09.07.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Mačo-mačo i drugi mečevi

Momčilo Pantelić: Mačo-mačo i drugi mečevi
Glavni predvidljivi događaj s nepredvidljivim ishodom na samitu G20 (7. i 8. jula) u gostima kod Angele Merkel je – po preovlađujućoj zainteresovanosti – zakazani prvi susret oči u oči Donalda Trampa i Vladimira Putina.

Mogao bi čak da se ispostavi i kao derbi sezone u kojoj su svakojaka nadmetanja velikih sila više kvarila nego popravljala globalne odnose.

Njih dvojica oličavaju paradokse i izazove u svetu ubrzanih promena. Lično su jedan drugome uputili bezbroj komplimenata, ali su ove godine doveli do najvećeg pogoršanja odnosa Vašington – Moskva posle Hladnog rata.

Evidentirani su i kao sličnomišljenici, skloni autoritarizmu i potezima za suzbijanje tekuće globalizacije u kojoj “vide” branu globalizaciji njihovih nacionalnih interesa. Kremlju se takođe prebacuje da želi da obnovi “rusku imperiju”, a Beloj kući da odustajanjem od međunarodnih sporazuma i “doktrinom nepredvidljivosti” haotizuje svetsku scenu.

Svet bi pozdravio smanjivanje napetosti između Amerike i Rusije koje ne bi bilo usmereno protiv drugih. Naročito bi se obradovala Evropa, koja sluti da obe te velesile, svaka na svoj način, navijaju za slabljenje Unije.

Razgovori će biti teški, s pravom je najavila Merkelova, kojoj, kao i ubedljivoj većini anketiranih Evropljana, ne odgovara politika ni Bele kuće ni Kremlja. Tramp potcenjuje EU i uslovljava veze s NATO, a Putin igra na raskole Zapada i računa da će iz njih proisteći ublažavanje sankcija Rusiji, zavedenih zbog amputacije dela Ukrajine.

Iskušenjima doprinosi okolnost da se na čelu obe najveće vojne sile sada nalaze – “mačomeni”. I američki i ruski mačo rado pokazuju “mišiće” u odnosima s neistomišljenicima, a povremeno im je govor tela rečitiji od referisanja.

Uporedo s mačo-mačo strateškim i nadgornjavanjem imidža, u toku su i druge vrste političkih mečeva. Merkelova je s liderima još pet evropskih zemalja nastojala da ojača front, uprkos Trampovom protivljenju, za slobodnu trgovinu i primenu sporazuma o klimatskim promenama. Putin je s kineskim predsednikom Si Đinpingom sklopio nove aranžmane, i to baš u vreme kad je dogovorenom isporukom oružja Tajvanu Vašington razgnevio Peking.

Kao izvesno iznenađenje doživljena je najava Trampovog učešća na varšavskom samitu novorođene Inicijative tri mora (TSI), tik pred samit G20 koji okuplja postojeće i sile u nagoveštaju, na čak tri okeana, Atlantskom, Pacifičkom i Indijskom. Specifično okupljanje 12 zemalja s prostora između Jadranskog, Baltičkog i Crnog mora izaziva nedoumice – ne unosi li se tako nova doza raslojavanja u EU?

Među mogućnim motivima za takvo okupljanje navodi se nezadovoljstvo pojedinih država “mekim” pristupom EU Rusiji, pa da se stoga priklanjaju “tvrđoj” Americi. Tramp pak računa da će s njima povećati izvoz američkog tečnog gasa i otpor projektovanom ruskom Severnom toku 2 ka Nemačkoj, kao i svoj uticaj među tim zemljama centralne i istočne Evrope, nastalih posle raspada SSSR i SFRJ (Hrvatska i Slovenija) ili u sastavu sovjetskog bloka, a sada su članice i NATO (jedini izuzetak je Austrija) i EU.

Hroničare je ovaj američki nastup podsetio na raniju vašingtonsku floskulu koja je Evropu delila na “staru” i “novu”, pa da se i Tramp sada dodatno aktivira u “novoj”. Takvim angažmanom ulazi delimično i u “zonu” kineske privredne saradnje sa zemljama srednje i istočne Evrope, poznate pod nazivom “16+1”. Možda se u kombinatoriku uklapa i akcent Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost H. R. Mekmastera da je Amerika rešena da se suprotstavi “destabilizujućem ponašanju Rusije… bilo gde – sada na Balkanu”.

Pozive Trampu uputili su predsednici Poljske i Hrvatske Andžej Duda i Kolinda Grabar Kitarović, tako da će se šef Bele kuće, zvanično je precizirano u Vašingtonu, posebno sastati i s njom, kao koorganizatorkom skupa TSI.

Vratimo se “derbiju”. Amerikanci i Rusi se slažu da imaju i zajedničke ciljeve, kao što su rešavanje kriza na Bliskom istoku, borba protiv terorizma, sprečavanje širenja oružja za masovno uništavanje, obuzdavanje severnokorejskih nuklearnih izazova… Pristupi su im, međutim, različiti, uz mestimičnu (kao u Siriji) internacionalizaciju ratovanja, a nacionalizaciju stradanja.

Do osetnog poboljšanja odnosa Vašington – Moskva, reklo bi se, može da dođe tek ako istrage u SAD utvrde da Rusija nije ciljano i bitno uticala na izbore koji su Trampa doveli na vlast. “Većina država je zabrinuta zbog abnormalnog stanja tih odnosa”, konstatovao je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, uz ocenu da su “ti odnosi taoci unutrašnje borbe za vlast u SAD”.

Ali, šta je još danas normalno u međunarodnim odnosima. Kad je, na primer, balkanizacija sveta, nažalost, brža i uverljivija od kosmopolitizacije Balkana.

Protiv postojećih nenormalnosti širili su se, dok je ovaj tekst išao u štampu, i protesti u Hamburgu uoči samita G20. Merkelova podržava neke od zahteva (ne i one za onemogućavanje samita) demonstranata. Kažu da ih doživljava kao zasluženu “packu” autokratama i izolacionistima, kakvih je i među njenim visokim gostima. S njene strane – normalno, pogotovu što je počela kampanju u kojoj joj nijedan mačo nije po volji za četvrti kancelarski mandat.

autor: VV izvor: Novosti
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam

    Svekolika borba protiv svakojakih ekstremizama trpi istrajne i dalekosežne poraze protiv samo jednog od njih – sistemskog ekstremizma. Gotovo sva ustrojstva su omogućila da minimalna manjina maksimalizuje svoju premoć, ekonomsku, a sve više i političku, nad većinom savremenika – uveravaju internacionalni i nacionalni istraživači.

  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Dva populizma Vladimir Gligorov: Dva populizma

    Najviše je ekonomskih istraživanja populizma u Latinskoj Americi. Ovo i zato što je na tom iskustvu nastao i takozvani Vašingtonski konsenzus (Williamson 1990), koji je posebno predmet kritike ekonomista i komentatora na levici, mada ne samo njih.

  • Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski

    Da je Davos bio dve nedelje ranije, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bi čestitali na makroekonomskoj stabilizaciji i pitali ga za investicione mogućnosti; ovako će ga prepoznavati kao čoveka iz zemlje u kojoj je nedavno ubijen opozicioni lider.

Preporuke prijatelja
FEST 2018
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw