09.07.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Mačo-mačo i drugi mečevi

Momčilo Pantelić: Mačo-mačo i drugi mečevi
Glavni predvidljivi događaj s nepredvidljivim ishodom na samitu G20 (7. i 8. jula) u gostima kod Angele Merkel je – po preovlađujućoj zainteresovanosti – zakazani prvi susret oči u oči Donalda Trampa i Vladimira Putina.

Mogao bi čak da se ispostavi i kao derbi sezone u kojoj su svakojaka nadmetanja velikih sila više kvarila nego popravljala globalne odnose.

Njih dvojica oličavaju paradokse i izazove u svetu ubrzanih promena. Lično su jedan drugome uputili bezbroj komplimenata, ali su ove godine doveli do najvećeg pogoršanja odnosa Vašington – Moskva posle Hladnog rata.

Evidentirani su i kao sličnomišljenici, skloni autoritarizmu i potezima za suzbijanje tekuće globalizacije u kojoj “vide” branu globalizaciji njihovih nacionalnih interesa. Kremlju se takođe prebacuje da želi da obnovi “rusku imperiju”, a Beloj kući da odustajanjem od međunarodnih sporazuma i “doktrinom nepredvidljivosti” haotizuje svetsku scenu.

Svet bi pozdravio smanjivanje napetosti između Amerike i Rusije koje ne bi bilo usmereno protiv drugih. Naročito bi se obradovala Evropa, koja sluti da obe te velesile, svaka na svoj način, navijaju za slabljenje Unije.

Razgovori će biti teški, s pravom je najavila Merkelova, kojoj, kao i ubedljivoj većini anketiranih Evropljana, ne odgovara politika ni Bele kuće ni Kremlja. Tramp potcenjuje EU i uslovljava veze s NATO, a Putin igra na raskole Zapada i računa da će iz njih proisteći ublažavanje sankcija Rusiji, zavedenih zbog amputacije dela Ukrajine.

Iskušenjima doprinosi okolnost da se na čelu obe najveće vojne sile sada nalaze – “mačomeni”. I američki i ruski mačo rado pokazuju “mišiće” u odnosima s neistomišljenicima, a povremeno im je govor tela rečitiji od referisanja.

Uporedo s mačo-mačo strateškim i nadgornjavanjem imidža, u toku su i druge vrste političkih mečeva. Merkelova je s liderima još pet evropskih zemalja nastojala da ojača front, uprkos Trampovom protivljenju, za slobodnu trgovinu i primenu sporazuma o klimatskim promenama. Putin je s kineskim predsednikom Si Đinpingom sklopio nove aranžmane, i to baš u vreme kad je dogovorenom isporukom oružja Tajvanu Vašington razgnevio Peking.

Kao izvesno iznenađenje doživljena je najava Trampovog učešća na varšavskom samitu novorođene Inicijative tri mora (TSI), tik pred samit G20 koji okuplja postojeće i sile u nagoveštaju, na čak tri okeana, Atlantskom, Pacifičkom i Indijskom. Specifično okupljanje 12 zemalja s prostora između Jadranskog, Baltičkog i Crnog mora izaziva nedoumice – ne unosi li se tako nova doza raslojavanja u EU?

Među mogućnim motivima za takvo okupljanje navodi se nezadovoljstvo pojedinih država “mekim” pristupom EU Rusiji, pa da se stoga priklanjaju “tvrđoj” Americi. Tramp pak računa da će s njima povećati izvoz američkog tečnog gasa i otpor projektovanom ruskom Severnom toku 2 ka Nemačkoj, kao i svoj uticaj među tim zemljama centralne i istočne Evrope, nastalih posle raspada SSSR i SFRJ (Hrvatska i Slovenija) ili u sastavu sovjetskog bloka, a sada su članice i NATO (jedini izuzetak je Austrija) i EU.

Hroničare je ovaj američki nastup podsetio na raniju vašingtonsku floskulu koja je Evropu delila na “staru” i “novu”, pa da se i Tramp sada dodatno aktivira u “novoj”. Takvim angažmanom ulazi delimično i u “zonu” kineske privredne saradnje sa zemljama srednje i istočne Evrope, poznate pod nazivom “16+1”. Možda se u kombinatoriku uklapa i akcent Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost H. R. Mekmastera da je Amerika rešena da se suprotstavi “destabilizujućem ponašanju Rusije… bilo gde – sada na Balkanu”.

Pozive Trampu uputili su predsednici Poljske i Hrvatske Andžej Duda i Kolinda Grabar Kitarović, tako da će se šef Bele kuće, zvanično je precizirano u Vašingtonu, posebno sastati i s njom, kao koorganizatorkom skupa TSI.

Vratimo se “derbiju”. Amerikanci i Rusi se slažu da imaju i zajedničke ciljeve, kao što su rešavanje kriza na Bliskom istoku, borba protiv terorizma, sprečavanje širenja oružja za masovno uništavanje, obuzdavanje severnokorejskih nuklearnih izazova… Pristupi su im, međutim, različiti, uz mestimičnu (kao u Siriji) internacionalizaciju ratovanja, a nacionalizaciju stradanja.

Do osetnog poboljšanja odnosa Vašington – Moskva, reklo bi se, može da dođe tek ako istrage u SAD utvrde da Rusija nije ciljano i bitno uticala na izbore koji su Trampa doveli na vlast. “Većina država je zabrinuta zbog abnormalnog stanja tih odnosa”, konstatovao je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, uz ocenu da su “ti odnosi taoci unutrašnje borbe za vlast u SAD”.

Ali, šta je još danas normalno u međunarodnim odnosima. Kad je, na primer, balkanizacija sveta, nažalost, brža i uverljivija od kosmopolitizacije Balkana.

Protiv postojećih nenormalnosti širili su se, dok je ovaj tekst išao u štampu, i protesti u Hamburgu uoči samita G20. Merkelova podržava neke od zahteva (ne i one za onemogućavanje samita) demonstranata. Kažu da ih doživljava kao zasluženu “packu” autokratama i izolacionistima, kakvih je i među njenim visokim gostima. S njene strane – normalno, pogotovu što je počela kampanju u kojoj joj nijedan mačo nije po volji za četvrti kancelarski mandat.

autor: VV izvor: Novosti
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih

    Zlatna olimpijska medalja u hokeju najveća je pobeda Rusa posle američkih predsedničkih izbora 2016.

  • Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice

    Birači raznih sorti ovih dana dosežu domete pevača belosvetskih hitova. I njihovi skromni glasovi, takoreći glasići, kao da više ne poznaju granice.

  • Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta

    Već dve sedmice zaposleni na univerzitetima širom Velike Britanije su u štrajku, koji sigurno ide u treću nedelju, pa ako ne dođe do rešenja, onda možda i u četvrtu. Događaj predstavlja najmasovniji pokret zaposlenih na britanskim univerzitetima u istoriji i prvu takvu uspešnu akciju za mnogo godina

  • Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje

    Od svih skandaloznih vesti po kojima se Srbija razlikuje od ostatka sveta, čini se da je najskandaloznija bila ona iz Niša o posmrtnom pljačkanju sirotinje. Radna grupa koja je kontrolisala poslovanje niškog JKP “Gorica”, koje održava tamošnje groblje, ustanovila je da su takozvani socijalni slučajevi, odnosno siromašni ljudi, sahranjivani u ćebadima i sanducima sklepanim od dasaka iako je Grad Niš iz budžeta plaćao po 24.000 dinara za pogrebnu opremu i sahranu dostojnu čoveka.

  • Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta

    Kažu da se u poslednjih 125 godina vodi 25 ratova godišnje u proseku. U broju sukoba u kojima ima više od hiljadu žrtava (to su onda ratovi) najčešće su sudelovale Kina, Britanija, Francuska, USA i Rusija.

  • Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti

    Dok se ovde raspredaju priče treba li Kosovo da ostane “naš, a svetski” zamrznuti konflikt, smenila su se dva drastično različita zagrevanja na jednom od najdugotrajnijih zamrznutih konflikata – na Korejskom poluostrvu. U prvom, donedavnom – samo što se nije izmetnuo u vreli konflikt, i to nuklearni, a u drugom, ovih dana – počelo je diplomatsko otopljavanje odnosa koje budi nade u postepeno nekonfliktno odmrzavanje tog relikta Hladnog rata.

  • Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država

    Izveštaj o radu sudova u 2017. godini, koji je prošle sedmice na skupu u Palati “Srbija” podneo Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, iako pozitivno ocenjuje izvesne pomake u našoj sudskoj praksi, ipak potvrđuje rašireno uverenje da je naš sudski sistem i dalje nedovoljno efikasan i spor, da su sudovi pretrpani sporovima i da je u Srbiji parnica sve više – to jest da su u prethodne dve godine naši sudovi primili “milion i trista hiljada predmeta više nego što je bilo očekivano”.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw