09.07.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Mačo-mačo i drugi mečevi

Momčilo Pantelić: Mačo-mačo i drugi mečevi
Glavni predvidljivi događaj s nepredvidljivim ishodom na samitu G20 (7. i 8. jula) u gostima kod Angele Merkel je – po preovlađujućoj zainteresovanosti – zakazani prvi susret oči u oči Donalda Trampa i Vladimira Putina.

Mogao bi čak da se ispostavi i kao derbi sezone u kojoj su svakojaka nadmetanja velikih sila više kvarila nego popravljala globalne odnose.

Njih dvojica oličavaju paradokse i izazove u svetu ubrzanih promena. Lično su jedan drugome uputili bezbroj komplimenata, ali su ove godine doveli do najvećeg pogoršanja odnosa Vašington – Moskva posle Hladnog rata.

Evidentirani su i kao sličnomišljenici, skloni autoritarizmu i potezima za suzbijanje tekuće globalizacije u kojoj “vide” branu globalizaciji njihovih nacionalnih interesa. Kremlju se takođe prebacuje da želi da obnovi “rusku imperiju”, a Beloj kući da odustajanjem od međunarodnih sporazuma i “doktrinom nepredvidljivosti” haotizuje svetsku scenu.

Svet bi pozdravio smanjivanje napetosti između Amerike i Rusije koje ne bi bilo usmereno protiv drugih. Naročito bi se obradovala Evropa, koja sluti da obe te velesile, svaka na svoj način, navijaju za slabljenje Unije.

Razgovori će biti teški, s pravom je najavila Merkelova, kojoj, kao i ubedljivoj većini anketiranih Evropljana, ne odgovara politika ni Bele kuće ni Kremlja. Tramp potcenjuje EU i uslovljava veze s NATO, a Putin igra na raskole Zapada i računa da će iz njih proisteći ublažavanje sankcija Rusiji, zavedenih zbog amputacije dela Ukrajine.

Iskušenjima doprinosi okolnost da se na čelu obe najveće vojne sile sada nalaze – “mačomeni”. I američki i ruski mačo rado pokazuju “mišiće” u odnosima s neistomišljenicima, a povremeno im je govor tela rečitiji od referisanja.

Uporedo s mačo-mačo strateškim i nadgornjavanjem imidža, u toku su i druge vrste političkih mečeva. Merkelova je s liderima još pet evropskih zemalja nastojala da ojača front, uprkos Trampovom protivljenju, za slobodnu trgovinu i primenu sporazuma o klimatskim promenama. Putin je s kineskim predsednikom Si Đinpingom sklopio nove aranžmane, i to baš u vreme kad je dogovorenom isporukom oružja Tajvanu Vašington razgnevio Peking.

Kao izvesno iznenađenje doživljena je najava Trampovog učešća na varšavskom samitu novorođene Inicijative tri mora (TSI), tik pred samit G20 koji okuplja postojeće i sile u nagoveštaju, na čak tri okeana, Atlantskom, Pacifičkom i Indijskom. Specifično okupljanje 12 zemalja s prostora između Jadranskog, Baltičkog i Crnog mora izaziva nedoumice – ne unosi li se tako nova doza raslojavanja u EU?

Među mogućnim motivima za takvo okupljanje navodi se nezadovoljstvo pojedinih država “mekim” pristupom EU Rusiji, pa da se stoga priklanjaju “tvrđoj” Americi. Tramp pak računa da će s njima povećati izvoz američkog tečnog gasa i otpor projektovanom ruskom Severnom toku 2 ka Nemačkoj, kao i svoj uticaj među tim zemljama centralne i istočne Evrope, nastalih posle raspada SSSR i SFRJ (Hrvatska i Slovenija) ili u sastavu sovjetskog bloka, a sada su članice i NATO (jedini izuzetak je Austrija) i EU.

Hroničare je ovaj američki nastup podsetio na raniju vašingtonsku floskulu koja je Evropu delila na “staru” i “novu”, pa da se i Tramp sada dodatno aktivira u “novoj”. Takvim angažmanom ulazi delimično i u “zonu” kineske privredne saradnje sa zemljama srednje i istočne Evrope, poznate pod nazivom “16+1”. Možda se u kombinatoriku uklapa i akcent Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost H. R. Mekmastera da je Amerika rešena da se suprotstavi “destabilizujućem ponašanju Rusije… bilo gde – sada na Balkanu”.

Pozive Trampu uputili su predsednici Poljske i Hrvatske Andžej Duda i Kolinda Grabar Kitarović, tako da će se šef Bele kuće, zvanično je precizirano u Vašingtonu, posebno sastati i s njom, kao koorganizatorkom skupa TSI.

Vratimo se “derbiju”. Amerikanci i Rusi se slažu da imaju i zajedničke ciljeve, kao što su rešavanje kriza na Bliskom istoku, borba protiv terorizma, sprečavanje širenja oružja za masovno uništavanje, obuzdavanje severnokorejskih nuklearnih izazova… Pristupi su im, međutim, različiti, uz mestimičnu (kao u Siriji) internacionalizaciju ratovanja, a nacionalizaciju stradanja.

Do osetnog poboljšanja odnosa Vašington – Moskva, reklo bi se, može da dođe tek ako istrage u SAD utvrde da Rusija nije ciljano i bitno uticala na izbore koji su Trampa doveli na vlast. “Većina država je zabrinuta zbog abnormalnog stanja tih odnosa”, konstatovao je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, uz ocenu da su “ti odnosi taoci unutrašnje borbe za vlast u SAD”.

Ali, šta je još danas normalno u međunarodnim odnosima. Kad je, na primer, balkanizacija sveta, nažalost, brža i uverljivija od kosmopolitizacije Balkana.

Protiv postojećih nenormalnosti širili su se, dok je ovaj tekst išao u štampu, i protesti u Hamburgu uoči samita G20. Merkelova podržava neke od zahteva (ne i one za onemogućavanje samita) demonstranata. Kažu da ih doživljava kao zasluženu “packu” autokratama i izolacionistima, kakvih je i među njenim visokim gostima. S njene strane – normalno, pogotovu što je počela kampanju u kojoj joj nijedan mačo nije po volji za četvrti kancelarski mandat.

autor: VV izvor: Novosti
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nenad Živković: O nelagodi u kulturi Nenad Živković: O nelagodi u kulturi

    Srbija je na svom putu u slavu, večnost i Evropsku uniju zaglavljena ne samo u političkom i emotivnom glibu nerešenog statusa svoje kolevke već i u patetičnim izlučevinama droba severno od svog srca – šta je kome bliže, predmet ili organ; ona je još više, čini se beznadežno, potonula u sopstvenu nesposobnost da se suoči s neophodnošću da se menja zaistinski, temeljno i iznutra, kako bi uopšte postojala.

  • Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra" Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra"

    Kao i u samoj Rusiji, tako i u Srbiji stogodišnjica Velike oktobarske revolucije (7. novembra 1917) oficijelno praktično nije ni spomenuta iako je poredak “socijalizma”, zasnovan na tekovinama ovog epohalnog događaja 20. stoleća, i kod nas trajao skoro pola veka.

  • Dimitrije Boarov: Koska je bačena Dimitrije Boarov: Koska je bačena

    Nakon što je šef delegacije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf završio svoju “tehničku posetu” Beogradu, Fiskalni savet je izašao u javnost sa svojom analizom fiskalnih kretanja u našoj zemlji ove godine, a tim povodom Pavle Petrović, šef Saveta, izjavio je krajem prošle sedmice da “postoji prostor za povećanje penzija i plata u javnom sektoru u 2018. i to do pet odsto u proseku, što odgovara rastu BDP-a” (Tanjug, 28. septembra).

  • Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji

    Iako je praktično nestala još pre 27 godina, Jugoslavija očigledno ponovo provocira istraživanja i izjašnjavanja u Srbiji.

  • Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

    Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

  • Vladimir Gligorov: Promene Vladimir Gligorov: Promene

    Koliko se privreda promenila u poslednjih nekoliko godina? Odgovor je – ne previše. Ovo se može videti u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku o veličini, strukturi i rastu domaćeg proizvoda i dodate vrednosti od 2013. do danas.

  • Nebojša Pešić: Mafija i država Nebojša Pešić: Mafija i država

    Kada je pre godinu dana u sačekuši ubijen Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi, inače vođa navijačke grupe “Janičari”, osuđen za dilovanje droge i nelegalno posedovanje oružja, digao se čitav državni vrh.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Zemunske kapije festival nauke