizoginije, ksenofobije, homofobije...

Prozvani ne priznaju da su sklepani tako kako drugima izgledaju. Benon uglavnom ističe da brani nacionalne identitete ugrožene “globalizacijom i kosmopolitizmom”, kao i “naletima varvara”, pa i izrastanjem Kine, Turske i Irana u “novu osovinu”, “opasniju od Rusije”, protiv zapadnih vrednosti.

Sve ove obznane krcate su paradoksima. Sugerišu, uz ostalo, da je Amerika nezadovoljna svetom koji je ona većma oblikovala, da se kao jedina supersila oseća žrtvom spoljne eksploatacije, da sada ne podnosi ni stratešku konkurenciju ni priliv imigracije iako je baš u takvim kretanjima nastala i izbila u vrh globalne moći.

Političko prevratništvo koje se širi moglo bi se nazvati – identitetski populizam. U njemu se krivac za sve nedaće traži u “drugima”. U stilu – toliko je “drugih” među nama, da ne znamo više ko smo mi.

Za razvijene demokratije to je neželjena pojava. Ali snose dobar deo odgovornosti jer su izneveravale ideale i obećanja, tako da su se mnogi razočarani građani okrenuli populizmu, pa i autoritarizmu, ocenio je oksfordski Jan Zilonka, jedan od eminentnih politikologa, učesnika u nedavnom istraživanju londonskog sajta Konverzejšn. Da bi suzbili populiste, demokrati treba da primene novu politiku, uravnoteženu redistribuciju moći, bogatstva i životnih šansi, savetuje Džon Kin iz Sidneja. Poričući zasluge elite za napredak društva, populizam manipuliše narodom i često sklizne u autoritarizam ili anarhiju, upozorava i Ju Keping iz Pekinga...

A šta je, zapravo, populizam? Ne postoji jedinstven odgovor. Jedan od mogućnih je: izdizanje lične vlasti iznad institucija, uz forsiranje utiska da samo lider može da izbavi narod iz nevolja u koje ih “svi drugi”, pa i “preterana klasična demokratija”, uvaljuju.

Stokholmski politikolog Benjamin Mofit je proučio ponašanje 28 populističkih lidera i zaključio da su im zajedničke i osnovne tri karakteristike. Prvo, huškaju “narod” protiv elite. Drugo, potenciraju loše manire uz upotrebu šokantnih izraza kako bi dokazali da nisu deo elite. Treće, izrastavši kao odgovor na krize, oni šire osećaj da je društvo u neprekidnoj krizi i da ga oni spasavaju od propasti.

Kome ovo portretisanje nije dovoljno za prepoznavanje populista, upotpuniće ga valjda nalazom komentatora Blumberga. On kaže da, kad populisti preuzmu kormilo države, počinju da menjaju društvo tako što se, pre svega, okomljuju na sudstvo i medije, institucije zadužene za obuzdavanje vlastodržaca. Uz objašnjenje da su one “deo konspiracije elite za obesnaživanje volje naroda”...

Uprkos takvim nalazima, šire se i “globalni populistički pokret” i “internacionala alternativne desnice”. Svim pripadnicima tih postrojavanja pod strogom političkom komandom “Nadesno ravnajs”, EU deluje kao “levo smetalo” i ustremljuju se na nju.

Da bi izdržali, Evropljani moraju sebe da reformišu kako bi odoleli i Trampu, i Putinu, i Kini, i Turskoj i dogovorili se oko imigranata. Za početak, da dokažu da bar za njih ne važi Servantesova krilatica da “službe i visoki položaji nisu ništa drugo do duboko more smutnji”, preko kojeg ubrzano plove flote “globalnog populističkog pokreta”...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina

    Nema sličnosti, reklo bi se, između francuskih Žutih prsluka, Bregzita, uspona Donalda Trampa, rasta Kine, širenja Rusije, međunarodnog rejtinga EU i strateškog lelujanja Srbije.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side