09.07.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Mačo-mačo i drugi mečevi

Momčilo Pantelić: Mačo-mačo i drugi mečevi
Glavni predvidljivi događaj s nepredvidljivim ishodom na samitu G20 (7. i 8. jula) u gostima kod Angele Merkel je – po preovlađujućoj zainteresovanosti – zakazani prvi susret oči u oči Donalda Trampa i Vladimira Putina.

Mogao bi čak da se ispostavi i kao derbi sezone u kojoj su svakojaka nadmetanja velikih sila više kvarila nego popravljala globalne odnose.

Njih dvojica oličavaju paradokse i izazove u svetu ubrzanih promena. Lično su jedan drugome uputili bezbroj komplimenata, ali su ove godine doveli do najvećeg pogoršanja odnosa Vašington – Moskva posle Hladnog rata.

Evidentirani su i kao sličnomišljenici, skloni autoritarizmu i potezima za suzbijanje tekuće globalizacije u kojoj “vide” branu globalizaciji njihovih nacionalnih interesa. Kremlju se takođe prebacuje da želi da obnovi “rusku imperiju”, a Beloj kući da odustajanjem od međunarodnih sporazuma i “doktrinom nepredvidljivosti” haotizuje svetsku scenu.

Svet bi pozdravio smanjivanje napetosti između Amerike i Rusije koje ne bi bilo usmereno protiv drugih. Naročito bi se obradovala Evropa, koja sluti da obe te velesile, svaka na svoj način, navijaju za slabljenje Unije.

Razgovori će biti teški, s pravom je najavila Merkelova, kojoj, kao i ubedljivoj većini anketiranih Evropljana, ne odgovara politika ni Bele kuće ni Kremlja. Tramp potcenjuje EU i uslovljava veze s NATO, a Putin igra na raskole Zapada i računa da će iz njih proisteći ublažavanje sankcija Rusiji, zavedenih zbog amputacije dela Ukrajine.

Iskušenjima doprinosi okolnost da se na čelu obe najveće vojne sile sada nalaze – “mačomeni”. I američki i ruski mačo rado pokazuju “mišiće” u odnosima s neistomišljenicima, a povremeno im je govor tela rečitiji od referisanja.

Uporedo s mačo-mačo strateškim i nadgornjavanjem imidža, u toku su i druge vrste političkih mečeva. Merkelova je s liderima još pet evropskih zemalja nastojala da ojača front, uprkos Trampovom protivljenju, za slobodnu trgovinu i primenu sporazuma o klimatskim promenama. Putin je s kineskim predsednikom Si Đinpingom sklopio nove aranžmane, i to baš u vreme kad je dogovorenom isporukom oružja Tajvanu Vašington razgnevio Peking.

Kao izvesno iznenađenje doživljena je najava Trampovog učešća na varšavskom samitu novorođene Inicijative tri mora (TSI), tik pred samit G20 koji okuplja postojeće i sile u nagoveštaju, na čak tri okeana, Atlantskom, Pacifičkom i Indijskom. Specifično okupljanje 12 zemalja s prostora između Jadranskog, Baltičkog i Crnog mora izaziva nedoumice – ne unosi li se tako nova doza raslojavanja u EU?

Među mogućnim motivima za takvo okupljanje navodi se nezadovoljstvo pojedinih država “mekim” pristupom EU Rusiji, pa da se stoga priklanjaju “tvrđoj” Americi. Tramp pak računa da će s njima povećati izvoz američkog tečnog gasa i otpor projektovanom ruskom Severnom toku 2 ka Nemačkoj, kao i svoj uticaj među tim zemljama centralne i istočne Evrope, nastalih posle raspada SSSR i SFRJ (Hrvatska i Slovenija) ili u sastavu sovjetskog bloka, a sada su članice i NATO (jedini izuzetak je Austrija) i EU.

Hroničare je ovaj američki nastup podsetio na raniju vašingtonsku floskulu koja je Evropu delila na “staru” i “novu”, pa da se i Tramp sada dodatno aktivira u “novoj”. Takvim angažmanom ulazi delimično i u “zonu” kineske privredne saradnje sa zemljama srednje i istočne Evrope, poznate pod nazivom “16+1”. Možda se u kombinatoriku uklapa i akcent Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost H. R. Mekmastera da je Amerika rešena da se suprotstavi “destabilizujućem ponašanju Rusije… bilo gde – sada na Balkanu”.

Pozive Trampu uputili su predsednici Poljske i Hrvatske Andžej Duda i Kolinda Grabar Kitarović, tako da će se šef Bele kuće, zvanično je precizirano u Vašingtonu, posebno sastati i s njom, kao koorganizatorkom skupa TSI.

Vratimo se “derbiju”. Amerikanci i Rusi se slažu da imaju i zajedničke ciljeve, kao što su rešavanje kriza na Bliskom istoku, borba protiv terorizma, sprečavanje širenja oružja za masovno uništavanje, obuzdavanje severnokorejskih nuklearnih izazova… Pristupi su im, međutim, različiti, uz mestimičnu (kao u Siriji) internacionalizaciju ratovanja, a nacionalizaciju stradanja.

Do osetnog poboljšanja odnosa Vašington – Moskva, reklo bi se, može da dođe tek ako istrage u SAD utvrde da Rusija nije ciljano i bitno uticala na izbore koji su Trampa doveli na vlast. “Većina država je zabrinuta zbog abnormalnog stanja tih odnosa”, konstatovao je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, uz ocenu da su “ti odnosi taoci unutrašnje borbe za vlast u SAD”.

Ali, šta je još danas normalno u međunarodnim odnosima. Kad je, na primer, balkanizacija sveta, nažalost, brža i uverljivija od kosmopolitizacije Balkana.

Protiv postojećih nenormalnosti širili su se, dok je ovaj tekst išao u štampu, i protesti u Hamburgu uoči samita G20. Merkelova podržava neke od zahteva (ne i one za onemogućavanje samita) demonstranata. Kažu da ih doživljava kao zasluženu “packu” autokratama i izolacionistima, kakvih je i među njenim visokim gostima. S njene strane – normalno, pogotovu što je počela kampanju u kojoj joj nijedan mačo nije po volji za četvrti kancelarski mandat.

autor: VV izvor: Novosti
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Nadežda Gaće: U susret prošlosti Nadežda Gaće: U susret prošlosti

    Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

    Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side