01.10.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Manjak pravih lidera

Momčilo Pantelić: Manjak pravih lidera
Naslušali smo se priča i nagledali scena, ovih dana, koje su sugerisale da mnoge zemlje liče na nas.

I njihovim predstavnicima su, za govornicom Generalne skupštine UN, usta bila puna kritike na račun drugih, toliko da nije preostajalo mesta ni za trun samokritike. Sticao se utisak, ujedno, da svaka za sebe misli da je bolja od sveta, koji se od svih nas dobrica otcepio i jednostrano se konstituisao kao velika zlica.

Umišljenosti, naravno, odudaraju od realnosti. Svako od nas “besprekornih” dao je, u većoj ili manjoj meri, doprinos opštoj haotizaciji – svakojakim sopstvenim kršenjem ili bar neprimenjivanjem međunarodnog prava. Palatom na Ist riveru prodefilovala je tušta i tma državnika, ali se opet ispostavilo da nemaju dovoljno snage, volje i mašte za dogovor kako da svet izvuku iz nevolja u koje ga uvaljuju nacionalnim politikama, mahom zasnovanim na šablonu prema kojem se krivica za lokalne stranputice svaljuje na globalna kretanja.

Globalizacija, međutim, ne može biti kriva jer je neumitna, zbog dostignutih rekordno raširenih i ubrzanih svestranih komunikacija kojima smo svi, valjda, težili čak i kad nismo mogli ni da ih sanjamo. Donela je niz dobrih stvari, kao i nekih loših, a među njenim naizgled paradoksalnim rezultatima istraživači ističu gubitak nespornog globalnog liderstva.

Njen savremeni inicijator i distributer Amerika danas je među njenim najglasnijim kritičarima jer gubi početni primat. Najviše joj ga, paradoksalno, ugrožava Kina, koja je u poslednje četiri decenije izrasla u najvećeg dobitnika globalizacije, dobrim delom zahvaljujući baš ekonomskom otvaranju prema Zapadu, na čelu sa SAD. Iako se očekuje da će na predstojećem partijskom kongresu predsednik Si Đinping reizborom učvrstiti svoje pozicije, one neće biti dovoljne za globalno liderstvo, s kojim rastuća Kina službeno i ne računa.

Kako stvari sada stoje, niko ne pokazuje, bar ne zvanično, ambiciju da bude globalni lider jer izgleda da globalizacija ne trpi takvu funkciju. Novi šef Bele kuće Donald Tramp pokazuje, pod parolom “Amerika pre svega”, sklonost da se izuzme iz međudržavnih sporazuma i tera po svom, po nuklearnim provokatorima poput Severne Koreje, pa i Irana.

Kao kandidat za preuzimanje internacionalističkog vođstva, bar na Zapadu, poodavno je viđena nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je to titulisanje uporno odbijala. Sada se čini s punim pravom, pošto se na izborima ispostavilo da ne može ni svojom zemljom da vlada bez podrške stranaka koje osporavaju njen koncept, a što ugrožava i projekat na kojem nastavlja da insistira francuski predsednik Emanuel Makron, za integraciono jačanje Evropske unije, kako bi unapredila globalni rejting. Globalno vođstvo ne može, svakako, da preuzme ni Vladimir Putin, čija je Rusija pod sankcijama Zapada a, kao i Kina, nema ni partnerstava koja bi bila pandan širokom, snažnom i uvežbanom Atlantskom savezništvu.

Kad nema jasnog liderstva u globalnim razmerama, teško da će ga biti i po regionima. Na samitu UN, na primer, ponovo su zaoštrene netrpeljivosti ne samo na Bliskom i Dalekom istoku nego i između dve “nevelike” nuklearne sile Indije i Pakistana, kao i u potonjim nadgornjavanjima oko razgraničavanja Hrvatske i Slovenije.

O dometima našeg učešća na zasedanju Generalne skupštine možemo da slutimo isključivo posredstvom izjava predsednika Aleksandra Vučića i snimaka njegovog izlaganja. Iz tih verzija izdvajam da će rešenje za KiM zahtevati “teške kompromise”, da “rešenje u regionu bez SAD nije mogućno”, da treba da ostanemo “izvan radara” u opasnoj svetskoj situaciji, da ćemo uskoro ugostiti turskog lidera Redžepa Tajipa Erdogana, potom i Makrona, a naredne godine možda i Trampa, s kojim se on “četiri puta rukovao”, što je čin koji bi mogao da se tumači svakojako.

Iz dostupnih izveštaja i snimaka proizlazi da je Vučić govorio pred vrlo malo neposrednih svedoka, u prilično ispražnjenoj dvorani. Sličnu sudbinu doživeli su i još neki govornici, rekao bih iz iskustva, od čijeg nastupa ne zavise sudbine drugih i za koje se zna šta moraju da kažu, da se pokažu kao ravnopravni, bar načelno, u sporu s mnogo jačima od sebe. Odsutni su “opravdanje” zasnivali na neposrednom interesu – da su im bili važniji bilateralni razgovori i aranžmani kojima je u sopstvenim angažmanima i ovdašnja delegacija davala, kako se ispostavilo, neuporedivo veći značaj i publicitet nego mnogim tuđim plenumskim principijelnim referatima.

Pomni hroničari su zabeležili da vascelom svetu nedostaju lideri koji umeju da nađu atraktivni i praktični sklad između nacionalnih i širih, regionalnih i globalnih interesa. Komentator Fajnenšel tajmsa usudio se da takav potencijal potraži u australijskom premijeru Malkolmu Turnbulu. Jer, kaže, po temperamentu je kao Merkelka, bezbednosno gleda u Trampa, a ekonomski u Sija.

Nisam stigao da proverim da li je baš tako i da li nekog takvog “pravog” lidera poznajem. Dosetio sam se da ponuđenim povodom samo parafraziram jednu našu staru utešnu krilaticu: “Ćuti i plivaj iako je daleko Australija”…

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji

    Iako je praktično nestala još pre 27 godina, Jugoslavija očigledno ponovo provocira istraživanja i izjašnjavanja u Srbiji.

  • Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra" Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra"

    Kao i u samoj Rusiji, tako i u Srbiji stogodišnjica Velike oktobarske revolucije (7. novembra 1917) oficijelno praktično nije ni spomenuta iako je poredak “socijalizma”, zasnovan na tekovinama ovog epohalnog događaja 20. stoleća, i kod nas trajao skoro pola veka.

  • Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak

    U poslednjem, novembarskom broju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) skreće se pažnja na činjenicu da najnoviji MMF-ov pregled svetskih ekonomskih kretanja donosi za iduću godinu niz optimističnih poruka i pozitivnih iznenađenja – to jest, da globalna ekonomija hvata zalet i da oporavak ide željenim pravcem i intenzitetom, stimulisan investicijama, trgovinom i industrijskom proizvodnjom.

  • Nenad Živković: O nelagodi u kulturi Nenad Živković: O nelagodi u kulturi

    Srbija je na svom putu u slavu, večnost i Evropsku uniju zaglavljena ne samo u političkom i emotivnom glibu nerešenog statusa svoje kolevke već i u patetičnim izlučevinama droba severno od svog srca – šta je kome bliže, predmet ili organ; ona je još više, čini se beznadežno, potonula u sopstvenu nesposobnost da se suoči s neophodnošću da se menja zaistinski, temeljno i iznutra, kako bi uopšte postojala.

  • Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

    Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

  • Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda

    Nakon ovogodišnje strahovite suše bilo je jesenas različitih procena o visini štete koju je pretrpela naša poljoprivreda.

  • Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja

    Zemlje koje imaju suficite u razmeni sa svetom moraju da ih ulože u inostranstvu. Zašto ne kod kuće? To nije pitanje lišeno smisla, ali onda naravno ne bi bilo tih suficita.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije festival nauke bmw