05.11.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Maler oko Trampa

Momčilo Pantelić: Maler oko Trampa
Donald Tramp se ovih dana uverava da ni on, kao ni mnogi drugi, pa i ovdašnji lideri, nije izbegao da se okruži pogrešnim ljudima. Tako bi, najblaže rečeno, mogla da se opiše situacija koja mu podriva autoritet kao šefu Bele kuće.

Specijalni istražitelj doveo je, naime, predsednika SAD u vanredno neugodan položaj, optuživši njegova dva nekadašnja saradnika (uz delikatnu nagodbu sa još jednim optuženikom) za više delikata, čime je oživljena i polemika o dometima “ruske veze” u predizbornoj kampanji. U najkraćem: njih nekoliko (pretpostavlja se da će ih biti i više), koji su Trampu svojevremeno pomagali da dođe na vlast, sada mu se ispostavljaju kao smetnja u vršenju vlasti.

Da se podsetimo. Specijalni istražitelj Robert Maler (čije se prezime izgovara i Miler i Mjuler) optužio je nekadašnjeg šefa predizbornog Trampovog tima Pola Manaforta i pomoćnika mu Rika Gejtsa za 12 nezakonitosti, među kojima čak i za “zaveru protiv države”, kao i za pranje novca, neregistrovano lobiranje, lažne izjave. Obojica tvrde da su nevini, ali im je određen kućni pritvor, uz kaucije od 10 i pet miliona dolara.

I taman kad je predsednik odlučno ponovio kako se sve to njega neposredno ne dotiče i da i dalje nema dokaza za slutnje da su mu Rusi pomagali da izvojuje izbornu pobedu pre bezmalo godinu dana, pojavilo se svedočenje Džordža Papadopulosa, koji je u prigodnoj nagodbi priznao da je lagao istrazi kad je pričao kako nije imao kontakte sa Rusima. Prema verzijama u medijima, dotični je, takođe kao saradnik u Trampovoj kampanji, uspostavio vezu s dvojicom Rusa, jednim “profesorom” i “Putinovom rođakom”, koji su ga ubeđivali da raspolažu kompromitujućim materijalom po izbornu finalistkinju Hilari Klinton.

Da li je iz tih aranžmana proistekla lavina imejlova koji su donekle naškodili demokratskoj kandidatkinji, još nije jasno. Tramp istrajava da nikakvog šurovanja s Rusima nije bilo, što tvrdi i Moskva, dok vašingtonski obaveštajci ostaju pri tvrdnji da su se ruski hakeri upleli u američku izbornu kampanju navijajući za potonjeg pobednika.

U međuvremenu, pala je i prva žrtva u redovima predsednikovih oponenata. Ostavku na lobističku funkciju podneo je Toni Podesta, podržavalac opozicione Demokratske partije i brat Džona Podeste koji je predvodio Klintonkinu kampanju. Nije odoleo prozivkama da je svojevremeno sarađivao s pomenutim Manafortom u prilog ukrajinskom režimu koji je tada uživao podršku Kremlja.

Amerika je, po svemu sudeći, upala u zaplet koji će se poduže rasplitati. S pažnjom ga prati vasceli svet. A ovde i sa strepnjom, koju je izrazio predsednik Aleksandar Vučić u intervjuu Pinku. Uz ponavljanje stava da dok idemo ka EU ostajemo u prijateljskim odnosima s Moskvom, ocenio je: “Ovo što se danas dešava u Americi donelo je nove probleme. Mi ćemo ni krivi ni dužni nagrabusiti zbog njihovih unutrašnjih stvari. Svi koji imaju bilo kakav odnos sa Rusijom stradaće”. Neće biti lako izdržati pritiske, poverio se.

Kao da se nadovezuje, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je povodom izjave američkog funkcionera Brajana Hojt Lija da Srbija ne može da sedi na dve stolice, rekao da ga “pritisak SAD na Srbiju” podseća na onaj kakav je ranije doživela “Ukrajina kad je stavljena pred izbor ili EU ili Rusija”.

Nadam se da se ovde neće dogoditi repriza ukrajinske sudbine. Pogotovu zato što je ona bila, samo iz suprotnog pravca, repriza ovdašnjih sudbina, pa je osnovna poruka, valjda, da treba stati s reprizama repriza, od koje svaka za sobom ostavlja mnogobrojne žrtve i ipak “nedovršene poslove”.

Sa svojim tumbanjima, Amerika nudi – premijeru. Prvi put u novijoj istoriji ona je, mislim, u većim problemima sa samom sobom nego sa svetom iako joj on, posle dužeg vremena, izmiče kontroli.

Ovakva premijera ne znači da će svet biti uređeniji i mirniji. Bez delotvorne Amerike, ostaje da važi, ne može da se reši nijedan veliki globalni problem.

Sada kad se ona ispostavlja kao takav problem, to jeste za nju premijerni izazov. A metod kojim će izaći na kraj sa samom sobom umnogome bi mogao da utiče, kao i druge njene inovacije i akrobacije, na “ostatak sveta”.

Istražitelj Maler je, dok se ovaj tekst kretao ka štampariji, širio krug preispitivanja oko Trampa. Vladimir Putin je nedavno sugerisao da su unutrašnji politički protivnici onemogućili aktuelnog šefa Bele kuće da ispuni izborna obećanja.

Među izjalovljenima je bila i najava ubrzanog popravljanja američko-ruskih odnosa, koji su sada gori nego što su bili. Poboljšanje bi moglo da nastupi izgleda tek ako Maler otkrije istinu, u ovim vremenima postistine, ko je sve i s kojim ciljem te odnose umalerisao.

Malerova istraga mogla bi tako da promeni svet. Ako prethodno donekle promeni Ameriku. Makar toliko da njoj, koja mestimično i dalje sugeriše kako da se drugi vladaju, postane sasvim jasno kako je i za šta izabrana ova njena vlast.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nenad Živković: O nelagodi u kulturi Nenad Živković: O nelagodi u kulturi

    Srbija je na svom putu u slavu, večnost i Evropsku uniju zaglavljena ne samo u političkom i emotivnom glibu nerešenog statusa svoje kolevke već i u patetičnim izlučevinama droba severno od svog srca – šta je kome bliže, predmet ili organ; ona je još više, čini se beznadežno, potonula u sopstvenu nesposobnost da se suoči s neophodnošću da se menja zaistinski, temeljno i iznutra, kako bi uopšte postojala.

  • Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra" Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra"

    Kao i u samoj Rusiji, tako i u Srbiji stogodišnjica Velike oktobarske revolucije (7. novembra 1917) oficijelno praktično nije ni spomenuta iako je poredak “socijalizma”, zasnovan na tekovinama ovog epohalnog događaja 20. stoleća, i kod nas trajao skoro pola veka.

  • Dimitrije Boarov: Koska je bačena Dimitrije Boarov: Koska je bačena

    Nakon što je šef delegacije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf završio svoju “tehničku posetu” Beogradu, Fiskalni savet je izašao u javnost sa svojom analizom fiskalnih kretanja u našoj zemlji ove godine, a tim povodom Pavle Petrović, šef Saveta, izjavio je krajem prošle sedmice da “postoji prostor za povećanje penzija i plata u javnom sektoru u 2018. i to do pet odsto u proseku, što odgovara rastu BDP-a” (Tanjug, 28. septembra).

  • Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

    Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

  • Vladimir Gligorov: Promene Vladimir Gligorov: Promene

    Koliko se privreda promenila u poslednjih nekoliko godina? Odgovor je – ne previše. Ovo se može videti u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku o veličini, strukturi i rastu domaćeg proizvoda i dodate vrednosti od 2013. do danas.

  • Nebojša Pešić: Mafija i država Nebojša Pešić: Mafija i država

    Kada je pre godinu dana u sačekuši ubijen Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi, inače vođa navijačke grupe “Janičari”, osuđen za dilovanje droge i nelegalno posedovanje oružja, digao se čitav državni vrh.

  • Vladimir Gligorov: Društvene nauke Vladimir Gligorov: Društvene nauke

    Dugi niz godina sarađivao sam sa Globalnom mrežom za razvoj (Global Development Network), međunarodnom organizacijom koja ima za cilj da poveća ulogu društvenih nauka u zemljama u razvoju.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Zemunske kapije