29.04.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Makron, Tramp i drugi

Momčilo Pantelić: Makron, Tramp i drugi
Emanuel Makron je prvi lider koga je Donald Tramp, u 15 meseci svoje vladavine, dočekao s najvišim državnim počastima i to je odmah izazvalo slutnje da se stvara originalni vodeći tandem na Zapadu. Da je, prvi put u novijoj istoriji, Francuska postala najvažniji strateški partner Americi, pretekavši i tradicionalno favorizovanu Britaniju, kao i Nemačku, koja je taj status uživala u prethodna dva mandata Baraka Obame.

Ovakvom tumbanju trostruko je doprinela – hemija. Lična personalna hemija između Makrona i Trampa, njihovo (zajedno s Terezom Mej) bombardovanje hemijskih ciljeva u Siriji, kao i prethodno sankcionisanje Rusije zbog navodnog hemijskog trovanja dvostrukog agenta u Engleskoj.

Odavno nije bilo tako raznovrsne uloge hemije u oblikovanju sveta. Njen najdalekosežniji učinak je, bar zasad, u izmućkavanju “jedinjenja” Tramp – Makron.

Ne postoje, na prvi pogled, dvojica lidera na Zapadu koji se toliko međusobno razlikuju kao njih dvojica. Makron je internacionalista, ideološki centrista, zagovornik homogenizacije Evropske unije i globalne akcije za smanjenje nekontrolisanosti koje doprinose klimatskim lomovima, sve suprotno od Trampa. Čak se isprsio i kao barjaktar protivljenja širenju desničarskog populizma po Evropi, koji Tramp podržava (navijao je, kao i Vladimir Putin, za Makronovu izbornu suparnicu Marin le Pen).

Nije bilo dodirne tačke ni u porodičnim kursevima. Amerikanac je u trećem braku, sa ukupno petoro dece, a Francuz u prvom sa ženom koja je u prethodnom braku rodila troje. Donald (71) je, uz to, stariji od supruge Melanije onoliko koliko je i Emanuel (40) mlađi od supruge Brižite, odnosno 24 godine…

Sličnosti su se, međutim, pokazale presudnijim od razlika. Obojica su pokazali spremnost da menjaju i njihove zemlje i svet, da ih iznenađuju kao i onda kad su kao startni autsajderi pobedili na predsedničkim izborima. S Trampom i Makronom počelo je drastično odvikavanje od nacionalnih i internacionalnih navika, uz privikavanje na njih dvojicu, koje ide sporije od njihovog ličnog zbližavanja.

I Tramp i Makron nastupaju pod parolom “učinimo našu zemlju ponovo velikom”, pri čemu poklič prvog deluje kao reagovanje i dalje jedine supersile na ubrzano stvaranje konkurentskog joj multipolarnog sveta, a nastojanje drugog kao težnja da u tom procesu Pariz ne zaostane. Francuzu je u tom pogledu šire polje delovanja, što znači i teži posao.

Makron je u Vašington došao s nadom da Trampa uveri da je dobro da se upuste u rekonstrukciju Sirije, da nastave borbu protiv terorizma i za stabilizaciju Bliskog istoka, da ojačaju Zapad tako da odoli različitim prodorima Kine i Rusije, da Amerika postane konstruktivnija i ne odustane od važnih međunarodnih sporazuma – kako nuklearnog sa Iranom tako ni od onog za smanjivanje zagađivanja atmosfere. Dok je ovaj tekst išao u štampu, još nije bilo poznato da li su bar neke stvari krenule u pravcu za koji je zalegao.

Šef Jelisejske palate se s kolegom iz Bele kuće zbližava iako je taj potez krajnje nepopularan, kako pokazuju ankete, u većem delu Evrope, a u Francuskoj naročito. Njemu je do toga stalo jer zna da ne može da pribavi svojoj državi ulogu vrhunskog igrača na globalnoj sceni ako nema podršku Amerike, a čijem je lideru to i te kako dobro došlo u situaciji kad mu, dobrim delom zbog njegovog insistiranja na nepredvidljivosti, manjka poverenje u njegove namere i među zapadnim saveznicima.

Francuski predsednik je, pritom, hiperaktivan. Počeo je višeboj kakav odavno nije viđen unutar glavnih evropskih aktera.

Reforme preduzete za nacionalno odolevanje sve žešćoj vanevropskoj konkurenciji nailaze mu na popriličan otpor, kao i predlozi za neophodno reformisanje Evropske unije. U principu, Makron je u pravu. I Francuska i EU moraju da se bitno menjaju, ali u pravcu prokletstva “dabogda imao, pa nemao”, koje svuda, koliko god bilo neizbežno, izaziva revolt građana.

Ovde nas je usplahirila Makronova izjava po kojoj je on protiv proširenja EU na Zapadni Balkan dok se EU ne sredi unutar sebe. Mada je njegova poruka delovala logično. Niko ne prima pridošlice u kuću pre nego što je uredi, pogotovo ako im sa sobom donose još nereda...

Nered, međutim, može da se poveća. Rastući nacionalizam na kontinentu Makron je okarakterisao kao “vrstu građanskog rata”, u kojem “nacionalne sebičnosti” nadiru na “ono što nas drži zajedno”. “Ne bih voleo da se rat vrati na Balkan, tako da moramo da držimo vrata otvorena” za njegovo priključenje EU, upozorio je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker.

Balkan nije bio pomenut u pristupnim besedama Trampa i Makrona. Bile su posvećene istorijskim postignućima saradnje Amerikanaca i Francuza.

Ostavljale su utisak da se stvara novo vrhunsko zapadno partnerstvo. Nagovešteno davanje američke prednosti Francuskoj nad Britanijom i Nemačkom, kao i eventualno izrastanje Pariza, umesto Berlina, u “telefonski broj za EU”, predstavljali bi, ako se obistine, veliku promenu. Koja ne bi smela, ni u njenom još nejasnom začetku, da se olako, automatski odbaci kao nerealna bilo gde, pa ni na Balkanu. Nije izgledalo realno ni da će Makron i Tramp dogurati dokle su stigli...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta

    Kažu da se u poslednjih 125 godina vodi 25 ratova godišnje u proseku. U broju sukoba u kojima ima više od hiljadu žrtava (to su onda ratovi) najčešće su sudelovale Kina, Britanija, Francuska, USA i Rusija.

  • Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti

    Dok se ovde raspredaju priče treba li Kosovo da ostane “naš, a svetski” zamrznuti konflikt, smenila su se dva drastično različita zagrevanja na jednom od najdugotrajnijih zamrznutih konflikata – na Korejskom poluostrvu. U prvom, donedavnom – samo što se nije izmetnuo u vreli konflikt, i to nuklearni, a u drugom, ovih dana – počelo je diplomatsko otopljavanje odnosa koje budi nade u postepeno nekonfliktno odmrzavanje tog relikta Hladnog rata.

  • Mijat Lakićević: Kolo sreće Mijat Lakićević: Kolo sreće

    Da li će Janković biti Vučiću ono što je Vučić bio Tadiću? Evropska alternativa.

  • Andrej Zarević: Hoće li biti rata Andrej Zarević: Hoće li biti rata

    Svet se, naoko, odjednom suočio ne s jednim već sa dva rata – diplomatskim i trgovinskim. Zapad i Rusija su se, ne može se reći neočekivano, upustili u masovno proterivanje diplomata posle afere “Skripalj”. Trgovinski rat, takođe ne neočekivano, tiho se rasplamsava preteći da uništi ono malo optimizma u svetskoj privredi.

  • Mijat Lakićević: Misija Mijat Lakićević: Misija

    Dim iz kosovskih “termoelektrana” prekrio celu Srbiju, “pod njima se ništa ne vidi”, što bi rekao Borin gazda Mitke. Pa tako ni vesti koje su od još dalekosežnijeg značaja, mada možda na prvi pogled tako ne izgleda. Recimo vest da “Ruska IT kompanija Jandeks (Yandex) dolazi u Srbiju”.

  • Dimitrije Boarov: Mala privreda i "domaćinska ekonomija" Dimitrije Boarov: Mala privreda i "domaćinska ekonomija"

    Pre neki dan zapala mi je za oko informacija Gradske uprave za imovinu Novog Sada da 118 poslovnih prostora u gradu zvrji prazno i čeka zakupce.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw