01.07.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Migranti kao sila

Momčilo Pantelić: Migranti kao sila
Sudbina vlasti u nizu demokratskih država sada, prvi put u novijoj istoriji, počinje prilično da zavisi od ljudi koji nisu ni birači, čak ni sunarodnici. Kao takav remetilački faktor, takoreći nova vrsta sile, ispostavljaju se – ilegalni migranti.

 

Za samo tri poslednje godine pod njihovim posrednim dejstvom dogodilo se nekoliko velikih političkih preokreta. Najmoćniji čovek na svetu, za kakvog i dalje važi šef Bele kuće, postao je Donald Tramp tako što je dobar deo glasača pridobio obećanjima da će zaoštriti kurs prema – imigrantima. Donedavno najmoćnija žena sveta, nemačka kancelarka Angela Merkel, uzdrmana je pak posle širokogrudosti koju je pokazala prema – imigrantima. Na vlast u Italiji došle su snage koje praktično otvaraju “front” protiv – imigranata. Bregzit je izglasan uz pomoć širenja zazora prema – imigrantima. Redžep Tajip Erdogan reizabran je, kako tvrde “zli jezici”, delimično i zato što je masovno davao državljanstvo sirijskim izbeglicama koje su ga stoga podržale. Antiimigrantski pristup karakteriše i vlasti u Mađarskoj, Poljskoj, Slovačkoj, Austriji...

Sve to uzdrmalo je Evropsku uniju, gde nesuglasice u pristupu imigracijama pojačavaju škripu u radu njenih mehanizama. Probleme joj uvećava i Tramp prekorima upućenim Merkelovoj kao začetniku politike “otvorenih vrata”.

Ujedno se procenjuje da će se i kongresni izbori na jesen SAD i izbori za Evropski parlament sledećeg proleća u velikoj meri zavrteti oko mera za obuzdavanje nelegalne imigracije. Zbog toga je Tramp malo ublažio zastranjivanja (kakvo je bilo odvajanje dece od roditelja nelegalnih imigranata, što je zgranulo i lokalnu i globalnu javnost, elementarne saosećajnosti) koja bi naškodila njegovim kandidatima. Francuski predsednik Emanuel Makron takođe je pokazao sklonost prilagođavanju, ali da bi, zajedno s Merkelovom i drugim eurofiličarima, obuzdao rast evrofobičnog i antiimigrantskog populizma koji računa na podršku trampizma, kao i putinizma...

Kao vrhunski paradoks deluje činjenica da su migracije, kojima je odvajkada oblikovan svet, postale problem i da je taj problem danas najzaoštreniji u Evropi, koja je svojim emigriranjima i stvorila “novi svet”, i u Americi, koju su utemeljili imigranti, a u velesilu nadgradili njihovi potomci. Bumerang efekat?

U svakom slučaju, razrađeni sistemi sve češće klecaju pod naletom nezvanih gostiju koji u njima traže bolji život. Deluje kao nova vrsta začaranog kruga. Bežeći iz režima koji im ugrožavaju egzistenciju, mase se slivaju u države blagostanja (čijim su spoljnim direktnim i indirektnim svojevremenim intervencijama potkopavane njihove domovine), a gde ih doživljavaju kao podrivače tamošnje egzistencije, pa bi da ih vrate tamo odakle su došli...

Na najvećim iskušenjima je, bar s našeg evrocentričnog stanovišta, kontinent na kojem smo. Uvažena specijalistkinja i bivša šefica španske diplomatije Ana Palasio upozorava da je “migrantsko pitanje Damoklov mač nad EU” koji preti da “uništi evropski projekat”, već razapet “između države i zajednice, bezbednosti i otvorenosti, nacionalnog i evropskog identiteta, društvenih vrednosti i ekonomskih i strateških interesa”. Slično sugeriše i italijanski predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani, prema čijem mišljenju bi EU mogla da pretrpi “fatalni udarac” ako lideri ne uspeju da regulišu imigraciju i zahteve za azilom. Pa poziva šefove država i vlada da se “otarase nacionalnih egoizama i deluju zajednički da spreče kraj Unije”.

Zajedništvo, bar dok je ovaj tekst išao u štampu, nije bilo konkretizovano. Bilo je onako kako je svojevremeno fudbalski strateg ironizovao jalovu igru kao “veliki promet, a malo vajde”. Čuli su se svakojaki glasovi, ali je izostala jednoglasnost i u probranom sastavu najzainteresovanijih evropskih lidera.

Naslućuje se, u međuvremenu, da postoji saglasnost da se pomnije reguliše priliv migranata, da se stvore kontrolni centri i u EU i izvan nje, prihvate odgovarajuće kvote pridošlica, promeni režim po kojem je teret padao na zemlje na koje se migranti iskrcaju, kao i da se po ugledu na Maršalov plan investira u države Afrike i Azije, iz kojih beda tera mase u rizične odiseje. Pomenuto je i stvaranje prihvatnih kampova na severu Afrike i na zapadnom Balkanu (poimenično Albanija, uz šire asocijacije), ali su takvi planovi, koliko se čulo, naišli na otpor.

Seobe ljudi ka mestima podesnijim za život bilo je uvek i biće – precizira francuski politikolog Sami Nair. A pride – iz zemalja s manjkom posla i viškom stanovnika u zemlje s manjkom radne snage i viškom blagostanja, za kakve važe SAD i članice EU.

Srbija će i u tom pogledu morati da prilagođava spoljnu politiku. Da svoje težnje ka učlanjenju u EU uskladi s potrebom te zajednice da zaustavi ilegalne migrante koji često preko našeg tla nezvano hrle ka njoj. U tom smislu bilo bi potrebno i da ublažimo odliv mozgova, koje EU mami, a koji su ovde neophodni da izvršimo zadatke koje nam ona zadaje.

Pred iskušenjima ove vrste biće i ceo svet. Rekao bih, kao i pre tri godine na ovom mestu, da će pečat ovom veku dati ne samo nadmetanje velikih sila već i talas migranata čiji nalet ne mogu efikasno da obuzdaju ni oni od kojih beže ni oni kojima teže...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške" Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške"

    Izvesna Tatjana, mlađahna kondukterka beogradske autotransportne kuće Lasta, otpuštena je sa posla zato što ju je saobraćajna policija uhvatila pred Kikindom da vozi dabldeker autobus na redovnoj liniji Beograd – Subotica iako nema vozačku dozvolu. Ona se brani kako ume i kaže da “nikoga nije ubila” nego je samo, na molbu kolege vozača, “pomerila” spomenuti autobus sa šest putnika i pri tome nije napravila nijedan saobraćajni prekršaj.

  • Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep

    Može se slobodno reći da je mnoge ljude u Srbiji šokirala vest da se Radnički savet nemačke automobilske kompanije Folksvagen pre neki dan usprotivio planovima menadžmenta ove svetski poznate firme da investira oko milijardu evra u izgradnju nove fabrike automobila u jednoj od zemalja na istoku Evrope (u igri su Srbija, Rumunija, Bugarska i Turska).

  • Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji

    Hoće li tetka iz Kanade doći na ispraćaj i šta si radio devedesetih kad se pucalo, najčešći su komentari brojnih čitalaca posle najave ministra odbrane Aleksandra Vulina da će se prijaviti na 15-dnevnu vojnu obuku 600 muškaraca za rezervni sastav, koji, što zbog prigovora savesti, što zbog zakonske suspenzije redovnog vojnog roka, nisu imali prilike da ovladaju ratnim veštinama.

  • Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja

    Ovogodišnji Kopaonik biznis forum imao je žučnu predigru koju je pokrenuo doskorašnji ministar finansija Dušan Vujović svojim prilogom za reviju ovog skupa, koji je preneo beogradski NIN (28. februara).

  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Momčilo Pantelić: Nervoze Momčilo Pantelić: Nervoze

    Kako je krenulo, rat bi mogla da bude reč koja će obeležiti ovu godinu. Ko o čemu, svi o njemu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side