01.07.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Migranti kao sila

Momčilo Pantelić: Migranti kao sila
Sudbina vlasti u nizu demokratskih država sada, prvi put u novijoj istoriji, počinje prilično da zavisi od ljudi koji nisu ni birači, čak ni sunarodnici. Kao takav remetilački faktor, takoreći nova vrsta sile, ispostavljaju se – ilegalni migranti.

 

Za samo tri poslednje godine pod njihovim posrednim dejstvom dogodilo se nekoliko velikih političkih preokreta. Najmoćniji čovek na svetu, za kakvog i dalje važi šef Bele kuće, postao je Donald Tramp tako što je dobar deo glasača pridobio obećanjima da će zaoštriti kurs prema – imigrantima. Donedavno najmoćnija žena sveta, nemačka kancelarka Angela Merkel, uzdrmana je pak posle širokogrudosti koju je pokazala prema – imigrantima. Na vlast u Italiji došle su snage koje praktično otvaraju “front” protiv – imigranata. Bregzit je izglasan uz pomoć širenja zazora prema – imigrantima. Redžep Tajip Erdogan reizabran je, kako tvrde “zli jezici”, delimično i zato što je masovno davao državljanstvo sirijskim izbeglicama koje su ga stoga podržale. Antiimigrantski pristup karakteriše i vlasti u Mađarskoj, Poljskoj, Slovačkoj, Austriji...

Sve to uzdrmalo je Evropsku uniju, gde nesuglasice u pristupu imigracijama pojačavaju škripu u radu njenih mehanizama. Probleme joj uvećava i Tramp prekorima upućenim Merkelovoj kao začetniku politike “otvorenih vrata”.

Ujedno se procenjuje da će se i kongresni izbori na jesen SAD i izbori za Evropski parlament sledećeg proleća u velikoj meri zavrteti oko mera za obuzdavanje nelegalne imigracije. Zbog toga je Tramp malo ublažio zastranjivanja (kakvo je bilo odvajanje dece od roditelja nelegalnih imigranata, što je zgranulo i lokalnu i globalnu javnost, elementarne saosećajnosti) koja bi naškodila njegovim kandidatima. Francuski predsednik Emanuel Makron takođe je pokazao sklonost prilagođavanju, ali da bi, zajedno s Merkelovom i drugim eurofiličarima, obuzdao rast evrofobičnog i antiimigrantskog populizma koji računa na podršku trampizma, kao i putinizma...

Kao vrhunski paradoks deluje činjenica da su migracije, kojima je odvajkada oblikovan svet, postale problem i da je taj problem danas najzaoštreniji u Evropi, koja je svojim emigriranjima i stvorila “novi svet”, i u Americi, koju su utemeljili imigranti, a u velesilu nadgradili njihovi potomci. Bumerang efekat?

U svakom slučaju, razrađeni sistemi sve češće klecaju pod naletom nezvanih gostiju koji u njima traže bolji život. Deluje kao nova vrsta začaranog kruga. Bežeći iz režima koji im ugrožavaju egzistenciju, mase se slivaju u države blagostanja (čijim su spoljnim direktnim i indirektnim svojevremenim intervencijama potkopavane njihove domovine), a gde ih doživljavaju kao podrivače tamošnje egzistencije, pa bi da ih vrate tamo odakle su došli...

Na najvećim iskušenjima je, bar s našeg evrocentričnog stanovišta, kontinent na kojem smo. Uvažena specijalistkinja i bivša šefica španske diplomatije Ana Palasio upozorava da je “migrantsko pitanje Damoklov mač nad EU” koji preti da “uništi evropski projekat”, već razapet “između države i zajednice, bezbednosti i otvorenosti, nacionalnog i evropskog identiteta, društvenih vrednosti i ekonomskih i strateških interesa”. Slično sugeriše i italijanski predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani, prema čijem mišljenju bi EU mogla da pretrpi “fatalni udarac” ako lideri ne uspeju da regulišu imigraciju i zahteve za azilom. Pa poziva šefove država i vlada da se “otarase nacionalnih egoizama i deluju zajednički da spreče kraj Unije”.

Zajedništvo, bar dok je ovaj tekst išao u štampu, nije bilo konkretizovano. Bilo je onako kako je svojevremeno fudbalski strateg ironizovao jalovu igru kao “veliki promet, a malo vajde”. Čuli su se svakojaki glasovi, ali je izostala jednoglasnost i u probranom sastavu najzainteresovanijih evropskih lidera.

Naslućuje se, u međuvremenu, da postoji saglasnost da se pomnije reguliše priliv migranata, da se stvore kontrolni centri i u EU i izvan nje, prihvate odgovarajuće kvote pridošlica, promeni režim po kojem je teret padao na zemlje na koje se migranti iskrcaju, kao i da se po ugledu na Maršalov plan investira u države Afrike i Azije, iz kojih beda tera mase u rizične odiseje. Pomenuto je i stvaranje prihvatnih kampova na severu Afrike i na zapadnom Balkanu (poimenično Albanija, uz šire asocijacije), ali su takvi planovi, koliko se čulo, naišli na otpor.

Seobe ljudi ka mestima podesnijim za život bilo je uvek i biće – precizira francuski politikolog Sami Nair. A pride – iz zemalja s manjkom posla i viškom stanovnika u zemlje s manjkom radne snage i viškom blagostanja, za kakve važe SAD i članice EU.

Srbija će i u tom pogledu morati da prilagođava spoljnu politiku. Da svoje težnje ka učlanjenju u EU uskladi s potrebom te zajednice da zaustavi ilegalne migrante koji često preko našeg tla nezvano hrle ka njoj. U tom smislu bilo bi potrebno i da ublažimo odliv mozgova, koje EU mami, a koji su ovde neophodni da izvršimo zadatke koje nam ona zadaje.

Pred iskušenjima ove vrste biće i ceo svet. Rekao bih, kao i pre tri godine na ovom mestu, da će pečat ovom veku dati ne samo nadmetanje velikih sila već i talas migranata čiji nalet ne mogu efikasno da obuzdaju ni oni od kojih beže ni oni kojima teže...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side