05.11.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Maler oko Trampa

Momčilo Pantelić: Maler oko Trampa
Donald Tramp se ovih dana uverava da ni on, kao ni mnogi drugi, pa i ovdašnji lideri, nije izbegao da se okruži pogrešnim ljudima. Tako bi, najblaže rečeno, mogla da se opiše situacija koja mu podriva autoritet kao šefu Bele kuće.

Specijalni istražitelj doveo je, naime, predsednika SAD u vanredno neugodan položaj, optuživši njegova dva nekadašnja saradnika (uz delikatnu nagodbu sa još jednim optuženikom) za više delikata, čime je oživljena i polemika o dometima “ruske veze” u predizbornoj kampanji. U najkraćem: njih nekoliko (pretpostavlja se da će ih biti i više), koji su Trampu svojevremeno pomagali da dođe na vlast, sada mu se ispostavljaju kao smetnja u vršenju vlasti.

Da se podsetimo. Specijalni istražitelj Robert Maler (čije se prezime izgovara i Miler i Mjuler) optužio je nekadašnjeg šefa predizbornog Trampovog tima Pola Manaforta i pomoćnika mu Rika Gejtsa za 12 nezakonitosti, među kojima čak i za “zaveru protiv države”, kao i za pranje novca, neregistrovano lobiranje, lažne izjave. Obojica tvrde da su nevini, ali im je određen kućni pritvor, uz kaucije od 10 i pet miliona dolara.

I taman kad je predsednik odlučno ponovio kako se sve to njega neposredno ne dotiče i da i dalje nema dokaza za slutnje da su mu Rusi pomagali da izvojuje izbornu pobedu pre bezmalo godinu dana, pojavilo se svedočenje Džordža Papadopulosa, koji je u prigodnoj nagodbi priznao da je lagao istrazi kad je pričao kako nije imao kontakte sa Rusima. Prema verzijama u medijima, dotični je, takođe kao saradnik u Trampovoj kampanji, uspostavio vezu s dvojicom Rusa, jednim “profesorom” i “Putinovom rođakom”, koji su ga ubeđivali da raspolažu kompromitujućim materijalom po izbornu finalistkinju Hilari Klinton.

Da li je iz tih aranžmana proistekla lavina imejlova koji su donekle naškodili demokratskoj kandidatkinji, još nije jasno. Tramp istrajava da nikakvog šurovanja s Rusima nije bilo, što tvrdi i Moskva, dok vašingtonski obaveštajci ostaju pri tvrdnji da su se ruski hakeri upleli u američku izbornu kampanju navijajući za potonjeg pobednika.

U međuvremenu, pala je i prva žrtva u redovima predsednikovih oponenata. Ostavku na lobističku funkciju podneo je Toni Podesta, podržavalac opozicione Demokratske partije i brat Džona Podeste koji je predvodio Klintonkinu kampanju. Nije odoleo prozivkama da je svojevremeno sarađivao s pomenutim Manafortom u prilog ukrajinskom režimu koji je tada uživao podršku Kremlja.

Amerika je, po svemu sudeći, upala u zaplet koji će se poduže rasplitati. S pažnjom ga prati vasceli svet. A ovde i sa strepnjom, koju je izrazio predsednik Aleksandar Vučić u intervjuu Pinku. Uz ponavljanje stava da dok idemo ka EU ostajemo u prijateljskim odnosima s Moskvom, ocenio je: “Ovo što se danas dešava u Americi donelo je nove probleme. Mi ćemo ni krivi ni dužni nagrabusiti zbog njihovih unutrašnjih stvari. Svi koji imaju bilo kakav odnos sa Rusijom stradaće”. Neće biti lako izdržati pritiske, poverio se.

Kao da se nadovezuje, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je povodom izjave američkog funkcionera Brajana Hojt Lija da Srbija ne može da sedi na dve stolice, rekao da ga “pritisak SAD na Srbiju” podseća na onaj kakav je ranije doživela “Ukrajina kad je stavljena pred izbor ili EU ili Rusija”.

Nadam se da se ovde neće dogoditi repriza ukrajinske sudbine. Pogotovu zato što je ona bila, samo iz suprotnog pravca, repriza ovdašnjih sudbina, pa je osnovna poruka, valjda, da treba stati s reprizama repriza, od koje svaka za sobom ostavlja mnogobrojne žrtve i ipak “nedovršene poslove”.

Sa svojim tumbanjima, Amerika nudi – premijeru. Prvi put u novijoj istoriji ona je, mislim, u većim problemima sa samom sobom nego sa svetom iako joj on, posle dužeg vremena, izmiče kontroli.

Ovakva premijera ne znači da će svet biti uređeniji i mirniji. Bez delotvorne Amerike, ostaje da važi, ne može da se reši nijedan veliki globalni problem.

Sada kad se ona ispostavlja kao takav problem, to jeste za nju premijerni izazov. A metod kojim će izaći na kraj sa samom sobom umnogome bi mogao da utiče, kao i druge njene inovacije i akrobacije, na “ostatak sveta”.

Istražitelj Maler je, dok se ovaj tekst kretao ka štampariji, širio krug preispitivanja oko Trampa. Vladimir Putin je nedavno sugerisao da su unutrašnji politički protivnici onemogućili aktuelnog šefa Bele kuće da ispuni izborna obećanja.

Među izjalovljenima je bila i najava ubrzanog popravljanja američko-ruskih odnosa, koji su sada gori nego što su bili. Poboljšanje bi moglo da nastupi izgleda tek ako Maler otkrije istinu, u ovim vremenima postistine, ko je sve i s kojim ciljem te odnose umalerisao.

Malerova istraga mogla bi tako da promeni svet. Ako prethodno donekle promeni Ameriku. Makar toliko da njoj, koja mestimično i dalje sugeriše kako da se drugi vladaju, postane sasvim jasno kako je i za šta izabrana ova njena vlast.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda

    Premijerka Srbije Ana Brnabić dala je poslednjih dana nekoliko rutinskih izjava i intervjua, ali je, za one koji i dalje tragaju za njenom osnovnom koncepcijom razvojne politike, najzanimljiviji insert iz njenog razgovora sa urednikom Blica Rankom Pivljaninom (12. decembra).

  • Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam

    Svekolika borba protiv svakojakih ekstremizama trpi istrajne i dalekosežne poraze protiv samo jednog od njih – sistemskog ekstremizma. Gotovo sva ustrojstva su omogućila da minimalna manjina maksimalizuje svoju premoć, ekonomsku, a sve više i političku, nad većinom savremenika – uveravaju internacionalni i nacionalni istraživači.

  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Dva populizma Vladimir Gligorov: Dva populizma

    Najviše je ekonomskih istraživanja populizma u Latinskoj Americi. Ovo i zato što je na tom iskustvu nastao i takozvani Vašingtonski konsenzus (Williamson 1990), koji je posebno predmet kritike ekonomista i komentatora na levici, mada ne samo njih.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw