09.07.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Mačo-mačo i drugi mečevi

Momčilo Pantelić: Mačo-mačo i drugi mečevi
Glavni predvidljivi događaj s nepredvidljivim ishodom na samitu G20 (7. i 8. jula) u gostima kod Angele Merkel je – po preovlađujućoj zainteresovanosti – zakazani prvi susret oči u oči Donalda Trampa i Vladimira Putina.

Mogao bi čak da se ispostavi i kao derbi sezone u kojoj su svakojaka nadmetanja velikih sila više kvarila nego popravljala globalne odnose.

Njih dvojica oličavaju paradokse i izazove u svetu ubrzanih promena. Lično su jedan drugome uputili bezbroj komplimenata, ali su ove godine doveli do najvećeg pogoršanja odnosa Vašington – Moskva posle Hladnog rata.

Evidentirani su i kao sličnomišljenici, skloni autoritarizmu i potezima za suzbijanje tekuće globalizacije u kojoj “vide” branu globalizaciji njihovih nacionalnih interesa. Kremlju se takođe prebacuje da želi da obnovi “rusku imperiju”, a Beloj kući da odustajanjem od međunarodnih sporazuma i “doktrinom nepredvidljivosti” haotizuje svetsku scenu.

Svet bi pozdravio smanjivanje napetosti između Amerike i Rusije koje ne bi bilo usmereno protiv drugih. Naročito bi se obradovala Evropa, koja sluti da obe te velesile, svaka na svoj način, navijaju za slabljenje Unije.

Razgovori će biti teški, s pravom je najavila Merkelova, kojoj, kao i ubedljivoj većini anketiranih Evropljana, ne odgovara politika ni Bele kuće ni Kremlja. Tramp potcenjuje EU i uslovljava veze s NATO, a Putin igra na raskole Zapada i računa da će iz njih proisteći ublažavanje sankcija Rusiji, zavedenih zbog amputacije dela Ukrajine.

Iskušenjima doprinosi okolnost da se na čelu obe najveće vojne sile sada nalaze – “mačomeni”. I američki i ruski mačo rado pokazuju “mišiće” u odnosima s neistomišljenicima, a povremeno im je govor tela rečitiji od referisanja.

Uporedo s mačo-mačo strateškim i nadgornjavanjem imidža, u toku su i druge vrste političkih mečeva. Merkelova je s liderima još pet evropskih zemalja nastojala da ojača front, uprkos Trampovom protivljenju, za slobodnu trgovinu i primenu sporazuma o klimatskim promenama. Putin je s kineskim predsednikom Si Đinpingom sklopio nove aranžmane, i to baš u vreme kad je dogovorenom isporukom oružja Tajvanu Vašington razgnevio Peking.

Kao izvesno iznenađenje doživljena je najava Trampovog učešća na varšavskom samitu novorođene Inicijative tri mora (TSI), tik pred samit G20 koji okuplja postojeće i sile u nagoveštaju, na čak tri okeana, Atlantskom, Pacifičkom i Indijskom. Specifično okupljanje 12 zemalja s prostora između Jadranskog, Baltičkog i Crnog mora izaziva nedoumice – ne unosi li se tako nova doza raslojavanja u EU?

Među mogućnim motivima za takvo okupljanje navodi se nezadovoljstvo pojedinih država “mekim” pristupom EU Rusiji, pa da se stoga priklanjaju “tvrđoj” Americi. Tramp pak računa da će s njima povećati izvoz američkog tečnog gasa i otpor projektovanom ruskom Severnom toku 2 ka Nemačkoj, kao i svoj uticaj među tim zemljama centralne i istočne Evrope, nastalih posle raspada SSSR i SFRJ (Hrvatska i Slovenija) ili u sastavu sovjetskog bloka, a sada su članice i NATO (jedini izuzetak je Austrija) i EU.

Hroničare je ovaj američki nastup podsetio na raniju vašingtonsku floskulu koja je Evropu delila na “staru” i “novu”, pa da se i Tramp sada dodatno aktivira u “novoj”. Takvim angažmanom ulazi delimično i u “zonu” kineske privredne saradnje sa zemljama srednje i istočne Evrope, poznate pod nazivom “16+1”. Možda se u kombinatoriku uklapa i akcent Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost H. R. Mekmastera da je Amerika rešena da se suprotstavi “destabilizujućem ponašanju Rusije… bilo gde – sada na Balkanu”.

Pozive Trampu uputili su predsednici Poljske i Hrvatske Andžej Duda i Kolinda Grabar Kitarović, tako da će se šef Bele kuće, zvanično je precizirano u Vašingtonu, posebno sastati i s njom, kao koorganizatorkom skupa TSI.

Vratimo se “derbiju”. Amerikanci i Rusi se slažu da imaju i zajedničke ciljeve, kao što su rešavanje kriza na Bliskom istoku, borba protiv terorizma, sprečavanje širenja oružja za masovno uništavanje, obuzdavanje severnokorejskih nuklearnih izazova… Pristupi su im, međutim, različiti, uz mestimičnu (kao u Siriji) internacionalizaciju ratovanja, a nacionalizaciju stradanja.

Do osetnog poboljšanja odnosa Vašington – Moskva, reklo bi se, može da dođe tek ako istrage u SAD utvrde da Rusija nije ciljano i bitno uticala na izbore koji su Trampa doveli na vlast. “Većina država je zabrinuta zbog abnormalnog stanja tih odnosa”, konstatovao je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, uz ocenu da su “ti odnosi taoci unutrašnje borbe za vlast u SAD”.

Ali, šta je još danas normalno u međunarodnim odnosima. Kad je, na primer, balkanizacija sveta, nažalost, brža i uverljivija od kosmopolitizacije Balkana.

Protiv postojećih nenormalnosti širili su se, dok je ovaj tekst išao u štampu, i protesti u Hamburgu uoči samita G20. Merkelova podržava neke od zahteva (ne i one za onemogućavanje samita) demonstranata. Kažu da ih doživljava kao zasluženu “packu” autokratama i izolacionistima, kakvih je i među njenim visokim gostima. S njene strane – normalno, pogotovu što je počela kampanju u kojoj joj nijedan mačo nije po volji za četvrti kancelarski mandat.

autor: VV izvor: Novosti
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”? Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”?

    “Prima socijalnu pomoć 7.000 dinara i nema šta da jede, a uplatio stranci 650.000 dinara” – ovako su 2015. godine izveštavali mediji o donatoru SPS.

  • Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu

    Iako štrajk u fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija u Kragujevcu, zbog doista niskih plata zaposlenih (nižih od srpskog proseka) traje tek desetak dana, već sada je jasno da je otvoren veliki privredni problem Srbije koji neće biti ni brzo ni jeftino rešen i koji će zagorčati život ne samo novoj-staroj vladi, na čelu s premijerkom Anom Brnabić, nego i mnogim poreskim obveznicima države.

  • Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola

    Igra prestola i dalje traje u Advokatskoj komori Beograda. Već mesecima gledamo beskrupuloznu igru za osvajanje trona, uz brojne intrige i obmane, s promenjivim saveznicima i neprijateljima, gde se o časti mnogo priča, a urušavaju se svi temelji advokatske profesije.

  • Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje

    “Ekonomska situacija u Srbiji se dramatično popravila od usvajanja ekonomskog programa” koji podržava MMF stendbaj sporazumom.

  • Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora

    Kada se vuk povredi tokom lova ili zanemoća usled bolesti, njegov život zavisi isključivo od toga da li će ostatak čopora pokazati samilost i ostaviti mu poneku neoglodanu kost. Samilost inače traje dok čopor ne ogladni i ne ostavi ranjenog člana u bespuću.

  • Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena

    Na pragu žetve pšenice i sa početkom prikupljanja ovogodišnjeg roda malina ponovo je pokrenuto pitanje po kojim cenama će se moći prodati ova dva od tri najvažnija poljoprivredna proizvoda Srbije.

  • Mijat Lakićević: Vučićem protiv Vučića Mijat Lakićević: Vučićem protiv Vučića

    Vučić je Tadića pobedio Tadićevim oružjem. Evropskom unijom. Onog trenutka kada su bivši radikali navukli evropsku odoru, oni su prestali da budu strašilo, “normalizovani” su, što im je omogućilo da ih prihvate i Evropa i Srbija.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side