01.10.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Manjak pravih lidera

Momčilo Pantelić: Manjak pravih lidera
Naslušali smo se priča i nagledali scena, ovih dana, koje su sugerisale da mnoge zemlje liče na nas.

I njihovim predstavnicima su, za govornicom Generalne skupštine UN, usta bila puna kritike na račun drugih, toliko da nije preostajalo mesta ni za trun samokritike. Sticao se utisak, ujedno, da svaka za sebe misli da je bolja od sveta, koji se od svih nas dobrica otcepio i jednostrano se konstituisao kao velika zlica.

Umišljenosti, naravno, odudaraju od realnosti. Svako od nas “besprekornih” dao je, u većoj ili manjoj meri, doprinos opštoj haotizaciji – svakojakim sopstvenim kršenjem ili bar neprimenjivanjem međunarodnog prava. Palatom na Ist riveru prodefilovala je tušta i tma državnika, ali se opet ispostavilo da nemaju dovoljno snage, volje i mašte za dogovor kako da svet izvuku iz nevolja u koje ga uvaljuju nacionalnim politikama, mahom zasnovanim na šablonu prema kojem se krivica za lokalne stranputice svaljuje na globalna kretanja.

Globalizacija, međutim, ne može biti kriva jer je neumitna, zbog dostignutih rekordno raširenih i ubrzanih svestranih komunikacija kojima smo svi, valjda, težili čak i kad nismo mogli ni da ih sanjamo. Donela je niz dobrih stvari, kao i nekih loših, a među njenim naizgled paradoksalnim rezultatima istraživači ističu gubitak nespornog globalnog liderstva.

Njen savremeni inicijator i distributer Amerika danas je među njenim najglasnijim kritičarima jer gubi početni primat. Najviše joj ga, paradoksalno, ugrožava Kina, koja je u poslednje četiri decenije izrasla u najvećeg dobitnika globalizacije, dobrim delom zahvaljujući baš ekonomskom otvaranju prema Zapadu, na čelu sa SAD. Iako se očekuje da će na predstojećem partijskom kongresu predsednik Si Đinping reizborom učvrstiti svoje pozicije, one neće biti dovoljne za globalno liderstvo, s kojim rastuća Kina službeno i ne računa.

Kako stvari sada stoje, niko ne pokazuje, bar ne zvanično, ambiciju da bude globalni lider jer izgleda da globalizacija ne trpi takvu funkciju. Novi šef Bele kuće Donald Tramp pokazuje, pod parolom “Amerika pre svega”, sklonost da se izuzme iz međudržavnih sporazuma i tera po svom, po nuklearnim provokatorima poput Severne Koreje, pa i Irana.

Kao kandidat za preuzimanje internacionalističkog vođstva, bar na Zapadu, poodavno je viđena nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je to titulisanje uporno odbijala. Sada se čini s punim pravom, pošto se na izborima ispostavilo da ne može ni svojom zemljom da vlada bez podrške stranaka koje osporavaju njen koncept, a što ugrožava i projekat na kojem nastavlja da insistira francuski predsednik Emanuel Makron, za integraciono jačanje Evropske unije, kako bi unapredila globalni rejting. Globalno vođstvo ne može, svakako, da preuzme ni Vladimir Putin, čija je Rusija pod sankcijama Zapada a, kao i Kina, nema ni partnerstava koja bi bila pandan širokom, snažnom i uvežbanom Atlantskom savezništvu.

Kad nema jasnog liderstva u globalnim razmerama, teško da će ga biti i po regionima. Na samitu UN, na primer, ponovo su zaoštrene netrpeljivosti ne samo na Bliskom i Dalekom istoku nego i između dve “nevelike” nuklearne sile Indije i Pakistana, kao i u potonjim nadgornjavanjima oko razgraničavanja Hrvatske i Slovenije.

O dometima našeg učešća na zasedanju Generalne skupštine možemo da slutimo isključivo posredstvom izjava predsednika Aleksandra Vučića i snimaka njegovog izlaganja. Iz tih verzija izdvajam da će rešenje za KiM zahtevati “teške kompromise”, da “rešenje u regionu bez SAD nije mogućno”, da treba da ostanemo “izvan radara” u opasnoj svetskoj situaciji, da ćemo uskoro ugostiti turskog lidera Redžepa Tajipa Erdogana, potom i Makrona, a naredne godine možda i Trampa, s kojim se on “četiri puta rukovao”, što je čin koji bi mogao da se tumači svakojako.

Iz dostupnih izveštaja i snimaka proizlazi da je Vučić govorio pred vrlo malo neposrednih svedoka, u prilično ispražnjenoj dvorani. Sličnu sudbinu doživeli su i još neki govornici, rekao bih iz iskustva, od čijeg nastupa ne zavise sudbine drugih i za koje se zna šta moraju da kažu, da se pokažu kao ravnopravni, bar načelno, u sporu s mnogo jačima od sebe. Odsutni su “opravdanje” zasnivali na neposrednom interesu – da su im bili važniji bilateralni razgovori i aranžmani kojima je u sopstvenim angažmanima i ovdašnja delegacija davala, kako se ispostavilo, neuporedivo veći značaj i publicitet nego mnogim tuđim plenumskim principijelnim referatima.

Pomni hroničari su zabeležili da vascelom svetu nedostaju lideri koji umeju da nađu atraktivni i praktični sklad između nacionalnih i širih, regionalnih i globalnih interesa. Komentator Fajnenšel tajmsa usudio se da takav potencijal potraži u australijskom premijeru Malkolmu Turnbulu. Jer, kaže, po temperamentu je kao Merkelka, bezbednosno gleda u Trampa, a ekonomski u Sija.

Nisam stigao da proverim da li je baš tako i da li nekog takvog “pravog” lidera poznajem. Dosetio sam se da ponuđenim povodom samo parafraziram jednu našu staru utešnu krilaticu: “Ćuti i plivaj iako je daleko Australija”…

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Berza Vladimir Gligorov: Berza

    Zašto bankarske krize imaju veći negativan efekat od berzanskih kriza? Ovo je zanimljivo upravo sada kada je došlo do značajne korekcije u berzanskim vrednostima. Poređenja radi, panika iz 1987, pošto je došlo do velikog gubitka vrednosti akcija, bila je kratkotrajna i nije imala gotovo nikakav uticaj na privredna kretanja.

  • Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski

    Da je Davos bio dve nedelje ranije, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bi čestitali na makroekonomskoj stabilizaciji i pitali ga za investicione mogućnosti; ovako će ga prepoznavati kao čoveka iz zemlje u kojoj je nedavno ubijen opozicioni lider.

  • Vladimir Gligorov: Crkva i politika Vladimir Gligorov: Crkva i politika

    Nije zapravo jasno zašto se računa da je zamrznuti konflikt bolje rešenje od normalizacije odnosa sa kosovskim vlastima? Bolje sa stanovišta srpskih interesa. Ostaviću za trenutak po strani koji su to tačno interesi.

Preporuke prijatelja
FEST 2018
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw