01.07.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Migranti kao sila

Momčilo Pantelić: Migranti kao sila
Sudbina vlasti u nizu demokratskih država sada, prvi put u novijoj istoriji, počinje prilično da zavisi od ljudi koji nisu ni birači, čak ni sunarodnici. Kao takav remetilački faktor, takoreći nova vrsta sile, ispostavljaju se – ilegalni migranti.

 

Za samo tri poslednje godine pod njihovim posrednim dejstvom dogodilo se nekoliko velikih političkih preokreta. Najmoćniji čovek na svetu, za kakvog i dalje važi šef Bele kuće, postao je Donald Tramp tako što je dobar deo glasača pridobio obećanjima da će zaoštriti kurs prema – imigrantima. Donedavno najmoćnija žena sveta, nemačka kancelarka Angela Merkel, uzdrmana je pak posle širokogrudosti koju je pokazala prema – imigrantima. Na vlast u Italiji došle su snage koje praktično otvaraju “front” protiv – imigranata. Bregzit je izglasan uz pomoć širenja zazora prema – imigrantima. Redžep Tajip Erdogan reizabran je, kako tvrde “zli jezici”, delimično i zato što je masovno davao državljanstvo sirijskim izbeglicama koje su ga stoga podržale. Antiimigrantski pristup karakteriše i vlasti u Mađarskoj, Poljskoj, Slovačkoj, Austriji...

Sve to uzdrmalo je Evropsku uniju, gde nesuglasice u pristupu imigracijama pojačavaju škripu u radu njenih mehanizama. Probleme joj uvećava i Tramp prekorima upućenim Merkelovoj kao začetniku politike “otvorenih vrata”.

Ujedno se procenjuje da će se i kongresni izbori na jesen SAD i izbori za Evropski parlament sledećeg proleća u velikoj meri zavrteti oko mera za obuzdavanje nelegalne imigracije. Zbog toga je Tramp malo ublažio zastranjivanja (kakvo je bilo odvajanje dece od roditelja nelegalnih imigranata, što je zgranulo i lokalnu i globalnu javnost, elementarne saosećajnosti) koja bi naškodila njegovim kandidatima. Francuski predsednik Emanuel Makron takođe je pokazao sklonost prilagođavanju, ali da bi, zajedno s Merkelovom i drugim eurofiličarima, obuzdao rast evrofobičnog i antiimigrantskog populizma koji računa na podršku trampizma, kao i putinizma...

Kao vrhunski paradoks deluje činjenica da su migracije, kojima je odvajkada oblikovan svet, postale problem i da je taj problem danas najzaoštreniji u Evropi, koja je svojim emigriranjima i stvorila “novi svet”, i u Americi, koju su utemeljili imigranti, a u velesilu nadgradili njihovi potomci. Bumerang efekat?

U svakom slučaju, razrađeni sistemi sve češće klecaju pod naletom nezvanih gostiju koji u njima traže bolji život. Deluje kao nova vrsta začaranog kruga. Bežeći iz režima koji im ugrožavaju egzistenciju, mase se slivaju u države blagostanja (čijim su spoljnim direktnim i indirektnim svojevremenim intervencijama potkopavane njihove domovine), a gde ih doživljavaju kao podrivače tamošnje egzistencije, pa bi da ih vrate tamo odakle su došli...

Na najvećim iskušenjima je, bar s našeg evrocentričnog stanovišta, kontinent na kojem smo. Uvažena specijalistkinja i bivša šefica španske diplomatije Ana Palasio upozorava da je “migrantsko pitanje Damoklov mač nad EU” koji preti da “uništi evropski projekat”, već razapet “između države i zajednice, bezbednosti i otvorenosti, nacionalnog i evropskog identiteta, društvenih vrednosti i ekonomskih i strateških interesa”. Slično sugeriše i italijanski predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani, prema čijem mišljenju bi EU mogla da pretrpi “fatalni udarac” ako lideri ne uspeju da regulišu imigraciju i zahteve za azilom. Pa poziva šefove država i vlada da se “otarase nacionalnih egoizama i deluju zajednički da spreče kraj Unije”.

Zajedništvo, bar dok je ovaj tekst išao u štampu, nije bilo konkretizovano. Bilo je onako kako je svojevremeno fudbalski strateg ironizovao jalovu igru kao “veliki promet, a malo vajde”. Čuli su se svakojaki glasovi, ali je izostala jednoglasnost i u probranom sastavu najzainteresovanijih evropskih lidera.

Naslućuje se, u međuvremenu, da postoji saglasnost da se pomnije reguliše priliv migranata, da se stvore kontrolni centri i u EU i izvan nje, prihvate odgovarajuće kvote pridošlica, promeni režim po kojem je teret padao na zemlje na koje se migranti iskrcaju, kao i da se po ugledu na Maršalov plan investira u države Afrike i Azije, iz kojih beda tera mase u rizične odiseje. Pomenuto je i stvaranje prihvatnih kampova na severu Afrike i na zapadnom Balkanu (poimenično Albanija, uz šire asocijacije), ali su takvi planovi, koliko se čulo, naišli na otpor.

Seobe ljudi ka mestima podesnijim za život bilo je uvek i biće – precizira francuski politikolog Sami Nair. A pride – iz zemalja s manjkom posla i viškom stanovnika u zemlje s manjkom radne snage i viškom blagostanja, za kakve važe SAD i članice EU.

Srbija će i u tom pogledu morati da prilagođava spoljnu politiku. Da svoje težnje ka učlanjenju u EU uskladi s potrebom te zajednice da zaustavi ilegalne migrante koji često preko našeg tla nezvano hrle ka njoj. U tom smislu bilo bi potrebno i da ublažimo odliv mozgova, koje EU mami, a koji su ovde neophodni da izvršimo zadatke koje nam ona zadaje.

Pred iskušenjima ove vrste biće i ceo svet. Rekao bih, kao i pre tri godine na ovom mestu, da će pečat ovom veku dati ne samo nadmetanje velikih sila već i talas migranata čiji nalet ne mogu efikasno da obuzdaju ni oni od kojih beže ni oni kojima teže...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina

    Nema sličnosti, reklo bi se, između francuskih Žutih prsluka, Bregzita, uspona Donalda Trampa, rasta Kine, širenja Rusije, međunarodnog rejtinga EU i strateškog lelujanja Srbije.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side