26.05.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Magnet kao meta

Momčilo Pantelić: Magnet kao meta
Večito nerešeno srpsko pitanje – koje je realno mesto nas u svetu i sveta kod nas, sada opterećuje i Evropsku uniju. Pogotovo od kada mi, sa ovom vlašću, ka njoj zvanično marširamo.

Cinici bi rekli: Da se jadni za zelen bor uhvatimo, i on bi se jadan osušio. Preteruju, naravno. Daleko smo mi od dohvata bilo čega čemu težimo, pa i od poređenja sa dilemama EU.

Ali, što jes, jes, Angela Merkel je nedavno poručila da EU mora da se “repozicionira” kako u globalnim tumbanjima ne bi pala u zasenak spoljnih velikih sila koje pretenduju da preoblikuju svet. Pa i njen poredak.

Nemačka kancelarka nije usamljena u toj oceni. Slično misli i drugi “temeljac” evropskog okupljanja, francuski predsednik Emanuel Makron.

Jasnog plana za “repozicioniranje” još nema. Ali eksperti već argumentuju da je ono neizbežno ukoliko EU pretenduje da se zadrži u vrhu respektabilnih igrača.

Danas se Evropa napreže da ostane subjekt, a ne da postane objekt svetske politike u kojoj bi Peking da izdejstvuje “kinesko stoleće”, Rusija da se “revanšira” za poraz u Hladnom ratu, a Donald Tramp da SAD opet uvede u unilateralizam, sugeriše oksfordski istoričar Timoti Garton Eš. Po njegovom mišljenju, došlo je do ogromnog strateškog zaokreta u kojem se danas spoljne sile grabe oko Evrope, kao njene sile u 19. veku oko Afrike.

Nikada u novijoj istoriji Evropa nije bila suočena s tako mnogo zajedničkih izazova i istovremenih tako jakih spoljnih testiranja njene spremnosti, ističe Gardijanova kolumnistkinja Natali Nugered. Uz citiranje američkog istoričara Timotija Snajdera, koji kaže da se nad Evropom nadvila opasnost potpadanja pod neku novu “imperiju” – Putinove Rusije, Kine Si Đinpinga i “Amerike pre svega” Donalda Trampa.

Umesto da izvozi stabilnost, sada je prioritet Evrope da sebe odbrani od spoljnog sveta, smatra Karl Bilt, švedski diplomatski veteran, poznat i kao posrednik između zaraćenih strana u bivšoj Jugoslaviji. EU, dodaje u napisu za Prodžekt sindikejt, danas mora da bira – ili će ostati važan akter na globalnoj sceni ili će postati poligon za nadmetanje drugih sila.

Ovi i drugi nalazi stručnjaka podupiru zalaganja Makrona i Merkelove da EU mora da očuva i svoj poredak vrednosti i bitno mesto u odlučivanju o sudbini sveta. Za to je preko potreban bar minimalan konsenzus o minimumu zajedničkih ciljeva, ali njega, nažalost, trenutno nema zbog rasta nacionalizama.

Amerika, Rusija i Kina kao da s tim računaju. Lakše im je s razjedinjenom nego sa ujedinjenom Evropom.

Vašington i Moskva snažno podstiču evrofobične stranke. Kina pak kroz finansijske projekte propagira i svoj izrazito autoritarni model kao novi opšti uzor za privredni prosperitet. Sve te tri sile ujedno imaju svoje pulene, pri čemu se neki toliko razapinju da zanemaruju statusne vodilje EU.

Paradoksalno pritom deluje koincidencija da istovremeno u Evropu nadiru i imigranti iz ratnih poprišta i uticaji spoljnih sila. Magnet boljeg života ujedno je i meta strateškog nadmetanja. Ironičari, poput mene, ovakva preplitanja naziru kao dokaz da Evropska unija ima tako veliku privlačnu moć, da ka njoj hrle i oni koji bi da je rashoduju.

Ne bih da mi se ostvari slutnja da idemo ka dobu u kojem treba da se sruši zajednica s najmanjim socijalnim razlikama, najvećim dometima u očuvanju ljudske okoline i koja je simbol mirotvornog udruživanja država baš na tlu s kojeg su potekle i dalekosežne revolucije i svetski ratovi ideološke blokovske podele. Nije valjda da primamo signale da će prevagu odneti ambicije za nastavak preterivanja u već rekordnim egzistencijalnim nejednakostima, dodatnim zagađivanjima i stvaranju uslova za nove oružane katastrofe.

Za posrnuća koja je doživela odgovornost snosi i sama EU. Previše uljuljkana u sopstvenim dostignućima, birokratizovala se i unutar sebe isparcerisala na berićetni i uređeni sever naspram prilično voluntarističkog juga, na standardizovani zapad i istok s tranzicionim zastranjivanjima od ideala do kriminala.

Ali sigurno ostaje jedno – svega što je u funkcionisanju EU loše postoji i drugde. A sve što je u njoj dobro, retko gde se zapatilo.

Građani i SAD, i Rusije, i Kine (o mnogim drugima da i ne govorimo) voleli bi, čini mi se, da žive kao njihovi savremenici u EU. I verovatno baš zbog toga ona se od magneta pretvara u metu kako bi se njena “država blagostanja” prikazala kao otpadnik, bar dok je i drugi ne priušte.

Razvrstavanja će se nastaviti i po toj liniji. Razmatrajući sukobe u visokoj tehnologiji, poput američkog sankcionisanja kineskog Huaveja osumnjičenog za ugrožavanje bezbednosti, ekonomista Nurijel Rubini proriče da prostora za neopredeljene uskoro neće biti.

Zbog predviđanja globalne finansijske krize 2008. Rubini je nazvan “Dr Propast”. Podsetio me je tako na krilaticu Nikole Pašića “spasa nam nema al’ propasti nećemo”. A kako stvari idu po svetu i ovde, kao da smo skloni njenom izvrtanju – da nam spasa ima, al’ da propasti hoćemo.

Na Evropljanima je da takav rasplet obesmisle. Oni su najuverljivija opozicija “novom poretku” koji grade i kad se spore, improvizacije Trampove Amerike, i različito dozirane autokratije Đinpingove Kine i Putinove Rusije. Iz čijih prevaga ništa, bar zasad, ne sugeriše da će svet biti bolji nego što je Evropa, kako god je ko doživljavao.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

  • Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama

    “To što sam paranoičan ne znači i da me niko ne juri”, odavno je ovo prepričavano, više kao štos, ali kako vreme prolazi i kako kanali informisanja postaju ne samo svima dostupni nego i otvoreni za sve “autore” – sve je primenljivije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
online izdanje
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side