01.07.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Migranti kao sila

Momčilo Pantelić: Migranti kao sila
Sudbina vlasti u nizu demokratskih država sada, prvi put u novijoj istoriji, počinje prilično da zavisi od ljudi koji nisu ni birači, čak ni sunarodnici. Kao takav remetilački faktor, takoreći nova vrsta sile, ispostavljaju se – ilegalni migranti.

 

Za samo tri poslednje godine pod njihovim posrednim dejstvom dogodilo se nekoliko velikih političkih preokreta. Najmoćniji čovek na svetu, za kakvog i dalje važi šef Bele kuće, postao je Donald Tramp tako što je dobar deo glasača pridobio obećanjima da će zaoštriti kurs prema – imigrantima. Donedavno najmoćnija žena sveta, nemačka kancelarka Angela Merkel, uzdrmana je pak posle širokogrudosti koju je pokazala prema – imigrantima. Na vlast u Italiji došle su snage koje praktično otvaraju “front” protiv – imigranata. Bregzit je izglasan uz pomoć širenja zazora prema – imigrantima. Redžep Tajip Erdogan reizabran je, kako tvrde “zli jezici”, delimično i zato što je masovno davao državljanstvo sirijskim izbeglicama koje su ga stoga podržale. Antiimigrantski pristup karakteriše i vlasti u Mađarskoj, Poljskoj, Slovačkoj, Austriji...

Sve to uzdrmalo je Evropsku uniju, gde nesuglasice u pristupu imigracijama pojačavaju škripu u radu njenih mehanizama. Probleme joj uvećava i Tramp prekorima upućenim Merkelovoj kao začetniku politike “otvorenih vrata”.

Ujedno se procenjuje da će se i kongresni izbori na jesen SAD i izbori za Evropski parlament sledećeg proleća u velikoj meri zavrteti oko mera za obuzdavanje nelegalne imigracije. Zbog toga je Tramp malo ublažio zastranjivanja (kakvo je bilo odvajanje dece od roditelja nelegalnih imigranata, što je zgranulo i lokalnu i globalnu javnost, elementarne saosećajnosti) koja bi naškodila njegovim kandidatima. Francuski predsednik Emanuel Makron takođe je pokazao sklonost prilagođavanju, ali da bi, zajedno s Merkelovom i drugim eurofiličarima, obuzdao rast evrofobičnog i antiimigrantskog populizma koji računa na podršku trampizma, kao i putinizma...

Kao vrhunski paradoks deluje činjenica da su migracije, kojima je odvajkada oblikovan svet, postale problem i da je taj problem danas najzaoštreniji u Evropi, koja je svojim emigriranjima i stvorila “novi svet”, i u Americi, koju su utemeljili imigranti, a u velesilu nadgradili njihovi potomci. Bumerang efekat?

U svakom slučaju, razrađeni sistemi sve češće klecaju pod naletom nezvanih gostiju koji u njima traže bolji život. Deluje kao nova vrsta začaranog kruga. Bežeći iz režima koji im ugrožavaju egzistenciju, mase se slivaju u države blagostanja (čijim su spoljnim direktnim i indirektnim svojevremenim intervencijama potkopavane njihove domovine), a gde ih doživljavaju kao podrivače tamošnje egzistencije, pa bi da ih vrate tamo odakle su došli...

Na najvećim iskušenjima je, bar s našeg evrocentričnog stanovišta, kontinent na kojem smo. Uvažena specijalistkinja i bivša šefica španske diplomatije Ana Palasio upozorava da je “migrantsko pitanje Damoklov mač nad EU” koji preti da “uništi evropski projekat”, već razapet “između države i zajednice, bezbednosti i otvorenosti, nacionalnog i evropskog identiteta, društvenih vrednosti i ekonomskih i strateških interesa”. Slično sugeriše i italijanski predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani, prema čijem mišljenju bi EU mogla da pretrpi “fatalni udarac” ako lideri ne uspeju da regulišu imigraciju i zahteve za azilom. Pa poziva šefove država i vlada da se “otarase nacionalnih egoizama i deluju zajednički da spreče kraj Unije”.

Zajedništvo, bar dok je ovaj tekst išao u štampu, nije bilo konkretizovano. Bilo je onako kako je svojevremeno fudbalski strateg ironizovao jalovu igru kao “veliki promet, a malo vajde”. Čuli su se svakojaki glasovi, ali je izostala jednoglasnost i u probranom sastavu najzainteresovanijih evropskih lidera.

Naslućuje se, u međuvremenu, da postoji saglasnost da se pomnije reguliše priliv migranata, da se stvore kontrolni centri i u EU i izvan nje, prihvate odgovarajuće kvote pridošlica, promeni režim po kojem je teret padao na zemlje na koje se migranti iskrcaju, kao i da se po ugledu na Maršalov plan investira u države Afrike i Azije, iz kojih beda tera mase u rizične odiseje. Pomenuto je i stvaranje prihvatnih kampova na severu Afrike i na zapadnom Balkanu (poimenično Albanija, uz šire asocijacije), ali su takvi planovi, koliko se čulo, naišli na otpor.

Seobe ljudi ka mestima podesnijim za život bilo je uvek i biće – precizira francuski politikolog Sami Nair. A pride – iz zemalja s manjkom posla i viškom stanovnika u zemlje s manjkom radne snage i viškom blagostanja, za kakve važe SAD i članice EU.

Srbija će i u tom pogledu morati da prilagođava spoljnu politiku. Da svoje težnje ka učlanjenju u EU uskladi s potrebom te zajednice da zaustavi ilegalne migrante koji često preko našeg tla nezvano hrle ka njoj. U tom smislu bilo bi potrebno i da ublažimo odliv mozgova, koje EU mami, a koji su ovde neophodni da izvršimo zadatke koje nam ona zadaje.

Pred iskušenjima ove vrste biće i ceo svet. Rekao bih, kao i pre tri godine na ovom mestu, da će pečat ovom veku dati ne samo nadmetanje velikih sila već i talas migranata čiji nalet ne mogu efikasno da obuzdaju ni oni od kojih beže ni oni kojima teže...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Mijat Lakićević: Savez za izolaciju Mijat Lakićević: Savez za izolaciju

    Da li je Tramp trapav, lud ili glup, nije ni važno – bar ne u kontekstu ove priče – ali je svojom izjavom o nekim “agresivnim Montenegrinima koji prete da izazovu treći svetski rat” američki predsednik, kao što je to već konstatovano, u stvari otkrio na šta mu se ruski kolega žalio.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side